Студент
ISPOVESTI
GENERACIJE SE SMENJUJU USLOVI ISTI
» STANOVNICI NOVOG BEOGRADA UGLAVNOM SU OD NEDAVNA U GLAVNOM GRADU A OPTUŽUJU STUDENTE DA SU PROVINCIJALCI
Studcnljski grad je grad u gradu. On ima svoje osofeenosti, i više stanovnika nego rnnogi gradovi u zemlji i u svetu. Ali, po uslovima za život s4/ojih stanara, Stuđentski grad zaostaje i za metogim selima. Njegovi problemi stari su koliko* i on sam. Nedavno je, tako, održan sastanak Odbora Saveza studenata, saveta i uprava doroa i restorana. Govoreno je samoodis GipUni strmara i higijensko-komunalnim usloriima, aii ni ćetiri sata Ttisu bila dovoljna da se samo ukaže na aktuelne probleme. u Studentskom gravftj. Čini se, kad bi se oni rešili, a za to sada
nema izgleda, Studentski grad ne bi bio ono što jeste. Generacije dolaze i odlaze, ostaju u njemu po nekoliko god'ina, a on ih sve dočekuje i ispraća na skoro isti način. CIJI JE STUDENTSKI GRAD Neobaveštenome i ne morate da postavite ovo pitanje odgovoriće jcdnostavno: studentski. Za bolje upućene to pltanje je veoma aktuelno. Jer, ne zna se ko treba da održava paviljone, staze, rasvetu, kanalizaciju, zagrevanje i ostale komunalne uređaje: uprava domova iz skromnih sredstava od kirije, Opština ili
Uulverzitet. Neki »pozivaju na odgovomost« l Repubiiku i Feđeraclju jer, kažu, u Studentskom gradu žlve studenti iz svih krajeva. Tako je ovaj grad svačiji i ničiji a najviše studentski jer, đok se »gore« prepim oko nadle/.nosti, studenti žive i čekaju da se to uredi. I ne bi se reklo đa samo čekaju. Viču »ua«, najviše u ispitnim rokovima; bacaju flaše i prosiipaju vođu sa terasa; stanari muških paviljona viču na devojke i obratno; svi potpisuju zahtev đa se izgradi dom kulture i obustavi izgradnja klupskog fudbalskog stađiona; da sc ukinu privatne kafane... Viču i na upravu domova da ckreči sobe, izgradi kupatila, iseli privatne stanare i ostale koji nisu studenti, a da toleriše člegalce, đa zabrani »izgradnju« garaža u hodnicima paviljona; đo đozvoli češće posete četvrtom (ženskom) bloku... Viču, glasno, pojedinačno i u hom. Svi viču. Ponekad i na kišu. DOBRI I SIROMASNI STUDENTI MIRAN GRAD Osim toga što viČu na državu, upravu domova i na kišu, studenti često viču i jedni na dmge. Nekad se i pobiju, zbog pijanstva, vivrede. kocke, šverca, oimerskih nesuglasica i ko zna zbog čega još. Svega ima, ali je li to zabriniavaiuće? Mišljenja su podelicna: jedni misle da je to normalno za tollki broj mladih Ijudi. sa semestralnim variijacijama oko osam hiljada. Tako misli i Rektor: Studentsk! grad je relativno miran. Organl javnog ređa irnaju više posla u bilo kofoj beogradskoj ulici nego ovde,... rekao je ncdavno na Godišnjoj skupštini stanara Stiidentskog grada. Neki to ovako objašnjavaju; u Studentski grad đolaze dobri đaći iz provindje, jer sada šc lošiji' teško unisuju na Univerzitet. a osim toga «u i siromašni, dakle nisu poludeli od bogatstva. Ovde će im se to još manje desiti. CUVAJU KCERI OĐ STUDENATA Međutim, ima i onih koji misle dmkčije. Naročito »građani« iz solitera. Za njih je Studentski grad provincija. Tamo se svašta događa. baš svašta. Ne zna se ko i koliko Ijudi stanuje, tu su beskučnici, i prolaznici, i šverceri, i neprijavlieni. Svako u Studentskom gradu ima poznanika, tamo su uvek otvorena vrata... Građani su übeđeni da je opasno i proći izmcđu paviljona a kamoli zaviriti u sobe od kojih u mnosima svetli cele noći. Zato čuvaj da ti kći tamo ne zaluta, i ako nije maloletnica savetuju se mcđusobno maike. Kako stanovnici Novog Beograda gledaju na Studentšilci grad pokazuju i ova dva pri mcra. U autobusu 36-a, od Bežanije do Zelenog
venca jedna gospođa upozorava ćerku da što pre sedne do prozora, »jer sada će na skvem navaliti studentarija«. A jedan otac; »Idi u »Kozani« da gledaš taj film, neka je skuplje, јег u Radndčki umverzitet i ne ide niko osa-m te stuđentarije«. Zajednička vožnja autobusom dugo je bila poprište sukoba građana i studenata. АИ, od kako je »Putnik« uveo ekspresne autobuse za Novi Beograd i pobedio u konkurenciji sa GSP-ош, »građani«, koji uvek navijaju za pobednike, seli su u udobne i skupe autobuse, a studenti su ostali vemi »svojim« starim vozilima sa prikolicama. ne što su sentimentalni već što kartu plaćaju samo 30 para. Kad je reč o vožnji autobusom 36 nije suvišno napomenuti da se, bar ujutru, njime voze isključivo brucoši. Stariji studemi oslobodili su se iluzije da se isplati zbcg predavanja ustajati rano, snalaziti se za doručak i gurali po autobusu. Pamelnijc je spavati do ručka, a onda, ako je četvrtak ili nedelja, otići u blok, četvrti dakako. i uštedeti tako dva dana u nedclji. Tamo su besplatni kafa 5 gledanje u šolju, a ud* varanje je individualna stvar, sa dosta izgleda na uspeh, pogotovu ako se čovek snađe za dvc bioskopske ulaznice. A ako ne, pozdravi devojku koiu «Гв upoznao preko razglasne stanice. u emisiji »želja«, to bar ništa пе košta. Ostaiim danima, zabavljaj se i uzdiži kako znaš, igraj s cimcrima karte nili diskutui o ženama i politici ili, najbolie, spavaj, savetuju oni nepuverljive brucoše. NIĆIJI GRAD A NAJVIŠE STUDENTSKI Život tako teče. Društveno-političke organizacije i rukovodstva studenata..ra,'dc; traže sve nekakva rešenia i stvaraiu probleme. Naiprc se svađaju sa Univerznitetskim odborom i Rektoratom da dobiju pare, onda, nezadovoljni sumom, donesu novac u Studentski grad i svađaju se sa »брапсет«, razglasnom stanicom, draštvenim i foto khibovima, sportskim organizaoiijama... To je prva linija fronta, druua je sa upravom domova i restorana, a trcća sa Skupštinom onštine Novi Beograd da se. preko samo dva »svoja« odbornika (na SOOO studenata i 200 radnika i shižbenika!) izbore da se fegrađi, opravi, napravi... Kad se Opština, Gradska skuoštlna. Rektorat, Republika i Federaclja sporazumeju čiji је Studentski grad, i uprava doma urcdi sobc, kupatila, staze 1 svetla, i kad se nađe đovoljno novca za kultumo-zabavni život, I mi ćemo prestat! da pljančimo, vičemo. potnisuiemo peticije. Nećemo ni na kišu đa vlčemo »na« obećavaju stanari. A dotle, »ua« i na kišu. Neko se pita đokle i kako, a neko i čni ie Studentski grad. Najmanje grešc oni koji kažu »studentski«, makar im se priigovorilo i da su neobavešteni.
ĐORDIJE USKOKOVIĆ
JOŠ JEDAN OBJEKAT U TRPNJU
• ZA DOVRŠENJE ODMARALIŠTAU TRPNJU POTREBNO JE JOŠ 25 MILIONA STARIH DINARA ШPR ODUŽENJE SEZONE ZA JOŠ DVE SMENE?
Ovih ctena treba da se završe planovi za porpuni;|e iskorišćavanje stuđentskih odmarališta n Trpnju i Budvi. U tu svrhu ove objekte je obišla jedna komisija sa Univerziteta u којој je bio i prorektor GMigorijević. Ustsmovljeno je da u odmaralištima, naročito u Trpnju, ima neiskorišćenih mogućnostu za odmor većeg broja studenata. ČESI ZAINTERESOVANI ZA TRPANJ U Trpmju postoji veliki plac koji se leti koristi za postavljanje šatora, a zimb je potpuno nenpotreblijv. O mogućnostima da se tu podigne nova zgrada sa 80 ležaja, razgovarali smo sa Miodragom Prodanovićem, upravnikom Zdravtstveno-potpornog udnaženja studenata Beogradskog univerziteta. Za novu zgradu, koja bi se podigla па ovorn. placu, potrebno je 25 miliona starih đina;ra. Tako bi se kapacitet odmarališla povečao na ukupno 230 ležaja, a dobile bi se i nove prostorije za društveni život. Uložena sredstva isplatila bi se za dvc i po godine. Postoje i mogućnosti da sc odmarališta van sezone (u maju, junu i septcmbru) izdaju strancima. Česi su veoma zain-
teresovani za ovakvu »kombinaciju«. Oni su čak voljni đa donesu opremu za novu zgradu. NaraviK), predlog još nije zvaničan ali bila bi šteta da se ova ponuđa ne prihvati. ODMARALIŠTE U BUDVI SMETA URBANISTIMA Odmaralište u Budvi koje je manjeg kapaciteta, ali popularmjc među studcntima, bilo je tema posebnih razgovora kpji su vođeni sa Skupštinom opštine u Budvi. Postojede odmaralište ne uklapa se u urbanistbčki plan grada i postoji mogućnost da zbog toga bude srušeno. U tom slučaju podiglo bi se novo odmaralište, na drugom mestu. Ukoliko ovo odmaralište ipak oslane, ono če biti renovirano i prošireno za novih 20 ležaja. Ima izgleda da se u bliskoj budučnosti podigne i novi objekat. Interesantne su i ove zamitsli: da se sczona prcduži za još dve smene, tako da traje od 15. juna do 15. septembra, i da Univerzitet iz sredstava za dotiranje ishrane studenata dotiva i ishranu u odmaralbštima. Time bi se poboljšao kvalitet hrane i rastc.. .. 4 II! M/vljr« f /ЧП ћ! N7 T
N. Т.
ČITAOCI PITAJU - »STUDENT« TRAŽI ODGOVOR BRAČNE SOBE U DOMOVIMA
Zašto studentski bračni parovi ne mogu da stanuju u Studentskom gradu u Istoj sobi, pfca Miroslav Josić-Višnjič. Predscdnik rnateanjalnc kornisije Unverzitetskog odboга, Mlojko Marković, гекао nam je da rcvie mogoće obezbediti sobe za studentske brac ne parove, pre svega zbog toga što još uvek oko 600 koji ispunjava ju uslove za dobijanje mesta u domu ne mogu da sta nuju u domu zbog nedostatka prostora. Inače, kao što је poznato u drugini zcmliama. a i na nekim našim univcrzitct,ma studerrti-bračni parovi stanuju u đomu. ★ * * Tcdra naša čitateijka pita nas kako i katla шочс da dpbi'e posao preko Sluden'e ske zadrrge. Piše da se re usuđuic da od'azi tivitno dan, »jer uvek !rr?a гппогто kc’ega kojl bi ođ toga napravlli sksurno еекл šalu, a ja to ne mogu da podncsei n.„« U Studentskoj zadruzi rekli su nam da 1 ne 3x>sto;i dmga mofmćnost da đobiiete no! sao osim da svaki dan dolazite u Zadrugu.
Veliki broj Vaših koleginica čini to isto i niko ne pravi šale na njihov račun. Mo/cte se za posao rasptali i telefonom, ali u Studeobkoj zadruzi nerađo obczbeđuiu posao ла taj način. Ipak, njihov broj telefona je 644446. Gde se stalo sa reaHzacljom predloga o jedinstvenoj zdravstvenoj zaštit) »tudenala? Mchmed Mehmcdović, Sabac Prcma nepotupnim podacima, u Srbiji ima oko 5000 studenata koji ncmaju pravo na punu zdravstvenu zaštilu, a otl toga 1947 stude nata nemaju nikakvu zđravstvenu zašlitu. Na jednoj od sednica Izvršnog vtca Srbijc zakliučeno je da bi «reclstva za zdravstvenu zaštitu studcnala trcba’o cla sc c'bezbcđe: 1. ili samo iz buđžeta; 2. i’i 'У fondova Zajednice obrazovania i 5z bud/.eta u srazmcri 50 odsto prema 50 odsto. Osim toga, postoii mopućnost da sredstva obezhedc repubPčka i pokraiim-ka zajednica o brazovania i to svaka ođ njih za studcnte na svojoj teritoriji.
POŠTEN STUDENT S LOPOVIMA
9 KAKO JE KOLEGA RAJKO SA PRIRODNO-MATEMATIČKOG FAKULTETA PUTOVAO U TRST I SREO ZEMUAKE, KAKO SU GA POCASTILI, ODVELI NA SPAVA NJE I DIGLI MU 100 DOLARA
Bolje bi bilo da se ostavimo te priče, kazivao nam je mali milion puta. Tebi mouu da ka/.cm samo da beli svet nije za naivne stuđonte. Mi možemo sa profesorima da se nosimo, ali sa belim svetom, nikako! A ovako je bilo. Odlučim na kraju prošJog semcstra da pođem nakratko do Italije. Sveta malo da vidim i robe da kupim. Izračunao sam nekako da bih cd toga što donesem mogao komotno živcti jedno dva meseca. Nije važno otkud meni sto dolara i kako sam ih prcnco, uglavnom, ja sam ih tamo imao. Nije to ništa strašno, pravi šverc da kažeš, to ie više zarađa ж nužde. Kad sam došao u Trst sretnem neke naše zemljake. majku im, tamo njima! I učiše me mudri i iskusni Ijudi da nemam posla sa tim šljamom preko što je. ali badara! Ja sam ti sentimentalna, patriotska duša... Ošacuju braća mene pa kažu: »Brale, samo se ti na nas osloni. Student? Sto ne ! ižeš! I mi smo bili sirotinja stuđentska. Sve ćemo mi tebi po ređu da pokržemo: ’de ima jeftino da sc kup ; dobr? robe. jef’ ne klope, pa jeftme ženske, a glava da te ne holi za ra/nc holesti. Da spavaš možeš sa nama; trista lirn za noć.« Zaigra mcni srcc od radosti ? setim se 'mog »teško svugde svome bcz svojega'f. * duš>' TTptTtim se za ovim momcimn u h.nraku, Ostnvismo moje stvari i te vcčori уп/monim nckc d ; nnre. dohoiem oko h’l|r»dr» l ; rn, da častim momke i da se
rnalo proveselimo, duša im se na cnom svetu veselila! Jeli smo nešto, neku stilizaciju makarona, i popili nekoliko litara vina. A, jok, ne daju oni meni da platim, kao, ia sam njiihcv gost. Posle kraće šetnje pođenio na spavanje. Spavah smo sva trojica u istoj sobi, koja je manje soba a više pećina. Pi(aju oni mene, pred spavanje, imam li koji dimar sem tih nekoliko pišljivih које su videli. Јц sfe kao i svaki iđiot pohvalm onim dolarima. Kađ sam se probndio, ni njih, ni шоје torbe. moiih dclara. Kunem, do neba se ču je, ali ništa ne vredi. Dođe još gazda i pita senjora, a tai sam ja, ko će đa plati spavanje. Pipnem za džep gde su mi bile one lire, ni njih! Puče mi nešto u duši. počch da nsujem kako nisam nikad u životu. čas ’oću da izvršim samoubistvo, čas drugog da üb’čem. Sve se svršilo tnko đa sam onom senioni prao hodnike i klozct- da platim spavanie i pare za put da dobiiem. U Beop.rad sam sc vratio noču. i isnriгао sve mom cimeru. Sad svi ovdc m : >!e da sam т-тс pare na nrovod protrošlo. a i sam i/m’šljam koiešta. Svima ka/em đa rćie studrnt za šverc, a oni se samo smeiu. Pitaiu mc kako to da sad Icno živim, a ja najbolje znam kako bih živco da ,mi niie c ; mcrai I f'vo ioš boću da ti md više nisam h , 'san što su mc racamnrli. Ipak smo mi studenti pošten narod...
М, PKRISIC
BTUDENT
9.