Студент

Materijalni položaj i socijalna diferencija cija stude nata TREĆA REDOVNA SEDNICA SKUPSTINE SAVEZA STUDENATA B EOGRADSKOG UNIVERZITETA

Prvo što treba konstatovati, a što je interesajatno i istovremeno zabrinjavajuće za Savez studenata na Univerzitetu, to je da polovina (stalnih) delegata Skupš*ine nije prisustvo vala sednici. O ovome treba, svakako, dobro da razmisle članovi (svaki delegat predstavija

analiza materijalnog položaja studenata

KREDITIRANJE Kreditiranje se sve više afirmiše kao najznačajniji oblik materijalnog obezbeđenja studenata. Tome doprinose relativna stabilnost izvora sredstava (republički budžet); stimulativnost da se studije završe na vreme i sa što boljira uspehom (pod pretpostavkom da je princip stimulativnosti kredita dosledno sproveden); stvaranje podjednakih uslova za sve studente, tj. da u zavisnosti od svog materijalnog položaja i uspeha na studijama konkurišu za kredit. Statistika pokazuje da je od SЛЗ odobrenih kredita, u ukupnom iznosu od 4.650.790 ДК) n. dinara, u školskoj 1963/64. taj broj povečan ove godine na 9.136 korisnika ukupni iznos od 17.582.610,00. Međutim, ovaj porast nije bio paralelan sa porastom broja upisanlh studenata i sa porastora osnovnih troškova života. Iz godine u godinu moraju da izabrani organi Saveza studenata »dokazuju« Republičkom izvršnom veću da je materijalnl položaj studenata na Univerzitetu loš i da »vrše pritisak« na Republičko izvršno veče da se dotacije Fondu povećaju, kako bi kredit bar dopekle pratio osnovne troškove života studenata. Dok je školske 1963/64. godine prosečan iznos kredita bio 8.004, a osnovni troškovi života oko 16.000 s. dinara, u 1967/68. godini prosečni iznos kredita je oko 20.000, a osnovni troškovi Života procenjuju se na oko 45.000 s. dinara. Dakle, dok je 1963/64. prosečni iznos kredita pokrivao 53 odsto osnovnih troškova života, u 1967/68. golinl pokriva samo 44 odsto. Ove školske godine nije postojao nikakav oblik stimulativnosti kredita. Tek je ove godine Upravni odbor Republičkog pozajmnog fonda usvojio sledeću skalu stimulativnosti: ocena preko 9 otpisuje se ceo iznos; od 8,5 do 9 75 odsto; od 8 do 8,5 50 odsto; od 7,5 do & 25. odsto. Tek sa doslednom realiracljom ovekv’h pnncipa stimulativnosti kredit će postati pogodan oblik materijalnog obezbeđenja 'tudenata i određenl korektiv socijalnc diferencijacije među mladim Ijudima, kojim se ° а г donekle obezbeđuje realizacija principa konkurencije sposobnosti. ! STIPENDIRANJE , Stipendiranje kao oblik materijalnog obezstudenata sve više gubi u značaju.

200 članova) i rukovodstvo Saveza »tudenata na Univerzitetu. Ne rađi se o tome da li će neko doći po đu&iosti i nezainteresova.no pratiti rad seđnice

samo zato da bi umirio svoju savest. Postavlja se pitanje: da li su studenti postali amorina i nezainteresovana masa ili su, pak, izgubili svaku nadu u neka pozitivna rešenja bilo čega pa i sopstvenog materijalnog poloiaja. Isto tako se postavlja pitanje; šta Univcrzitetski odbor kao izvršno telo može da učini posle ovakvog neodgovbmog ponašanja delegata. Naime, on ovakvim nedolaskom delegata na sednicu nužno mora da postane političko telo tj. mora ponovo da vraća nekadašnju funkciju, a protiv toga su odlučno bili ti isti delegati koji nisu došli na ovu sednicu. Ko zna koliko puta su održane seđnice i konferencije gde se stalno govorilo o stipendijama, kreditima, dotacijama, restoranima, demovima, zapošljavanju itd, Ovog puta izgleda da su zahtevd studenata, ma koliko bild realni. mnogo oštriji. Suđeći po onome što su rekli gosti ove sednice, Žika Berisavljević, Latinka Perović, Dragiša Ivanović i drugi, izgleda da će materiialni položai studenata napokon početi ozbiljnije da se rešava. Interesantna diskusija vodlla se oko toga 1963/64. ođ ukupnog broja studenata u SFRJ bilo je 19,9 odsto stipendista, a već u 1966/67. taj procenat je opao na 12,4. Privredna reforma ostvariće verovatno pozitivne procese i u oblasti stipendiranja, ali ne tako radikalne, bar u doglednom periodu. Zato stipendiranje u okviru celovitog sistema materijalnog obezbeđenja studenata treba shvatiti jedino kao pomoćnl oblik materljalnog obezbeđenja, a fstovremeno 1 instrument kadrovske polltike radnih organlzaclja. Naravno, ovo nikako ne znači da Savez studenata ne treba upomo da se zalaže za svoje stavove o stipendiranju. DOTACIJE Dotacije su neposredan oblik pomoći koje Republičko izvršno veće iz budžeta, a preko Univerziteta, dodeljuje studentima. Takav oblik pomoći bio je neminovan u situaclji kada je sistem materijalnog obezbeđeaija studenata nesređen i kada su se problemi studentskog standarda rešavali parcijalno, povremeno, bez celovite i jasne koncepcije. Zato dotacije treba shvatiti samo kao oblik društvene intervencije koji je, bar do sada, odigrao značajnu ulogu. U 1967/68. godlnl ukupan iznos dotacija Iznoslo Je 5.041.480,00 n. dlnara, a prosečnl iznos dotacije 63,89 n. dinara. Za sagledavanje značaja dotaclja potrebno je navestl sledeće podatke: od 7509.600,00 n. dlnara, kolika je ukupna uplata studenata za Ishranu u studentskim restoranima u 1967. godinl, 3.320.000,00 n. dinara, ili oko 44 odsto, uplaćeno je u vidu dotacija. DOMOVI I RESTORANI U beogradskim studentskim domovima ima trenutno 10.256 raspoloživih ležaja. Ovi kapaciteti su nedovoljni. -Zatim, uslovi stanovanja u većini studentskih domova veoma su slabi. U Studentskom gradu, na primer, na 5.829 studenata postoji samo oko 200 mesta u dmštvenim klubovima i svega 52 tuša, od kojih su mnogi neispravni. U Beogradu rade tri posebna restorana i tri restorana pri studentskim domovima. Njihovl dnevni kapaciteti su oko 10.400 obroka dinevno. Za perspektivu razvoja studentskih domova i restorana bitan je ekonomsko-pravni položaj _ tih ustanova, po kome su domovi i restorani opterećeni svim obavezama kojima su opterećene i druge ugostiteljske radne organizaciie i problem integradje u kome se javljaju dileme kako u sadašnjhn uslovima ekonomičnije, racionalnije i rentabilnije poslovati. ULOGA STUDENTSKE ZADRUGE Prema podadma za 1967. godinu u Stuđentskoj zadruzi radilo je 4.700 studenata. Neki od njih dobijali su poslove više puta. Te godine stuđenti su zaradili 650 miliona s. dinara. Ovo su zarade koje je Zađruga evidentirala i oporezovala, ali se pretpostavlja da su za razne druge usluge učinjene građanima studenti dobili još 100 miliona s. dinara. Normativna akta bivšeg Studentskog centra omogućavali su formiranje vrlo nepovoljne strukture članrtva, pri kojoi su najveće koristi od Zadruge imali najsnalažljiviji a ne najugroženiji stuđenti. Novi Pravilnik i novi uslovi učlanjivanja favorizuiu dobre i materijalno neobezbeđene studente. Pod ovakvim režimom već je učlanjeno oko hiljađu studenata, a ne postoje prepreke, u pogledu rokova, da se i ostali stuđenti koii ispuniavaju školske i materiialne uslove učlane u Zadrugu. Poređ obaveze da sistematski otplaćuie zatečene dugove, Zadruga je i pred problemom »osvaiania« poslodavaca, s obzirom da je broj onih koji traže zaposlenie sve veći i da se sada stvaraju različite organizacije koje rade na njihovom organizovanom »zaoošliavanju«. Pri tom se zaboravlja da iedino đačke i studentske zadruge imaju zakons’ke moei'ćnosti za nainiže oporezivanie zarada svojih članova i da, zahvaIjujući takvom statusu, mogu da nude poslo davrima nainovolimie uslove. Ove godine se Zaiednica stuđentskih domo va i restorana konstituisala u Zaiednicu ustanova stuđentskog standarda. Međutim. Zadruga još niie član ove Zaiednice. Ako 1e o<3 osnovnih zadataka Zajednice da podstiČe sve

kakva treba da bude osnovna orijentacija u aktivnosti Saveza studenata. Jedni su tvrdili da SS гаога da zastupa i da se bori za opšte int©rese društva, što ne isključuje i borbu za posebne studentske interese. Ostati samo na nivou staleža, kaže se, znači voditi konzervativnu politiku. U vezi s problemom koji se razmatrao (materijalni poloiaj i socijalna diferencijacija studenata) istaknuto je mišljenje da Savez studenata mora uticati na rešavanje socijalne diferencijacije u celom đruštvu. Socijalna diferencijacija u društvu i nedovoljna pomoć siromašmm učenicima i studentima dovela je do stvaranja gospodskog univerziteta. Bilo je, doduše, i onih koji se nisu slagali sa ovim mišljenjem, ali čini se da su oni ipak bili u manjini. Na kraju je rečeno da će se na jesen izvršiti ozbiljnije analize socijalne diferencijacije studenata na Univerzitetu i da će posle toga usledniti ozbiljna akcija SS ka pozitivnom rešavamju ovog, verovatno, najtežeg problema s kojim se sada suočava SS. *• н.

racionalizacije u ustanovama studentskog standarda, da otkriva mogućnosti za veću poslovnost njenih članova, da im pritekne u pomoć onda kada je u pitanju njihova egzistencija, očigledno je da bi i Zadrugu što pre trebalo uključiti u ovakvu zajednicu. ZDRAVSTVENA ZAŠTITA STUDENATA Iz izveštaja Studentske poliklinike vidi se da se među studentskim oboljenjima najveći procenat odnosi na oboljenja gornjih 1 donjih disajnih puteva, što je u znatnoj meri, uslovljeno i nedostatkom prostora na fakultetima i lošim stambenim prilikama u domovima. Na drugom mestu su oboljenja digestivnog trakta, što je usko povezano sa ishranom studenata. Nije za zanemarivanje ni veza između mentalnog zdravlja studenata i uslova društvenog života na Univerzitetu. Zato Je Jasno da se će najbolja zdravstvena zaštlta studenata postići podizanjem njihovog standarđa, uslova stanovania, studiranja 1 đruštvenog života. Sledeći najveći problem zdravstvene zaštite su neosigurani studenti. U tu kategoriju spada oko dve i po hiljade studenata. Ako uračunamo i delimično osigurane studente, onda dobijamo broj od oko 4.500 ili 12 odsto svih stuđenata. Pokušaj sa osnivanjem fonda za zdravstvenu zaštitu na Univerzitetu skoro đa nije popravio situaciju. Nesigurnost i nemogućnost da se ovaj problem dugoročnije i sistematsldje reši i đalje ostaje. SOCIJALNA DIFERENCIJACIJA STUDENATA POLITICKI PROBLEM Društveno-ekonomska hijerairhija slojeva u jugoslovenskom društvu još uvek je toliko oštra da, uprkos besplatnog školovanja 1 određenog broja stipendija i kredita postoje nejednaki uslovi školovanja za različite grupe zanimanja. Profesionalna struktura društva nije, prema tome, oslobođena statusnih barijera, nile u toj meri postala otvorena i dinamična da bi većini pripadnika jednog sloja u sadašnjoj ili prvoj budućoj generaciji pružila šanse da pređe u viši sloj putem sticanja odgovarajućih školskih kvalifikacija. Posmatrajući kategoriju studenata korisnika kredita dolazi se do sledećih podataka: od 2.170 studenata kojl traže kredit 36,1 odsto su deca zemljoradnlka, 19,2 odsto deca penzlonera 1 invaliida, 14,9 odsto deca radnika 1 14 odsto deca bez roditelja. Od 2.068 studenata kojl su naznačill prlhod po članu domaćinstva 8Д ođsto nema nikakvlh prihoda, dok je onlh sa prihodom ođ 0 do 5.000 s. dinara po čianu domaćinstva (uglavnom deca zemljoradnlka) čitavih 36,6 procenata. Bez obzira na sve moguće varijacije, nameće se jasna činjenica koja ukazuje na pogorSanje mogućnosti za školovanje ekonomski slabih slojeva. Postotak dece radnika i poljoprivrednika na fakultetima opada. Smanjuje se postotak studenata stiipendista, a raste broj onih koji uzimaju kredite. U sadašnjem trenutku socijalna diferencijacija studenata na Beogradskom univerzitetu, bez obzira što ne raspolažemo dovolinim brojem podataka, za nas je pre s ega politički problem i mi želimo i moramo da ga tako rešavamo. U ZAKONU SE NE POMINJU PITANJA STUDENTSKOG STANDARDA U Zakonu o visokom školstvu čak se ne pominju pitanja studentskog standarda, što predstavlja jako veliki propust u uslovima sve veće socijalne diferencijacije studenata. Zakon o kreditiranju, Zakon o stipendiranju, Zakon o republičkom pozajmnom fondu, kao i statut Zajednice ustanova studentskog standarda probleme regulišu dosta uspešno, te se, posmatrajući celokupnu zakonora regulisanu materiju studentskog standarda, može konstatovati da sadašnje formulacije nikako ne odgovaraju težini i značaju ovih pitanja, Da bi ova pitania bila regullsana onako kako to njihov značaj I kompleksnost zahtevaju. potrebno je izvršlti neke sistemske izmene (do sada je blia karakteristična velika razbacanost ! usitnjenost ovih propisa). Zato je potrebno sve ove proplse s’stemski srediti, Јег Je problematika studentskog standarda, i pored sve komnleksnosti, jedlnstvena, pa joj tako treba i prići.

otvoreno pismo

DOBRIVOJU MILETICU, PREDSEDNIKU REPUBLICKOG POZAJMNOG FONDA

Razumevajući teškoće koje se javljaju kada treba da se rasipodele ograničena sredstva na one kojd ispunjavaju školske i materijalne uslove za dobijanje кгеdita, smatramo da je mogućno pronaćl sredstva 1 mimo budžetskih odrezaka. Isto tako trebali bi da budete mnogo elastičniji kad ргоpisujete obaveze za vraćanje kredita. Tako Upravni odbor studentskog Pozajmnog fonda ne bi smeo da po inerciji (slične obaveze su bile 1 dok nije postojala ovolika nezaposlenost.) sastavlja »ugovor o zajmu«. Reč je o formulaciji da oni koji su koristili kredit u toku studija moraju da počnu da ga vraćaju »godinu dana po dlplomlranju, bez obzira na zaposlenje«. Ova formulacija u ugovoru za 1967/68. godinu pogađa veliki broj studenata koji neće moći da nađu posao u navedenom vremenskom intervalu. Naime, рге skoro godinu unazad, samo je u Beogradu bilo ргеко 1000 diplomiranih stručnjaka bez posla. Nije teško zaključiti da su to skoro isključivo oni kojii su tek diplomirali. Вгој mladih Ijudi sa diplomom bez posla i dalje se uvećava. Zaista je čudno da sa tim niste upoznati. Ukoliko niste, što je malo verovatno, na to su trebali da Upravni odbor Fonda unozore iz Saveza studenata (prema nekim informacijama ond su to učinili). Ako ste pak bili upoznati onda je trebalo ođgoditi rok za vraćanje zajma dok bivši student ne nađe posao. Naravno, novac će biti vraćen, vratiće ga tiranti. Onl će otplaćlvati »grehe« mladlh IJudi kojl se sastoje u tome Sto su se usudili da studiraju u neslgumim materljalnim uslovima. (Po pravilu to su i dobri studenti јег je dobijanie kredita uslovljeno 1 uspehom u studijaina). Lako je predvideti šta očekuje one koji übuduće budu hteli da uzmu kredit. Pošto se nekoliko potplsivaća na menici »opeku«, dmgl će se »manuti ćorava posla«. Desiće se, dakle, budućim ambioioznim da ne mogu da nađu žirante. Ne treba podsećati da Pozajmni fond Iша zadatak da pomogne siromašnim studentima u redovnom gkolovanju, tj. da oni ne uzimaju zajam za, recimo, put u inostranstvo ilii za kupovinu kola. Studentski kredit bez stimulativnosti i onako je promašen. Fond postoji, verovatno, zato da üblaži socijalne razlike među studentima. Kreditiranjem se ove rarlike samo odgađaju, ali bar da se odgode dok student ne nađe posao. Dakle, voleli bi smo da znamo da II može da se poništi ova formulacija u dosadašnjim ugovorhna, 1 da II će bar u idućoj školskoj godinl da se izmenl pa da glasi: kredit se vraća tek kad se bivši student zaposli. Isto tako, sraatramo da ulogu Fonda ne bl valjalo svestl samo na distribuciju sredstava koje odobrava Republičko izvršno veće. Od njega se očekuje da ne bude puka transmisija, već da u izvesnoj meri formira politiku kreditiranja. Zašto sredstva ne bi ste potražili i joŠ od nekog? Primer Zagreba je vrlo poučan u tom smislu. Verovatno bi opštine i privredne organizacije izdvoj.ile nešto sredstava za studente. rajko pavicevic

WX LVI V • l CIU O IU RAJKO PAVICEVTC

kome će pripasti zgrada difa

Od iduče školske godine Visoka škola za fi* zičko vaspitanje iseljava se iz zgrade kod Karađorđevog parka. Naravno, odmah su počela nagađanja oko toga kome ta zgrada treba da pripadne. Na insistiranje Univerzitetskog odbora SS Beogradskog univerziteta, 7. maja je bio razgovor u Skupštini grada između predstavnika Gradske skupštine i predstavnika Univerziteta o zgradi DIFA i o mogućnosti da Savez studenata Beogradskog univerziteta dobije zgradu u centru grada u kojoj bi bilo mesto za student ske političke organizacije, redakcije studentskih listova i za kultumo-umetnička društva. Pošto predstavnici Univerziteta nisu prihvatili predlog da zgrada DiFA bude sportski centar za građane ovog dela grada (Univerzitet zahteva da опа bude mesto gde bi se bar počelo sa redovnom nastavom fizičkog vaspitanja na fakultetima dogovoreno je da se o ovome razgovara na sednici Saveta za fizičku kultum Gradske skupštine. Univerzitet će do tog sastanka napraviti analizu stanja sporta na Univerzitetu i, u vezi s tim, predlog za početak nastave za dzičku kulturu na fakultetima. Naravno, vodiće se računa i o tome da zgradu mogu koristiti i ostali građani. O uvođenju nastave za fizičko vaspitanje na beogradskim fakultetima govori se već nekoliko godina. O tome da li je ona potrebna ili nije ne treba ponovo razglabati. Zato bi bilo sasvim nerazumno ako u Gradskoj skupštini ne uvaže za htev Univerziteta pa jedinu zgradu na 40 hiljada studenata, koja može da posluži za izvođenje гedo v n e nastave fizičkog vaspitanja, ustupe bilo kome drugome- R. pavićevic

R. PAVIĆEVIC

STUDENT

STRANA 5