Студент
SVE SE VRTI OKO TITULE OXO TITULE
RUDARSKO-GEOLOSKI DUEL IZNAD ZEMLJE
DIPLOMIRANI STUDENTI GEOLOSKIH GRUPA SMF ZAHTEVAJU IN2ENJERSKU TITULU KOJU DOBIJAJU ONI KOJI DIPLOMIRAJU NA RUDARSKO-GEOLOSKOM Rudarski, danas Rudarsko-geološki fakultet osnovan je 1945. godine. Istovremeno, i na Prirodno-matematičkom fakultetu unošene su u nastavm program dve geološke discipline, geološko-paleontološka i minerološka-petrografska, koje su imale zadatak da pripreraaju slične kadrove. Međutim, 1956. godine, ukidaniem predmeta geolognje u srednjim školama, priliv studenata na ove dve grupe PMF bio je smanien i zbog toga je donesena odluka o njihovom pripajanju Rudarsko-geološkom fakultetu. Studenti koji su završili školovanje na PAIF doblli su zvanje diplomiranih geologa a njihove Volege sa RGF promovlsani su u inženjere. Ovo je pogodilo prve, i oni su, posredstvom Savcza geoloških društava SFRJ, tražlli izmenu svog statusa. Razmotrivši njihovu molbu Savezni sekretarijat za obrazovanje i kulturu uputio je diplomirane geologe na adresu Repubhčkog sekretarijata za obrazovanje, odakle su dalje upućeni na RGF. Savez geoloških đruštava SFRJ uputio je 22. 4. 1966. godine Savetu RGF sledeći dopis: • »Molimo Savet RGF da izjednači prava u pogleđu stručnih zvanja lica koja su diplomirala na Geološko-paleontološkoj i Mineralno-petrografskoj grupi na PMF pre spajanja as RGF, kao 5 отћ koji su započeli studije po nastavnim planovima PMF a diplomiraju na RGF«. STA KAŽU NA FAKULTETU Geološki odsek RGF, koji takođe štiti interese »nepriznatih inženjera«, na sednici od 6.9. 1966. godine doneoje zaključke; »I. Da је RGF kao matični fakultet za formiranie geologa dužan da ovaj problem reši.i 2. Da se predloži fakultetskim organima upravljanja, Veću i Savetu, da se u okvdru prelaznih odredaba Statuta fakulteta predvidi i sledeći član; u smislu člana 7 tačke 10 i člana 10 Osnovnog zakona o stručnim nazivima i akaderri'kim stepenima, sva lica koia suzavršila Geološko-paleontološku i Mineralno-petrografsku grupu na PMF, i lica која po nastavnim planovima PMF diplomiraiu na RGF imaju ; sta nrava koia u ovom slučaiu daie RGF«. Razmotrivši sve predloge Savet RGF upučule Fakultetskom veću preporuku u kojoj stoii da treba izleđnačitl u zakonskim pravima dinlomlrane geoioge sa PMF sa dlnlomiranim studentima RGF, ali da ovo izjeđnačavanje ii zakonskim nravima ne znači i iziednačavanie u zvanjima pomenutih dlplomiranlh studenata.
STUDENTI ENERGICNO PROTIV? Povodom toga održan je i zbor studenata Rudarsko-geološkog fakuHeta. Nakon što su uporedili nrograme RGF i bivših geoloških gurpa na PMF, studenti su se iziasnili protiv iziednačavania u zvanjdima inženiera i diplomiranih geologa. Utvrđeno Je da na RGF student! polažu oko 36 isn’ta, dok Je jedna od pomenntth gruna na PMF imala 26 a druga svega 16 predmeta! Diplomtranl geolort uonte nisu polasrali predmefe za koie na RGF smatraiu da su nalteži matematiku. flz’ku, mehaniku, geofMku, nacrtnu geometr»fu, proiektov»nfe, tehnfčko crtanfe i neke »lakše« Isnlte. U tom sWislu na zbom ie zafcliučeno da »studenti RGF smaitraju da se ne mosu iziednačiti po zvaniima i nravima d ; tnlonv r * r " geolozi i minerolozii sa b’vših na PMF sa dpTomiranim inženjeirima sa RGF«. Rukovodeči se ov ; m stavo'drn«, Jedna komisiia nri Veču fakulte+a oredložiita ie 16. ianuara prošle gođine: »1. da treba iziednačiti po ▼akon c <k l ‘m p r avima diolomirane rreo’oce sa PMF fcoii su dmlornirali na Twmep" ,trtr n fakultefti pre sna’anda ovih ртта sa RGF, 2. Da iziednačavanie u zakon«kim rvravima ne znači i iziednačavanje u rvanjima pomenutih studenata.« KOLARICU-PANIĆU... Tako Je tv-kiem’ka u koioi su »neortenati fnženierf tražili zadovolienie i preko stranica dnevne štampe samo privremeno dobila ©• pilog. »Večernfe novnsti« su u đv a maha nosvetfle no сеlм stranicu o»rrwi ai«čafu. na inak р*«ц fznele fstfnu na vHeio. t-rr»e* e ni ru šta vfše. i mnofff netp x "* nodncf. Izmedu I da 81* RGF { »rruna **a skoro iden+»*rif. <s*o n» l s+, r»f. Isto tako. i reološkf ods° T <- RGF fmoei uodatke da ie anke*Vano v»* , k , h iii'fevckfh rent«m f da ie od tova 39 bflo 7* nrfmavanf® ffp*le. Pvoveravan'em smo utvrdtff da to "® od«ovara istfnf reV*»o nam fe nre*f°edri*v тг оС! Ч-а Rudae*Vo-«»eo1of5ko«? fak*dteta R»r»ko Cd*id. TT«r.iro«! ar<mmen+ima noista+mik l * 1 studenata PGF, S°v°Tni ■»« o.brazmi'anie i JČitlfiiTU pnložio ie R°vet4 falrtil+ota da ceo slnčai rarmo+ri. S°vet *e sada foirrn?foo novu komidiu Vo ? a če don«*tni f tvvvji fvik’loi. 11 ko miisiii se nalari j nredstoivnik stvd~n**t« «11 ko <»«fantuje da če i najnovija odluka bdti ko načna?
MILAN ANĐIĆ
UBUDUĆE PAŽLJIVIJA KONTROLA TROŠENJA DOTACIJA
USVOJEN FINANSIJSKI PLAN UO SS
Nedavno ie usvojen finansijski plan UndverzLtetskog odbora Saveza studenata za kalendarsku 1968. godinu. Kao i obično, najviše »pogađanja« i diskusije bilo је oko raspodele sredstava odborima Saveza studenata na fakultetima, akademijaша, višim školma 5 domovima. Stvanie potrebe poiedinih studentskih organizaciia mnogo lakše bi se utvrdile da se svaka od niih pridržavala raniieg dogovora, da uz zahtev za dodelu sredstava obavezno podnese izveštaj o finansijskom poslovanju u prošloj i program rada za 1968. godinu. Prema predračunima prihoda i rashoda, za finansiranje studentskih aktivnosti u ovoj god;ni biće potrebno oko 1.480.000.00 dinara. Od toga najveći deo, 1.060.000,00 dinara, za funkcionalne rashode a ostalo za materijalne
troškove, lične dohotke ! druga lična primanja, neprivredne investidje itd. Po visind predviđenih sredstava za funkdonalne rashode posebno je velika stavka »finansiranje studentske štampe i dotadje kultumo-umetničkim društvima«. sa koje za »Student« treba da se izdvoii 280.000,00 dinara, za »Vidike« 100.000,00. za AKUD »Branko Krsmanovič« 70.000.00 i za SKUD »Žikica Jovanović-španac« 80.000,00 dinara. Za studentsku štampu. u odnosu na ranije godine, planirano je nešto manje sredstava jer se pokazalo da p<> stoje mogućnosti da studentski listovi i sarai ostvare izvesne prihode. Sredstva sa kojima je Odobr raspolagao nikako nisu mogla »ooknti« sve zahteve pa je, s obzirom na to, zaključeno da se znatno pooštri pontrola njihovog trošenja.
S. VUKOVIC
Šta je sa integracijom u studentskom gradu?
CITAOCI PITAJU »STUDENT« TRAŽI ODGOVOR
• šta je sa integracijom domova i restorana u Studentskom gradu, i da li Je pitanje upravnlka integrlsanog Studentskog crada glavni vazlog što do integracije još nlje došlo? Na ovo pitanje zatražili smo odgovor ođ Slobodana Vukovića, sekretara Univerzitetskog odbora SS koji je upoznat sa tokom dosađašnje diskusije o integraciji. Diskusija oko integracije doma i restorana u Studentskom gradu samo je za izvesno vremc prckinuta, јег su posle dvogodišnje diskusije stvar preuzeli Zajednica domova i restorana i Rektorat, koji će sa prcdstavaicima radn h kolektiva i Političkog aktiva u Studentskom gradu, nastaviti diskusiju, čiji će zaključci verovatno dovesti uo mtegracije. Pitanjc upravnika integrisanog Studentskog grada bilo јс jedno od najvećih prepreka kojc su omctalc intcgraciju. To je dovelo clo izvesnog antagonizma i između oba kolekt’.va, !ako sc svi slažu da na mesto opravmka integr sanog Studcntskog grada
treba da dođe čovek sa visokom školskom spremom. * * * Moj drug tvrdi da je na Екопошskom fakultetu istovremcno i redovan i vanredan student, pa me interesuje da U Je to moguće, piše nam Vukomlr Cvorković, Studcntski grad 815/11, Novi Beograd. Sekretar Ekonomskog fakulteta Nikola Radatić rekao nam je da je to nemoguće. Međutim, studenti prve godine koji su položili prijemni ispit, a nsu mogli da budu primljeni za rcdovne studentc zbog ograrvčenog prostora, upisani su na ovaj fakultet kao vandemi, Kasnije, kad je bilo moguće primiti veći broj sludenata, ovi vanredni studenti upisani su kao redovm, pa je zbog toga moglo doći do zabune, al. studenti koji su ovako upisani smatraju se redovnim studentima, a nikako nisu istovremeno i redovni i vanredn'.
DOK JEDNOM NE SMRKNE...
U DOMOVIMA NIKAD DOVOLJNO MESTA
ОКО 200 STUDENATA KOJI ISPUNJAVAJU SVE USLOVE DA DOBIJU MESTO U DOMU MOGU SE SMESTITI SAMO AKO SE ISELE APSOLVENTI KOJIMA ISTICE STA 2 I STUDENTI KOJI NISU UPISALI LETNJI SEMESTAR
Problem smeštaja studenata u domove na Beogradskom univerzitetu svake godine је sve ozbiljniji. Na početku ove školske eodine odbijeno je oko tri hiljade molbi za prijem u studentske domove a oko 200 studenata koji ispunjavaju uslove da dobiju mesto u domu još uvek se snalaze gde i kako mogu! To je istaknuto na noslednjem plenumu materijalne komisije Univerzitetskog odbora Saveza studenata na kome su razmatrane mogučnosti da se, u vreme spremania ispita za junski rok, kako-tako nađu mesta bar za izvestan broj materijalno najugroženijih studenata koji su ispunili uslove za smeštaj u domovima... Nevolje studenata koji traže mesta u domu mogle bi znatno da se üblaže ako se uskratl dalje »gostoprimstvo« u domovima onfm studentima koji za to više ne ispunjavaju uslove. Na mnoglm fakultetima nekim apsolventima Je, nalme, istekao apsolventski rok pa ti koji do isteka tog roka nisu diplomirali cube pravo na studentske beneficiie, orvenstveno na smeštaj u domu. Do sada se nije događalo da se takvim studentima uskraćuie dalil boravak u domu all u situacili kad ovako veliki broj studenata, koii ispunjavaju materiialne i školske uslove, uzalud traži mesto to ie najpravednije rešenie. Na spiskovima suvišnih u domovlma naći će se 1 studentl koji nisu ispu-
nill uslove za overu zimskog i upis letnjeg semestra a takvih je, sigurno mnogo. »Deficit« mesta u studentskim domovima naročito pogađa studente ekonomije. Na ovom fakultetu, oko 250 studenata koji su uslovno upisali godinu položilo je u januarskom roku uslovne ispite i tako su stekli pravo da konkurišu za dom. Do sada su takvi studenti uputili fakultetskoj materijalnoj komisiji 77 molbi (52 studenta i 15 studentkinja) a za njih trenutno ne postoji ni jedno slobodno mesto! Zbog toga će ovih dana fakultetske mateHjalne komisiie utvrdiM spiskove studenata kojima je istekao apsolventski гок i on’h kojl nisu upisali letnji semestar i svl oni će, ukoliko nemaiu iak, zdravstveni, razlog bitl iseijeni iz doma! * * * Na ovom plenumu »materijalci« su razmatrali i predlog novog, desetogodišnjeg, Pravilnika o uslovima smeštaja u studentske domove. Upravo zbog toga što su domovi već sada »tesni« da prime sve koji imaju pravo da stanuju u niima po novom Pravilniku znatno će se nooštriti uslovi za dobijanie mesta u domu. Moći će da konkuršu samo studenti čiia primanja po članu porodice iznose najviše ?5 hiljada starih dinara a prioritet imaju oni koji ranije daju godinu i imaju manja primania.
SVI OBJEKTI STUDENTSKOG STANDARDA JEDNA USTANOVA?
SA SKUPŠTINE ZAJEDNICE STUDENTSKIH DOMOVA I RESTORANA
OBJEDINJAVANJEM DOMOVA I RESTORANA OMOGUĆILE BI SE VELIKE UŠTEDE
U prvoj godini svog postojanja Zajednica studentskin domova i restorana radila je uglavnom uspešno iako je nailazila i na niz teškoća. Svoj osnovni zadatak, da koordinira rad svih domova 5 restorana, Zajednica nije mogla ispuniti zbog toga što u nju još uvek nisu uključeni svi objekti studentskog standarda. Novi upravni odbor će zbog toga preduzeti potrebne шеге da se poštuje član 3 Statuta Zajednice ргеша kome je članstvo obavezno za sve domove i restorane. Sredstva kojima је Zajednica raspolagala u prošloj godini uglavnom su utrošena na adaptaciju Studentskoe doma »Ivo Lola Ribar« i nekih objekata u Studentskom gradu. Postojao je i predlog o rekonstrukciji doma »Rifat Burdžević« ali je prevladalo mišljenje da se to, zbog dotrajalosti ovog objekta, пе bi isplatilo i da je mnogo bolje da se na raestu »Rifata« izgradi novi dom. INTEGRACIJA JE NEOPHODNA Več i prvi proračuni pokazuju da bi se integracijom objekata studentskog stanđarda postigle velike uštede. Zbog toga je na skupštini Zajednice đomova i restorana zaključeno da se što pre izvrši inteeraciija doraa i restorana u Studentskom gradu; za šta postoje svi uslovi a odluka se ipak odlaže. Novi upravni odbor Zajednice zadužen је đa što pre razmotri mogućnost za integraciju studentskih đomova »Vera Blagojević« i »Ivo
Lola Ribar«, na jeđnoj, i »Mika Mitrović« i »4. april« na Voždovcu, na drugoj strani. Sve češće govori se i o potrebi za spajanjem svih objekata studentskog standarda u jedinstvenu ustanovu, pa je zbog toga i formirana komisija sastavljena od stručnjaka ekonomista, koja će pripremiti kompletan elaborat za ovaj poduhvat. U SAVETIMA DOMOVA STUDENTI CUTE Na skuptšini je zapaženo da studenti kao samoupravljači u domovima uglavnom ćute. Saveti domova najčešće su sastavljeni od lica zaposlenih u njima a malobrojni studenti članovi saveta neredovno se obaveštavaju o sastancima, izostaiu sa njih ili s<u nezainteresovani. Prema predlogu novog Statuta Zajednice, übuđuće bi u savetima domova najmanje dve trećine članova trebalo da budu studenti. Bilo је reči i o tome da postojećj, propisd, po kojiima se objekti studentskog standarda tretiraju kao ugostiteljski objekti, zbog čega plaćaju zajeđnici velike doprinose negativno utiču na nastojanja da se olakša materijalni položaj studenata. Univerzitet će zbog toga tražiti da se promeni status studentskih domova i restorana. U nredlogu novog Statuta, koji Ireba da potvrdi Univerzitetski odbor Saveza studenata, predviđeno je da se Zajednica übuduće zove Zajednica ustanova studentskog standarda.
M. ANĐIĆ
VIŠA PEDAGOŠKA - POTREBNIJA U ŠAPCU NEGO U BEOGRADU!
REAGOVANJA U SAPCU NA PREDLOG REPUBLICKE ZAIFDNICE ZA OBRAZOVANJE O RACIONALIZACIJI ŠKOLSKE MRFŽE
TVRDE STUDENTI I NASTAVNICI ŠABACKOG ODELJENJA VPS
Predlog o racionalizaciji školske mreže uznemirio je školske duhove u šapcu, počev od studenata i profesora do pomoćnog osoblja. Ideja o racionalizaciji visokoškolskih ustanova nije nova, ali je predlog »odozgo« svakako iznenadio ugrožene fakultete i više škole. Na listi suvišnih našlo se desetak viših škola i nekoliko odseka fakulteta u Nišu, Beograđu, Kragujevou, Sapcu i drugim gradovima. Među Školama predloženi za ukidanje našlo se i šabačko odeljenje Više pedagoške škole iz Beograda. Ova vest došla je u vreme razvoja škole, kada su svi u gradu očekivali njeno osamostaIjenje, pa je u početku primljena sa nevericom. Organizacije Saveza studenata i Saveza komunista na Višoj pedagoškoj školi hitno su sazvale sastanke radi dogovora— kako da геaguju na predlog o ukidanju škole. Neki mlsle da je Viša pedagoška škola u šapcu osnovana sama zato da 1 ovaj grad ima vlšu školu. Međutim, ova jezičko-nastavnička škola formirana je na osnovu stvarnih potreba, u Vukovora kraju koM »vapi« za kvalifikovanim, stručnim nastavnicima matemjeg jezika. revoltiran predlogom kaže nam jedan od najboljih studenata ove škole Milorad Simić. Pre godinu dana ovo odeljenjc VPŠ uspešno je radilo u nepodesnim, skučenim prostorijama, a sada, kad je dobilo novu zgradu, sa modemim prostorijama, slušaonicama, velikim amfiteatrom i dobro opremljenim kabinetima, došla je vest o predlogu za ukidanje. Možda bi oni koji rade na racionalizaciji visokog školstva mogli još jednom da provere da li je zaista suvišna Viša pedagoška škola u Sapcu, u Mačvi, u kojoj su dve trcčine nasta\mika matemjeg jezika učitelji i »kursisti«. Da li je zaista potrebno ukinuti školu u šapcu a ostaviti onu u Beogradu koja je manje potrebna, јег osnovne škole u Beogradu zapošljavaju profesore pa nema potrebe za nastavnlcima? pitaju se Šapčani. Jer njihova je žcl;a da sadašnje odeljenje prerastc v Cenatar za školovanic nastavnika i profesoia srpskohrvatskog jezlka.
Uz pomenuti predlog često se pominje i mogućnost da se odeljenje u Sapcu odvoji od matične škole u Beogradu. šta će od svega toga biti, još se ne zna, ali svakako bi najbolje bilo da RepublLčka zajednica za odobravanje u saradnju sa »školama na craoj listi«, dobro ispita koje su škole opravdane. i
MEHMED MEHMEDOVIĆ
Sludenti ekonomije daju krv
u reči i sllci
Око 40 studenata Ekonomskog fakulteta, odazivajući se na poziv Fakultetskog odbora Saveza studenata, dalo je krv za borce i narod Vijetnama. To je bila druga akcija za prikupIjanje krvi na ovom fakultetu.
::бB/8
STUDENT
5.