Студент
Priznanje i poštovanje profesoru Raškoviću
РШЕ TEKSTA »U SOC OiOSKOM INSTITUTU: (SAMO) UPRAVLIANIE DIREKTORA RASKOVICA«
IMAMO MOGUCNOST DA СШЕМО I »DRUGU STRANU«
Objavljujući prvi tekst Redakciia je ućinila dve omaškc. Prva je ta što nije donela unena ouih članova Sociološkog instituta koji su pisali i/.veStaj o ponašaniu profesora Raškovića. Л to su: Ljublnka ВгосЧс, sekretar 00 SK u Institutu, Mirostav Ahtik, predsednik sindikalne podružmcc, Zorka Antonijević i Slobodan Baklć, asisten u Inslitutu. Od ovih je i Redakcija dobila pisrncni /ahtev da sc isrirave neko netačne tvrdnje. U tom pismti piše: »l na jednom mestu u »Studcntovom« napisu stoji d« V. Rošković nile pisao svoj tekst za monografiju »Društvcni odnosi u sistemu samoupravIjanja u radnoj organizac ; ji Viskoza Loznica«. U izvcštaju komisije o ovome se kaže ovo: »Kraicm 1965. godine svi saradnici, izuzev Dragana Alcksiča predali su prvu verziju svojih delova monografije. Prvi је to učinio V. RaŠković«. 2. U »Napomeni Redakcije« stoji; »U sve tri knjigc kojc је štampao u toku jedne 1967. godine (naravno o trošku Instituta)...« Napominjemo da је ovo pogrešna tvrdnja, ali se tačna konstafacija nalazi u glavnom članku u drugom stupcu: »Troškovi štampanja ove knjigc (»Dmštvcno samoupravljanje...« prim rcd) snosi Instltut, đok troškove ostalih privatnih knj : ga snose autori.« Ovo је dakle druga omaška. A da je poitrr ,s,lednjc samo omaška, vidi se i iz glavnog teksta, kao što uočavaju т autori pisma i članovi •- ч " komlšiie. Trebalo je da Redakcija napiše »naravno nod f>rmom Instituta« jer је smatrala da nijc u redu da knjige koje se štampaju prlvatno nose firmu Instituta. To i sada smatra. Zamcna je učinjena nepažnjom. Redakci.fa je odlučila da objavi tekst na osnovu izveštaja komisije ne konsultujući prethodno profesora Raškovića, zbog sledećeg: Tzveštaj je bio umnožen na šapirografu i poslat ređakcijama beogradskih listova i političkim 5 društvcnim fommima. Taj izveštaj je u izvesnom smislu postao javni đokument. Nekoliko beogradsk'h listova dali su na osnovu njega svoic komentare. U naslovu članka upotrebili smo reč »direktor« koju su mnogi shvatili s pogrdne strane. Svako ic odgovoran za način na koji čita jeđan tekst. Mi smo time mislili da razdvojimo prolesorsku ulogu profesora Raškovića i njegovu direktorsku politiku. Redakcija jc želela da se na stranicama STUDENTA pojavi i mišljenjc jirofesora Raškovića. Glavni i odgovorni urednik lista posetio je ovoga i zatražio od njega da iznese protivdokaze. Profesor Rašković ши je ponudio obiman tekst koii je kao odgovor STUDENTI spremila neka druga grupa saradnika Instituta. Imena nisu navedena, prema profesoru Raškoviću zbog toga što nisu bila navedena ni iraena članova one prve komisije. Profesor Rašković је rekao da ih ima pet, гекао je ureaniku i ftmkcijc tih ćlanova u samom Institutu, ali ih urednik nije zapisao, i ne bi želeo da. ih navodi po sećaniu. Pošto u ovom broju obja\Ijujćmo imena članova prve komisijc, veiaijeшо da će se ćlanovi druge grupe samt javiti. Redakcija je dobila i jedno pismo koje je bilo potpisano ovako: »Studenti prve godine Ekonomskog fakulteta«. Pismo ne možemo da objavimo zbog pomanjkanja prostora. Pismo je inače vrlo oštro, u njemu se osuđuie nas senzacionallstički metod i govori _se o znacaju •• Raškovića kao profesora i naučnika. Studenti prve godine zameraju nam što nismo nročitali neke od Raškovićevih kniiga Koje., po njima, imaiu kanitalnu vrednost. Postx> sc raeđu saradnicima »Studenta« nalaze i neki apsolventi Sociološke grupe Filozofskog fakulteta. verujemo da će bar oni prihvatiti preporuku studenata prve godine ekonomije. Metod koji smo izabrali smatramo, i porcd svih propusta, sasvim ispravnim. Mi nismo istražni sud da bismo ispitivali, detaljno i dugo, obe slranke. Mi smo jedna slobodna tribina na kojoj se iznose mišljenja koja Imaju određen nivo uverljivosti. Ovim predmetom mi se više nećemo baviti. Culi smo glas i jednih i drugih. Na drugim stranama javljaju se sl : čni parovi glasova. Vreme je da se i oni prislušaju. Istina če se, i tu i ta mo, pojaviti na površini. Makar i kao davljenik (Lec). . . , Naslov za tekst u ovom broju dala je »dru,ga grupa«. U celom tekstu izvršili smo samo najneophodnije gramatlčke ispravke. Tekst je dakle autentičan.
Za čudenje je to Sto Je redakcija »Studenta« ofvorila svoje stranicc optužbama izvesnih Ijudi iz Socioložkog ihstituta, i iiz to riaje svoja arbltarna tnišljenja, osude, Ironičnc occnc i dezinformacije, tendcnciozno 1 senzacioonaino, « đa se nljc ni zapitala da li jc to tačno, ko stoji iza toga, 1 šta to zapravo znači? Лко ostavimo po stranl motivc anoniranlh autora koje lako raogu prepoznati poznacaoci ove situacijc, a koje Redakcija skriva, ostaje samo da ac zapitamo: gde je vaša novinarska ctika. Zar stupci ovog sredstva informisanja treba da služe , za diskreditovanjc imena koja se nameču društvu radotn i rezuitatima rada i koja se svlm svojim bićem nescbično zaiažu za razvoj naicg samoupravnog društva? Zar Redakcija nljc raogla da ima bar minimalnog rcspekta prema direktoru Inslltuta, redovnom profesoru Lnivcrziteta. dekanu Jednog od največeg fakulteta, čovckn sa »toilko« funkclja, pa da ga pozove I na jedan IJudski razgovor, kratak intervju Ш bar telefoaakl pripit« povodom materljala koje želi da objavl. A uz eve objavljuju se ilustracije koje su prigodne tekstu anonlmnog autora, pa sa svojotn »napomenom« Redakclja identiftkuje sebe su lim. n S pravom možemo га osnovu ovakvog napisa postaviti pitanje: da li je Redakciji »Studenta« staio da sazna istluu ili da pravi scnzacij«? Odgovarcjući na to želimo pre svcga da ukažcmo samo na sledeče; Savet Radne zajednice Sociološkog instltuta uzeo je odlučan kurs da kroz eamoupravne organe raščisli ceiu situaclju i da sagleda činjcnično stanjc, pobude i akcije koje već mesecima preduzima jedan broj Ijudi u Institutu, tc u tom smislu ne žel.'mo da prejudiciramo razvoj toka rešavanja stvari. Međutim, izazvani smo i isprovocirani upravo ovakvom jetkošču Redakclje »Studcnta«, te smatramo da sc u nastaloj situacijl Ipak mora i van obzlra I suzdržljlvosti rcći o is'.ini Lao istini i to odmah, i neposredno. Žalimo žto je ponuđen takav »metod«, a to znači da se onemoguči da sc u mimoj atmosferi ) dostojanstveno рПlazi (I uz pomoč Stampe) rcšavanju svih pltanja, kroz ozakonjene odgovarajuće samoupravne organe. Iz svth tlh okolnosti, ovom prilikom iznosimo samo neke materijainc istine i činjenice. VI počlnjctc od zapisnlka vanredne sednice kolektiva. koji je održan 16. XI 1967. godinc, na inicijativu OO SK I Sindikaine podružnlce, Pltanja koja se postavljaju u ve/1 sa ovim su: Prvo, kakav je to »sastftnak koiektiva«, drugu. zaito jc on vanrcdnt i člme je motlvlsan, i treče, ko su inlcijatori, i kako je pripreniljen. Osnovne samoupravne forme u Institutu, prema našcm Statutu su; Radna zajednica sa predstavnicima društvcnc zajcdnice (Savet radnc zajednice) kojl činc svl zaposlcni u Institutu (ima nas svega 20 čianova), Upravni odbor 1 direktor. Kao ito vidite najnormalnije Je bilo da to bude sasfanak Savcta, All, nckome jc to smetalo, p» je Izmlsllo novu formu »sastanak kolcktiva«, van Statuta ' i ostailh normativnih akata. Zašto? Inicljatori i sazivači sastanka su Osnovna organizacija SK i Sindikalna podružnica, a u stvari sekretar OO i predsednik Slndlkaine podružnice, jer to nisu odiučili nl Sakrctarijat 00, nl Izvršni odbor Sindikalne podružnlce. Zašto je to vanrcdni saslanak. U stvari zbog toga što je uoči toga sastanka, do 22 časa uveče, održan sasianak Saveta radne zajednice sa predstavnicima društvenc zajednice. Osnovno pitanjc dnevnog reda bila je saradnju Instituta sa Naučnoistraživačkim cenlrom za samoupravljanje u Kragujevcu. Pošto je to bio treči sastanak posvečen, između ostalog, i tom pitanju, a i posle dosta duae diskusije na saraom sastanku, na zahtev večine diskutanata stavijen je predlog na glasanje, z» Ш protlv pređloženog obiika saradnje, Oni koji su ostali u manjini, demonstraUvno su (predvodeni Milošem Aieksićem) napustlli sastanak. Rano izjutra, u radnom vrememi, nešto pre devet časova zakazan je saslanak za 9 časova skupili su s« svl onl koji sp uveče bojkotovall sastanak, doveli su još i 4 člana Osnovne organizacijc SK koji nisu sada u radnom odnosu kod nas: Od njlh, jeđan je penzloner; drugi je naš honorarnl saradnik (sada povezan u OO Filozotskog fakulteta); treči je prc 6 mcseci napustlo insUtut četvrU je pre 3 meseca takođe napustio InsUtut. Sckretar Osnovne organizaclje SK ne zna da II možc takve da držl na evidenclji kao čianove OO InsUuta, a znaia je da kao član Komisije koja je pisala ovaj izvcštaj »utvrdl« da »dlrektor prema pozitivnlm propisima nema pravo giasa, a ipak Je glasao kad se odiučlvaio u koiefcUvu!« (A direktor od postojanja InsUtuU ima pravo glasa. samo »nema« sada po čijoj to logici). Ta grupa saradnika je poslala »Zapisnik« sa tog sastanka neklm organ!’acljama u Beogrardu all ne 1 ostaiom dciu koiekUva. formlraia jc komsiiju da bl »utvrdila« i ispitalu »objekUvnost činjenica« (!) (гаг činjenice nisu objeutlvne. ako su več iznete u zaplsniku, a ako nije tako zašto je 'Zaplsnik« već posiat), napisala I Sapiiograflsala izvešfai negde van InsUtuU (iako za to postoji mogučnost 1 u Institutu) I hltro sazvala sastanak da se diskutuje o tome. Večina clanova koiektlva je pismeno zamolila sazivač* da Uj sasUnak odlože za petnaest dana, da bi im se podellii raaterijali, da provere mnoge interpreUclje I tvrdnje I da na sastanak pozovu sve zalnteresovane. рн dakle i rukovodloce sekclja i grupa. Sazlvaći su odbiii zahtev i održaU sastanak, da bi još jednom izručiii svoje jednostrane tvrdnje, optužbc l klevete, all sada i uz prisustvo novlnara. I toko je sastanak zavTŠen u 22 časa uveče da bi »PoliUka« objavlla tendencloznu vest »Samoupravna drama u Soclološkom instltutu«, zaboravljajući da napomene da je lo sa van-samoupravnog sastanka. A osnovna organizacija SK i Sindifcaina podružnica nisu našU načln i sredstva da dejstvuju kroz orgone samoupravljanja. iako u zaključku sastanka OO SK. koji neposredno preUiodi ovom sastanku, stoji »da če komunisti ispoljavati svoju akUvnost рге svega kro* organe samoupravijanja, već su izmlsllU novu formu »sastanak kolektiva«. I uprko* člnjenlcl da nisu nikakav samouprav ni organ, uzurpirali su samoupravna prava ! odlučili: da sc da predlog Radnoj zajeđnlci da se pokrene postupak oko opoziva 111 suspenrije dlrektora, da se on smeni s» poiožaja rukovodloca Sekcije itd. Komisija Je utvrđlla. verovatno na osnovu pismenog zahteva Miloša Alekslča (od 10. I 1968. godlne) da su odnosj u InsUtutu loil i sbog toga što se direktor retko po javijiujc. I izgubio je osečaj elementarno ijudskog. Јсг j e jstina u tome da je profesoru Raškovlču umrla majka. te da zbog toga nije doiazlo izvesno vreme u InsUtut. No M. Aleksić je to iskorisUo da mu napiše pismo u kotne ga opomlnje na ažurnost u dolasku na posao. umesto da izrazi saučešće svom dlrektoru. rukovodlocu Sekclje u ko-
joj radi i nckadašnjcn) ptoiesoru. u vaseni napisu se kaže da je lo zbog toga što je dr Ra&ković »profesor na nekoliko fakulteta u zemlji« »to jc dezlnformacija, jer on jcdino predajc Socioiogiju na Ekonomskom fakuitetu u Bcogradu S ла odcljenjn ovog fakulteta u Kragujevcu. * * * Zclimo da ukažemn posebno na sledece člnje n i c c 0 tinansijskom posiovanju 1 IzdavačkoJ delatnotli. .Prvo, Finansijska inspekcija SDK (koja je došla na zahtev ovog dela kolektiva) dala je posie 15-dnevnog prcglcda nalaz o IspravnOtti finansijskog poslovanja i izdavačke 'delatnostl Instituta. Tu se kaže: da su sva plaćanja iziršena na oačin propisan odredhama čl. 56 i 57 Zakona o Siužbi društvenog knjigovodstvu i da nisu nađene nepravilnosti u isplatama; da su obavezc po obračunima pravilno izvršenc i blagovremcno uplaćene đruštvenopolitičkim zajcdnicama 1 društvenbn fondovima: da je normativnini aktom predviđeno da Instltut treba po pravilu da objavIjuje svc povoljno ocenjcne naučne i stručne radovc svojih saradnika, da su za objavljlvanje knjiga spoljnih saradnlka donet* odluke organa upravljanja, da je Odbor za izđnvačku delatnost bio Izabran od stranc organa upravljanja, itd. (Otkuda to da štampa piše o tome, i da li to znači išta drugo do kievetu). Ovaj nalaz inspekcije nalazl se u Sociološkom institutu. Drugo. Kada je reč o izdavačkoj delatnosll, instina je ti siedećem. Institut nema uikakvlh sredstava za izdavačku delatnost. I upravo je zasluga i profesora Raškovića Sto je o■sogućio Izvcsna finansii.sk* sređstva. i to namenska, (»апи« ул štaraparskc troškove) za svakn knjigu od privrednib 1 druetveno-polltlCkih organizacija, kao i od pojedinlh autora. \a osnovu odluka Rudne zajednicc od 19. I 1967 , 3. II 1967. i 20. IX 1967. godine, rešeno je da se štampaju i stručna i naučna dela saradnika Insituta, s njihovim pokrićcm troškova štampanja i dr. a koja bi, s obzirom na obaveze t preraa saosnivačinia, pomogla u nastavl, što je takođe jedan od bitnih radatakn Instituta. PrikupIfajući srcdsfava i od autora. Inslltut bi posie realizacije štampanlh dela, imao prihod od oko 7,500.000 starih dinara. Ta sredstva hi poslužila za štampanje i onih monograflja na kojima se u Inslitutu timski radi već višc gođina, a za koje se nisu dobila nikskva sredstva od Republičkog Fonda za naučnl rad. Treče. Mlje, prema fome, tačno da jc profesor Rašković • štampao knjige sredstvlma instituta, kako tvrdi redakcija »Studenta«, već sa svojim ličnim sredstvima, I to na Osnovu odluke Saveta Radne zajednice od 3, II 1967. Cetvrto. Institut je dosada od distribucije samo jedne knjigc Profesora Kaskovica imao prihod od 1,349.000 st. dinara, a autoru nisu povračena ni srcdstva uložena u štam ралје. Znači, Institut dobija, a nije ništa dao, izuzev knjigovodslvcnc evidencije koju je izričito zahtevao autor I što je uneto I u ugovor. . . Sa ovakvom izdavačkoni polltikora omoguceno je da se u Institutu knjlge šlampaju znatno jeftinijc ncgo u drugim izdavačkim kućama. Na primer, knjiga Dr A. Todorovića, koja je kod drugog izdavača trebala da košta po prodajnoj ceni 5.000 st. dinara, Institut je odštampao za 3.000 st. dlnara. a knjiga Prof. Dr Vladimira Raškovića koja je trebala da košta 5.900 st. dinara, štampana je ргеko Instituta za 3.600 st. dinara. Prema tome. i čitaoci i Institut i autroi stimulirani su na ovakav jedan način, a to je upravo ono što želimo sa društvenom refonnom i u ovoj oblasti rada. Autor se na Radnoj zajednici, gde Je doneta odluka o štampanju knjiga ,i u ugovoru, obavezao da će pos!e realizacijc dela dati izvesnu sumu nekim humanitarnim organizacijama, tj. posle odbitka normalnog autorskog honorara, proraćunatom po »tržišnim ccnama«, I posle ugo vorenog čistog đoprinosa koji »е od njegovih knjiga daju institutu. Sve jc to ne samo jcdnoglasno prihvaćeno već i pozdravljeno na Radnoj zajednici. kada se o ovome donosila odluka. Rečeno jc još: »Кашо sreće da možemo na toj osnovi da okupmio što veći broj autora«. Takav je stav I danas kod većine članova ovc Radne zajednice izuzev jednog broja Ijudi, čiju stranu vi podržavatc 1 iza kojih stojite sa svojom »Napomenom«. Peto. Profesor Rašković nije primlo nl jedan dinar za rad na projektu od 1962. đo 1965. godnie. Sesto. Za obradu svoje teme u okvlru projekta 1962 1*65. godine, za koju je prvi dao svoj rukopls, još septembra 1964. godine. nije primio nlkakav honorar. Scdmo. Za rad na projektu od 1965—1967. godlne nije prhnlo nikakav honorar. Osmo. Uzgred budl rećeno, profesor Rašković je autorski honorar jeđne svoje knjige. napsianc još u 1963. godini, poklonlo, preko Instituta, Fondu Skoplja. Deveto. I uz sve to neka se imaju u vidu činjenice do kraja da je ličnl dohodak profesora Raškovića u Instltulu 118.800 st. dlnara, po jednoglasnoj odluci Radnc zajednlce, I to tek od 1967. godnie; a od početka, tj. od 1962. godine njegov dohodak je bio 30.000 *t. dinara. (Ćudno je, na prhncr, da jedan radoznali novinar. kako je sam izjavlo u Institutu, nije »mogao« od ovog broja IJudl da sazna podatak o direktorovom llčrtom dohotku u Instltut« pa ni uz platne spiskove koji postoje. A da je taj Hčni dohodak većl, verovatno bi se sa njlm operlsaio na sen/a-cionalistički način.) No, u svemu tonic, treba imati u vidu da je profesot Rašković sa svojim knjigama doprineo izvršavanju upravo tii prioriletna zadatka kojima se bavi Socioioški institul, a koji su određeni Uredbom o osnivanju istltuta (»SI. glasnik NRS«, br. 23/61) 1 Statutom («. 5). To je rad u oblasti: tcoretskc sociologije, sociologlje rada 1 soclološke problematikc društvcnog samoupravijanja, a na osnovu odluke Radne zajednice od 3. II 1967. da se odgovara juće knjige iz tih oblasti štampaju na teret Hčnih sredstava autora. Eto, to su materijalnc činjenlce koje se svakom zainteresovanom mogu staviti na uvid u Sekretarljatu In»tltuta. * * * U vašem napisu se kaže; *U Institutu ne postoje nikakvi obllcl osposobljavanja kadrova«. A ne navodt se činjenlca da Je Institut piatio znatnu sumu za školarinu svim svojlm saradnicima koji su želeli da se specljallziraju na postdiplomskini studijama. Od osam prijavljenih. šest su položili prijemni isplt, a dvoje je palo Jedan ol njih je I Mlloš Aleksić, koji je najaktivnljl u akcljama pomenute grupc, te verovatno time nastoji da kompenzira neuspeh na planu stmčnog usavršavanja.
Vama (Rcdakciji) sa Izmakle mnoge ćinjcnicc, što vi možete opravdatl neobaveitenošcu 1 ncpoznavanjem prav< .suStine stvaii (lako to nije razlog za Iznošcnje neUtina). Izneli ste tvrdnjui »V. Rašković nije ćitao tcksiove gvoji’.i saradnika... nltl je pisao svoj tekst za Ovu studijn«, a u arhlvl instituta stoji zapisana činjenica da Je Bašković najranlje predao svoj deo monograiije (da bi služio l svojlm primerom »da »e može«), Još u septembru mesec« 1964, a prvi poslc njega oktobra meseca 1965. godtne, a ncki su tek 1967. godinc predali svoj deo rukoplsa. * * * Лко bi se u svemu ovomc pogledalo ko je najaktivnUi u akcijama jednog broja Ijudi <ko daje, na primcr, osta\ ku na dužnost predscdnika (Jpravnog odbora uz obrazi" ženje »da je zbog nekih svojib osoblna nepodoban za tu dužnost«, da bi sc kasnije grčevito borto za to isto i sl.), onda će se viđeti da su to Ш ijudl, Cijl kvailtalivni i kvantitatlvni rezultati rada ne dozvoljavaju da budu utu pređeni u viša zvanja, Ш onl kojl zbog svojlh odnosa, a naročito odnosa prema stručnim rukovodioclma, dobijsju otkaze na dalju saradnju I kao paravan za prikrivpnic svih tih slabosti koriste samoupravljanje, a kad im onn nc odgovora, onda nc prezaju od toga da bojkotuju samoupravijanje čak i scdnlcu šircg Savcta radnc zajedncie. i to sednicu po pitanju proširivanja delatnosti Instltuta i razvoja rada InstitutaC). Dalje, olkuda lo da sc Sekcija profesora Raškovu ;i -’svcla samo na formalno postojanje«. kad su od pet kniipa štampanl u Institutu sve napisanc od strane saradnika ove Sckcije. A od 10 članaka u Zborniku radova 7 je dat” od saradnika ove Sekcijc. L'z to su, u međuvrcmcnu, dis saradnika (lako su, doduše. honorami), doktorirala bss u periodn svoje saradnjc sa Institutom. Jedan stalni asistcnt je u zavrinom semestru postdiplomskog studija, na jednom fakultctu, a na drtigom ima položene Ispite iz druge godlne. U ovoj sekciji sc saraduje i na dva međn narodna projekta. Jednlm, na kome Je okupljeno ok<» 23 razllčilih instituta Evropsfcih zemalja rukovodi profesor Raškovič. U ovoj sekciji se lakođe radi i na 3 parcijalna projekta u zemiji. To su činjenicc. Sva ta aktivnost Sekcijc za društven” samoupravljanje naravno nije dclo sarao profesora Rašk*>viča, ali jc eto on rukovodilac lc Sekclje za koju sc s« vereno kaže da se »svela na fomialno postojanje«. Međutlir, Redakcija »Studenta« Ima bar u jednom pravo: u sekciji postoje i dva stalna asistenta koji гл šest godina nisu rtali magistarske teze, već su samo паpisali po stotinu stramca ncrecenzirauog rukopisa iz redo\ ne rtelatnosti na kojoj su bili angažovani u stalnom radnom odnosu u Institulu. No onl upravo t pripadaju ovoj grupi koja besomučno napada protesora Raškovića, tć ve rovatno ispada da je on osnovni krivac i za njihov sonstveni nerad. A to su Ijudi (kao, na primcr, M. Alekslc) koji su u Učnom dohotku Instituta prlmali za sve godinc postojanja oko 4.793.000 st. dlnara (bruto рГеко 7,800.000 st. dinara) i opet im smeta slstem »raspodele ргспч radu«, dok nekl drugi (honorami) nlsu primlil đosada nijedan dinar za otprilike odgovarajući rad za isti pcriod. ** * i Svi rezullati koji su postignuti u Institutu izraz sistema samoupravljanja u Sociološkom institutu, te vrednim 1 radnim saradnicima nljc »smetalo uzurplranjc« »anv> npravljanja profesora Raškoviča, već verovatno onima к<’ jlma odgovara budžetskl konformizam. Ali će uz sve t-' (samo je pitanje vremena) rad iegitimisati svakog no ; c dinca ! odrediti mu mcsto u radnoj zajednici 1 raertuljucl skmi odnosima. * * * A zapitajmo »e sada ko stoji iza ovoga? Stoji nekoliko Jjuđi od kojih neki za šest godina rada u Institutu (I f° kao na svom jedlnom poshi u stalnom radnom odno«u> nisu uspcli da završe magistarske tcze, padaju čak ru ispitu iz stranog jezika prijavljujućl se za postdiplomski studij (iako su primali u Institutu veči ličnl dohodak od 10*/. za »znanje« stranog jezlka), da nekl treba I po treci put da budu birani ц zvanjc asistenta bez odgovaraiućih radova i magistarskih teza, da su za šest godlrta rada u Instltutu napisali od 50 do 100 stranica neobjavljenog rukopisa iz rcdovnlh zadatafca; da bojkotuju sednice SavrU radne zajednicc po pitanju proširivanja delatnosti Institu U sa odgovarajučim stručnim institucljama u unufrašnjosti koje su inače vczane sa prlvredom (a od čega bi Instltu' imao i ilnansijskc i kadrovske korsiti), da ncki žele ća budu raspoređivani na radna mesta sa ovakvim rezulutima rada lako je to suprotno Statutu, pa č"k i to de jedna drugarica želi da radl u projektu kojim rukovod' njen muž iz drugog Instituta, iako naš Institut ретп* mogučnostl da sa 2,000.000 st. dloara particlpira u jednom takvom radu nlti da ulazi u dugove, niti je takva tem* tika u programu rada Instituta, I »I. Dalje, to su Ijudi kojima je profesor Rašković, i kac* direktor i kao čovek, prilazio, kao i svima ostalima u kolektivu, široka srca, s poverenjem, podstičuči ih, pa 1 moleći ih, da radc 1 da se kroz rađ što pre osamost' ijujući ruzvijaju. On im jc uz to služio i svojim llcni” 1 primerom i rczuitatom svoga sopstvenog rada. A sa »voj« strane, i koliko je to do njega stajalo, profesor Raškovic je stvorio normalnc, pa i vrlo dobre usiove, u Inaćc objektvinhn okoinostima koje postoje za rad i razvoj ovH' Ijudi. Ali, na žalost, to se pred nemoći sopstvenog rad- 1 izrodilo ц suprotnost i komforizam da »c ostane na J’" džetskom. Međutim, istini za volju, došto je vreme da se P rc fesor Rašković više ne mlri sa neradom i neodgovornošć'' na račun društvenih sredstava. U tome je dosledan i I*' skompromisan bez obzira na neprijatnosti otpora. Svc f° ostaicm deiu kolektiva ne smcta, jer »ve ono što Jc no u Institutu, bilo od stainih Ш honorarnih saradnik 3 (izuzev jednog prikaza i jednog malog članka) rerull> , ' ie ostalog deta kolektiva (stalnlh i honoramih saradniM)kojl je na stranl profesora Raškovića 1 koji podriava terentijaciju Ijurtl po radu i rczultatlma rada, To se i с naučnim institucijama zahteva popotovu u uslovlma ćru štvenc reformc. Treba »e nad svim tim zamistili, a pre svcga da pod bilo kakvim pobudaina i akciiama ne može ukriva" nered. Jer, samoupravljanje Jc pored ostvarenja dosleduih cijalističkih odnosa i veči kvalitet društvenog rada snagrt* 1 ’ siobodc radnog čoveka i poštovania društvenih norml-
4.
STUDENT