Студент

STUDENTSKA ŠTAMPA I STUDENTSKA JAVNOST

POLEMiKA

Uotvorenovn pismn Univerzitetskom odboru SSBU-u, objavljrnom u »Studentu« od 2. 4. 1968., ILIJA MOUKOVIC razmatra dosadašnju ulogu stuđentskih Иstova u formiranju studentske javnosti i, pritom, izriče niz primedbi na rad »Studenta«, a posebno »Vidika«. lako mislim da su Moljkovičeve ocene veoma neprecizne, pokretanje diskusije o stuđentskoj štamp: smatram veoma značajnim rezultatom njegovog kritičkog stava. Po mom mišljenju, polazna pretpostavka u diskusiji o ulozi studentskc štampe u stvaranju organizovane studentske javnosti, data jc u odgovoru na pitanje ko koga stvara: studenska javnost svoj list, ili, pak, proces ide u obratnom smeru? Iz Moljkovićevog napisa postaje jasno da on zastupa m ; šljenje zasnovano na drugoj altemativi, po kojoj je suština uloge studentske štampe upravo u fonniranju studentske javnosti. Ovakvom mišljenju mogu se, međutim, staviti neki konkretni prigovori: 1. Formiranje studentske javnosti putem studentskih listova, podrazuraeva postojanje određene vrste »ideologa« u t ; m listovima, koji će, manje ili više. delovati kao »iskrivljivači« svesti studentske sredine. Prisustvo snažno izraženih pragmatističkih pogleda i koncepcija u studentskim sredinama, na primer, nemoguće je suzbijati određenim profilom lista; takav pokušaj će, kadtad, izgubiti bitna obeležja kritičkog stava, što ce, još više, übrzati prekid komunikacije lista sa sređinom prema kojoj je usmeren. 2. Teško je otet: se sumnji da bi »iđeolozi« koji sede u takvom listu bili otpomi ргеша privatizaciji društvenih funkcija koje su im dodeljene. Uostalom, Moljkovićevo nezadovoljstvo rađom studentskih listova i, u vezi s tim, neke njegove konkretne zamerke koje ja, uslovno. prih\ratam, svedoče đa je takva privatizacija či-

njenica od koje jc on pošao u svorn napisu. Ovaj prigovor je utoliko ozbiljniji, pošto današnji položaj Ijudi ц ređakcijama studentskih listova nijc, ni približno, onakav. kakav bi bio u uslovima njihove deklarisanc »ideološke« uloge. Insistirajući na otvaranju studentskih listova prema studentskoj javnosti, Moljković ističe kao primer takve, ispravnc orijentacije, poslednje brojeve »Studcnta«. lako jc, sa pozicija sa kojih istupa, Moljkovičevo isticanje tih brojeva sasvim razumljivo, »Studentu« sc, u pogledu profila i karaktera, može staviti nekoliko primedbi, 1. Spremnost na kritički pristup i otvorenost prema njefnu, još uvek ne znači i kvalifikaciju na kritički čin. Ovo postaje jasno baš iz poslednjih brojeva »Studcnta«; angažujući se na strani izvcsnih, bez sumnje, ispravnih i progresivnih shvatanja o nekim pojavama u radu па Univerzitetu, »Student« je svoj stav fiksirao jedino tim angažovanjem. Međutim, pošto su stavovi koje je »Student« podržavao stvoreni van studentskih sredina, uloga lista se svela na davanje kritički inotniranih informacija o tim stavovima i događajima koji su im u osnovi. , 2. Samo posedovanje stava takođe nije kvalifikacija za kritički čin. Takva kvalifikacija јс bitno određena sadržajem i načelima koji še nalaze u suštini svakog stava. Odsustvo dublj-e fundiranog kritičkog stava ispoljava se, u »Studentu«. kroz jedan vid društvene kritike koji se, u krajnjoj liniji, svodi na provokaciju. Postavljajući probleme. ali ne predlažući konkretna rešenja za njih, »Student«, zapravo, kompromituje (ponlencijalni) kritički duh sredinc koju predstavlja. Otuda bi zahlev da »Student«,

sa sadašnjih pozicija, utiče na formitanje studentskc javnosti, mogao da znači pristajanje na određeni pojavni vid stvarnog stanja, prisutan na stranicama »Stuđenta«, a uslovljen slabostiша i protivrečnostima polaznc kritičkc pozicije ovog lista. Sledeći stavove u Moljkovičevom napisu, pokušaću da odredim ulogu lista »Vidici« u formiranju studentske javnosti. Ako i prihvatimo stav da list poput »Vidika« шога da učestvujc u fomiiranju studentskc javnosti, onda je neophodno uvesti jcdno ograničenje: nigde i nikad, naime, jedan list kakav su, po svojim ciljevima i nameni. »Vid ; ci«, nije formirao celokupnu studentsku javnost. već, u najboljem slučaju, jedan deo te javnosti. Ova čmjenica upućuje na zaključak da je zatvorenost lista sa takvim profilom i karakterom, jedna od njcgovih imanentnih karaktenstika. Postojanje kriterijuma u uređivanju takvog lista koji nisu (i ne mogu da budu) organizaciono-političke, već eminentno estetičke prirode, označava, daktiko, određen stepen zatvorenost: lisla prema najširim slojevima javnosti sa kojom. po usvojenoj pretpostavci, treba da komunicira. Zatvorenost »Vidika« može se, međutim. posmatrati i kao posledica stanja u onom delu studentske javnosti prema kojem bi ovaj list morao da budc otvoren: odsustvo potrebe za autendčnim vrednostima u tom delu studeniske javnosti, svakak« da nije posledica uređivačke poli'ike »Vidika«, već je, pre, rezultat sadašnjeg stcpena uključenosti te sredine u opšte tokove Kulture i pokazatelj (ne) postojanja stvaralačkih pretpostavki u tim sredinama, neophodnih za stvaralačku afirmaciju kulturnih vrednosd. Ovakvim posmatranjem pojava, impliciran је znatno širi kritički pristup postojećim problemima u oblasti stvaranja autentične »studentske kulture«, pristup koji zahteva ozbiljna analitička razmatranja, pa se, samim tim, opire donošenju nepreciznih i. u suštini, oportunih zaključaka. Ovih nekoliko primedbi ne treba shvatit: kao bezuslovno i nekritičko prihvatanje sadašnjeg lika lista »Vidici«; međutim, rešenja postojećih problema, po mom mišljeniu, ne bi trebalo tražiti jedino u sadašnjim oblicima гаda, jer je sasvirn verovatno da ti oblici nisu u stanju da reprodukuju one sadržaje za koje se Moljković zalaže. Otuda bi Moljkovićevo

nezadovoljstvo sadašnjim statusom i funlicijoni »Vidika« (a, demično, i »Studcnta«) bilo Ualeko značajnije da je inspirisano uviđahiem nedovoljnosti postojcćih studcntskih listova гц optinialnu afirmaciju svih oblika kretanja u studentskim sredinama: ovako, Moljković p O . kušava da plasira svoj kritički stav ustajuci protiv nekih građanskih shvatanja vrednosti, a ne primećuje da njcgov privldni radikalizam dobija bitna obeležja funkcionalističkog načina mišljcnja. Formiranje organizovanc sluden;ske javnosti moguče je, po mom uverenju, ostvariti saшо uz postojanje široke društveno-političke platforme која će, svojim sadržajem i suštinom, prevazići sadašnjc parcijalno angažovanje na pojedinim područjima svakodnevnoe žiVO- Odlučujuću ulogu u ovom procesu trebalo bi da ima Savez studcnata i druge društveno političke organizacije koie deluju na Univerzi tetu. Iz činjenice da Savez studenata, na prj. mer, 'iu ulogu netna, ne bi trebalo izvlačiti / а . ključak da jc ona, u potpunosfi, preneta na studvintske listove. Jedan od dbkaza da su. ц toip pogledu, odnosi potpuno nerazjašnjcni. na lazim i u činjenici da, dosad, u »Studentu јоб nije postavljeno pitanje rada UOSSBU-a koji je. kao izvršni organ, odgovoran za ni/ slabosti u radu Savcza studcnata na Univcr/i-tetu. U ovom slučaju, nijc isključeno da. s iedne strane, postojc tragovi građanskog oseća nja lojalnosti prema izdavaču; s- druce strane, pak, postavlja se pitanje smisla takve akcijc, UO, izgleđa, nije smatrao za potrebno da odgo vori na pismo Ilije Moljkovića, iako je u tom pismu izrečeno nekoliko ozbiljnih zanierki radu ovog lela. Na kraiu, treba reći da je formiranjc orga nizovane stuđentske javnosti u tesnoj vez: su stvaraniem pretpostavkj za formiranje is‘inskog kritičkog duha na Univerzitetu; u’ takvim nslovima, negovanje istinskog kritičkog duhi dovelo bi u saglasnost ulogu studentskc štampe (treba, ipak, razmisliti da И dva lista činc štampu?) sa najneposredniiim interesinia i stavovima javnosti koju ta štampa zastupa. Ispuniavajući, na taj način, iedan trajniji i opštiji đruštveni zadatak, tj. afirmišući. u procesu stvaranja kritičkog duha, načela humani stičkc kritikc, studentska štampa bi, maksimalno, ostvarivala svoj pravi smisao.

BRANISLAV MILOSEVIC

U poseti Beogradskom fakultetu

Bogoslovske slike i prilike u Beogradu

Nevelika soba. Na sredini sto, nalik na one trpezarijske, za dvanaest Ijudi. U uglu ielevizor, rađio. polica sa novinama. Na zidovima fotografijc i slike viđmijib vclikodoslojnika pravoslavnc crkve, uokviruju Titovu sliku. Tri sata i petnaest rainula. Na radiju se bučno smenjuju reklame i hitovi zabavne muzike. Dvanaestak rnladića, studonala druge godine Bogoslovskog takultela, čeka profesora dr Carniča, koji če lumačiti Sveto pismo Novog zaveta. Profesor kasni. Za svaki slučaj, gasi se radio. Dva golobrada momčuljka, jedan sa Biblijom ispod miške, peckaju sc međusobno podužim parčctom gume. Trudim se da čvrsrim, a ujcdno i Jjubaznim glasom zapitam najbližeg kolegu zašto studira teologiju. Znatc, ja sam imao dodira sa zlim duhovima... ji 1 mogučnost postdiplomskih studija na stranim tcološkim lakultetima. U okviru fakulteta je i internat, kpii studentiraa pruža najosnovnije uslove za život i boravak. , Iz jedne sobe čuje se promukla gitara. ( —... Ja sam kralj sviiih pajaca.. .. tamrararam ... Ijubavi moja...). Kolega koji mc prati otvara vrata i... nalazim se u ozbiljnoj dilemi da И će, pored jednog vojničkog kreveta na sprat i četiri obična, školskc klupe za kojom sedi jedan kolega i pišc; dve stolice, dva ormana. jedrre ikone, kolegc koji štimuju gitaru i dva-tri slušaoca biti mesta i za menc. Pa bio sam u bogosloviji, kaže gitarista, pogađajući unapred moju želju da doznam razloge zlrog kojih studira teologiju. Kolcga šlo sedi i pišc ne clajc mi vrcrncna čak ni da se začudim, i dokazuje zašto i kako

Gosti su inače i brojni i raznoliki. Devojkc koje su donele čisto rublje svojim mladicima. Radoznalci, češće radoznalicc sa filozofije. 0 bavezno ukrašeni bradom, a po mogučstvu i monoklom, studenti inostranih tr.oloških fakulteta i slične osobe što se nalazc na proputovanju kroz Beograd, a redovni su gosti fakultetske trpezarijc i ncšto ređi posetioc; ‘a kultetske biblioteke. Na stepeništu glasovi. Vrcmc je vce ru. ku a danas se posti. Cujem odjednom: Colega, voiete ire cum pasulium b’bcndum pivae, aut vinum сшп aqua. (Kolcga, lio ćete li da popijemo uz pasulj po pivo ili Г1 ‘ сег). Drugi glas, čiji vlasnik, očigledno nijc m trcpnuo, odgovara:

Da, da, ima dosta loših Ijudi... Pokušavam ja đa objasnim. Ne, ja mislim na duhove zla. Л ako oni posloje, postoje i duhovi dobra... Zato ja verujem u Boga. Moje, naravno, ne zbunjeno OH, nrckraćujc ulazak dr Carnića. Samo vi sedite gospođice, naša predavanja su javna. Najkpše hvaia gospodine protesore. Vijugave stepeilice povezuju tri sprata ku će, u kojoj su skoro nagomilani kabineti pro fesora, spavaonice, dekanat, učionice, trpezarja, izuzetno bogata biblioteka... To je Bogo slovski fakulte: u Beogradu. Studijc ovde traju osam scmestara; posto je tri smera, (istorijsko-pravni. filozofsko-apo logetski, i egzegetskb-dogmatski); obavezno sc uče starojevrejski, starogrčki, staroslovensk: i ruski jezik. izučava se Svelo pismo. apologeti ka. dogmatika, istorija filozofije, crkveno pravo, crkveno pojanje, živi slrani jezici... Posto-

se ne može osporiti postojanje Boga. (Na primer: postoji ројаш Boga, postoji dakle i Bog). I nemoguče je ne verovati u Boga, kada je on uzrok i osnov svega, istina sveobuhvatna i svevideča. Citirajuči nekoliko rečenica na latinskom, ukazujuć: na Marksovu jednostranost i oslanjajući se na Tomu Akvinskog. kolega dodaje, kako će on sigumo biti sveštenik u Čikaau. Jedino tamo će imati mogućnosti da slobodno iskaže svoje misli. (Malo me jc, dodušc, začudila njegova dvadeset četiri sata mlađa odluka da umesto u Cikago, ode kao kaluđer u neki od manastira, po mogućstvu grčki, lcako bi mogao da čila Aristotela u originalu, ali sam se unapred bila pripremila na činjenicu da če mi, kao laiku. mnoge stvari ostati nerazjašenjcne), Izgledalo je da svi ovi mladi Ijud: vrlo rado, mnogi i često diskutuju, i to kako među so, bom, tako i sa slučajnim gostima koji se obično zateknu na fakultetu.

Ego prefero aquam slivovicensani. visc volim sljivovicu). Biblioteka je ovoga puta bila prazna. ' jeno u osam soba, pet stotina hiljada kni ; £y i milion i po časopisa, gus'.o jc prekriya!° dove i police. Na ponekoj pojici, požutela tografija govorila je o darodavcu koji J e , veštanjem svoje knjige poklonio BogoslovsK fakultetu. S velikim pošlovanjem stari b: л tekar čita imena: Dr Anastasijević, naš čuveni Vizanto iJ = dr Jordan Ilić, pedagog... w. Sprat niže, nedavno npštimovana gita ra> la je prilićno zaposlena. Dve dcvojke, mo* pre, dve devojčicc, došlc su u posctu svOj priiateljima sa teologije. r( , n i U prizemlju. dok su brucoši sa profc SC> 4 v Vojislavom Ilićem učili crkveno pevani e > snek* kolege molile su se u trpczariji P r ‘ puta, pred~ručak.

BILJANA U’ K|t

Slave Projkovskl. s

Slave Projkovskl, student drugc godine: (ZaSto »am doSao na fakultet): Još od đctinjstva sam tražio zadovvljenie pravdc. Paragrafi zakona odnosno način njihovog sprovođenja u praksi, duboko mc jc raroCarao. Slučajno sam u crkvi ćuo propoveđ o istini. Pokusao sam da jc tu pronađcm. Tražio sam је i zadovoljan sam. ' (Sta žcllm da radim kada završim studijc): Zelim da ukažcm svima na to da religija nijc nikakav srednjevekovni ili primitivan mrak- Oni koji su je pogrcšno posmatrali ili vezivali jc za Ijude razočarah su sc. i, ако sc tako mogu uraziti. ustali na nju da jc unistc. Mcđutim, religija nije nikakav izum čovečanstva, i čovečanstvo nc može da joj sudi. Zelim da ispravim to nastra-

no posmatranje religije. Daklc, ostaću dosledan svojoj veri. (Zašto vemjem u Boga): Zar postojt veća isfina od njega. Nađite je i ja ču vcrovotj u pju. Ja vepujem saшо u istinu. (Sti* znači za mcnc verovanjc u Boga): Za onog ko veruje nc postoji sumnja u njegovo postojanjc. Vcrovati u Boga. daklc, po meni, značl biti tvrdo übeđen da postoji Bog, sarno ga mi želimo videti golim očima jer je паГ.е duhovno savršenstvo dalcko manje. od Apsoluta. (Slohođno vreme): Zivim slobodno. Pokušavam da bar približno ostvarim imperative religije, ali nijc to lako. Ba\im se sportom, pomalo sviram na gitari i najviše igram šah. Nc zaboravljain ni to đa posmatrani omladinu. Diviin se što žcle slobodu, ali srozava шс či-

njenica da tu sjobodu tra/e u kojckakvim ludoslini/Danas omladina ima dovoljno slobodc ponašanja U8 a " đanja telesnim željanta. ali je siratnašna slbbodcm duha. Ustvari uopšte je nemaju. Posmatram srce ошl»' dipe i preko štampe. Zar jc sdrava pojav« da jcdna balavica pomislja na samoubistvo? (Moiitva); Molitva smirujc. Ali samo onda kađa s* ćovck moli sa übeđcnjem, od srca. Za takvu molibm potrebna je velika koncenlracija. Moram priznati da З е vrlo teško nspostaviti mističnu vezu sa Apsolutom. zna da. molj zna i da vcrujc i übcden je da stvaroo postoji ono u šta veruje. Svc ovo nije nekakva nauka. naobra/ba. To Jc lC zultat moje velikc željc za istinoni- To je mojc iskust' 0 rezujtat mog postojanja«.

0 smislu studiranja teologije - danas

Pitanje o smislu studiranja teologije u našem vremenu i našem podneblju. nije jednostavno ,i teško se na njega može valjano odgovoriti u nekoliko rečenica. Teologija već odavno u evropskoj kulturi ne uživa ugled vrhunske obrazovne discipline. Njeno mesto, preuzele su filosofija i fundamentalne nauke, ali, bilo bi suviše naivno, prevideti ili potcvniti činjenicu da se teologija kao f ] obražovria di.V-ipiina i dalje održava i da se u rijerifrn okvirima pojavljuju đosta zapaženi pokušaji đemitologiziranja verskih učenja i izvesnog rastapanja vekovima sleđene dogmatike. Ne znam da li takvih pokušaja ima i na naš:m teološkim fakultetima. U svakom slučaju, sve đok postoji crkva kao socijalna institucija, i sveštenička delatnost kao profesija. postojače i škole koje imaju zadatak da Ijude pripremaju za tu profesiju. Stvar je ličnog i slobodnog opredeljenja ko ćc se odlučiti da svoj život posveti jednoj takvoj profesiji. Koji su dublji motivi da se neki mladi Ijudi danas. i kod nas, opredeljuju za studiranje teologije? Pouzdan odgovor na to pitanje moglo bi dali samo jedno znalački i nepristrasno sproveđeno sociološko istraživanje. Ako o tome f reba da nagađant, mogu reći đa mi se čini, đa nisu u pitanju pretežno materijalno-ekonomski шоtivi. Postoje Jjuđi koji veruju, postoje razni oblici religioznosti; nije neophodno đa se veruje u neko transcedentno, večno, svemoćno i moralno savršeno bide, da bi religioznost u čoveku došla do izražaja. Tstorijski gledajući, filosofija i teologija su se dugo napoređo razvijale. Filosofija je odut'ek tcžila da u verovanje unese elemente racionalnog i teorijskog rasuđivanja, dok jc teologija, obrnu f o, nastojala đa u filosofiskc sisteme unese clementc vere. Poznato jc da su Шоsofija i dogmatička teologija istorijski đosla često bile u otvorenom i ostrom sukobu. Tai sukob je neizbežan, čim se javi nastojanje da se veri prizna toliko legitimnosti i opravđanosti, koliko u njoj ima racionalnosti ili razložnosti, jer ni jedna teologija kao teorijski sistem kojim treba do izvesne шеге da se religiozno verovanje racionalno obeleži, ne može u tom obrazlaganju ići do kraja. U tocn lancu razloga, svaka teologija se mora zaustaviti na nekirn aksiomama ili dogmama vcre. Ukoliko se ina tome ne zaustavi, ukoliko i same đogme pođvrgava razornoj racionalnoj anaTizi, teologija prestaje da bude ono što po definiciji шога biti, i postajc filosofija, dobijajući istovremeno oblike istorijskc promenIjlvosti, doktrinarne mnoštvenosti i racionalne otvorenosti, dakle, oblike koji istorijski karakterišu filosofsko mišljenje. No s drugc' sirane, sam pojam STUDIJA tcologije шогао bi biti u sebi kontradiktoran. ako STUDIJ po definiciji znači jedno kritičko preispitivanje i prihvatanje samo onoga što se na bazi racionalne vere može prihvatiti. Otuda, sludirati teologiju u pravom smislu reču STUDIRATI istovremeno znači racionalno kritički i racionalno istorijski preispitivati održivost i svrhu teoloških dogmi. Zasnovan na tome, studij teologije zadire u njene temeljc i redovno vodi. ako ne nišenju savnc teologije, оло bar promeni njenih dogmatičkih osnova. Ukoliko sc pak izučavanje teologije svodi na upozn.tvanje sa njenim istorijskim nastalim oblicima i na jeduostavno pamćenje istorijskih podataka i tekstova reiigioznog predanja. onda tu više лс može biti reči o studiranju nego samo o u&mju i erudiciji. koja može biti spojena sa religioznom veroni. ali to. nnžnim načinom ne шога biti. DR BR.VNKO PAVLOVIC, ASISTENT NA KATFDRI ZA riLOSOFIJU FILOSOFSKOG FAKULTETA

DR BRANKO PAVLOVIĆ.

4.

STUDEMT