Студент

INTEGRACIJA OPET w ODLOZENA

• STUDENTI DUGUJU 6 MILIONA STANARINE • ILEGALCI SVIH KATEGORIJA • STUDENTSKI GRAD ŠVERCERSKA BERZA

STUDENTSKI GRAD SA PREKO 6 HIUADA STANARA DANAS PREDSTAVLJA NAJVE-01 STUDENTSKI DOM U NAŠOJ ZEMLJI. JOŠ OD NJEGOVIH PRVIH DANA TU SE POJAVLJSVAO NIZ PROBLEMA IZ STUDENTSKOG 2IVOTA KOJI SU SE VREMENOM I SA DOLASKOM NOVIH GENERACIJA MENJALI, OBNAVLJALI... DANAS SE STUDENTSKI GRAD NALAZI U JEDNOJ OD NAJTEŽIH SITUACIJA OD SVOG POSTANKA.

Diskusija oko integracije doina i restorana u Studentskom gradu, koja traje već dve godine, i dalje se nastavlja. To je rezime nedavnog sastanka u Rektoratu sa pretstavnicima političkog aktiva Studentskog grada i zajednice domova i restorana. Na ovom sastanku, kao i na zajedničkim sastancima radnih kolektiva u Studentskom gradu, zaključeno je da se raspisani referenduom o integraciji odloži na neodređeno vreme, sve dok se radnici oba kolekliva ne upoznaju detaljno sa svim prednostima i nedostacima svakve integracije. Savtfz studenata je rešio da se diskusija oko integratije ne zatvara, nego da »e joS vlSe i u šlrem obimu svi angažujemo da ona bude realizovana. Odlaganjem refernduma radnicima će se omogućitl da što bolje sagledaju korlsnost integracije; isto tako ovo odlaganje omogućlće da se čuje i živa studentska reč koja jc do sada bila u drugom planu kaže Miodrag Pcrović, predsednik Odbora SS. Poznato je da je dosadašnji inicijator diskusije bio politički aktiv u Studentskom gradu, međutim, pošto se videlo da on ne može sam bez podrške viših foruma da dovrši integraciju, stvar je predata Rektoratu, tačnije Zaiednici domova i restorana pri Beogradskom univerzitetu. I u toku ovog razgovora opet se pojavilo pitanje upravnika integrisanog Studentskog grada da li on treba da bude izabran pre integracije, ili posle nje. Svi u Studentskom gradu se uglavnom slažu da to treba da bude lice sa visokom školskom spremom. Treba biti nabisto da li će do integracije doći ili n«, pa tek onda raspisati konkurs i dovesti čoveka sa fakultetom na mesto upravcika Studentskog grada, kaže

upravnik doma Blažo Vujović. Svi pokušaji da sc on dovede pre integracijc nlsu iogični, Jer sc joS sa sigurnošću ne možc tvrditi da će do nje đoći.

500 DU2NIKA NA SUDU!?

U loku godinc nemoguće je skupiti svu stanarimi, rekao je Blažo Vujović. S obzirom na slab matcrijalni položaj studenata, mi smo prlmorani da često tolerišemo razna dugovanja, zbog čega smo došli u situaclju da smo u toku prošle godine Imali oko 12 mlllona nenaplaćcne stanarine. Na kraju 1967. gpdlne, i pored svlh napora, nama je ostalo još 500 dužnlka, protlv kojlh ćemo bitl primorani da povedemo sudski spor u slučaju da svoje dugove ne izmire do juna. % U ovoj školskoj godini ponovo se pojavio isti problem; studenti posle samo tri meseca duguju oko 6 miliona starih dinara, mada se očekuje da će se sa dolaskom kredita stanjc popraviti. lako nam je Univerzitet sugcrisao da pooštrimo mere prema studentima koji ne ispunjavaju svojc obavezc, uprava doma rukovodeći se stvarnlm materijalnim položajem studenata, ne može da piihvati ovu sugestlju, jer smatra da bi se timc stvorio još veći problem, nastavio je upravnik Milović. No, pokazalo se da i dom duguje studenliraa. Prilikom poslednjeg useljavanja na početku nove školske godine, uprava je veliki broj mesta naplatila po dva puta jednom od onih koji su se iselili sa recepcije i nisu se odmah redovno uselili, a drugi put od redovnih stanara koji su došli na ta ista mesta. Dom je na taj način zaradio oko milion dinara. Da, all krivicu za ovo snosl Materijlna komlsija Unlvcrzltetskog odboia SS, koja se na zajednlčkom sastanku sa predstavnicima domova i rcstorana 1 upravnicima svih domova, složila sa ovakvim načinom useljenja, da bi tek na žalbe studenata reagovala suprotno, kad je sve bllo kasno odgovorio je upravnik Vujović. Sa njegovim mišljenjem slaže se i upravnik restorana u Studentskom gradu Vladimir šivert, koji je takođe prisustvovao tom sastanku. Međutim, i pored ovoga upravnik Vujović sma-

tra đa je ustvari dom mnogo više izgubio na tome što veliki broj mesta nije bio popunjen sve do decembra. On čak ističe da bl onl studenti koji odmah ne ispune uslov za mesta u domu trebalo da plate stanarinu za sve ono vreme za koje su ih ta mesta čekala, iako je to praktično neizvodljivo.

DOTACIJE NISU POTREBNE

U toku razgovora predsednik Odbora SS pomenuo je pitanje uplate ishrane u studentskom restoranu sa dotacijama. Naime, u Odbor često pristižu žalbe studenata da im se na blagajni prilikom uplaćivanja ne vraća razlika u novcu. Studentima se vraća razlika do 3 nova dinara. Međutim, neki studenti donesii bonove u vrednosti i do 400 novih dinara, tako da bi se u tom slučaju blagajna pretvorila u menjačnicu, kaže upravnik restorana Vladimir Sivert. Ali studenti se žale da na blagajni ne vraćaju čak ni ta tri nova dinara (Perović). To se radilo bez znanja Uprave. Mi smo otpustili blagajnika za koga smo utvrdili da je na taj način uzimao novac, Uostalom, studenti koji svoje bonove zaista koriste za ishranu nikad ne dođu u situaciju da gube na njima. Problem se javlja samo zbog onih koji svoje dotacije prodaju. U tom slučaju opravdano se postavlja pitanje da li su dotacije, kao takve, potrebne ovim studentima, jer ih oni ne upotrebljavaju u svrhu za koju su one namenjene. NOVI KLUBOVI STARE BRIGE

U očekivanju početka izgradnje doma kulture u Studentskom gradu, kultumo-zabavni život vezan je za 8 klubova sa ukupno 600 mesla i igranke koje se održavaju dva puta nedeljno u gomjoj sali restorana. lako se u Studentskom gradu nalazi SKUD »Žikica Jovanović-španac«, njegovo prisustvo se gotovo i ne oseća, jer nema podesnih prostorija za njihove nastupe.

Cetiri nova društvena kluba koja su otvorena ovih dana, nisu mnogo popravila situaciju, jer oni omogućuju samo nekoliko stotina mesta više za gledanje TV programa. Na početku nove školske godine javila se lepa ideja da se u gornjoj strani restorana prikazuju igrani filmovi za studente, po vrlo pristupačnim cenama. lako je interesovanje bilo zaista veliko, prikazivanje je neočekivano prekinuto zbog pasivnosti Odbora SS koji je organizovao ovu akciju.

SVAKOM STANARU MINUT I PO ZA KUPANJE

Kupanje je ovih dana ponovo tema razgovora, jer kupatila (sa više od polovine pokvarenih tuševa) ne mogu da podmire sve potrebe. Osim toga, kupatila rade kraće nego obično, jer je kotlamica preopterećena pošto snabdeva kupatilo, kuhinju i perionicu, pored toga što zagreva i ceo Studentski grad. Izračunato je da svaki student ima na raspolaganju 1,5 minuta nedeljno za kupanje rekao je Dragi Popovski. Električne instalacije takođe su dotrajale, tako da pri većem opterećenju postojl opasnost od požara. Zato je Uprava doma primorana da često isključuje struju, naročito u četvrtom paviljonu. Kollko je stanje stvamo zabrinjavajuće govori i podatak da bi samo za razne opravkc I nabavku materijala bilo potrebno preko mllijardu dinara. Ova sredstva su tražena od Rektorata, ali u Upravi vlada mišljenje da nema mnogo izgleda da se taj novac dobije.

RADNICI I MALOLETNICI ILEGALCI

Noćne kontrole u Studentskom gradu sprovode se već odavno i njihov je cilj bio da otkriju ilegalce u studentskim sobama. Međutim, ovogodišnja kontrola je imala za cilj da utvrđi ko sve ilegališe u domu. Ml smo Imall za cilj, pored traženja prodatih mesta, da legallzujerno stuđentc-ilcgalcc i vidlmo da II otim njlh iiegališe joS neko, kaže Dragi Popovski, član Saveta doma. Na nesreču, otkrill smo veiikl broj iiegaiaca kojl nisu studenti, a to su uglavnom radnici i srednjoškolci. No, pošto studenti protestuju protiv noćnfh kontrola, a disciplina nije na zavidnom nivou, übuduće će se organizovati dežuma kontrola, koja će ulaziti samo u one sobe u kojima se javi nered. Na kraju smo dospeli do onog što najmanje pristoji akademskim građanima to su pitanja (ne)higijene i šverca. Hlgijena u domu l rcstoranu nlkada nlje bila na t»vidnoj visini, kaže Sivert Trenutno ni u domu nl a restorannu nema ni jednog stručnog llca koje bl bilo odgovomo za higljenu, aii čak ni njegov skort doiazak neče nanogo popravitl sltuaciju. Jednostavno, među ovollklm brojem studenata, higljenu je gotpvo nemoguće održavati. Inače Studentski grad je u poslednje vreme postao pravi »Eldorado« za švercere, kojl po veoma »pristupačnim« cenama nrodaju sve od italijnnskih džempera i švajcarskih satova do »turskog zlata«. t O žalbe uprave doma i restorana oglušio se i SUP i tržišna inspekcija, tako da šverceri i dalje nesmetano obavljaju svoj posao. IVAN TOROV NOVO TOMIC

ZA NJEGA KAZU DA JE KAPACITET

»DOBAR STLDENT KAKO TO RETKO ZVUCI« STUDENTSKA NARODNA POSLO VICA

Neki razmetljivac je rekao da je skromnost ponos malih i, pritom, prevideo da je ona i vrlina vrednih. Naš narod je davno primetio da samo prazno bure odzvanja. Današnja vi-

kaćka raspojasanost u atmosferi napadnc i zaglušnc samoreklame to potvrđuje. Ističući nebrojene slučajeve čudaštva i nastranosti, mi za prave vrednosti ostavljamo sve manje prostora, potiskujući ih u sivilo anonimnosti. Imajući sve manje, sluha za njih, prepuštamo se lažnom sjaju efemernih pojava i kratkotrajnih senzacija. Vrednima poklanjamo pažnju jedino u svečanim trenucima, jednom godišnje kad se dele nagrade. Nije to usled naše površnosti, već, đobrim delom, i zbog njihove po\oičenosti. Slobodan Jevtić je jedan od onih studenata koji su dobili fakultetske nagrade za uspeh u učenju. Posetih smo ga u sobi broj 505 u Studentskom gradu, gde stanuje. I već na prvom koraku iznenađenje. O sobi pet studenata, i.., uče! Studenti kad se okupe obično razvezu razgovor, pričaju o svojim avanturama, ili prekračuju vreme nekom igrom. A oni, eto, uče. Osobenjaci.

Naš đomaćin je, kao i dva njegova »cimera«, Ljubinko Milosavljević i Milomir Aćimović, student završne godine na grupi za filosofiju. Sima Davidović i Bogdan Delić, koji je inače apsolvent, pripadaju istom »kružoku«. Svetlo u ovoj sobi gasi se tek u kasnu noć. Cesto, to je jedina soba koja u drugom paviljonu svetli duboko iza ponoći. I to iz noći u noć. Kažu, to je najbolje vreme za nesmetano čitanje i studiozno spremanje ispita. Tek nateran ođ svojih drugova, koji su me izdašno podržali, Slobodan Jevtić je pristao na razgovor. Ne verujem da naš razgovor može imati bilo kakvu svrhu, počeo je on. Onda su cimeri protestovali, i galamili jedno pola sata. i tek kad su mu zapretili da će oni da govore za njega, Slobodan je bio obezoružan. Pa, eto, počeo je da govori, učim. Pored toga, čitajući detaljnije dela savremenih filosofskih pisaca, ograničavam se da posmatram pojavu dve osnovne tendencije naše savremenosti, čiji su domeni humanistički problemi, odnosno pitanja logike i naučne metodologije... Podvojenost ovih dveju misaonih orijentacija čini mi se u ovom trenutku izuzetno radikalnom i teško se može nazreti kako će se ova dihotomičnost prevazići. Na primedbu da mladi Ijudi propadaju u bibliotekama, dodao je: Možda, ali na mnogim drugim mestima cni vidljivije i sigumije propadaju. Kažem mu u šali zašto da diplomira, i kud posle misli. Nastaviću, najverovatnije, postdiplomske studije i tada ću moći da se potpunije posvetim izučavanju istorije modeme filosofije i onih filosofskih strujanja koja su karakteristična za sadašnjost. Bogdan Delić navodi razgovor na temu Slobodanovog literamog stvaralaštva. Sve više u poslednje vreme kod mene prevladava odsustvo namere da ono što pišem publikujera. Jer, ako rešim neka pitanja koja su za mene nezaobilazna, nisam siguran da su rešenja do koji bih došao dovoljno opšta... Utom je i kafa stigla. Kažem Slobodanovim drugoviraa, tek sada, na kraju, da sam čuo na iakultetu da su ga oni kandidovali za nagradu, i da on to sam nikada ne bi učinio. Da, kažu. Njegova skromnost je bolest... Ali, dodadoh, pronose se glasovi da ste vi tu nagradu popili. Oni odbijaju da to priznaju. Samo su, doduše, izjavili da bi oni, možda, tu nagradu i popili, ali nije bila tečna. MILE NEDELJKOVIC

AMO-TAMO PO UNIVERZITETU

KREDITI USLOVLJENI KVALIFIKACIONOM STRUKTUROM?

KORISNA INICIJATIVA FAKULTETSKOG KOMITETA SK POLJOPRIVREDNOG FAKULTETA

9 Ne sme se dozvoliti da se pitanje staža mlađih agronoma prepusti samo privrednim organizacijama. _ £ Treba angažovati sve snage da se zaposli 1.20 U nezaposlenih inženjera poljoprivrede

Na seđnici Kadrovske komisije Fakultetskog korniteta SK Polioprivrednog fakulteta, posvećenoi nezaposlenosti diplomiranih agronoma i pitariju mladih stmčnjaka, čula su se različita mišljenja i predlozi ali su sve to nađena i neka konkretnija rešenja za ove gomće probleme. Danas u SR Srbiji postoji 1.200 nezaposlemh poljoprivrednih stmčnjaka raznih specijalnosti, a na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i Novom Sadu trenutno se nalazi na školovanju oko 5 hiljada studenata. Potrebno je što pre obezbediti platformu za zapošljavanje mladih stmčnjaka, a uz to pripremiti radna mesta za one koji su još na školovanju. Jedno od gomćih pitanja bilo je pitanje staža mladih stmčnjaka. Komunisti ovog fakulteta se zalažu za to da se što pre kako i gde poslati diplomirane studente na štaž. Jedna od glavnih stvari je angažovanje svih fomma na nivou republike i angažovanje svih stmkovnih udruženja da se založe za pravilno određivanjc broja stažista koii bi bili upućeni na određena imanja. U stvari, postoji bojazan da će i posle odluke Saveznoe izvršnog veća o uvođenju staža pojedine poljoprivredne oreanizacije ostati zatvorene za mlade. tek diplomirane stručnjake. Dat je predlog da se na osnovu oostoieće situaciie uz nomoć Društva tnženiera i tehntčara Srbiie, Remibličkog sekretarijata za poljoorivredu, RenubHčkog zavoda za zapošliavanie i Savezne nrivredne komore izrade noime na osnovu kojih privredne organizaciie (konkretno noljonrivredna preduzećai ne bi mogla da dohtju kredite od banke ako nemaiu određenu kadrovsku stmklum čije bi normative u svakom slučaiu morala da izradi kvaliHkovana smpa stmčniaka. Fakultetski komitet SK će u saradnii sa loš nekim organizaciiama i stmkovmm udmženiima, naravno uz vel’ku pomoć profesora sa fakulteta i ostalih fomma, organirovati sas+anak ioš u toku ovoe meseca i nristuniti iednoi ozbiliniioi izradi studfie o bmiu broiu slobodn’h mesta I nribl’žnu stikii kvalifikacione stmkture preduzeća u SR Srbiii. , Svakako kada se SK odlučio da ozbilmo i studiozno pokuša da reši ovaj problem treba u dopledno vreme očekivati da stvari pođn na bnlie. Naravno, ako uz sve ovo određeni fommi i institucije u ovom momentu priteknu u

pomoć treba očekivati da jedna dobra ini tiva urodi plodom. J - SLAT

SA VII INTERFAKULTETSKE KONFERENCIJE SS POUOPRIVREDNIH FAKULTETA, VIŠIH I VISOKIH ŠKOLA SFRJ

OSNOVAN INTERFAKULTETSKI ODBOR

m TRAŽITI REŠENJA ZA KLJUCNE PROBLE* ME IZ OBLASTI POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE. • STUDENTIMA TREBA PRUŽITI PRILIKU DA SE OZBIUNO BAVE NAUČNIM RADOM, REKAO JE DR MOMCILO STOJANOVIC, DEKAN POUOPRIVREDNOG FAKULTETA U ZEMUNU.

VII interfakultetska konferencija SS poljoprivrednih fakulteta, viših i visokih škola iz cele zemlje održana je pre neki dan na Poljoprivrednora fakultetu u Zemunu. Ovpm prilikom delegati su raspravljali o predstojećem susretu budućih agronoma koji ce se ove godine održati u Banja Luci. Uz sve poteškoće koje prate privrednu reformu, Savez studenata Više poljoprivredne škole iz Banja Luke već je obezbedio sredstva za odr/avanje ovogodišnje Agronomijade Interfakultetska konferencija kao najviši organ traži od fakultelskih odbora i studentskih organizacija da se najozbiljnije pozabave problemom kooperacije u poljoprivredi i da izvrše snimanje terena ka kojima gravitiraju određene škole i fakulteti. Naravno, ovog puta akcenat je stavljen na naućne radove studenata. Povodom toga dekan Poljonrivrednog fakulteta u Zemunu đr Momčilo Stoianović je rekao: U svakom slučaiu nauku treba nribllžtti mladim. Međutim, übeđen sam da ni jedan fakultet nit! škola nlle u mogućnosti da mladhn talentima pruži nril'ku da se stvarno angazuju do maksimnma. To 1e verovatno i iedini radog što se mali broi studenata havi naučnim radom. Prošle godine članovi Tnterfakultetske konferenciie raspravliali su o monucnosti fonnirania jednog tela (interfaknltotsko}!: koji bi koordinirao rad izmedu faknltetskih odhora. Na ovoeodišnjoi konferenciji nonovo se ukazala potreha za formiraniem iednoe ovaWo<r organa koii bi ohiediniavan rad stuđ ,: ‘p +c kih organizaciia. Seđište Tnterfakoltetskoe odhora za ovu godinu je u Zemunu. Svi nčecnici ovoaodišnie konferenciie su izra/ili mišlicnie da novoformirapi odhor mora hiti dotiran od svih fakultetskih i školskih odbora. 7a sada ovai odbor broii 13 članova iz 13 j ustanova. Pošto če Interfaktiltetski odhor imati svoja sredstva na niemu ostaie da oreapizuie susrete i sve akcije studenata poljopriv?wle na j nivou federacije. J. slatinac

6

STUDENTSKI GRAD I NJEGOVI PROBLEMI

STUDENT 1968/4