Студент

nost, njene epizode, njeni slučajevi vladaju se prema izvesnom broju zakona i predodređenosti. Ja sam pokušao da osvetlim te zakone i te predodređenosti. Pokušao sam da izdvojim jednu autonomnu oblasti, oblast nesvesnog u nauoi, nesvesnog u znanju, koja bi imala vlastite zakone, kao što nesvesno Ijudske individue ima svoje. Pitanje: Još ranije pominjali ste Sartra. Pozdravili ste Sartove izvanredne napore, kao što kažete, napore čoveka XIX veka da obuhvati mišlju XX vek. To је, kao što ste vi геkli, poslednji marksist. Posle toga, Sartr vam je odgovorio. On prebacuje strukturalistima da su podigli branu protiv Marksa. šta o tome mislite? M. F. Reći ću vam dve stvari. Najpre, ч Sartr ima da završi svoje delo, koje je suviše značajno da bi on imao vremena da čita moju knjigu. On me nije čitao. Zbog toga mi se ono što је on rekao o rnojoj knjizi ne čini sasvim umesno. S druge strane, nešto ću vam priznati. Ranije sam bio član komunističke partije, i Z nam da smo u to vreme Sartra smatrali poslednjim bedemom buržoaskog imperijalizma, posJednbm Vamenom zdanja koje... itd., i, eto.

sada me čudi i zabavlja, što posle petnaest go* dina vidim tu rečenicu u Sartrovom tekstu. Može se reći da smo se nas dvojica okretau oko iste osovine. Pitanje: Vi tu ne vidite nikakvu originalnost? M. F. Ne, ta rečenica se povlači već dvadeset godina i njegovo je pravo da je koristi. On vraća kusur od novčanice koju smo mu nekada dali. Pitanje: Sartr vam prebacuje, a takođe i drugi filozofi, da zanemarujete i nipodaštavate Istoriju. Je li to istina? M. F. Takvu zamerku nikada mi nije učinio neki istoričar. Ima neka vrsta mita lstoriji među filozofima. Znate, filozofi uopšte uzev veoma slabo poznaju druge discipline. Postoji matematika za filozofe, biologija za filozofe, a, takođe, i Istorija za filozofe. Za filozofe je Istorija neka vrsta velikog i prostranog kontinuiteta u kome se isprepliću sloboda mdividua sa ekonomskim i društvenim determinantama. Kad neko dime u neku od ovih vehkih tema kontinuitet, stvamo ispoljenje Ijudske slobode, arbkulacija individualne slobode u okvim dmštvenih predodređenosti kad neko dime u jedan od ova tri mita, dobnčine odmah poviču da је to silovanje ili übistvo Istorije .U stvari, već poodavno su Ijudi takvog značaja kao što su Магк Bloh (Магс Bloch) i Lisjen Fevr (Lucien Fevre), zatim engleski istoričari itd., dokrajčili taj mit o Istorij;. Oni se bave Istorijom na sasvim drugaciji način, tako da je mogu b’ti zadovoljan ukohko sam zaista übio filozofski mit o Istonji, kao što me optužuju, јег је to doista ono što sam hteo übiti, ali ne i istorija uopšte uzev. Pitanje: Koji su mislioci, naučnici filozofi uticaii na Vaše intelektualno formiranje? M. F. Ja pripadam onoj generaciji čiji je vidik odredio Huserl (Husserl), uopšte uzev, ili tačnije Sartr, i još tačnije Merlo-Ponti. Očigledno je da je oko 50 —55. godine, Iz гаzloga које је teško nabrojati, a koji su političke, ideološke i naučn prirode, taj vidik počeo za nas da se menja. ije naglo bio izbrisan i našli smo se pred пекот vrstom praznog prostora unutar kojeg su se javili mnogo manje ambiciozni poduhvati, mnogo uži, regionalniji. Očigledno je da su nam lingvistika Jakobsonove tradicije i Dimezilova istorija religija i mitolog ; ja predstavljali dragocen oslonac. (La Ouinzaiie litteraire, I—ls mart 1968) (TREVEO: I. č.)

I. č.)

očevi i deca

D. T. Maturant. Otac mu je lekar. Moj ćale je, valjda, dobar čovek. Tako misle njegovi pacijenti. Ko to zna. Ja to gledam čisto principijelno: kad mi bude dosadio, ići ču u svet. Ja rnislim da su, ipak, stvari sa očevima krenule naopako. Zašto bih ja njemu verovao? On kaže: »Ja sam ti najveci prijateij na svetu«. Meni se čini da su ta vremena prošla. Tada se mentalitet prenosio s kolena na koleno. Danas sve prska. Očevi übijaju svoju decu. I deca übijaju svoje očeve. To je prirodan put. Sto se love tiče, tu se još i slažemo. On nije cicija. Samo, da zakera zakera. Ima dana kad ne mogu da ga smislim. Nisam uspeo da nađera bolji lek, pa se izgubim iz kuće. Moj drug ima gajbu, i tako spavam kod njega nekoliko dana. Izduvam se. Kad se vratim kuoi, ćale i keva oko mene cile-mile. To me najviše ner vira.

On je neki vajni borac. Ja nemam ništa ргоtiv rata i revolucije. Kome je trebalo, ratovao je. Ako već hoću da protestujem, nikome o tome ne pričam. Ne volim Kineze. I šta bi sad trebalo da radim, da ih gonim? To ostaje u meni i nikoga ne ugnjetavam marksizmom i revizionizmom. Eto vidiš, ja volim Francuze. Cale voli Ruse. Kaže: »Sad su se oni opametili«. Nikad oni neće da se opamete. To je moje mišljenje, i što on mene tera u partnju? To kod oceva ne mogu da razumem. Ako budem uspeo da izbegnem katastroru, ostaćemo donekle prijatelji. Možda će se jednom opametiti. NEKAD JE 810 LAF R. M. prevodilac, 22 godine. ... Nekad je bio laf moj otac, ili sam ja bio mali, pa mi nije bio jasan. Sad vazdan zakera svima u kući i muva se iz sobe u sobu. Prava

baba. Valjda se plaši da ne umre. Celo jutro stoji pred ogledalom, pipka se, prevrće očima, šmrče. Tako najmanje sat i po. Posle ide po kući i kuka; probada ga pod grudima, mala mu penzija, Lma nesvesticu, bratanica ga nije pK>zdravila na ulici, nadima ga u stomaku i šta ja znam šta ne. Treba samo da se vidi naš nedeljni ručak. On prvo celo pre podne stoji mami nad glavom dok kuva. Ogovara neke rođake i onda se svađa što mu ona ne daje za pravo. Posle je grdi što se ona svađa. Ona ga još ozbiljno shvata iznervira se, a on ništa, njega to prođe. Oko dva sednemo za ručak. On je pre toga najmanje četiri puta pitao kad će ručak i dali je kupljeno dovoljno hleba, Stari jede posebno, čak i poseban hleb. Neka tajanstvena dijeta, koja nikom niije jasna pa ni njemu. Cim sedne p>očne da jede. Onda malo uspori i počne da zanoveta i da gunđa kako je krompir masan, hleb nepečen, meso slano. Onda malo ječi da se vidi kako je njemu muka i kako je bolestan. Uživa da se raspravlja i obavezno se posvađa sa nama. Onda izjavi da se iznervirao i da neće ni da ruča. Posle ceo dan gunđa da je ostao gladan... Kad meni treba da dođe ženska, to je sebna priča. On inače sedi u svojoj sobi, ali kad neko dođe, on počne da se muva po stanu, da lupa vratima, da kašlje. Neće da ulazi da se upoznaje, nego viče čak iz treće sobe. Ostario čovek, nije on kriv, Voli da se pravi važan pred mamora i sestrom. Priča svašta iz mladosti. Uvek iste stvari, a uvek drukčije. Znamo napamet sve njego-

ve profesore, Ijubavndce, starešine iz sdužbe i ratne zasluge. Ako mu neko ne veruje odmah se uzbudi, tako da se ne isplati pngovarata.

BIĆE VALJDA U REDU KAD SASVIM OSTARI M. P. učenik u privređi, 16 godina. Moj se otac dva puta razvodio i dva puta opet ženio i sve to sa mojom majkom. S drugim nije nikad zvanično. Ja ne kažem da je оп loš čovek. Nije loš voli nas sve i daje nam para. Ali u kući da se skrasi više od četiri nedelje nikako. Dođe mu, odluta, ništa se za njega ne čuje, pa se tek onda pojavi. Plače, kaže da je proklet i moli nas sve da mu оргоstimo, naročito majku. Onda majka i on plaču zajedno. Posle bude sve kako treba jedno mesec dva i onda opet. To sa ostavljanjem , to је prvo mama njega ostavila još pre šesnaest godina. Ima ргаvo! Onda je i on ostavio mamu. Posle se vraćao, molio, obećavao. Opet se uselio opet po starom. Onda је pre četiri godine našao neku. Mama nije znala јег je dobro krio. Niko nije znao, platu je uvek donosio kući, samo on više zaradi sa strane kad mu treba. Nešto je trgovao. Nije ga bilo jedno pola godine, samo se javio kartom iz Poljske. Posle se opet vra-

tio i sad valjda neće više. Samo, nikad ne znaš. Biće valjda sve u redu kad sasvim ostari. RADIM КЛКО TREBA I KAKO NE TREBA M. K. 18 godina, gimnazijalka. Stalno me grdi otac i govori kako ću da završim па ulici. Za ulicu nema pravo, a inače ima. Sama sam kriva. Sve obećavam pa ne izvršim kako sam prvo rekla, nego drukčije, kako ne treba, zato što onda mislim da tako treba. Kažem da ću da se vratim u deset pa ne do đem. Isto i sa ocenama. Ja mislim da on može mene da razume sa mojim problemima. Drugo je keva. S njom ja nemam ništa intimno. Stalno priča o ženskim stvarima. Juri me prosto da slušam i sve me ispkuje. Naročito kad se zabavljam, onda s kim se zahavljam, šta hoće od mene i ko su im roditelji. Stalno mi priča; »Nemoj slučajno da ti se desi«, kao da meni može da se đesi kad

ја neću. Valjda ja ne znam kaico šta ide i s kim Ne bi joj ni rekla. Tata ništa mnogo ne pita. Malo pričamo, јег on ptmo radi za sebe, za posao. Njemu mogu sve da ispričam. Ne Ijuti se kad mu sve kažem samo mi zabrani da se zabavljam. Posle se ja krišom opet zabavljam, a pravim se kako mi smeta što ne izlazim. Onda je njemu krivo što mi je zabranio, pa izmisli nešto da me pusti. Kao, bila sam dobra. I tako se mi stalno natežemo do kraja godine, a onda je sve u redu. Onda mora da se uoi i nikud se ne izlazi BOGAT JE SVAKOM NEPRIJATEU L. J. službenik, 42 godine. Sećam se oca dobro. četrdeset treće su ga odveli i onda su ga übili kao narodnog nepri iatelja, Zaklali ga. Bio je mnogo bogat, a to je u ratu opasno. Bogat je svakom neprijatelj. Ne nisu to bili partizani, Govorili su da j~su ali Ijačkali su kuću i odneli sve što valja. Zemlju nisu, nju su tek posle rata. Sad svi ti što itn nisu. Niko ih nije znao ko su i odakle su. Opje data naša zemlja prodaju pa kupuju kola Samo da se zna i da se vidi јеГ to pravo. Bio je strog čovek i na mestu. Kad je b;o trezan bio je pravedan ko sudija. Držao je če tiri razna pruta u vajatu. Svaki prema krivici, kao po zakonu. Kad smo jutrom po’az'H ko u školu ko za stoku, on je stojao ovako kod vra ta s onim najtanjim prutom. Svako je imao da dobije dobru packu, da mu brid : tek toliko đa štogod ne pogreši do uveč'-. T držala se kuća dok je on bio živ. Znalo se reda, sve kao pod konac. Prva kuća u selu. ÜBIĆU GA JEDNOG DANA M. J. 15 godina. Živim u popravnom domu. Da, dobro је Ostaću još neko vreme, tako računam. Jednom te ukebaju, čuvaj se. Marsao sam bicikle, plju ge, cipele, sve sam marisao. Najbolje Је ako t' upali čista lova. Cim se izvučeš iz gužve, može da te uhvati za... Ja mislim da je to dobar po sao. Neko ima, a neko nema to je posao. Ma, gon? ga u p... materinu. Übiću ga jednog dana. To mu ne gine. Keva mi piše, sigu ran sam. On lovi pisma i cepa. Da, preudala se u Južnoi Americi. Kad svršim sa пгш, idem kod keve. Tamo, možda, neću da kradem. On je dubre. Tako је to bilo oduvek. Bio s n m živo dete. Nisam znao ni Bucu, ni Kaleta. ni N : đu Slona, Posle srno se upoznali na Kališu... N'sam mogao da izdržim u kući. On je zarđao kao čovek. Lopov je on, samo prefriaan. Može da podmiti koga hoćeš. Za mene nije mrdno, Ne krade na sitno. Znam ga, pelieši u nreduzeću. Kad bi hteli da ga ukebaju, sviro bi mu pod prcrcor. Rekao sam. imam da nabavim auto, ioš bolje: traktor, neka ruska kola, znaš kako ie to masivno, pa kad mu zn/iznem s boka u »fiću« ima da leti u ambis.

Ко? On mene da taba? Ne bi se digao više, to mu ja obećavam. Zna on dobro šta ga čeka. Ako blefira one njegove droce, mene ne može. Jednom sam mu tražio lovu da se izvučem 1* čabra. Tad sam ga poslednji put video. Ono što sam smislio, to ću ispuniti. Posle ću da uhvatim furu kod keve.

MILIVOJE MASTOROVIC I

LAZAR STOJANOVIC

IZ MEĐUNARODNE AKTIVNOSTI SAVEZA STUDENATA

PREDSTAVNICI Si| RAZGOVARALI SA STUDENTIMA IZ VUETNAMA

Sredinom marta ove godine održana je u Pragu Vanredna konferencija studentskih organizacija posvećena solidarnosti sa borbom vijetnamskog naroda u čijem radu je učestvovalo oko 40 studentskih organizacija iz celog sveta. Na konferenciji su svoja izlaganja podnela najpre delegacije studentskih organizacija DR Vijetnama i Fronta nacionalnog oslobođenja Južnog Vijetnama. Delegati su upoznati sa najnovijim аксцата F /° n *' cionalnog oslobođenja i razvojem borbe naroda Vijetnama. „ , U izlaganju delegacije Saveza studenata

Jugoslavije imeti su stavovi Saveza studenata i izražena je solidamost sa hrabrom borbom naroda Vijetnama protiv američke agresije. Izlaganje jugoslovenske delegacije bilo ie u skladu sa Rezolucijom usvojenom na Plenumu CO SSJ 12. marta ove godine. Interesantno je istaći da je delegacija SSJ vodila razgovore sa predstavnicima vijetnamskih studenata. Na konferenciji je usvojen i apel koji je upućen studentskim organizacdjama i studentima celog sveta u kojem se osuđuje američka agresija u Vijetnamu i poziva na sohdamost sa borbom vijetnamskog naroda.

SUSRET BEZ UČEŠĆA MEĐUNARODNIH STUDENTSKIH ORGANIZACIJA

Posle neuspelog sastanka Pripremnog komiteta Evropskog susreta studenata, koji je održan u julu 1967. godine u Budimpešti, Pnpremni komitet u sastavu; ZSP (Poljska), VVS (Flamanska studentska organizacija Belgije), NCHSO (Mađarska), SUS (Škotska), DSP (Danska) i SSJ pono se sastao u Budimpešti. Na prošlom sastanku Pripremni komitet nije mogao da postigne dogovor o pozivu Međunarodnoj studentskoj konferenciji za učešće na Susretu u svojstvu posmatrača, jer se odluke na Pripremnom komitetu donose jednoglasno. SSJ kao i NCHSO, VVS i ZSP nisu mogli da prihvate prisustvo NSK na Evropskom susretu, s obzirom na najnovije političke događaje u NSH i jasan karakter ove organizacije ispoljen posebno u aferi MSK-CIA. Na poslednjem sastanku Pripremnog komiteta nađeno је kompromisno rešenje

da se ne pozove ni jedna od dve međunarod; пе studentske organizacije, ni Međunarodm savez studenata ni Međunarodna studentska konferencija. Tokom rada Pripremnog komiteta SSJ se, shvatajući veliki značaj održavanja ovog skupa, zalagao za to da se održavanje Evropskog susreta ne dovede u pitanje zbog učešća međunarodnih studentskih organaacija između ostalog i zbog toga što je Eviopski susret prvenstveno susret evropskin nacionalnih unija studenata. Taj stav delegacije SSJ je izrazila putem izjave која J e po završetku sastanka Pripremnog komiteta, dostavljena evropskim nac ; onalnim unija* ma studenata. Na sastanku Pripremnog komiteta u Budimpešti usvojene su odluke o mestu i vremenu, listi učesnika i temama Evropskog susreta studenata. Odlučeno J e da se susret održi do 8 jima ove godine u Budimpešti.

Đ. V.

8.

STUDENT

196* 1 *