Студент

OBAVEZNICI DUGUJU - 4 MILIJARDE I 200 MILIONA

apelovati гЗа savest ili zakonske propise?

DO SADA REPUBLIČKI POZAJMNI FOND N1 JEDNOG DUŽNIKA NIJE TUŽIO SUDU 4

Od 1962. godine do danas Republički fond za kreditlranje i stlpendiranje studenata dao je za kredite 5 milijardi slarih dinara. Od ove sume dosad je vraćeno svega 200 miliona tako, ne računamo 600 miliona koje studenti trenutno koristve, suma ncvraćenih studentskih kredita iznosi tačno 4 mliijarde i 200 mi liona starih dinara, kaže Dobrivoje Miletić, predsednik upravmog odbora Republlčkog fonda га kreditiranje i stipendiranje studenata. Od celokupnog Republićkog fonda za krediitiranje se daje 3 odsto; taj procenat sve vi§c raste, tako da se očekuje da ćc se narednih godina iznos kredita i broj korlsnika u znatnoi meri povećati. Povećavanjem iznosa i broja korisnika kredita, stvoriće se još veće akumulacije nevraćeinh sredstava. Ako dug već sada iznosi preko 4 milijarde, kroz pet do šest godina, kada dođe vreme da se vraća kredit koji se koristio prošle i ove godine ova suша će verovatno biti dvostruko veća. To će, nema sumnje, još više otežati postojeće stanje u Republičkom fondu. VRACENO SAMO 200 MILIONA Diplomirani studenti. korisnici kredita, pokazali su se kao loši obveznicd. Za sedam gođina vraćenih 200 miliona starih dinara samo је iedan miuimalni deo ove ogromne sume Kačin na koji se reguliše vraćanje kredita i popustljivost Fonda za kreditiranje omogućavaju svršenim studentima da ne izvršavaju svoje obaveze. lako zakonski propisi dozvoljavaju da studentl ne vraćaju kredite dok ne završe studlje i nađu zaposlenje, ovi sadašnji profesori. lekar), inženjeri zloupotrebljavaju poverenje, i oosle zapošljavanja zanemaruju svoje obaveze, Do sada nismo nikoga tužili sudu, ali, ako se ovako nastavi, hićemo prinuđeni da pribegnemo takvom sredstvu. Naravno, to je poslednji

način, jer ukollko dužnik ne vrati kredlti, žiranti su dužni to da učine. AU ako 1 oni ne vrate kredit, preostaje nam jedino naplata preko suda. Odlasci u inostranslvo, menjanje adresa, zadaju puno glavobolje Republičkom fonđu. Gotov'o je nemoguće pronaći dužnika kcji ie promenio adresu, a nije to javio Fondu. Neprekidno se šalju pisma i pozivi, i to zahteva velike materijalne troškove, koje posle dužnik mora sam da plati. DUŽNICI DUGUJU STUDENTIMA Ova dugovanja, u svakom slučaju, ju studente koji sada studiraju, јег se vraćeni hovac opet daje u Fond za pcvečavanje iznosa novih kredita. Pozuato je nastavio je Miletić da Republlka daje Fondu sredstva svake godine. Sredstva koja vraćaju raniji korisnlci uključuju se u ovaj Fond zajedno sa sredstvima Republike l na taj način mi novećavamo iznos sadašnjih krcdita. Za to što do sada krediti nim povečani onoliko koliko је potrebno, najvl* še su krivi dužnicl. Znači, dužnici duguju studcntima preko 4 milijarde starih dinara. Ovakav način iskorišćavanja vraćendh sredstava do sada je bio gotovo nepoznat široj jav nosti. Iz ovoga proizilazi da bi sc übrzanjem vraćania kredita. narcdni iznosi. a time i broj korisn’ka. u velikoj meri povećali. Naša je želja da pomognemo studentima u što većoj mori. Međutim, to ne zavisi samo od nas, već i od savesnosti obveznitka. Naš zadatak je da nooštrimo način vračanja kredita i ve”uiem da će to dati korisne rezultate, гекао je na kraju Dobrivoje Miletič.

I. TOROV

STUDENTSKO ZDRAVLJE

PUN TANJIR NIJE DOVOLJAN

• RAZGOVOR SA DR ČEDOMIROM BJELADINOVIČEM, UPRAVNIKOM STLDENTSKE POLIKLINIKE

Ishrana je jedan od najvažnijih faktora za očuvanjc zdravlja i opšte otpornosti organizma. Količina i kvalitet hrane u tom pogledu su neođvojivi i uslovljavaju jedno drugo. Kako se hraoe studenti? Da li kvantitet i raznovrsnost hranljivih sastojaka u studentskoj ishrani zađovoljavaju potrebe jednog mladog organizma.

'-»pterećesiog intenzivnom intelektuakiom aktivnošću? O tome smo razgovarali sa upravnikom 'itudeartske poliklinike dr Cedomirom BJeladinovlćem. ■ Da li је Studentska pollklinika u poslednjih nekoliko godina vršUa anallzu ishrane studenata u studentskim menzama i restoranima? Poliklinika za poslednje tri godine nije ;> provodila ispitivanje ishrane studenata, pošto s avremeno ispitivanje hrane mogu da izvrsc dve ustanove u Beogradu. Poliklinika nije } mala ni finansijskih sredstava da ugovori jednu takvu akciju sa nadležmm ustanovama. Ove Sodine dostavili smo plan preventive Rektoratu "niverziteta. Plan je u celini prihvaćen, pa će °va akcija u 1968. godini biti sprovedena. ■ Iz Vašeg odgovora proizilazi da ste ranijc preduzimali takve akcije. pa nas interesuje kakva su Vaša dosadašnja iskustva o kalo rtčnoj vrednosti ishrane studenata? , • • “ ' * ‘ • \ — _ Rezultatima dosadašnjih analiza nismo da budemo zadovoljni. Rezultati pokada su u nekim studentskim restoranima Sa 'orične vrednosti bile na startnoj osnovi potr«be. Oko 30 odsto kalorija otpada na hleb, što na s upućuje na činjenicu da se nedovoljno i n ®s>tručno vodi briga o ishrani akademskih građana. S Sta ste mislili kad ste rekli da se ne vodi stručna briga o ishrani studenata? Mislio sam na stručno spreman je obroka, stručno sastavljanje jelovnika. U eri ispita, stu-

denti treba da dobdju onakvu ishranu kakva je potrebna dntelektuamom radnriku. Neophodno je da se povremeno organizuju kursevi za ekonome i kuhinjsko osoblje stiidentskih menzi i restorana, da bd mogli savremeno i stmčno da vrše sastavljanje jelovndka, izbor namirnica d ispitdvanje njihovog kvaliteta.

■ Koje nedostatke, po Vašem mišljenju, nosi u sebi sadašnji načln ishrane studenata? Pokušaću da vam ukratko odgovorim. Pre svega, naše dosadašnje anaiize pokazale su da na ishraou treba gledati u duhu savremenih koncepcija. Primaran nije kvantitet, već kvalitet. Mi smo posle nekih analiza dnevnog obroka konstatovali da količina belančevina zadovoljava, ali kada smo izdvojili belančevine biljiK»g od belančevina životinjskog porekla, odmah smo uočili da su ove druge ispod minimuma. Analiza je pokazala da količine kalcijuma zadovoljavaju, ali je istovremeno utvrdila i to da je ta količina relativna, pošto ie poznato da organizam resorbuje kalcijum uglavnom iz mleka. Koliko menze i restorani daju studentima mleka, nama je svima poznato. Količina gyožđa u spremljenoj hrani ne odgovara mogućoj koKčini gvožđa u namirnicama, pa da ona delom potiče od starog i dotrajalog posuđu koje otpušta gvožđe i dodaje ga obrocima. ■ Da li bi Studentska poliklinika podržala obaveznu kontrolu ishrane studenata? Pozdravićemo svaku takvu akciju, a za nju smo i lično zainteresovani. Samo, to ne sme biti kampanja, već stalna praksa. Ovo pitanje posebno nas interesuje pošto nas na to navcde i statistički podaci o oboljenjima studenata (sklonost tuberkulozi i avitominozama) i loša fizička kondicija pojedinih studenata. Na sistematskim pregledima srečemo i studentc čiji je odnos visine i težine nepovoljan, što jasno govori đa ishrani studenata treba posvctili posebnu pažnju.

DZ. SARAJLIĆ

PRAVNI FAKULTET PODNEO SKUPŠTINI SR SRBIJE DVA MIŠLJENJA O FINANSIRANJU TREĆEG STEPENA

в DEKAN PRAVNOG FAKULTETA DR PAVLE DIMITRIJEVIC: »ODLUKA ZAJEDNICE OBRAZOVANJA DA NE FINANSIRA ŠKOLOVANJE POSTDIPLOMACA I VANREDNIH STUDENATA NA PRAVNOM FAKULTETU PROTIVUSTAVNA I PROTIVZAKONITA«. в VASILIJE SKALA, SEKRETAR ZAJEDNICE OBRAZOVANJA: »PRI DODELI SREDSTAVA ZAJEDNICA OBRAZOVANJA POŠLA JE OD PRIORITETNIH DELATNOSTI.«

Nedavno je u studentsku javnost stigla vest da je Zajednica obrazovanja odbila da tinansira vanredne i postdiplomskc studije. Hteli smo da saznamo gdc je istina i obratili smo se dekanu Pravnog fakultcta, đr Pavlu Dimitrijcviću, da iznese svoje mišljenjc o ovom problemiu. Dekan Dimitrijević je bio katcgoričan; Da, tačno je da jc Zajednica obrazovanja odbila da finansira postdiplomske i vanrcdne studije. Ta odluka je protivustavna i protivzakonita. Ustavom je proglašeno đa je obrazovanje delatnost od koristi za društvo. Dekan Dimitrijević iznosi dalje argvunentc u prilog svog mišljenja; Zakonom o finanslranju visokoškolskih ustanova izričito jc predviđeno da Zajednica 'obriiovanja pruža sredstva za nastavni rad i za vanredne i • postdiplomske studijc. Republička zajednica je u Pravilniku o ceni obrazovanja predvidela i ove spbme aktivnosti. Preko svoje skupštine Zajednica je sfcbe ovlastila da odlučujc da li uopšte želi da finanslra neku aktivnosl. Tako je došlo do odluke da se vanredne i postdiplomske studije ne finansiraju jer Zajcdnica za njih пеша sredstava. Prema mišljenju profesora Dimitrijevića sve deiatnosti moraju se finansirati srazmemo prikupljenim sredstvima. Zna se da su se neke ustanove »snašle« i za vanređne studentc uvele »Skolarinu«. Te ustanovc uzimbju više novca od vanrednih studenata nego što bl im inače Zajednica dala. Na našu. primedbu da i Pravni fakuitet napiaćuje »školarinu«, profesor Dimitrijević je fekao: Na to smo bill prinuđeni, iako odluka nije zasnovana na zakonu. Da je školarina protivustavna, najbolje iiustruju dve nedavno donctc presude Ustavnog suda BiH. Naime. poništena su i oglašena reustavnim dva pravilnika vlših škola koic su naplaćivale škoiarinu. REDOVNI STUDENTI IMAJU PRVENSTVO Sekretar Zajednice obrazovanja, Vasilije Skala, smatra da Zajednica obrazovanja, prema slovu Zakona o flnansi-

ran.ju obrazovanja i vaspitanja i o zajednicama obrazovanja, može da finansira svc dclatnosti, ali se u Zakonu ne kaže da je Zajednica dužna da ih finansira. Predstavnici visokoškolskih ustanova videli su na sastanku Zajednicc obrazovanja sa kakvim se sredstvima raspolaže, a sami su doneli Pravilnik o elementima cene obrazovanja u kome su predvideli merila za vrednovanje svih oblika dclatnosti visokoškolskih ustanova. Kada sc videlo kolikim se sredstvima raspolaže, otpala jc mogućnost da sc svi oblici delatnosti finansiraju. Zbog toga se pri raspođeli sredstava pošlo od prioritetnih delatnosti. _ Dakle, sredstva su prvenstveno namenjena mladlm generacijama redovnlh studenata, kaže sekrctar Skala, ( njlma se postojećim sredstvima omogućuje studiranje. Postdiplomci su u većlnl slučajeva u radnom odnosu i žele da specljaliziraju određenu oblast. Izvršni odbor Zajednice zakljućlo je da nastavi praksu bivieg Fonda za ikolstvo i da se svakoj vlsokoikolskoj usUnovi, zavisno od stvarno zavrienlh Ispita i dlsertacija, prlznaju troikovl ispiU tj. troikovi komisija. Ukazali smo na primedbc da Zajednica nijc tražila dodatna sredstva od Irvršnog veća i dobili smo odgovor; Zajednica je ukazivala na teškoce i potrebe za dodeljivanjem sredsUva, i to u trenutku kada se radio rcbalans budžeta. Ali.'zbog mera privredne reforme i situacije u privredi, sav višak sredstava u privredi bio jc i mobilisan. 0 školarini u Zajednici imiaju svoje mišljenje: To je opšte sporno piUnje, istakao je Vasilijc Skala. U zakonu se ništa izričito ne kaže, a u praksi postoje razni vidovt školarinc. Oni su jednim delom posledic« neđovoljnih sredstava u okviru već postojećih delatnosti, s drugc strane nedovoljnosti đruštvcnih sređstava da sc dalje školuju oni koji bi to želeli.

М. NICIFOROVIĆ

НОĆЕ LI »SVANUTI« STUDENTIMA-SPORTISTIMA?

OBECANJA U RUCI USLOVI - NA GRANI

• SPORTOM BI MOGAO DA SE BAVI DALEKO VEĆI BROJ BEOGRADSKIH STUDENATA ALI, KAKVI SU USLOVI NE ZNA SE N1 STA SA AKTIVNIMA! • REKTOR I PROREKTOR SA PREDSTAVNICIMA STUDENATA - SPORTISTA POSETILI PEDSEDNIKA SKUPSTINE GRADA BEOGraDA I IZBORILI SE ZA LEPA OBEĆANJA.

Stara je to već priča: »sport sporo napreduje među studentima, relativno je mali broj akademskih građana koji se aktivno njime bave, još manje je studenata koji su se istakli na značajnajim takmičenjima...« Zagovomioi »teorije« da studenti ne vole sport manje su upoznati sa naličjem ovih čdnjenica. Oni, naime, ne vode dovoljno računa o tome da je siport aktivnost koja, da bi se u njoj postigli izvesni rezultati, zahteva dosta vremena, naiporaog rada, određen načdn života, dobru ishranu i dubok džep! Studenti od svega toga iraaju veoma malo, najčešče samo entuzijazam. Kad se sve ovo ima u vidu, ne možemo biti nezadovoljni ni ovako skromnim dostignućima studenata-sportista. Ovo utoliko pre što se broj akademskih građana obuhvačenih raznim sporfcsikim akfcivnostima neprestano povećava. STUDENTI »NICIJA DECA« Univerzitetski Savez organizacija za fizičku kulturu i sportske organizacije koje pri njemu deluju nailaze na niz teškoča, a največa je nedostatak prostorija za održavanje treninga, Beograd ima jedan od največih zatvorenih sportskih objekata, Halu sportova, ali za ovaj grad problemi studentskog sporta do sada sii uglavnom bili žulj na tuđoj nozi. Studenti nikako da dobiju određeno vreme za svoje sportske aktivnosti u ovoj Hali! Ranajih gddina smo, istina, ponekad i dobijali termine, ali samo kad neka druga organizaoija otkaže pa smo, zbog neblagovremenog obaveštavanja, i u tako retkim prilikama bivali zaobiđeni kažu u SOFK-u Univerziteta. Sportske organizacije često deluju i u pođ-

rumskim prostodjama, događa sc i lo da zakuipninu prostorija za treninge pladaju prilozsima svojih članova! Tamo gde se sportskoj aktivnosti u akademskim sredinama prilazi sa više razumevanja i gde se za to odvajaju veća sredstva, na primer u SSSR, SAD i drugim zemljama, go* tovo nikakve sportske selekcije ne mogu se zamislitd bez studenata. SKUPSTINA GRADA »OKREĆE LIST«? Rektor Univerziteta dr Dragiša Ivanović i prorektor Toma Bimuševac dobro su upoznati sa našim sportskim prilikama i problemima iz ove oblasti prilaze sa mnogo razumevanja. Nedavno su njih dvojica i predsednik univerzitetskog SOFK-a, profesorom Miloradom Arsenijevićem razgovarali o ovome i sa predsednikom Skupštine grada Brankom Pešićem. Тош prilikom bilo je najviše reči o mogućnosti da se, nakon preseljenja Visoke škole za fizičku kuituru u nove prostorije, postojeća zgrada DIF-a u Deligradskoj ulici »prenese u nasleđe« studentskim sportskim organizacljama. Ova zgrada mogla bi da se koristi i /а uvođenje obavezne nastave fizičkog vaspitanja * na Univerzitetu, kao i za potrebe ostalih omladinsklh sportskih društava. Bilo je rečd o potrebi da se izgradi jedan. a možda i dva studentska sportska centra, jedan na Karaburmi, a drugi u Studentskom gradu. Konačnu reć ipak će dati Gradska skupština. A do tada entuzijazam Ijudi iz univerzitetskog SOFK-a i sportskih društava ostaju glavni oslonac sportske aktivnosti studenata...

SAVA BARIŠIC

CVEJIC OPET NAJBOLJI

U RECI I SLICI

Nedavna revija džudista »Izazivači psotiv izazvanih« u Domu omladinc donela jc nov uspeh višestrukom pi*vaku Jugoslavije i dugogodišnjem članu Džudo-kluba »Student« Bori Cvejiću. Cvcjić je odbranio titulu. Na slici: momenat iz njcgovc finalne borbe. D. C.

•*м „

&lUDENT

5.