Студент
studentski dom kulture
% ZBOG NOVOG PROJEKTA AUTO-PUTA JfUDENTSKI SPORTSKI CENTAR POMERa’ SE U LEVO B OBEZBEĐENA SREDSTVA ZA PRIKUUCENjE studentskog grada тоPLANa © ISEUAVANJEM PORODICA IZ STUDENTSivOG GRADA OSLOBODILO BI SE 388 MESTA ZA STUDENTE 0 KOMUNALNE USLUGE TREBA DA OBEZBEDI GRAD
0 domu kulture u Studentskom gradu vode fse već tri godine jalovi razgovori. Sve se svršavalo na obećanjima Rektorata, koji, međutim, nfjć ništa konkretno preduziraap. Tako ni do danas projekat doma kulture nije izrađen, niti je. pak, obezbeđena lokacija. Zato je na Godišnjoj skupštini Saveza studenata, u decembru prošle godine, doneta rezolucija u kojoj se navodi zbog čega je potrebno izgraditi Dom kulture. Rezoluciju je potpisaio četiri _ hiljade studenata, a zatim je upućena Skupštini Srbije i Beograda. Tom prilikom delegacija koju su sačinjavali rektor i prorektori, predstavnici Univerzitetskog odbora i nekoliko predstavndka studentata iz Studentskog grada razgovaralo
je sa predsedrukom Skupštine Milošem Miniееш. Razgovor je vođen 4. aprila u Skupštini S. R. Srbije. Miloš Minić se složio da Dom kulture treba da bude, izgrađen što pre u Studentskom gradu. Međutim, spomo je bilo pitanje lokacije i projekta. Razgovorj koji su vođeni sutradan u Urbani■stičkom zavodu Beograda pokazali su da se izgradnja Doma kulture mora odloždti do marta 1969. godine, jer će tek tada biti gotovo urbanističko rešenje lokacije i izrađen projekat. Dom bi trebalo da se izgradi u krugu Studentskog grada, tamo gde sc sada nalazi dom zdravlja. Na tom mestu, prema ranijem urbanističkom planu, predviđena je neka srednja škola. Na insistiranje Univerziteta, u Urbanističkom zavodu pristali su da se umesto škole za studente I izgradi dom kulture. Preostalo je da se sada ' raniji reonski plan izmeni tako da se uklopi projekat doraa kulture koji će u međuvremenu biti izrađen (prema obećanju Urbanističkog : zavoda) kako bi radovi mogli da počnu u martu 1969. godine. Sredstva će obezbediti Univerzitet, Gradska skupština i Rcpublička zajednica obrazovanja. USKORO I STUDENTSKI SPORTSKI CENTAR Za izgradnju studentskog sportskog centra u blizini Studentskog grada postojala je lokacija i bio je izrađen projekat. Prema jednom dogovoru, brigadisti akcije »Novi Beograd 68« trebalo je odmah da pristupe izgradnji sportskih terena za svoje potrebe a istovremeno đa grade Studentski sportski centar. Međutim, Urbanistički zavod menjajućd raniji projekat petIje Autoputa zauzeo je teren koji je prema ranijem planu prinadao sportskom centru. Oni koji su proiektovali auto-put nisu konsultovali Rektorat tj. u Urbanističkom zavodu su na svoju ruku pravili nove planove a time su onemogućili da radovi već otpočnu. Prema naknadnom dogovoru, 5. aprila u Urbanističkom zavodu Sportski centar se pomera u levo. Ovim se u osnovi ništa ne menja u ranijem proiektu. Za nekoliko dana biće usaglašen projekt Sportskog centra i auto-puta pa radovi, najzad, treba da počnu uskoro. Sredstva je već obezbedio Univerzitct, Gradska skupština i Republička zajednica obrazovanja. * * * Studentski. grad treba đo iduće zime da bude priključen Toplani na Novom Bcogradu. Sredstva su obezbeđena i sada se radi na tehničkim rešenjima. * * * Sada u Studentskom gradu ima oko 65 porodica koje zauzimaju 388 studentskih mesta. U rizgovoru u Skupštini Srbije zaključeno je da treba što pre iseliti ove stanare iz Studentskog grada. Za to postoji nekoliko načina. Jedan je da Univerzitet dobije pod povoljnim uslovima lokaciju na kojoj bi se izgradila višespratnica. U jednom delu bili bi stanovi za ove porodice. Time bi troškovi izgradnje stanova bili znatno manji. * * * Postignuta je opšta saglasnost da komunalna pitanja treba da rešavaju odgovarajuće službe grada i opštine. pa vjše neće biti kap do sada nagađanja ko treba da se brlne 1 u ajbj je nađležnosti Stuđentski grad. U tom smislu je i u razgovoru sa potpredsednikom Skupštine grada, Milanom Vukasom, zaključeno da se Studentski grad o svim pdtanjima komunalnih usluga (spoljašnje osvetlienje, ulice i staze, <> državanje zelenila, čistoća itd.) tretira kao i ostali javni objekti na teritoriji Beograda. Ostalo je jedino da se predstavnicd Stuđentskog grada konkretno dogovorc sa nadležnim komunalnim nreduzećima.
R. PAVIĆEVIĆ
Svi pravnici - ali kakvi?
USarajevu je nedavno održana interfakultetska konferencija Saveza studenata pravnih fakulteta, na kojoj je raspravIjalo o problemima nastave i režima studija na pravnim fakultetima u našoj zemlji. Učesnici konferencije su istakli da današnji neujednaćeni kriterijumi, nastavni planovi i programi ninogo štete uspešnom školovanju kvalitetnog pravničkog kadra i stvaraju mnoge teškoće i probleme u studiranju. Tražena su rešenja koja bi uskladila statute pravnih fakul*eta i bar donekle rešila probleme stručnih kadrova kojc proizvode ovi fakulteti. I USKORO JEDINSTVENI REŽIM STUDIJA Još pre nekoliko godina diskutovalo se o faznolikom režimu studija na pravnim fakultetima u zemlji, ali se sve svelo na diskusije, гекао je Đorđe Bogdanović. predstavnik be ogradskog pravnog fakulteta. Poučeni prethodnim iskustvom, ove godine smo izašli na konferenciju sa pripremljenim materijalom. Upoređivali smo statute i republičke zakone o visokom školstvu, i došli do zaključka da posjtoје velike razlike u statutima a tirae i različiti profili kadrova koji nose isto zvanje diplomirani pravnik. Ta činjenica otežava mogućnost da se pređe sa jednog fakulteta na drugi, a mi smo želeli da u što većoj meri uskladimo statute pravnih fakulteta u zemlji. Na osnovu |oga donešena je rezolucija, jednoglasno prinvaćena i bumo pozdravljena aplauzom svih Predstavnika. , Ućesnici konferencije diskutovali su o učešstudenata u radu fakultetskih organa. Rečeno je da se stuđentsko mišljenje više traži, a negde skoro se i ne čuje. Kao ilustraciju za j a J problem naveden je slučaj izbora dekana i pnxtekana na fakultetima. Negde, na primer, ćekana biraju saveti fakulteta, gde prilikom 'zbora učestvuju studenti, dok se na fakultetigde dekana bira radna zajednica mišljenje uopšte ne traži. U tom smislu je
ODJECI SA INTERFAKULTETSKE KONFERENCIJE SS PRAVNIH FAKULTETA U SARAJEVU
predloženo da se poveća broj studenata u svakom fakultetskom organu kako bi studenti mogli da iznose svoja mišljenja i Aaju predloge. Donešen je i predlog o uvođenju obavezne ferijalne prakse studenata prava posle završene 'treće godine studija kako bi se i time podigao nivo stručnosti jednog diplomiranog pravnika. PROBLEM ZAPOSLJAVANJA Na konferenciji je izražena duboka zabrinutost zbog nedovoljne zainteresovanosti društveno-političkih zajednica, samoupravnih i drugih organizacija za probleme zapošljavanja stručnog kadra. U vezi s tim, konferencija se založila da pravni fakulteti budu inicijatori i aktivni nosioci ispitivanja realnih pcrtrefm za pravnim kadrom u sredinama u kojima deluju. Konstatovano je da profil kadra koji stvaraju naši fakulteti, s obzirom na usku specijalizaciju na nekim fakultetima, ne odgovara stvarnim potrebama društva. Specijalizacija se ocenjuje kao jedan od posebnih načina za stvaranje pravnog kadra za potrebe određenc sredine, pa zato takvu vrstu specijalizacije treba organizovati na trećem stepenu, Istovremeno, pravni fakulteti bi, dogovorima na skupštinama društveno-poli-ičkih zajednica i organa samoupravljanja, obezbedili primenu Osnovnog zakona o prijemu pripravnika na rad na taj način što bi übrzali izradu pravilnika i drugih normativnih akata o prijemu mladih Ijudi na rad. Prihvaćen je predlog da se obrazuje Sekretarijat interfakultetske konferencije Saveza studenata pravnih fakulteta kao stalno telo sa sedištem u Beogradu. Sekretarijat bi imao devet članova, po jednog sa svakog fakulteta. Prvenstveni zadatak Sekretarijata, istaknuto је na sednici, treba da bude rad na realizovanju odluka interfakultetskih konferencija i uspostavljanje saradnjc između pravnih fakulteta u zemlji.
м. ANĐie
TREBA MENJATI REŽIM STUDIJA
DOBtTMCI APRILSKE NAGRADE GOVORE ZA CITAOCE »STUDENTA«
Ocl brojnih dobitnika nagrade za odlićne rezultate u učenju i društvenom radu pozvali smo njih dvoje. Želja nam je da sa njihovim uspesima, koji su poznati i priznati na njihovim fakultetima, upoznamo i širu stustudentsku javnost. Sagovornici su: Nada Rašović, student četvrte godine Medicinskog fakulteta, predsednik Međunarodnc sekcije Saveza studenata medicinskog fakulteta. Vaso Daviđovlć, student četvrte godine Prirodno-matematičkog fakulteta (biologija), višegodišnji član FK SK. Obrazloženje za njihovo nagrađivanje bilo je kratko; odlični rezultati u učenju i društveno-političkom radu na fakultetu. љ. Sta misllte o režimu studija na svom fakultetu? Nada Rašović: 2elim, pre svegu, da kažem da je pet godina nedovoljno za jedan tako obiman i odgovoran studij kao što je mcdiclna. Prcma statistikama, studije medlcine traju prosečno osam godina. Na petu godinu studija »stigne« samo 5 odsto od ukupnog broja upisanih studenata. Poslednjih nekoliko godina na Medicinski fakultet primaju se samo odlični učenici. Dakle, uzroci neuspeha u studiranju ne mogu biti samo i jedino subjektivni. Nada jc iznela i ove primedbe: Ako želimo savrerhenog stručnjaka, neophodni su i određeni uslovi za studiranje. Brojnost grupa za vežbe na kliničkim predmetima je velika, a samim tim mogućnost za praktični i indlvidualni rad mala. Osim toga, laboratorije su slabo opremljene, udžbenika je malo I skupl su. Nada Rašović smatra da je otvaranje medicinskih fakulteta u Novom Šadu i Nišu, kao i predstojeće otvaranje Medicinskog fakulteta u Prištini, imalo i negativnih posledica za Medicinski rakullet U Beogrdđu. Nije II paradoksaino da studenti novootvorenih fakulteta imaju daleko bolje uslovc za studiranje nego mi u Beogradu .Imam utisak da je time ugrožena reputacija Medlcinskog fakulteta u Beogradu, kao vrhunske medicinske ustanove u zemlji. Potrebno je da pored koncentracije kadra, koncentrlšemo i materljalna sredstva. Vasa Davidović: Smatram đa je jedan od najvažnijlh momenata za uspeh u studljama krlterljum priUkom prijema na fakultet. Privredna reforma
stavila Je u prvi plan kvalitet 1 ckonomićnost, ali se ona još u dovoljnoj meri nije osetila na Univerzitetu. Socijalna struktura se ne menja. Na mojoj grupi, od 121 studenta, šestoro je sa sela, a 11 iz radničkih porodica. Mislim da ovaj podatak deluje poražavajuče. Vasa Davidovdć rekao nam je da sc pri donošenju programa na PMF ne konsultuju studenti. Tako se još uvek slušaju predavanja koja su suvišna za određene gmpe. Na grupi za biologiju, na primer, fakultativno se sluša matematika. Bilo bi, međutim, mnogo logičnije i potrebnije da se kao obavezni predmeti uvedu pedagogija i strani jezik koji su u praksi neophodni. Naš fakultet priprema stručnjake za institute, all največi broj odlazi u prosvetu. Neusklađenost programa onemogućava da se, 1 pored odličnog nastavnog kadra, postižu bolji rezultati u studljama. ж. Šta mislitc o društveno-pdlitičkom radu na svom fakultetu? Nada Rašović: Poslednjih nekoliko godina društveno-politički rad stagnira. Studenti prve i druge godine nezadnteresovani su, a studenti završnih godina suviše su zaokupljeni sobom da bi pomogli mlađima u tome radu. Možda razloge treba tražitl i u tome što studentl smatraju da je Savez studenata svemoguć u rešavanju materljalnih 1 stručnih problema. Naši studenti zaokupljeni su saroi sobom. Oni koji su dobro materijalno obezbeđeni misle na svoju zabavu, oni koji to nisu, preokupljeni su materijalnim problemima. Vasa Davidović: Među nastavnicima i studentima postoji volja i želja za radom, ali ipak se malo uradi. Mislim da studenti mogu da se oku'pe kadh. ih akclja zaista interesuje. To najbolje pokazuje veliko učešće studenata u akcijama za pomoć Vijetnamu. ж Sta želite i oćekujete od budućnosti? Nada: Želja mi je da nastavim usavršavanje u svojoj struci. Vaso: Želeo bih da, ukoliko obezbedim materijalna sredstva, nastavim postdiplomske studije. Za pravičniju selekciju
0 NOVOM NACINU UPISA NA FAKULTETE
• Fakultetima se savetuje da prime što veći broj studenata na prvu godinu
Na Beogradskom univerzitetu već se uveliko razmišlja o upisu novih studenata. No verovatno brige roditelja i budućih studenata neće ni ovog septerabra biti mnogo manje nego prethodnih godina. Prijemni ispiti koji su pre dvc godine uvedeni na skoro svim fakultetima u Beogradu, pali su na ispitu rečeno je na sednici Univerzitetskog saveta, održanoj trećeg aprila. Pokazalo se da đosadašnja selekcija nijc bila najpodobnija. S jednc strane, ovakva provera znanja nije garantovala da će doći Ijudi na fakultete prema sopstvenim ckolnostima. Još jedan razlog zbog kojega se zahteva pravičnija selekcija je i to da gotovo svi oni koji su žcleli, i upisali su se na neki takultet ali nc možda na onaj na koji su hteli. Druga je stvar koliko je svršenim srednjoškolcima jasan profil pojedinih fakulteta. KoJiko oni uistinu znaju koji im fakultet ili škola »leži«, šta utiče na njihovo opredeljenje i sl. Naravno, nijc samo u Beogradu takvo stanje sa prijemnim ispitima. Do sličnih zaključaka došlo se i u drugim univerzitetskim ccntrima. Ljubljana je u tom smislu izuzetak jer se praktikovao slobodan upis gotovo na svim fakultetima i takav način upisa pokazao se dobar. Zbog ovih i drugih nedostataka Komisija za nastavu Univerzitetskog saveta preporučila jc, a to je i Savet prihvatio, da svi fakulteti nastoje da prime što veći bro.j studenata na prvu godinu studija, da omoguće slobodan unis, bez prijemnih ispita (naravno uz ogradu: gdc god je to moguće) i da se uslovi za upis vanredmh studenata u svemu izjednačc sa uslovima za npis redovnih. Na ovaj način bi se selekcija vršila tek kad kandidat uđc na fakultet, Razumc se, i ovakva solucija, iako je bolja od neobjektivnih provera znanja na pnjemnim ispitima zbog brzine i uslova u kojima se to radi. ima mana. Sasvim je umesno, na primer, postaviti pitanje kako će se, bar prvih
godina, povećan priliv studenata, odraziti na kvalitet nastave za koji se, pre svega, rnorarno zalagati i sa ko.jim, pravo govoreći, danas ne možemo biti zadovoljni, Ргеша informacijama sa fakulteta uslovi za prijem novih kandidata vrlo su razhčiti. Oni se grubo mogu podeliti u tri grupe: Najveći broj fakulteta opredelio se da uspeh u srednjoj školi bude odlućujuće merilo, bilo da uzimaju u obzir samo uspeh u završenom razredu, na završnom ispitu, u sva četiri razreda, ili pak samo pokazani uspeh iz pojedinih predmeta važnih za taj fakultet. U drugu grupu spadali bi fakulteti koji zahtevaju da kandidati polažu kvalifikacioni ispit osim, eventualno, onih koji imaju Vukovu i slične diplorae. Za slobodan upis izjasnio se samo neznatan broj fakulteta. Naravno veći broj studenata na prvoj godini zahteva dopunske naporc od nastavnog osoblja. Pošto je jasno da će biti potrebna znatna dodatna sredstva jer treba računati na povećani broj studenata treba insistirati da se ona dobiju rečeno je na Savetu. Pritisak studcnata će se najviše odraziti na tzv. konjuktume fakultete što bi se moglo donekle izbeći i određenom politikom stipendiranja. Preporuka Saveta je da fakulteti ponovo ispitaju mogućnosti u pogledu prijema novih studenata i da u toku aprila odrede gomju granicu i uslove, Otvaranje vrata svima koji hoće da stuđiraju i liberalizacije upisa treba da predstavlja trajniju orijcntaciju Univerziteta. Ove godinc s 9 i ne može očekivati da se ovi zahtevi sasvim ispune. Postoji i otpor na pojedinim fakultetima kada je reč o bilo kakvoj promeni. Ovoga puta će neke materijalne teškoče biti izgovor, no valja reći da negde uistinu i postoje prctrpane laboratorije, nedostatak prostora i sl.
R. PAVIĆEVfČ
STUDENT
5.