Студент

Predlozi za stvaranje novih umetničkih dela

SVAKI COVEK IMA SVOJU REVOLUCIJU VI. N. Službenik, 38 godina. Svaki čovek ima svoju revoluciju. Može čovek i da ne ide u pravu revoluciju, jer nije svakome pisano da se snađe u pravo vreme. A, i mlad sam bio, pa mi niije zameriti. Ja sam zato da se ta stvar sprovede kroz umetnost. Ne đa ja sad uzmem pušku pa u šumu. Nije ni vreme, i zabranjeno je. Ali, ja kad pišem, ja to osećam iz srca. Ne, ja пе pišem za novinc. Novine neće to. Ja ih razumem. Novine hoće priče samo donekle. Na primer, ono što dođe preko veze. Ja tcbi u kufttui, ti mend u privredi. Ne radim mnogo. Samo kad sam inspinisan životom. To je najvažnije, kad ti zadgra oko srca. Ja, ne znam kako naši pisoi mogu da pišu hladno. Citao sam dvojicu. Nigde tu nema saage. Ja kad uletim, ja tu stvar rušim. Mogu i da me uhvate, ald sam ja spremio odgovor. Još je Marks гекао: Umetnost mora da služi naprednoj klasi. Mislim da je tako rekao. A ko meni može da dokaže da ja nisam napredna klasa. Ja jesam malo učio, ali sam ja i dalje proleter.

Ја sam napisao pnču o Panti Rajkoviću. čitali su je neia moji Ijudi. Kažu: Milane, to je bolje od televizije. Nagovairali su me da dam u NIN. Ja nisam hteo. Oni kažu da je vreme za takve priče. Nisam p>opustio, iako su to moji verni drugovi. Ош bi sa mnom, ako bi trebalo. Ne, nisam to mislio. Oni su pravi Ijudi. Možda ne umeju da se lepo izražavaju kao ja, ali su nesebicni kad daju svoje mišljenje. RAT KOMŠIJA Cika Ilija penzioner. 67 godina. Ja mogu sve da vidim. To je neki svet. Ncma stida. Samo gleda kako da prevan. Nije to da hoće da ukrade ili nešto drugo što se

kažnjava. Prepredeni su oni. Već Milija jun Draganovu ženu. A ovaj na kapiju, a ja vidim iza zavese ona Miliji ide u šupu. Taman se to >vrši. Desa juri kod Baneta. Cesto čujem, Bane i neće. To mi se dopalo kod njega. Onda Desa ide kod Zike. Ima toliku decu, i ti sad misliš lepo će se objasniti. Kad hoćeš, znam ja šta om "ade toliko vremena u kući. Posle Tikomir, naš omladiinac, još se mje ni шшо, a već kođ one Savićeve. Muž joj rinta, a ona pravd belaја. Oko podne Tikomir dovuče neke bandite i slušaju ploće. I ko zna šta rade tamo. Posle se to neki put i izokrene. Valjda im se dosadi pa se malo menjaju, ali je uglavnom ovako naičešće. Oko podne se p>ovuku i kao kuvaju pa kad se onaj pošten svet što radi do tri sata vrati, sve je u redu. Niko ni da zucne. Savić je jednom nešto nanjušio, pa ti tu počelo klupče da se odmotava. Ja mu nisam ništa rekao. Nastade pravi rat komsija. Cak su i шеne malo uvukli. Otad ja to više ne radim, a i nije red. To bih ja pisao u novine. Ne bi neku umetnost. Stair sam da počinjem neke intrige. Samc bih malo pokazao tim današnjim ženama, fcud ovo vodi, to niko ne zna. ГНI MRTVA R. M. Student medicine. 21 godina. Mi koji se bavimo čovekom, bolje znamo šta je to umetnost. Ja zato i studiram medicinu. Treba ućd u srž, organe, shvatiti krv koja

teče, a ne kao umetnid da nemaju pojma šta je to čovek. Dakle, jedan dasa dolazi u neku sudnicu u stvari. Tako sam zamislio da počne. Tu je

jedna žena koja kači parole po zidoviima. To je eksplikativni deo. Tu mi vidimo da je on optužen. Ali, on nije optužen baš sasvira. Zato su ga pustili. Onda on kaže da su braću nje govu za vreme rata i da on njih ne može da sraisli od 45. Ali to nije dobar razlog. Moram ne što da smdslim. Onda on kaže da je klekao i da jc molio za pomoć, ali mu oni ništa ne obecaju. Nož, to ndje bitno. U stvari tu je trebalo da se naznači kako on nije predvideo Pajovićevu kombinaciju. To mi je sjajno. On dođe do vrata, ali unutra sude. Kaže da je došao i da on neće kao Pajović da prilazi svakome kao da je predsednik repu' blike. Nosd pušku o ramenu, i übeđuje čistači:u: Вагеш me rasteretite, drugarice. Ali ona neće ni da čuje. Kaže da je zabranjeno dirati puške u sudnici. Tu se stvar raspliće.^ Ja poznajem čoveka. Srce, pluća. čmar. Sve je to potrebno. Njegova psihologija zavisi od toga. Nije samo u tome, znam, Ja hoću da on istera istinu oko braće. Izvinite, ali to ja osećam. Ja i ne moram da budem pisac. To će )iti žestoka tragedija. Tri mrtva. OA SE NE IZMIŠLJA K. L. Stara se o klozetu jedne beogradske kaane. Ne znam ja kako to treba... Evo jedna priča što ja znam tako. To je za pisanje. U novine da se metne. U pitanju je jedna Živka. Ima ona i dete, ali to ne mora da se piše. Ta Živka кгаde. Sve krade, šta stigne, Nekad je uhvate, ali badava. Ništa to ne vredi. Ona to već potroši. Proda. Ona radi u trikotaži. Spiska platu do petog, pa se posle zajmi, ko ima da joj da. Mislim, muškarci. Muž je napustio. Nije je ni ženio, nego onako na divlje. Ja ne bi pominjala dete kad bi pisala. Sta je dete krivo? Nego, ja bi nju u aps, Da гаш, da se opameti. Pa kad izađe, onda da se prati i da se proverava da ne dira opet u tuae. Bas da je viđim šta bi onda!

Ne mrziin ja nju ništa ovako. Nego što nn likrala s konopca dva jorganska čaršava. I jos beštija neće da pdzna. Meni sirotinji našla aa krade, majku joj j... mangupsku. A muz mšta.

Ne dožeš da dokažeš. »Pustil Vidiš da je udarena u glavu«. I šta sad ја da preduzmem? Da se pokrivam ponjavom? Ja ne bi pisala knjigu. Bolje onaJco u novine, da zna ceo svet kakvih Ijudi sve una. Samo ne sme ništa da se izmišilja. VIIRNODOPSKA UMETNOST 0. F. zanatlija. 45 godina. Ja kad gledam umetnost, odmah tražam šta se time hoće. Gledao sam ja i HAMLETA, ali to ne valja. Tu ima vojske. Filmovi imaju najviše vojske. Dosta je toga. Ja mislim da je sa ratovanjem svršeno. Ko bi preživeo. A kad teb neko dva sata igra pred očima ratovanje, dođe td da se popišmaniš na mir. Zato umetnost ne valja. Мога da se pravi mimodopska umetnost. . т . Ne znam ja kako se umetnost pravi. Ja to ne bih dirao. Moj sestrić piše pesme u škoh. Ja to ne razumem. Sve nekakve krave preskaču mesec. Neko i razume. Ko je malo prostiji, njemu se smuči. Kad bih ja pravio umetnost, mozda bih malo slikao prirodu. To nije opasno za coveka. Kad bih vojsku crtao, ја ne bih da nose puške već lopate i da idu da pošteno rade. Zato voiska služi. Kad bih druge Ijude crtao, ja bih njih lepo obukao i oni bi po meni bui najsrecniji Ijudi na svetu. Ne bih, kao neka, shkao pa da ne znaš gde mu je nos. Moira tačno da bude sve na svom mestu f da ja znam ko је to. 0vako, to postaje lična svoiina i umetnost propada. Treba crtaiti sreću. To diže čoveka kad je bolestan. J STA ĆE MU VLAST KAD JE JAK t. S. Preciznl mehaničar. 31. godina. Nije to moj posao, nisam nikad mislio. Nije to lako da se piše, mora da bude uzbudljivo,

napeto đa sve puca. Tu mora sve đa se svaka sitnica da ima svoj način i svoje mesto u knjizi, naročito opisi. Ja bi pisao da jedan čovek bude mnogo jak. To ne sme spolja da se vidi. O-'kc nešto, kao džiu-džica. On ide sam i niko ga ne primećuje među sobom. Cim nešto bude da je opasno, on je uvek tu, da se nađe, da zaštiti. Naročito devojke. Bob mora sve da zna. Bob, kao skračeno od Boban. On je pametan i ume sa raznim apartima. Ja znam, zato što ja o tim pronalascina mnogo mislim. Na primer, igla za krava* tu kcdauz. Ili bombona s gasom u kutiji šibica. Onda »bokser« sa žiletima. To je dobro, može lako da se napravi. Ja se uvek mnogo staram da bude jeftino i da se lako napravi to što izmislim. Ne mogu više da pričam: nije zgodno, a nije ni važno. ~ Nego Bob, on tako stalno luta po svetu. Teга ga neki nemir, oseća gde je nepravda. Ne oslanja se na vlasti, jer je i kod njih nepravda a to je mnogo sporo preko suda. Osim toga, šta će mu, i onako je jak. To se ne završava. Nema kraja, stalno шс tako

LAZAR STOJANOVTć

MILIVOJE MAJSTOROVIć

SVOJEVRSNA STRAST ZA NAUKOM

PISMO IZ SIBIRA

Na domaku Novosibirska, među brezovim šumarcima u laboratorijama i institutima više hiljada mladih naučnika sprema se da ргеobrazi Sibir. U ovom poduhvatu armiju naučnika predvodi 900 kandidata nauka, 170 doktora nauka, 16 akademika i 37 dopisnih članova akademije nauka. I najveći takmaci Rusa u toj oblasti, Amerikanci, slažu se da je ovo u svetu jedinstvena koncentracija naučne misli. Pre samo deset todina izabran je Akademogorodok za sedište "Sibirskog odeljenja Sovjetske akademije nauka. čovek ne može da sakrije iznenađenje pred svim onim što je izgrađeno na mestu koje je рге samo jednu deceniju bilo zelena mrlja na geografskoj karti. U gradu sa oko 30.000 stanovi, najmodernije laboratorije, pozorišta, galerije, restorani, bioskopske sale kojih se ne bi postideo ni Korbizije. »OPISMENJAVANJE« NAUČNIKA Prosečna starost stanovnika Akademgoroda iznosi 30 godina. Otuda svi ош koji naučnike zamišljaju kao stare bradate Ijude sa debehm naočarima bivaju razočaram tocte °tknm d ie golobradi bubnjar u kafam »Pod mtegralom« jedan od najvećih svetskih autonteta u oblasti neorganske hemije i da među paronma koji se vrte u ritmu brze muzike igra bar deset doktora nauka. . . Klub »Sigma« u gradu u kome i imena kafana govore o preokupiranosti njegovih stanovnika naukom, poznat je po zustnra debatama. Kažu da se tu i začda ideja o iskorenpvaniu »analfabetizma« među naucracima. Jedan od začelnika ove neobične ideje objasnjava da su na jednom predavaniu o genetici fizičari izrazili želju da se pobliže upoznaju sa tom naukom. To nije ništa neobicno, kaze moj sagovornik, jer je bogatstvo života koji izučava genetika takvo da i oni koji se time bave stalno bivaju iznenađeni složenošću pitanja koia se postavljaju. Gmetičari su sa svoje strane otkrili da ne poznaju dovoljno fiziku i tako su počeli da »opismenjavaju« јеаш druee. Vratili su se u klupe i sa paznjom đačica otkrivali tajne novih svetova. Prakticna konst

od ovoga bila je veća nego što se očekivalo, j. e r je skretanje sa uhodane staze uske speciialnosti podsticalo na otkrivanje novili rešenja. Ova strast za naukom ima svoje prirodne korene. Naučni kadrovi pripremaju se od najmlađih dana u klubovima mladih tehničara, na mnogobrojnim takmičenjima i olimpijadama u kojima su obuhvaćena deca iz najudaljenijih sibirskih sela, u matematičkofizičkim školama i u specijalnim školama /а obdarenu decu. Otuda i nije za čuđenje to što prijemne ispite na Novosibirskom univerzitetu položi, i pored izuzetno oštrih kriterijuma, zadivljujući procenat; 98 odsto kandidata. Tako izabrani studenti prve tri godine na fakultetu proučavaju opšte teorijske predmete i rade u univerzitetskim laboratorijama upoznajući se sa najnovijim istraživačkim metodama. Počev od treće godine, oni postepeno prelaze na rad u naučne institute gde se u toku dve do pet godina samostalno bave naučnim radom. Kada završe fakultet, ostaju na radu u jednom od odeljenja Akademije nauka ili odlaze u proizvodnju i na druge istraživačke radove širom Sibira i Dalekog istoka. Za vreme studija svima su obezbeđeni stanovi, a velikom broju njih i stipendije. GRAD EKSPERIMENATA U Sovjetskom savezu Akademgorođok nazivaju gradom eksperimenata, zbog spremnosti njegovih s.anovnika da se upuste u svaki stvaralački poduhvat. U amaterskom simfonijskom orkestru neraa ni jednog profesionalnog muzičara, u avangarđnom teatru glavnu reč vode matematičari, izložbe slika održavaju se češće nego u Moskvi. v Na studentskom karnevalu koji se odrzava svake godine okupi se desetina hiljada mladića i devojaka. Veselje traje do zore, ali milicionar nema ni jednora potrebu da interveniše. Objašnjenjc је vrlo jednostavno; mladic koji rukuje mašinom sposobnom da izvrši milion operacija u sekundi spreman je da svemu dovoljio vodi računa

DUŠAN MIKUA

(DOPISMK TANJUGA)

13.000 KILOMETARA U MISII MIRA

SUSRET SA JEDNIM NEOBIĆNIM PUTNIKOM

Nedavno smo u Klubu međunarodnog priiateljstva sreli jednog neobičnog putnika. Bio je to SATISH KUMAR, novinar iz Bo.nbaja. Već nekoliko meseci putuje on po Evropi propagirajući osnivanje komiteta koji će organizovati proslavu stogodišnjice rođenja velikog indijskog filozofa i državnika Gandija. Pokrovitelj ove akcije je UNESCO, koji je iduću godinu proglasio Gandijevom godinom. Dosad sam posetio Italiju, Nemačku, Francusku, Veiiku Britaniju i još neke zemlje. Uz pomoć UNESCO-a došao sam u vezu sa raznim mirovnim organ ; zacijama i prikupio više od 400 adresa pojedinaca koji su posebno zainteresovani da se Gandijev jubilej dostojno obeleži. Najviše spremnosti svuda su pokazale studentske organizacije i od njih se najviše može oćekivati. + Da 1: ste uspeli da za svoju akciju zainteresujete i Ijude u Jugoslaviji? Dosad sam posetio Ljubljanu i Zagreb. Profesor Ivan Supek obećao je punu podršku ovoj akciji i istakao da ima mnogo zajedničkog između sistema samoupravljanja u Jugoslaviji i Gandijeve filozofije o decentralizaciji. Međutim, detaljniji dogovori tek predstoje. Kroz razgovor smo dalje saznali da je 1963. godine Satish Kumar pošao iz Delhija u svojevrsnu misiju mira. Od Moskve do Pariza, od SAD Jo Japana i Vijetnama putovao je bez

раге u džepu. Verujući u dobru volju i gosto primstvo Ijudi, prepešačio je 13.000 kilometara U Indiju se vratio tek 1965. godine. Kakve ste utiske stekli na tom putotanju? , . . _ Svi Ijudi žele mir, ali se osecaju besporaoćnim pred grupom pojedinaca koja u svojim rukama ima koncentrisanu finansijsku, vojj nu i političku moć. Uverio sam se da postoj veliko interesovanje u svetu za Gandijevu niozofiju i to me je podstaklo da krenem na oto drugo putovanje. . ,• Satish Kumar piše o umeinosti, pozonstu literaturi. Međutim, posebno se interesuje & studentske pokrete. Proučavao je studentsKproblemc na univerzitetu u Nju Delhiju i П‘‘ pisao o tome tri knjige. Zamolili smo ga nam ispriča jedan događaj iz studentskog sve* ta koji ga je nedavno zainteresovao i kotne h pisao. ~ . ~r , Bilo je lo januara ove godine. U еаиуЦ 11 škom studentskom Ustu » Student« uredntc* Anna Coot napisala je ozbiljan i oštar u коте je od rektora trazila da dozvoli sloboa • nu nabavku kontraceptivnih pilula na tetu. Zaprcpašćen ,rektor Magridge, inače у cenjen profesor, izjavio je da će se povuci * položaja ako studenti ostanu pri svom ~ а ! г * е ]> г . Studenti se nisu uzbudili zbog ove pretnje. ktor je zaista dao ostavku

В. 0

8.

STUDENT

1968/1