Студент

Sa prve skupštine Saveza studenata beogradskog univerziteta

START NOVIH TELA SAVEZA STUDENATA

V četvrUk 11. januani odriana je prva radna sednicn Skupttln« SSJ Beogradakog unlverzlteta. Ozbiljnoet kojom sc knraktcrlie rad ove akupštlne, ukazuje da au delegati dobro ahvatili svoju ulogu, 1 avoJltn latupanjima želcll da doprlnesu njenom uspcinljcm rada i razjainjavanju niza pltanja koja će predatavljatl

sadržaj rada n narednom pcrlodu 1 ovc akupitine 1 Univcrritetakog odbora, kao njenog izvrinog tela. Poalc nlza dUkuslja, pitanja, objainjenja i dopunjavanja Skupitina Je uavojila Pravilnlk o radu skupitine, Posiovnlk o ndu UO, program rada UO 1 zakljućke sa izborne skupitine od li. decembra 1967.

SKUPŠTINA NAJVIŠI ORGAN SAVEZA STUDENATA

Pravibiik o radu stadne Skupštine Saveza studenata Jugoslavije BU precizno obuhvata ođredbe »mesta, uloge sadržaja, metoda i strukture ovog teda«, kao i međusobne odnose skupštine i Univerzitetskog odbora. lako je rad skupštine novima u radu Saveza studenata BU, ipak se na početku pokazalo da su i sami studenti delegati i UO posvetili dosta pažnjc formulisanju niza adredbi kojima se reguliše njihova dalja, intenzivnija aktivnost. Skupštiina je »najviši organ SSJ u Beogradu«. Njen zadatak je da se bavi svim važnijim i aktuelnijim pitanjima iz života i rada

studenata, da se zalaže za što određenije oblike njihove aktivnosti, počev od najelementarnijih samoupravnih problema do utvrđivanja karaktera i načina ostvarivanja saradnje sa drugim društveno-političkim organizacijama. Mandat skupštine traje godinu dana i njen rad se odvija u sazivima i sekcijama. Na skupštini je istaknuto da se mora precizirati i izraditi sistem izbora članova UO izmođu novih delegata skupštine. Bilo je predioga da se odmah vrši delegiranje i za funkciju koju bi predloženi kandidat imao u UO, s obzirom da novi Ijudi bolje poznaju probleme iz pojedinih oblasti i da bi to povećalo efikasnost. Ipak, zaključeno je da biranje za funkciju smanjujc mogučnost kolektivnog rada što je naročito bitno za rad samog Odbora. Ovo je neophodno dalje precizirati 1 razraditi. Dalje Je istaknuto da se Pravilnik mora dopuniti preciznijim objašnjenjima i dopunama daljeg rada skupštine kroz sekcije. To su stalna radna tela koja se prema opredcljenju aelegata bave sasvim određenim problemima iz pojedinih oblasti koji ne moraju da budu predmet rada čitave skupštine. Sekcije se sastaju povremeno i njima rukovode komisije UO. Na kraju je usvojen ovaj Pravilnik koji obuhvata sadržaj rada ove skoro konstituisane skupštine.

UNIVERZITETSKI ODBOR IZVRŠNI ORGAN SKUPSTINE

Poslovniik o radu UO SSJ BU precizira odnos univea'zitetskih odbora i sitalne skupštine. UO je izvršno telo skupštine i on se brine o izvršavan ju svih onih zadataka za koje ga ovlasti skupština. On obezbeđuje mogućnosti za rad skupštine i njenih sekcija time što će prezentirati potrebne materijale koji će biti osnov za njihov vad. Diskusija o njemu išla je za tim da se formulišu neke odredbe odnosa komisija univerzitetskog odibora i sekcija skupštine. Komisija odbora prema sekcijama skupštine su u približnom odnosu kao UO prema samoj skupštini. Učešća Univerzketskog odbora u odlučivanju o finansijskim sredstvima takođe je bilo predmet diskusije. Donošenje finansijskog plana VTŠii prošireni Plenum, koji takođe donosi i rebalans tog plana. Skupština vrši njegovo usvajanje. Posle usvajanja ovog Poslovnika, usvojeni su i zaključci sa XXII skupštine SSJ Univerziteta koji su ustvari uopšten vid programa rada UO. s. IVANOVIC

LEPEZA AKTIVNOSTI NA SVIM POLJIMA

UKLJUCIVANJE BANKI U SISTEM KREDITIRANJA

UZ PROGRAM RADA UNIVERZITETSKOG ODBORA SS BU ZA 1968.

Na prvoj radnoj sednici Skupštine SSJ BU usvojen je plan rada Univerzitetskog odbora za 1968. godinu. U planu se najviše pažnje posvećuje problemima studentskog standarda, zapošljavanja diplomirainih studenata, nastave i samoupravljanja...

Iz problematiike studentskog standarda najinteresantniji je obećanje da će se Univerzitetski odbor do maksimuma založiti za takvo formiranje fondova za kreditiranje studenata koje će biti na nivou većeg broja privrednih i drugih radnih organizacija; paralelno sa posto-

janjem Republičkog pozajmnog fonda. Takođc će se nastojati da se do kraja realizuje ideja o uključivanju banaka sa sopstvenim sredstvima u sistem kreditiranja studenata. Univerzitetski odbor je stavio sebi u zada* tak da se (Osim za povećanje obima sredstava Fonda) realizuje princip stimulativnosti kredita, tako što bi se u zavisnosti od pKjstignutog uspeha vraćao samo jedan deo kredita. Da bi se Fond što više povećao Univerzitetski odbor će nastojati da se reši problem participacije drugih republika, čiji su studenti korisnici kredita Republičkog pozajamnog fonda, tj. da zainteresovane republike imaju udela u obrazovanju ovog fonda.

MENJATI STRUKTURU STUDENTSKE ZADRUGE

Studentska zadruga pruža niz mogućnosti da se reše neki problemi studentskog standarda. Zato će UO nastojati da dovrše zapoćetc akcije oko izmene strukture članstva u Zadruzi, u zavisnosti od uspeha u studiranju i materijalnog stanja studenata.

ZAHTEV REPUBLIČKIM ORGANIMA ZA RAZMATRANJE PROBLEMA NEZAPOSLENOSTI

Sto se tiče problema nezaposlenosti, pian se bazira na zaključcima razgovora »O našim daljim zajedničkim naporima u traženju rešenja problema nezaposlenosti«, koji su održani 5. decembra 1967. godine, a na kojima su uče-

stvovali najpoznatiji Ijudi sa Univerziteta i van njega, a čiji su stavovi prihvaćeni na XXII skupštini SSJ BU. Sem toga, preko Republičke konfeiencije SSJ, uputiće se zabtev republičkim organima jia hitno razmotre problem i preduzmu neophodne mere. Univerzitetski odbor će podsticali sva nastojanja na Univerzitetu da se ovaj problem Što stručnije obradi, kao i to da Univerzitet bude inicijator svih akcija koje se odnose na njegovo rešavanje. Takođe se predviđa i proširivanje i sadržajno obogaćivanje konlakata Saveza studenata sa Savczom sindikata, Privrednom komorom, Zavodom za zapošljavanje, Socijalistićkim savezom i drugim organizacijama koje su takođe zainteresovane za ovaj problem. U okviru problematike nastave i samoupravljanja u prvom redu predviđa se analiza uspeha studenata na Univerzitetu u školskoj 196667. g, i zauzimanje takvih stavova koji bi doprineli daljoj intenzifikaciji studija u smislu poboljšanja kvaliteta i skraćivanja roka njihovog trajanja. Predviđa se i nastavak diskusije o naučno-istraživačkom radu studenata i stvaranju najbitnijih uslova za odvijanje tog rada.

OSNIVA SE TRIBINA UN IVERZITETSKOG ODBORA

Oživljavanje aktivnosti na ideološko-političkom planu zamišljeno kroz osnivanje Tribinc Univerzitetskog odbora, čiji bi zadatak bio da organizuje diskusije i predavanja o aktuelnim idejnim strujanjima kod nas i u svetu. U idejno- poliličku aktivnost svrstava se i dalji rad

na reorganizaciji SS, pa se i iz te oblasti predviđa više disfcusija. Na međunarodnom planu predviđa se dalje produbljivanje postojećih kontakata, kao i razvijanje novih sa naprednim studentskim pokretima u svetu. Ne potcenjujući važnost chlika međunarodne saradnje, kao što su razmene studentskih gmpa, strućne ekskurzije i sl., najviše pažnje će se ipak posvetiti međunarodnoj političkoj aktivnosti. Posebno mesto zauzimaju akcije solidamosti, pomoći i podrške progresivnim pokrotima u svetu. U tu svrhu Univerzitetski odbor će se povezati sa savezima studenata svih naših univerziteta, kao i sa studentskim organizacijama drugih zemaIja, kako bi se omogućio što veći značaj akcija koje sc budu preduzimale na tom planu. Takođe će se posvetiti puna pažnja stranim studentima koii studiraju na naš'm Univerzitetu, kako bi im se pružile najboije mogućnosti da uspešno studiraju.

DOM KULTURE I SPORTSKI CENTAR U NOVOM BEOGRADU

PJan rada u vezi sa kultumo-zabavnim životom sludenata naročito ističe mogućnost večeg povezivanja sa Domom omladine, Osnovnom zajednicom muzičke omladine u Beogradu, kao i moguonost većeg angažovanja studentskih kultumo-umetničkih društava u manifestacijama na Univerzitetu. Narocita pažnja će se posvetiti daJjem razvijanju amaterizrna u studentskom stvaralaštvu ... \. TOMIć

SPORT

O OLIMPIJADI OVO MOŽDA NISTE ZNALI

VOLITE SE LJUDI T0 JE PORUKA OUMPIJSKE BAKLJE

svojim tajanstvenim svetlom Zevsov hram u Olimpiji. Joi jednom če početi sportska nadmetanja na terenima Grenobla i stadionima Meksika, a mladići i devojke iz «vih krajeva sveta pokušaće da trče brže, skaču dalje, bacaju više. A počelo Je to tako davno da niko još nije uspeo da piecizira tačan datum nastanka Olinvijskih igara. Ustvari ° Prvim takmičenjima vczanim za Olimpijske igre govorc vanao legende. Prvo ime koje sc pominje jeste ime Heraklisa koji je organizovao takmičenje među svojom bra-

ćom. Pobeniku je bila namenjena grančica masline Kalmetefanos. Tradiciju je nastavilo dvanaest grčkib bogova. Međutim, vladari grčkih državica se ugledaju na svoje bogove i počinju sa organizovanjem stalnih takmičenja u kojima su učcstvovali mladići iz cele Grčke. Ali rat kao i uvek rušl sve tekovine pa i ovu koja je pozivala na mir. Olimpijska takmičenja su morala biti prekinuta usled stalnih sukoba i veo zaborava je obavio svetlu prošlost.

OLIMPIJADA ZALOGA MIRA

Obnavljanje Olimpijskih igara vezana je za imc Ifitosa, kralja Elika, koji je želeo da se mir ponovo spusti na doJinu kojom tiho teku dve reke, Alfios 1 Ktadeos. On je pozvao u pomoć Klesterisa, kralja Pise, i Likurga, legendarnog zakonodavca Sparte. Tada je ustanovljen »Svetl mir«, zakonik Olimpijskih igara koji je važio za svakog Grka, bilo je iz Atine ili Sparte. Njega su poštovali i strani osvajači, na primer, Filip i Aleksandar Makedonski. Ovaj zakonik obuhvatao Je pravila koja su se odnosila na organizovanje igara, kao i na samo takmičenje. U njerau se govorilo o nagradama za pobednika i kaznartm za prekršioce pravila. Tekst pravilnika bio Je ugraviran u bronzani disk i čuvan je u svetilištu posvećenom boginjl Heri u Olimpiji. Igre su održavane svakog 49. ili 50. meseca, odnosno u mesecu Device ili Apolona. Ako bi jedne igre bile održane u 49. mesecu, u mesecu Apolona, sledeče bi se održavale u mesecu Device, odnosno u 50. mesecu, znači svake četvrte godine. Bio je sastavljen Parlament olimpijskih igara koga su sačinjavali ugledni građani Elika i koji je imao zadatak da strogo vodi računa o pridržavanju prarila i da izriče teške i sramne kazne za prekršaje. Ueči 776. g. pre naše ere, sve pripreme su bilc završene. Iz-

građeni su stadioni i hipodromi, a Olimpiju su ulepšavali najveći grćki vajari i arhitckte.

MASLINOVA GRANČICA ZA KARIBASA

Kada su igre počelc, u Grčkoj su prestala sva ncprijateljstva. Jedna od odredaba »Svetog mira« bila je i prekid svih ratova na Grčkoj teritoriji u toku takmičenja. U dolini Elide ni oružjc se nije smelo nositi. Mir Je bio svctinja o koju ni jedan Grk nije smeo da se ogreši. Olimpija je postala stecište takmičara i slavnih Ijudi iz Atine, Sparte, Korinta i daleke Tebe. U njoj sc živelo za sport, poeziju, retoriku. Prvi Olimpijski pobednik bio je Karibas, građanin Elisa koji je trčao stazu dugu 192,25 m. Nagrada je bila maslinova grančica. Drugih nagrada nije bilo. U prvu vreme na stadion u Olimpiji bio je zabranjen pristup svim ženama. Kasnije, zabrana je ostala važeća tamo za udate žene. Vremenom, 1 žene su stekle pravo đa učcstvuju u igrama. One su trčale nešto manju stazu 162 mctra, a takmičile su se i na hipodromu, u trci sa dvakolicama. Istorija kaže da su bile ravnopravni partnerl u sportskoj borbi sa svojim sugrađanima. Na kasnijim Olimpijskim igrama broj disciplina u koJima su učestvovali takmičari stalno se povećavao. Trčalo se 1X192,25, zatim 2*192,25 i 24x192,25. Porcd toga održavale su se trke sa dvokolicama i četiri konja, a prvi pobednik bio je Pindora 740 g. pre n. e. 648 g. pre n. e. održano je i prvo takmičenje u jahanju. Svake nove igre okupljale au veći bro] takmtćara nego predhodne. Najpre su takmlčcnja trajala samo Jedan dan, vremenom »u produžena na tii, a u V veku pre n. c. trajala su punih pet dana. Prvi dan Igara bio Je uvek po•većen bogovlma. Pobednlk Je i dalje dobijao kao nagradu maslinovu grančicu .Njegovo ime, ime njegovlh rodite-

lAu h!T.iV3'>: lj( rodnog gradt bllo bt ureuno u disk kojl k nalazio u Zevsovoaa hramu, a njcgovo poprsje Izrađeno od maslinovog drveta zauzelo bl svojc mesto u aleji pobednika ispred Apolonovog hrama i Delflma. NJega je poznavala ceia Grčka, dlvila mu se 1 slnvila ga.

PJER KUBERTEN OTAC MODERNIH IGARA

Tako su Grci postavili temelje Olimpijskih igara. Oni su u njih utkali svoju hrabrost i mudrost, muskost i diku. Oui su se ponosili njima i ispredali legende o svojim junacima sa Olimpijskib borilišta. Pokazali su svetu da se na sportskom terenu može živeti u miru i tražili su od svojih građana da budu prijatelji, ako ne duže, a ono bar dok traju Olimpijske igre. I onda kada su Olimpijske igre bile zaboravljene, a razdor među Ijudima pretio da ih uništi, Pjer Kubetan je znao da mora postojati mesto pod suncem na kome Ijudi neće ratovati, na kome će se boriti, aii kao sportisti, kao nosioci naprednih ideja mira i jednakosti. Godine 1896. obnovljene su Olimpijske igre. Pjer Kuberten Je njlhov otac, najzaslužniji za obnavljanje olimpijskih ideja. Kasnije, one se nastavljaju u Parizu, ponovo Atini. Lonđonu, Stokholmu, Amsterdamu. Danas, olimpijske takmiSare Seka Meksiko. Opet če rnlađiči i devojke živeti Jednim životom, trčati istim sta/ama i boriti se za veliku, sportsku pobedu. Naše oči su uprte u njih jer mi očekujemo od njih ne samo da pobede nego i da pokažu kako se može žtveti složno, bez obzira na boju, religiju ili društveno uređenje. Olimpijski plamen, koji je prvi put ponet 1936. godine iz Olimpije na olimpijski stadion u Berlinu, danas putuje Francuskom, a sa njime i naše željc đa naši takmičari budu bolji i brojniji. BRANISLAVA PETROVIĆ

"TANKI" RAZLOZI SAVEZNOG KAPITENA

STUDENTSKO SVETSKO RUKOMETNO PRVENSTVO BEZ JUGOSLAVIJE

9 Takmičiti se za medalju da li je to jedlni smisao ućešća?

Posle vesti da studcntska rukometna reprezentacija, koja je bezmalo naša drtavna leprezentacija neće otputovati n Bcrlin na prvcnstvo svcta, koje je sada u toku, ohratili smo sc Rukomclnom savczu Jugoslavije za obpovodom tog slučaja, Sckretar Studentskog savcza, Toma Stojanovič, naveo natn je dva, po njegovom mišljcnju glavna razloga za neučcstvovanje na prvenstvu: Prvi je ncdostatak flnansljskih sredstava a drugi, ncmogučnost da se okupc najboiji rcprczentativci, kao i

slab sastav kojl nc bl ozbiijnije konkurlsao za neku mcdalju. Ako je prvi motiv rclativno »razložan«, drugi to nikako nije. A na njemu je naročito insistirao savezni kapilen Snoj. On je izra/io mišljenje da reprezentacija bcz nekih ključnih igrača ne bi trebalo da uzme učešće u takmičenju, jer bi takav tim verovatno, srozao ugled koji jugoslovenski rukomet uživa u inostransvtu. Sasvim jc verovatno da je na odluku o neučestvovanju, koju su doneli JSOFK, Rukometni savez Jugoslavije i Savcz stuđcnata, uticalo i ovo autoritativno mišljenje saveznog kapitena. Mi smo skloni da tvrdimo da smisao sportskog takmićetija nije samo u borbi za medalju. Sport je i ncšto vile od toga. R. CVETICANIM NA STOMATOLOGIJI

SPORT KREĆE SA MRTVE TAČKE

0 »Porez za sport« studenti 3 a nastavnici 10 n. d u svakom semestru! Sportska aktivnost na Stomatološkom fakultctu poslednjih godina gotovo u potpuoosti je zamrla. Razlozi su

pre svega biJi materijalne prirode nedostatak sportskib terena 1 rekvizita. Sa lumerom da oživi sportsku aktivnost Fakuitetski odbor Saveza studenata )e u saradnjl sa komlsijom za drustvrnu 1 fizičku aktivnost Fakultetskog veča dao Inicijativu za osnivanje fonda za tinanslranje druitvenc i sporlske aktlvnosti. FakulteUko veće prihvatilo je "*vaj prcdiog po kome če studenti i vannastavno osoblje upiaćivaU po tri nova dlnara, a naitavnicl po deset novih dinava scmestralno. Od prve uplate stomatolozi očekuju da ćc skupiti oko milion starih dinara. 0 nameni tih srcdstava Gvozder. Ivanović, predsednik FOSS-a, rekao nam je; Od pomenutih srcdstava uredićemo streljanu i nabaviU rekvizite za stoni tenls, šah i fudbal. U maloj sali, koju ćemo uskoro dobiti, blće upražnjavanl mali sportovi. \a*a j« namera da konačno pokrenemo sportsku aktivnost ne samo među studemima, nego 1 među nastavnlcima I oslalim osobljem fakulteta. 02. SARAJLIć DVORANA NA VOiDOVCU OPRAVDANO »KASM«, ALI...

ZAŠTO ČEKATI DVA MESECA?

£ Džudisti i karataSi mogu da treniraju i bez opreme njima su dovoljne strunjače!

U Dovogodišnjem broju našeg lista pisali smo da je prc mesec i po dana završena fiskultuma dvorana pri studentskom domu »Voždovac«. Dvorana ćc biti sprcmna za rad tek ph kraju zimc u najboljem slučaju. Naime, u toku zime treba da sc obavi montiranje oprcme i rekvizita u saii. Kao što sc vidi razlozi odlaganja otvaranja dvorane su veoma übedljivi, tim pre što je za opremu dvorane izabran i/vođač sa najkraćim rokom izvođcnja radova. Medutim, čini nam sc da bi dvoraua mogla poćeti s?v radom bar za one sportiske kojima praktićno nisu potrebm mlakvi rckviziti /a trening. Knnkrctno, mistimo džudo i karate. Kadi se o sportovima koji tek stiću mnogonrojne pokionike. Treoa reći da poslcdujiti godina na Univerzitctu ni jedan sport nije stekao toliki btoj aktivnih pristaiica

kao što je to slućaj sa ova dva sporta

Kada se ima u vidu da džudisti i karatisti treniraju u prilićno nepodesnim salama bivšc zgradc JdlF-a, za kojc piaćaju dosta visoku zakupninu iz sopstvenog džepa, ćini nam se opravdanim predlog da poklonici ovih »porlova dobiju što pre »meslo pod krovom«. Tim pre ito bi porcd odgovarajuće dvorane imali na raspolaganju i higijeuskc urcđaje, što do sada nije bk> slućaj. Dt. SARAJLIĆ

1 mn SIUDENI

5