Студент

pomoć - ali kome

dotacijama za ishranu STUDENATA SLABOG MATERIJALNOG STANJA »SPALA CENA«

и SKOLSKOJ 1966-67. GODINI NA ШЕ REGRESA ZA ISHRANU STUDENATA U STUDENTSKIM RESTORANIMA. UNIVERZITET U BEOGRADU OBEZBEDIO ЈБ 428,840.000. STARIH DINARA. OVE GODINE TA SUMA IZNOSICE OKO POLA MILIJARDE, ALI POMOĆ STUDENTIMA BIĆE ZNATNO MANJA. Svi redovni studenti Beogradskog univerziteta, koji na vreme polažu ispite, a čiji mesečni prihodi po članu domaćinstva ne prelaze 25.000. starih dinara, imaju pravo na dotaciju za ishranu u visini do 6.600 dinara. ZAŠTO DOTACIJE »GUBE CENU«? Sa dotacijama za ishranu student može da uplati u svakom studentskom domu mesečnu preplatu za ručak i večeru. Ali, prilično velikom broju studenata korisnika dotacija za ishranu ne odgovara mesečna pretplata ni u jeđnom restoranu, bilo zato što stanuje privatno i daleko od restorana, kod roditelja (mali broj), u domu u kome nema restoran, što vrerne provode na fakultetu od koga su daleko restorani, ili su privremeno otsutni iz Beograda, ild., pa im se više isplati da se hrane na »pro-

lazni bon« ili gdc stignu. U tom slučaju svoj bon dotaciju za ishranu, prodaju drugome, koji uplaćuje mesečne bonove za sebe. BERZA BONOVA Ponuda dotacija za ishranu bila je naročito velika рге i posle zimskog raspusta. Studenti kojima ne odgovara mesečna pretplata u restoranima, ili im je potreban novac, nudili su svoje dotacije po znatno nižim cenama od iznosa koji Univerzitet priznaje restoranima. Dvo.nesečni iznos dotacija od 13.200 starih dinara neki su prodavali i za 7.000. Dakle, skoro upola jeflinije od stvarne vrednosti. Poslednjih dana bon od 3000 prodavan je za svega 1000 starih dinara. Sve to ne bi bilo tako porazno da su kupci uglavnom studenti, koji dotacije kupuju da bi se što jeftinije prehranili. Najčešče ih kupuju radnici i službenici koji se hrane u studentskim restoranima, pa tako koriste i poviastice koji se namenjene studentima slabog materijalnog stanja. Osim toga, priča se da neki umešniji studenti dobro koriste ovu berzu. Pre neki dan u restoranu Studentskog grada jedan student (neki koji ga poznaju tvude da je student!), za svega poia sata kupio је (odnosno otkupio) bonove dotacija za ishranu u vrednosti od 132.000 dinara. Posle ovog »brzog otkupa« izgubio se iz restorana. Ostaje nam da razmišljamo: za koga kupuje; što će mu tolike dotacije 1 nema II možda »vezu« u nekom studentskom restoranu? GDE JE REŠENJE? I u ovom vidu, kako se daju i koriste, dotacije za ishranu su znatna pomoč student ; ma slabog materijalnog stanja, ali ne tolika kolika bi mogla da bude. Očito je da nešto treba menjati u načinu dotiranja ishrane. Ukoliko bi došlo do polpunog spajanja studentskih domova i restorana, trebalo bi omogudrti studentima da bonovima dotacija za ishranu plaćaju i stan u domu. U tom slučaju dotacije bi bile potpuno iskorišćene, a studenti bi urednije plaćali stanarinu. Najjednostavnije, a za studente možda i najbolje, bilo bi kad bi bon za dotaciju bio vredonosni ček, koji bi mogao da se naplati u svakoj banci. Tako bi se povećao mesečni prihod studenata slabog materijalnog stanja, ali studtmiski restorani izgubili bi priličan broj abonenata, a time bi se smanjio i njihov promet. Ovo naizgled rešeno pitanje traži nova rešenja... В. KARADžIC

MESEC DANA NEMA IGRANKE

NA PRAVNOM FAKULTETU ODLUKOM DEKANATA

Predsednik FOSS-a шогао da napusti dekanovu kancelariju. Narednih mesec dana studenti Pravnog fakulteta neće se zabavljati u »svojoj kući«. Zbog učestalih incidenata na igrankama Dekanat je doneo odluku po kojoj se one za narcdhin mesec dana ne smeju priređivati. Smatramo da je odluka prestroga. Priređivanjem igranki dobijali smo znatnu sumu novca i to na je bio jedan od osnovnih izvora prihoda. Na sledećem sastanku Veća fakulteta tražićemo da se odluka poništi, kažu povodom toga u FOSS-u. TUCA NA DRUGARSKOJ VEČERI TREĆE GODINE POVOD ZA ZABRANU Priča pociinie na drugarskoj večeri studenata treće godine. Dvojica mladića koji nisu studenti ovog fakulteta pridružili su se »pravnicima«. Hteo sam ih sprečiti da uđii, kažc Borislav Nenić, predsednik Veća treće godine, ali sam bio napadnut. Tako je izbila tuća. Da bi sprečio gužvu predsednik FOSS-a, Milivoje Bojić, pozvao je dežumog milicionara i dvojica gnevnih mladića odvedeni su na pravo mesto! Obojica su bili u pripitom stanju, a studentima ovog fakulteta poznati su od raniie jer su češće izazivali nerede na igran kama. Nakon poslednjeg ispada izgrednici su u dva maha pokušavali da uđu na igranku, ali im je to onemogućeno јег je FOSS doneo takvu odluku. Odlučili smo da onemogućlmo ispade па igrankama. Zabranili smo i toćenje alkohola, kaže Dragan Barać, referent za igranke ! kulturu FOSS-a. Nećemo dozvoliti đa druitveni klub postane stecište besprizomih. DA LI JE FOSS PIVREDNA ORGANLZACIJA? Neposredno pbsle ovog inc'denta FOSS-u Pravnog fakulteta stigla je ponuda od Kinoteke za prikazivanje filmova pod veoma povoljПШI uslovima. Pošto su i student? bili veoma zaintercsovani za prlkaizvanjc filmova na fakultetu, kaže predsednlk FOSS-a Milivoje Bojić, ofiiao sam kod dekana da tražim prostoriju u

kojoj bl se filmovi prikazivali. »Ne može! odgovorio mi je dekan. VI ste privredna organizacija i ako želite da prikazujete fllmove, platite salu.« Još pre toga saznali smo za nameru Dekanata da prikazuje naučne kratkometražne filmove što se i obistiniiilo. Pokušao sam da postignem neki sporazum, kaže Bojić, ali nisam uspeo. U Dekanatu sam zatekao 1 sekretara, koji je pomenuo tuou na igrankama posle čega je dekan doneo odluku o zabrani pniređivanja igranki za sledećib mesec dana. Protestovao sam jer smatram da se tako uskraćuje bilo kakav kultumo-zabavni život studenata ali sam morao napustiti kance lariju. Odluka fakuJtetskih organa mora se poštovati ali pitanje je da li je ona na mestu? REC IMA VEĆE FAKULTETA Ova odluka ima mnogo veće posledice nego što bi se na prvi pogled moglo pomisliti, pogotovu zbog ionako nezavidne finansijske situacije FOSS-a. Zbog neodržavanja četlri igranke, orkestru koji je do sada svirao, i sa kojim imamo ugovor, moramo platlti »pena le«, ravno 200 hUjada starih dinara. Blli »mo angažovali i pet studenata ovog fakulteta koji su održavali red na igrankarna. Onl su uglavnom siromašni 1 20.000 starih dinara, kollko su mesečno dobijaU, zaista im Je bil« vellka pomoć. Sada su i oni ostali bez posla i prlhoda. FOSS je plaćao još dvojiou studenata koji su raddii) u društvenom klubu, sad su i oni dobili »ptkaz«, a društveni klub, za čije je renoviranje nedavno utrošeno 350.000 stanh dinara, morali smo zatvoriti. Bili smo pretplatili i štampu koju su čitali studenti a sad se postavlja pitanje: gde čemo je čitati i ko će jc plaćati? Ako bi čekali dok istekne kazna, mnogo bi izgubiU. Zato ćemo se žalitl Veću fakulteta. Pokušećemo da se opravdamo l iznesemo ргаvu istinu. Odluka je prestrogo donesena, nadarno se da će to i Dekanat uvideti i ponišliti je.

MILAN ANĐIC

KADA SE RADI —"LAKO“ JE I RADNO PRAVO

ISPITI

Ovih dana na Pravnom fakultetu, apsolventi prvog stepena, kako sebe s ponosom nazivaju studenti druge godine, polagali su kod profesora dr Milana Despotovića ispit 12 rađnog prava. U slušaonici, gužva. Studenti beleže pitanja, pncaju, puše. Poncki se usude i da polažu... Umalo zaboravih neki i šapuću kolegama što preznojavajući se, zbunjcni, sedc pred profesotom Despotovićem. i.nema studcnta koji je po prvi ti *? a ® ao na i>pit. Verovatno ih je to podsta p, r ane Što ozbiljnije pregledaju udžbenikc. otazu najčešće sa šesticom. Ipak, poneko padne - Te sreće je i S. S. Nedavno sam polagao jedan ispit, pa niF za °vaj stigao dovoljno da radirn. Doduradno pravo sam spremao i ranije, ali, onfra materija brzo se zaboravlja, eto, okinuh. kako se to kaže. je ipak prošla mnogo bolje.

Z. I. je, na primer, dobio devetku. (Jedina devetka u ovom roku). Biću pošten, kaže on. Imao sam izuzctno laka pitanja. A da sam se baš spremao, nisani. Sreća me izvukla, hvala joj. N. P. je zbog bolesti izgubio drugu godinu. Ispit je, kaže, spremno samo četiri dana, a ipak, sve odlično naučio. Zato me i zbunila njegova (samo) šestica. Sigurno, nezadovoljan sam, želeo sam veću ocenu. Samo, ncmoj pogrešno da me razumeš, sam sam kriv. Profesor Despotović je odličan ispltivać, pomažc studentima. Ja sam se nekako spetljao... Profesor Despotović je uglavnom bio zadovoljan rezultatima ispita. U ovom roku, najćešće poiažu vanredni studenti. Oni ne prate dopunsku literaturu, nlsu u toku aktuelnoga. Tako se trudim da im na ispitu, kada je to potrebno ukažem na izmene u nastavi, i upozuam ih sa novim... o. L.

vežbe bi mogle da budu efikasnije

Do pre nekoliko godina studenti Pravnog fakulteta mogli su da uzmu knji* ge i da kuoi spremaju ispite, bez bojazni da neće upisati ili overiti semestar. Na fakultetu nisu imali skoro nikakve obaveze, Međutim, novi režim studija koji obavezuje studente na kontinuiran rad, još nije stao na čvrsto tle. 0 tome je nedavno raspravljano na sastanku rukovodilaca vežbi svih godina studija. Da li su vežbe potrebne, i u kakvom obliku, bila je lema ovog skupa. Mogla su se čuti i mišljenja da je sadašnji način izvođenja nedovoljno izgrađen,, odnosno da ovaj metod rada na Pravnom fakultetu još nije doneo očekivane rezultate. Postavljeno je čak i pitanje: da li su vežbe uopšte potrebne? VEŽBE NEOPHODNE ALI KAKVE Asistent Rade Stojanović smatra da vežbe nisu potrebne ako se svode samo na presliša-

vanje studenata ; jer takav obliik njihovog izvođenja gotovo i ne daje nikakve rezultate. Kad bi se vežbe organlzovale tako da s* teorija poveže sa praksom, rekao je asistent Stojanović onda bi one bile mnogo korisnije јег bi studenti dolazili na ispite spremniji nego do sada. < Njegov kolega dr Đurović smatra da je izdavanje praktikuma preko potrebno, јег bi u tom slučaju studenti imali mogućnost da se unapred pripremaju za vežbe i da na njima budu mnogo aktivniji nego do sada. U praktikumima bi važhija pitanja iz pojedinih predmeta bila sistematski obrađena i takva pomoć studentima, u pripremi za vežbe, dobro bi došla. Neki učesnici razgovora smatraju da ovakav način izvođenja vežbi smanjuje interesovanje studenata za predavanja jer im se »ne isplati« da istu materiju slušaju dva puta. To je opravdano, ali samo za studente koji stvarno žele da studiraju i koji slušaju isto gradivo na vežbama i na predavanjima, mnogo yiše mogu da nauče. Zato je potrebno učiniti vežbe interesantnijim. Ali kako? PREDLOG: PRAKSA PO SUDOVIMA I PREDUZECIMA Naši predmeti mogu se savlađivati i kroz dlskusiju, rekao je aslstent Trajković a ona bi postala mnogo življa kad bi se vežbe iz predmeta za koje postoji mogućnost da se izučavaju u praksi, izvodlle u sudovima ili prcduzećima. Tada se ne bi događalo da studentl samo formalno dolaze na vežbe a tako bi sticali ! mnogo jasniju predstavu o stvarima sa kojima će se susretati u praksi. Sa ovim se složio i predsedniik FOSS-a Milivoje Bojić, koji je takođe protiv toga da se vežbe izvode na gimnazijski način. Kada bi se za vreme studlja češće susretali sa praksom ne bi se događalo kao do sada da pojedinci sa diplomom pravnika ne znaju napisati ni običnu molbu, rekao je Bojić, Bilo je reči i o tome da bi možda mogle da se organizuju neobavezne vežbe, ali je prevladalo mišljenje da bi to bio promašaj, jer bi se događalo da se one izvode pred jednim ili dvojicom studenatat U svakom slučaju, iskustvo iz poslednje dve godine pokazuje da su vežbe potrebne, 6d kada su one uvedene i uspeh studenata je znatno bolji. Ostaje još samo da se pronađe najbolji način da se radom na vežbama ostvari ono što je planirano.

М. А

u poseti kolegama u kragujevcu

lako je nedavno postao fakultetski gracl, Kragujevac danas već ima oko 3200 studenata. Рге nekoliko godina u gradu na Lepenici postojale su samo nekc škole a danas su tu već i Ekonomski i Mašinski fakultet. Predsednik Konferencije Saveza stuđenata fakulteta i viših škola Kragujevca, Ivan Milutinović, rekao nam je: Imali smo teškoća oko organizovanja Saveza studenata. Poseban problem bio je kako zainteresovatl studente za rad van nastave. U saradnji sa konferencijom SK donell smo planove za dalji rad. Neki rezultati već sada su vidljivi. Na mitingu studenata i omladine, održano povodom referenduma o poboljšanju zdravstvene zaštite i izgradnje hirurškog centra, učcstvovalo je gotovo 90 odsto kragujevačkih studenata. Pre dve godine otvoron je ovde studentski dom »Vita Janjić' sa oko 220 mesta, što ni izdaleka ne može da zadovolji p>otrebe studenata. Nastoji se da se nađu sredstva za izgradnju još jednog doma sa većim kapacitetom. Cena mesta u dvokrevetnoj sobi u domu je 75 novih dinara, to nije malo ali je znatno jeftinlje nego kod gazdarica. Mesta u domu mogu dobiti samo studenti čija

mesečna primanja po članu porodice ne prelaze 300 novih dinara, ako ispunjavaju §kolske uslove. Cene obroka u menzi su: za doručak 150, za ručak 380 i za večeru 320 starih dinara. Ali, iako su cene relativ no visoke kvalitet hrane je nezadovoljavajuči. deo problema studentskog standarda još uvek nije rešen delom i zbog nedovoljnog samoupravljanja u domu. U Savetu doma su četiri studenta što je u odnosu na ukupan broj članova, oko dvadeset, nedovoljno. Zanimljivo je da u kragujevačkom domu stanuju pod istim krovom studcnti i studentkinje. lako između spratova nema portirnica studenti se pridržavaju odredaba kućnog reda pa čak i takve odredbe koja kaže da je poseta devojačkim sobama samo u određeno vreme. Upravnik Studentske zadruge u Kragujcvcu, apsolvent ekonomije Budisav Vukićević, гекао nam je;

Naš servis proslavlja sada petogodidisnjicu. Kada smo počinjali, imali smo oko 50.000 starih dinara a danas u fondovima imamo skoro pet i po miliona. Počeli smo od sitnih usluga; čišćenja, pisanja firmi, pranja prozora i sl. Studenata je mnogo a poslova malo, pa je teško naći posao za sve kojima je to neophodno. Sada smo osnovali i neke specijalizovane servise, na primer kupo-prodajni za literaturu i udžbcnike, servis za ispisivanje firmi, servis za vanredne studente i dr. Izdajemo i neka skripta... U poslednje vreme oživeo je i kulturnozabavni i sportski život kragujevačkih sludenata, Najpre su osnovani klubovi u domu i na fakultetima a sada se redovno priređuju i igranke. Na Mašinskom fakulletu štampa se i list »Mašinac« koji treba da preraste u studentski list Kragujevca. Sportsko društvo postojalo je samo izvesno vreme, a zatim je rasformirano zbog nedoslalka materijalnih sredstava. Na Mašinskom fakultetu postoji streljačka ekipa koa * P°bedi>iik »Mašinijade«. Kolege u Kragujevcu svečano će obeležiti i 4. april, Dan studenata. U toku su neka sportska takmičenja, a u kultomo-zabavnom programu predstaviče se studenti pevaci. muzičari i karikaturisti sa temama iz studentskog života. Najboljim studentima bice podeljene i aprilske diplome.

TEKST I SNIMCI:

SVETOZAR SUTIĆ

1968/Ц

STUDENT