Студент
U sociološkom institutu (samo) upravljanje direktora Raškovića
Već duže vremena u Sociološkom institutu u Beogradu vladaju sukobi između organa rukovođenja, na jednoj, i samo* upravnih organa i društveno-političkih organizacija, na drugoj strani, što se nepovoljno odražava na naučno-istraživačku delatnost ove ustanove i izaziva nezdrave međuljudske odnose u sistemu samoupravljanja. Zbog toga je na inicijativu 00 SK i Sindikalne podružnice održan (16. XI 1967, godine) vanredni sastanak kolektiva, na коше je formirana komisija koja treba da izvrši analizu uzroka koji su doveИ do stanja. Ta komisija je sačiniia obuah izveštaj koji sadrži niz podataka iz rada Instituta. DIREKTOR SA 36 FUNKCIJA Sociološkl institut }e osnovan 1961. godine zbog sve večlh potreba za proućavanjem društvenih problema, kojl tražc svestranu analizu. Rukovodstvo u njegovtm sekcijama povereno je iskusnijim naućnim radniclma kojl su trebali da doprinesu aflrmaciji ove ustanove, da okupe što više mladih saradnika koji će kasnlje saml moći da pone.su i realizuju obimne i složene istraživačke zadatke. Poćetak je obećavao da će se to I ostvarltl. Okupljanjem aaradnika, razrada planova i prvl rezultatl svedoĆUi su o uspešnom startu. Tome je dosta doprineo i dr Vladimir Raškovlć, koji Je prvih godina bio honorarnl vršilae dužnosti direktora Instituta. AU dalji razvoj Instituta, povećan obim Istražlvanja, ućeš« većeg broja sarađnika i trajnija koordinacija sekclja. tražlli su da rukovodstvo bude više 1 kvantitativno 1 kvaUUtivno angažovano u ostvarivanju programskth planova. Medutlra, njihovo zalaganje je bilo obratno. »U poslednje vreme direktor se retko pojavljuje u Institutu. Tome je doprinela okolnost da je drug Rašković pored ove dužnosti bio, a to je i sada, profesor na nekoliko fakulteta u zemljl i da ima nlz raznlh funkcija. Sada, kako često sam Ističe, ima 36 raznih funkcija. Uz sve ovo treba imati u vidu da drug Rašković u 1967. godini objavljuje preko Inetltuta tri obimna rada knjige, koje nisu rezultat programskih zadataka Instituta«, (citati iz pomenutog Izveštaja). U Institutu, postoje potrebe i planovi za proširivanje stručnih zadataka, za podizanje njihovog kvaliteta, ali je mali hroj stalnih naučno-istraživačkih radnika koji su okupljeni u ovim poslovima. Ne piostoje nikakvi oblici osposobljavanja kadrova ili okupljanja novih. Cak je od sedam stipendista Instituta, koji su radili u njemu, ostalo samo dvoje. Pored toga poremećeni su i odnosi sa spoIjašnim saradn ; cima od kojih takođe zavisi uspeh sekcija. Poboljšanje ovih odnosa zav.si od otklanjanja svih slabosti koje potresaju imutrašnju organizaciju rada Instituta. KAKO SE RUKOVODI SEKCIJOM ZA SAMOUPRAVUANJE Sekcija za radničko i društveno samoupravIjanje je jedna od osnovnih sekcija u Institutu i u njoj radi najveći broj saradnika. Njen je rukovodilac, od početka do danas, V. Rašković. Prvi zadatak ove sekcije je istraživanje društvenih odnosa u radnoj organizaciji »Viskoza«. Prvi deo istraživanja bio je gotov do 1963. godine, a tada je trebalo pisati monografije koje zajedno sa teorijskim i metodološkim delom rukovodilaca sekcije čine celokupni tekst istraživanja. Ovos puta izostala je pomoč rukovodilaca sekcije. V. Raškovlć nije čitao tekstove svojih saradnika, niti je davao stručne primedbe, što se od njega očekivalo, niti је pisao svoj tekst za ovu studiju. »Ovakav odnos V. Raškovića prema zadacima kojih se sekciia prihvatila čini se da nije poslfdica samo njeffovih vremenskih mogućnosti i njegovog opštep odnosa prema sekciji, već i Tviegovog shvatanja prirode naučno-istra-
živačkog rada. Naime, on, kako to ističu saradnici ove sekcije, teorljskom metodološkom aspektu istraživanja ne poklanja nikakvu pažnju. Sigumo je da je takav stav naučno neodrživ, a u našim uslovima, s obzirom da se radv o mlađim naučnim radnicima .izrazito štetan«. Sve ovo upućuje па zaključak da se delatnost ove sekcije kao naučno-istraživačke grupe svela samo na formalno postojanje, lako su rad dmgih sekcija pratile razne teškoče. on se odvijao u bitnto drugačijim uslovima. SAMOUPRAVUANJE U TEORIJI I NA DELU Kfajem 1966. godine izabran je Izdavački odbor koji je trebalo da se brine o izdavačkim delatnostima. Međutim, nastali su nesporazumi u određivanju njegovih kompentencija. Nasuprot većini članova kolektiva, koji su tražili da se tačno ograniči polje rada ovog Odbora, »V. Rašković je zahtevao da se Odboru daju sve kompetencije vezane za ovu delatnost pravo da odlučuje o naučnoj podobnosti dela koja treba štampati, o zaključivanju ugovora, o materijalno-flnansijskom poslovanju itd., što je prema Statutu Instituta nadležnost organa upravljanja. V, Rašković je čak naglaslo da on neće da bude u tom Odboru ako Odbor ne bude imao pravo da odlučuje o sklapanju ugovo ra, ceni, tiražu, isplatama i sl.« lako se kolektiv sa ovim nije mogao složiti, Odbor je radio bez pravilnika koji je trebalo da donese Radna zajednica. »Izdavački odbor je samovoljno, bez saglasnosti organa samoupravljanja preuzeo čitavo poslovanje pravo odlučivanja oko publikovanja knjiga, sklapanja ugovora sa privatnim licima za štampanje njihovih knjiga, određivanje marže, cene tiraža, isplate finansijskih sredstava, pravo odlučivanja o broju knjiga koje dobija autor, sve to uprkos činjenici da je najveći broj ovih kompetencija po našem Statutu isključiva nadležnost organa upravljanja«. IZDAVANJE KNJIGA U PRIVATNOJ REŽIJI U toku 1967. godine štampana je samo jedna knjiga koja je rezultat programske delatnosti Instituta (K. Kilibarda »Samoupravljanje i Savez komunista«). lako postoji puno radova koji Ćekaju svoje objavljivanje јег su plod istraživanja u okviru Instituta, Izdavačkom odboru nije smetalo da štampa 1 nekoliko privatnlh knjiga. Među njima su 1 TRI knjige V. Raškovića (»Društveno samoupravljanje i гаspodela prema radu«. »Sociologija« i »Sociologija rada«) I jedna knjiga predsednlka Izdavačkog odbora. Knjige nisu rezultat programa i izdavačkih planova Instituta, iako su u prvoj od njih delimično korišćeni neobjavljeni podaci empirijskog istraživanja koji su prikupljeni u okviru Sekcije za radničke i društvene samoupravljanje. »lako је postojala zabrana korišćenja podataka dobijenih istraživanjima koja vodi Institut рге nego što se publikuju monografije, V. Rašković, koji je ovu zabranu na nivou Instituta više puta isticao« koristio je u svojoj knjizi rezultate istraživanja Sekcije kojom je rukovodio, ne tražeči prethodno saglasnost za to. Troškove štampanja ove knjige snosi Institut, dok troškove ostalih privatnih knjiga snose autori. A kakva je reklama ovih kniiga može se videti na sledećem primeru. »Knjiga K. Killbarde reklamirana je na običnom šapirografskom paplru, dok su za sve kniige V. Raškovića štampani specijalni fišei u kojima se prenoručuje kao »iedinstveno naučno delo«, »jedinstveno delo« i dr. Ocene su verovatno uzete iz recenzija«. Jedan od recenzenata je predsednik Tzdavačkog odbora, ko me је takođe objavljena kniiga. Ugovori o štampanju ovih knjiga ne sadrže osnovne elemente koii su neophodni za ugovore ove vrste (cena. tiraž i sl.), a osirn tofi'!*
nisu potpisanl ođ onih Иса koja predviđa Statut Radne zajednice. Izgleda da su neki ugovori sklopljeni tek kad su knjige bile u štampi ili kad su već publikovane! »U kojoj meri je V. Rašković izdavačku delatnost smatrao aktivnošću koja treba prvenstveno da služi za ostvarenje njegovih ličnih interesa, pokazuje i podatak da je u jednom ugovoru predviđeno da nakon isplate honorara V. Raškoviću i podmirenja troškova publikovanja i distrubucije, preostali deo ide u Fond za izdavačku delatnost s prioritetnim pravom direktora da se od tih sredstava publikuju njegova dela, ukoliko je to od interesa za Institut«. »Nakon svega što je do sada izneto o organizaciji i prirodi izdavačke delatnosti Instituta uočava se i odgovor na pitanje šta predstavlja dublju materijalnu osnovu pomenutih oblika uzurpacije samoupravnih prava kolektiva i zloupotrebe položaja u oblasti odlučivanja. Naše je uverenje da je to pre svega materijalni interes. Da je to tako najbolje potvrđuje i podatak da bi V. Rašković za pomenute tri knjige da ih je štampao u nekom izdavačkom preduzeću dobio oko četiri тШопа starlh dlnara; zahvaljujući aranžmanu koji је ostvarlo sa Institutom, on će u ukupnoj reallzaciji prodaje knjiga dobiti oko 18. do 20. millona starlh dinara. Da li je *nstitut prekršlo neke zakonske norme i oštetio društvenu zajednicu, s obzirom da publikuje knjige koje nisu rezuitat njegove deiatnostl, (koja nije prioritetno izdavačka), nije nam poznato.« U uslovima ovakvog rada moralo je doći do sukoba. Velika zasluga za to pripada isključivo V. Raškoviću i njegovim postupcima. On je uvek našao načina da oko sebe okupi one koji će mu pomoći u realizaciji svojih namera. Cak je uporno tražio da se jedna daktilografklnja postavi za jednog od sekretara Instituta, iako takvo mesto ne postoji u normativnim aktima. To ie i učinjeno. Sve se ovo odrazilo na profesionalni, materijalni i moralni položaj radnika u Institutu. KONTRA-MODEL SAMOUPRAVUANJA »Nemogućnost uvida u zapisnike sa sednica orgama samoupravljanja, vrlo veliki broj nerealizovanih odluka koje su se odnosile na važna pitanja rada i odnosa u Institutu, odsustvo i početnih oblika raspodele prema radu -- saшо su neki od pojavnih oblika ovih izrazito nepovoljnih uslova. Vlast koja je u stanju da u ovoj meri i na ovakav način ograničava javnost rada, nioodaštava samoupravne odluke i podcenjuje čoveka kao subjekta svojih uslova rada, prema uverenju većeg dela kolektiva, predstavlja autokratsko birokratski prkos osnovnoj orijentaciji politike SKJ i društvenih kretanja u celini. Cime je sve uslovljeno postojanje ovog kontra-modela samoupravne orijentacije u ustanovi koja se profesionalno bavi i naučmm proučavanjem samoupravne prakse i koja bi, normalno, trebalo da ostvaruju dublja saznanja i da društvenoj zajednici nudi nova istmski samoupravnija rešenja«? To je uslovljeno nizom faktora. Clanovi kolektiva su često bili nemoćni, a i nespremni da se zalažu za najadekvatnija samoupravna rešenja. Ostvarivanje ličnih interesa onemogućavalo je zađovoljavanje svih samoupravnih principa, što je dovodilo u pitanje i odgovornost kolektiva. često je bezrezervno podržavanje rukovodstva Instituta bio put da se obezbedi profesionalno napredovanje i sigurniji radni status. »Nastojanje da vlast iz procesa rukovođenja prenese i u oblast upravljanja predstavlja trajnu orijentaciju njegovog postupanja, koje se, nažalost, uspešno ostvarivalo. Njegovoj ovakvoj orijentaciji pojedinci, a vrlo često i kolektiv u celini, nisu imali dovoljno hrabrosti, snage i umešnosti da se odupru«. SAVI KICMU, JA SAM TVOJ PROFESOR Tome je doprinosila i nedovoljna »razrađenost i koherentnost samoupravnih normativnih akata«, a neki od njih još nisu ni doneti. Direktor je i sam često dolazio u sukob sa organima samoupravljanja. »Na jednom sastanku Upravnog odbora, direktor je, raspravIjajući o kadrovskoj politici i organizaciji rada, гекао predsedniku Upravnog odbora: »Savi kičmu, ja sam tvoj profesor, ti si bio moj student, 1 moraš da me slušaš«. Posle toga predsednik je podneo ostavku. On je bio jedini
koji je tako postupio. Poslednji predscdnlk Upravnog odbora posle sukoba sa direktorom RaŠkovićem napustio je Institut. Direktor je predložio Radnoj zajednici da se opozove tjpravni odbor jer je raspravljao o radu Insti tuta bez prisustva direktora. iako je taj postu pak bio nezakonit, pod pritiskom V. R-a Od dor je opozvan. Za to je bilo deset glasova, a od glasanja se uzdržalo devet članova. Glasao 1e i direktor 1 njegov pomoćnik iako po pozitlvnim propisima nemaju pravo da glasa ju u ovom samoupravnom organu. »U којој meri је direktor omalovažavao organe samoupravljanja i aastojao da pravo na rešavanje svih bitnih pitania Instituta koncentriše u svojim rukama, pokazuje i njeeov odnos ргеша odlukama oreana samoupravljanja. Nije samo reč o tome da se on u procesu donošenja samoupravnih odluka suprotstavljao nastojanju kolektiva da se određent problemi rešavaju na samoupravni način već kada mu to nije odgo varalo on, po pravilu. nije hteo da izvrši te odluke niti је dozvoljavao njihovb izvHehje'. On nije dozvolio da se napravi Pravilnik o raspodeli, јег se ne zasniva na njegovoj kon cepciji, iako je ta koncepcija nepotpuna i ne vodi računa o svim aspektima rada. On se su protstavlja raspoređivanju gnipe asitenata na radno mesto asistenta-istraživača, iako su oni stekli potrebne uslove za to, i već duže vreme na obavljaiu poslove radnog mesta za koje su konkurisali. Sve је to uticalo da samoupravni sistem ne nađe u ovoj kući ni najelementanvje oblike svoga ostvarivanja i da se zanemare pokušaji da se u njegovim okvirima prevaziđu postojeći sukobi. VIDITE, KAKO OVI LEPO CUTE Krajem 1965. godine osnovana je 00 SK koja je odmah pokušala da reši navedene su kobe. »Uviđajući da je jedan od osnovnih razloga nezdravih odnosa sam konflikt organa m kovođenja i organa samoupravljanja, odnosnn sukob direktora i većine članova kolektiva (po sebno naučnog osoblja), OOSK je formirala komisiju i stavila јој u zadatak da u nepo srednim kontaktima sa direktorom doprinese otklanjanju suprotnosti. Dogodilo se da direk tor nije hteo da primi sve članove komi§ije< . Inače direktor је prisustvovao jednom jed : nom sastanku OOSK Instituta. Svi napori članova OOSK nisu pokazali veće rezultate, a razlazi za to »prvenstveno leže u otnoriraa organa rukovođenia da se prihvati bilo kakva ini cijativa OOSK«. Sukobi organa rukovođenja i organa 'samoupravljanja našli su svoj izraz i u oblas! međuljudskih odnosa. To se vidi iz sledeće;: primera: »Na jednom sastanku Radne zajedn’ ce dlrektor je jednog radnika nazvao barabom kada se ovaj suprotstavljao njegovom izlaga nju! Druge saradnike na sastancima, ili u služ benlm kontaktima, nazivao je bilmezima, nc prijateljima, ideološkim neprijateljlma, buda lama 1 sl. Na sastancima organa direktor je vlše puta govorio, pokazujućl na one kojl ne dlskutuju: »Vidite kako ovi lepo ćute zašto vi morate da diskutujete? Tačno je da imate samoupravna prava all zar morate da ih koristite?« јЉј Shvatanja V. Raškoviča o odnosiraa .prpi sor asistent viđi se iz njegove diskusi jer m sastanku Radne zajednice od 28. XII 1967. go dine, kada kaže da na fakultetu postoji mogućnost da on kao mentor na neki drugi na čin privoli saradnika na stručno mišljenje ko je on ima, dok u Institutu nema te zakonske osnove. štetnost i opasnost ovakvih shvatanja i nastojanja da se u praksi naučnog rada геаlizuju, ne treba objašnjavati«. Iz svega ovoga se vidi da je stanje u ovoni Institutu daleko od onoga kako bi Irebalo da bude, naročito u ustanovama ovakve vrste. »Položaj Instituta kao naučne, radne i Ijud ske zajednice veoma je težak. Postojeći suko bi, odsustvo samoupravnosti i pojave grube u zurpacije prava članova kolektiva. negativno su se odrazili na celinu rada organizaciju rezultate, odnose, kao \ sve druge oblike aktiv nosti .članova kolektiva. Iz ovoga proizilaz potreba za hitnim i intenzivnim angažovanjem svih političkih faktora u Institutu, uz obavezu da aktivnost svakog pojedinca bude inspirisa na stvarnim interesima Instituta i društva. Te žina, ozbiljnost i moguće veće negativne pc sledice zahtevaju i veliku angažovanost i po moć naših osnivača i drugih društveno-politič kih faktora izvan Instituta«.
NAPOMENA REDAKCIJE
Sudeći po ovom izveštaju o radu i o odnosima u Sociološkom institutu, a posebno o radu njegovog direktora Vladlmira RaSkovlća, kao i na osnovu njegovog reagovanja u dnevnoj štampi, očigledno je da su u ovoj naučnoj ustanovi međuljudski odnosi došll dotle da isključuju svaku koordiniranu i stvaralačku radnu atmosferu. Interesantno je da većina članova radne zajednice Sociološkog instituta optužuje dlrektora RaŠkoviča da je kršio osnovna samounravna prava u Institutu. Ako je to tačno, onda je za žaljenje što je u pitanju zapravo profesor dr Vladlmlr Rašković, koji se, kao sociolog, bavi proučavanjem samoupravlianja, i objavljuje studije o njemu (naravno o trošku Instituta, u kome je on direktor). A kako se bavl tlm proučavanjem može se videti iz sadržaJa njegove tri knjlge (»Sociologija«, »Sociologija rada« i »Društveno samouoravlianje 1 raspodela prema radu u Jugoslaviji«). Naime, U SVE TRI KNJIGE (koje je o trošku Instituta štampao u toku jedne 1967. godlne) ON OBJAVUUJE ISTI TEKST O RADMCKOJVI SAMOUPRAVUANJU U JUGOSLAVIJI. Dodajmo ovoj tužnoj raboti i konstataciju komlsije: »... zahvaljujući aranžmanu koji je ostvario sa Institutom, on će u ukupnoj realizaciji nn> daje knjiga dobiti oko 18 do 20 miliona starih dinara« (!?). Za žaljenje је i očigledni raskorak između oonašanja druga Raškovića kao direktora 1 njegovih naučnih postavki o odgovomostl direktora u samoupravljanju; »On (direktor red.) je nazodgovomije llce za praktično mkovođenie preduzećem u tekućim ooslovima,... odgovoran je pred zajednicom za sprovođenje i poštovanje zakonskih propisa koiima se regulišu rad i nadležnost mkovodećih organa preduzeća« (V. Rašković: »Sociologija« str. 526., »Sociolociia rada« 136. str. i »Dmštveno samounravljanie i raspodela prema radu u Jugoslaviji« 106. strana. Citat je 1Z ISTOG TEKSTA o radničkom samoupravljanju koji je Rašković, kao što se vidi, objavio u tri svoje kn jige). Redakciia »Studenta« smatra da ne bl bilo izlišno detaljnije preispitati celokupni rad Instituta (i ne samo Sociološkog), niegovo mesto u sistemu naučnih ustanova u našem dmštvu. Stogp ćemo rado ustupiti prostor svim onlm koji su neoosredno Ш posredno vezani za ovaj Institut. a žele da iznesu svoje mlšijenie preko našeg Hsta. Redakcija takođe očekuje da će I profesor Rašković imatl Šta da kaže u svoju odbranu pred studentima. našim čitaocima, kojima je on ujedno * г« (m tr» f dekan ла Ekonomskom fakultetu).
4.
STUDENT
1968/6