Студент

STAROSNA STRUKTURA SAVEZA KOMUNISTA

VEĆ DUŽE VREMENA, KAD JE REC O SAVEZU KOMUNISTA, NAVODI SE IZMEĐU OSTALOG DA OVA ORGANIZACIJA SVE VIŠE »STARI«. STATISTIČKI PODACI KOJI ILU STRUJU OVO SU RAZLIČITI S OBZIROM NA TO DA LI JE REČ O SKJ ILI O SK SRBIJE, ALI FOSTOJE NESLAGANJA I OKO STATISTIČKIH VELICINA KAD JE REC O ISTOJ GRUPACIJI. No, mi ovde nećemo pokušavati da utvrdimo kpji je od navedenih podataka najtačniji, već ćcrno poći od navoda oko koga se uglavnom svi slažu da iz godine u godinu opada procenat članova SK do 25 god. starosti (u poslpdnjih šest godina za oko dva puta). toga na raznim stranama se izražava žabrinulost bilo đa se taj podatak povčaaje ša tezpm o .sukobu generacija, ili da se izražava bojazan zbog »starenja« SK. Za ovu tendenciju (»starsnja«), koja je ocenjena negativno, izgleda prirodno da je izazvana nekim negativnim uzrocima. Nasuprot tome u ovom tekstu. koji pređstavlja prilog gomjoj diskusiji zastupaće se ideja da bi se »starenje« SK. moglo shvatiti i kao posledica jedne pozitivne tendencije: afirmacije samoupravljanja. Sa tog stanovišta, pogrešno je i tumačenje ove tendencije, koje je Dr. Branko Pribićević dao u svom intervju ČIK-u (br. 12.). On insistira na tome da tendencije »u kretanju udeJa omladine u članstvu SKJ nisu ni u kom slučaju ueke specifičnosti našeg društva« i da »najnovija istraživanja pokazuju da se slične pojave ispoljavaju i u mnogim drugim zemljama«. Pri tome, on navodi da se na jednoj strani u svim zemljama (reč je i o zapadno•evropskim zemljama i SAD-u) vidno smanjuje učešće mladih Ijudi u političkim partijama, a na drugoj, omladina neposređno angažuje »u postavljanju i rešavanju nekih strana vrlo aktuelno socijahio-političkih problema«. Njegova poređenja su pogrešna, jer previđaju dve razlike: 1. razliku između SKJ i buržoaskih popolitičkih partija i 2. razliku između položaja oroladine u našem društvu i položaja omladine u zapadno-evropsklm društvima koja se suprotstavlja postojećoj strukturi političkih institucija. No, da bi se razumela teza o afirmaciji samoupravljanja kao jednom od mogućih uzro-

DA SE RAZUMEMO UZ REORGANIZACIJU SK

STARENJE JEDNE ORGANIZACIJE KAO STARENJE JEDNE KONCEPCIJE

ka »starenja« SK treba imati u vidu i njene posebne odredbe: 1) Opšta demokratizacija društva i razvoj samoupravljanja stvaraju mogućnosti za političko delovanje na jednom širokom frontu, preko niza različitih institucija. U takvoj situaciji SK nije niti jedina politička tribina, niti isklju čivi arbilar u društvenim ođlukama, a osnovni teren delovanja komunista jer su samoupravna tela. 2) To kod jeđnog broja mladih Ijudi jača stav da se ne mora biti član SK da bi se komunistički delovalo i da se neko može osećati komunistom, iako niije olan SK. 3) S điruge strane, stupanje SK u otvoren i ravnopravan dijalog sa svim društvenim snagama i grupacijama dovodi do intenziviranja zahteva za idejnom i stručnom spremnošću i čiui nedovoljnim prosto idejno slaganje sa stavovima SK kao dovoljnim osnovom da se postane član. 4) Pored toga, novi položaj SK u društvii ne pruža članstvu više onaj osećaj sigurnosli kao nagradu za supsumciju pod jedan autoritet), niti eventualne privilegije (čianstvo u SK ne donosi benificije, već povišenu odgovomost). Idejna borba u društvu i unutar SK je otvorehija, zaoštrenija i zahteva veou ličnu odgovornost mnoge situaoije su takve da ne dopuštaju postupanje po direktivi koja dolazi »odozgo« j koja bi unapred i jasno odredila šta je pravilno, a šta nepravilno. Ovaj psihološki momenat treba imati u vidu i kad je reč o napuštanju SK. Neki od ovih elemenata se, globalno gledano, isključuju, ali ne 1 ukoliko se njihovo dejstvo sagleda s obzirom na pojedine grupacije omladine (što je uostalom u skladu i sa skoro opšte prihvaćenom tezom da omladina kod nas nije homogena društvena kategorija). Na kraju, trebalo bi napomenuti đa se ovom tezom jedino htela podstaćl ideja da bi u sa* dašnjoj situaciji ocenu o »starenju« trebalo doneti tek s obzirom na reorganlzadju SK I sa uvidom u celovitu dinamiku našeg društva. Prema tome, teza koju smo istakli u podnaslovu jeste neodrživa, ili u najboljem slučaju samo uprošćen izraz realnog stanja.

DUŠAN PAJIN

tipovi normalnosti

Reč »normalno« se vrlo često koristi kao sredstvo za urairenje, kao pilula za uspavljivanje. Iz tih razloga jedan sociolog je razvio shvatanje o »patologiji normalnostk prihvativšl postojeće odredbe nonnalnog, ali isto vreraeno pokazujući da norraalno i zdravo nisu jedno isto. Pii zloupotrebi reči »normalno« koristi se navika Ijudi da pod normalnim podrazumevaju ono što je »u redu«. Tako smo nedavno saznali da je u Beogradu porastao kriminalitet i broj

saobraćajnih nezgoda i da je to »prema statističkim pokazateljima i iskustvima velikih gradova normalno« (SVET 595, KLJUCEVI NA DOHVAT LOPOVA). U stvani) stanje nije ndrmalno čak i u ovom nesrećnom smislu reči procenat saobraćajnih nezgoda Je u Beogradu veći od evropskog proseka. No, budimo pravični, to nije »nespretan« zaključak novinara koji je pravio ovaj tekst. Nalme, njemu je u Sekretarijatu za unutrašnje poslove Beograda rečeno da je to

normalno »Jer »a razvojem i ra stom grada raste i broj osoba koje se sukobljavaju sa zakonom«. Ispada dakle đa bl м kriminalitet mogao smanjlti jedino ako bi opao natalitet. Time je ova besmislica kom pletirana. Ostalo je samo da se zaključi kako prerastanje u velegrad i nlje moguće bez porasta krlmlnaio. No, u svemu je daleko važnije io što se u ovom napisu protura ideja, koja se inače ne sreće tako retko da je normalno ono Sto se dešava. ТА. TA.

VREME PISANJA I VREME ŽIVLJENJA

»Ja sam se zaljubio u tebe, i to ne samo zato, kako se kaže, što te želim, već zato što si istog soja kao ja i što se ponašaš i govoriš kao muškarac, kakav bih i ja bio da sam imao vremena da se umesto pisanju naučim kako da živim. Uostalom, prisutna je ista elegacija i ista uverljivost u onom što sam napisao i tvom načinu svakodnevnog življenja. Ja znam dakle kome govorim. Ali ti, postavši tako suva i skoro cinična, nisi ipak kao ja na ivici snage. Ti si mlada, neverovatno mlada, ti si ono što sam ja bio u dvadeset i osmoj godini, kada, odlučivši da se übijem iz ne znam kojeg razočarenja, nisam to učinio sutradan sam bio radoznao prema samom sebi život mi je izgledao strašan ali ja sam i dalje u sebi otkrivao dovoljno interesantnog. Sada je sve

suprotno: znam da je život čudesan, ali da sam Ja sebe iz njega svojevoljno isključivo i da je to uzaludna tragedija, kao kad čovek ima dijabetes ili rak pluća. .. .1 šta sam ja u svetu več četrdeset dve godine? Sveča se ne može zapaliti sa oba kraja što se mene tiče ]a sam je potpuno izgoreo samo sa jedne strane, i knjige koje sam napisao sada su njen pepeo. Sve ti to kažem ne zato da se sažališ znam šta vredi sažaljenje u takvim slu. čajevima već da ti objasnlm: da ne po. veruješ u to da sam katkad gunđao samo iz sporta, ili zato da bih se učinio interesantnim. Ja se odsad nalazim s one stra ne svake računice. (NAJLEPSE IJUBAVNO PISMO CEZARE PAVEZEA, N I N. 28. VIII 1968)

OD ČEGA ŽIVE RECITATORI

PRETPROLEĆNE ZABLUDE O POEZIII

POSLE USHIĆENJA KOJIMA JE SVUDA PROPRAĆEN CUVENI »RALETOV PODVIG« NIN U BROJU OD 17. MARTA 1968. GODINE DONOSI OSVRT POD NASLOVOM »PRETPROLECNA ZABLUDA«, CIJA JE NAMERA (IZGLEDA) DA PREISPITA I PREMERI ETIKU OVOG NESVAKIDAĐNJEG PODVIGA. POSLE SVESTRANE ANALIZE, AUTOR DOLAZI DO ZAKLJUCKA DA OVA MANIFESTACIJA »NIKAKO NE MOŽE DA SLUŽI NA CAST POEZIJI, ALI MOŽE DA SLUŽI KAO ŠKOLSKI PRIMER AUTOREKLAME U MATERIJALNE SVRHE«. Ova ocena, uzeta sama za sebe, možda je i tačna, ali ceo članak , može da posluži kao »školski primer« amaterskog ■} .* ; .v ■ Т / МЧ| )V.

I LJUBAV PREMA RADU TREBA NAGRADITI

vrednovanja rada u kulturi. Naime, autoru pomenutog članka, najviše smeta što je popularni recitator unovčio svoj podvig, svoju Ijubav prema poeziji: sklapa poslovni ugovor s Tvirističkim savezom, nastupa na televiziji, ima izgleda da za godinu dana stane u isti red sa fudbalerima pred šalterima banaka(!) itd., a na drugoj strani jedan drugi Rale, radnik racionalizator, ima primanja 150 hiljada s. dinara za dva meseca, mnogi priznati glumci s Pozorišne akademije nemaju posla itd. Svi ovi prigovori proizilaze iz kod nas, nažalost, veoma ukorenjenog shvatanja da se umetničkl rad često ne može materijalno vrednovati, đa je to rad isključivo iz Ijubavi i sl. A niko, na primer, ne zahteva da maši-

novođa ili prođavac gramofonskih ploča rade taj posao bes platno, iz IJubavi prema vožnji ili muzici. Vremena mecenaštva u kulturi, izričitog praiva povlašćenili na umetnlčki rad su prošla; u današnjim uslovima umetnički rad se tretira kao i svaki drugi rad. Otuda bi više, možda, trebalo da nas uzbuđuje što jedno večc poezije treba da bude senzacija; da traje noć i dan pa da pobudi interesovanje publike; ill što se vrhunska dela Iz književnosti prodaju tek kad se uz njlh dobi ja i kupon-tombola, a manje saznanje da Je Jedan upornJ pro pagator stlha prestao ponegcie da to radl besplatno.

V.: mđikic

oko nas metafizika relame

Reklama je sredstvo nametanja. Reklama je glasina, sredsvo da se nešto izviče. Njena svrha je da vas übedi kako bi život mogao biti lep kad bi ste imali ovo 7 ili ono propagiranje potrošačke egzistencije, na-govaranje na potrošnju. Svaka reklama iraa jednu osnovnu devizu koja čira njenu übeđivačku moć- Tako možemo razlikovati sledeee vrste reklamnih argumenata. 1) Ekonomske -- naprimer: ovaj proizvod Stedi vaš novac, korisutc veliko sniženje eena, rasprodaja, uz tuce toalet papira dobijate i kotur, mi smo najjevtinija kuča u gradu i sl. 2) Demokratsko-kolcktivne naprimer: naši proizvodi se ргоdaju na svih pet kontinenata, svi nas traže, kupuju i vi... f svaki sedmi Jugosloven kupuje naš jogurt (u tom stilu su prpvIjeni i neki novinski naslovi koji inače nemaju reklamni karakter naprimer: svaki jedanaesti građanin komunista) Itd. 3) Modne kao: ovo je poslednja reč mode, zatim niz snobovsko-skorojevićskih poticaja budite bolji od vašeg komšiје zašto da i vi ne... itd. 4) Seksuaine asocijativno vezivanje seksualnog golicanja i svrabeža za reklamirani proizvod. 5) Senzaclonalne recimo: mašina koja sama gleda televiziju, a pravi se da nije mašina.

neviđesno, nečuveno, dođi vidi, pa idS itd. 6) Higijensko-medicinske naprimer: za zdrav ten..., kako ostati mlad, poslednje medicinske anadize dokazuju da naš ргоizvod..., 4 vi možete biti lepi ako... 7) Metafizlčke. Reklame se koriste i metafizičkim argumentima. Reklama etiketa »novo, novo, novo« zasniva svoje efekte na novovokovnoj ideji progresa. Svet je proces koji se progresivno odvija i ono što je kasnije nastalo istovremeno je i bolje. Dualltet novo staro je izjednačen sa parom vrednosti dobro-loše. Ono što je novo samim tim jeste i dobro. Osim toga novo nudi sadržaj koji je do tad bio nepoznat, jedno novo potrošačko zadovoljstvo, novu dosetku u potrošnji, čar nepoznatog, takoreći jednu potrošačku avanturu. Kao što su se ranije moreplovci upuštaii u istraživanje nepoznatih predela, tako se danas potrošač poziva da učestvuje u istraživanju jednog novog potrošačkog zaidovoljstva. No, rekiama je univerzalna. Ona übeđuje i starim, iskustvom trađicijom. Dakle, tradlcija, ugled, proizvodno iskustvo (osnovauo 1760, mnogo novoga dolazi, аГ mi smo veml...) to je опо što daje sigumost i donosi dah »starih dobrih vreraena«. Zato se iznova otkrivaju novi oblici

u tradiciji (starine, stilski aameštaj i druge sitnurije) i Р°' novo oživljavaju, unose kao osveženje u gcometrizovani ambijent. REKLAMA JE JEDNO OD OSNOVNIH MAZIVA ZA OGROMN1 ROTOROTOROTOR PROIZVODNJA POTROŠNJA 7 PROIZVODNJA POTROšNJA. POTROŠNJA KAO NACIN РО; STOJANJA CINI NESRECNIM ONOGA KO JE LIŠEN ODRE ĐENE VRSTE I OBIMA P<> TROŠNJE I OBRNUTO Cl* N1 SRECNIM ONOGA KO MO ŽE DA ISPUNI SVOJ POTRO ŠACKI HORIZONT ONAKO KA KO JE OVAJ ZACRTAN REKLA MOM. CAROBNI KRUG INDI' STRIJSKOG DRUŠTVA, ORB| TA KOJA SE NE MOžE NAPL' STITI NIJEDNOM BRZINOM POTROŠACKO NEBO POSUTO REKLAMNIM ZVEZDAMA I ME* SECINA I ZVEZDE KOJI REK LAMIRAJU A ŠTA? РГГАО JE JEDAN MALI BATA. NE SAMO TO. REKLAMA JE I MESTO GDE SE POSTEPENO KONCENTRIŠE CELA ESTETSKA SFERA, SVE LEPOTE SVE' TA LEPE ŽENE, LEPI MOM* CI, LEPE SLIKE I PRILIKE " TRGOVI, IZLOZI, BULEVAR 1 SVE JE TO ULEPŠANO RE*' LAMOM, ÜBEĐEN SAM.

D. P

2.

STUDENT

1968/1 1