Студент

RADIVOJE DAVIDOVIC IZVIŽDAN Л Uposlepodnevnim časovima održani su na .. mn °gim fakultetima sastanci na kojima su oni nepouzdano obavešteni itudenti upoznati sa pravim karakterom demonstracija u novom Beogradu. Sudenti su se odmah i bezrezervno solidarisali sa stavovima svojih drugova. Istina, na pojedinim fakultetima bllo je demagoških istupa i netačnih ocena tih događaja, koji su bili sračunati na to da razbiju jedinstvo studenata. Tako je profesor Radivoje Davidović pokušao da studente Ekonomskog fakulteta, još na samom početku zbora, übedi u tobožnji anarhistički i huliganski karakter tih demonstacija, pa je. u skladu sa tim. tražio da se oni ograde od njih. Ali u tome nije imao sreće. Studenti su odmah ođbacili njegov predlog i pritom ga izviždali. Pitamo se, koju je pouku iz ovog izvukao Radivoje Davidović? | DESETORICA NA PROFESORA "'j l TADICA j Videvši da je nekoliko milicionara opkoliko jednu devojku i da je neštedimice mlate, dr Ljubomir Tadić, profesor Filozofsko-istorijskog fakulteta počeo ie da viče na njih, On je patetičnim glasora zantevao da prestane to manijačko udaranje i da milicija ne juri za studentima јег su se ovi počeli vraćati i bežati prema Studentskom gradu. Nakon toga, desetak obližnjih milicionera naletelo je na profesora Tadića i oborilo ga na zemlju. Zatim su napravili krug oko njega i besomučno ga udarali uglavnom po glavi i vratu. Profesor Tadić je tri puta ustajao i tri puta se strovljavao na zemlju, a oni nisu prestajali da ga udaraju. Izgledalo je kao da se milicionari utrkuju u brzini i jačini udaranja. Bio је to doista jeziv prizor: jednog poluonesvešćenog čoveka koji leži na pločniku udaraju desetonca krupnih i naoružanih Ijuđi. В. V. C POHVALA UNIVERZITET- ''ј SKOM SAVETU £ Uspehu ovih demonstracija dosta je doprinela pravovremena i bezrezervna podrška Univerzitetskog saveta koji je zasedao već u 6 časova u ponedeljak ujutru. Ta podrška je, najpre, bila izraz jedne đobre političke procene situacije. Drugo, ona je bila izraz poverenja u studente i njihovu disciplinu, zrelost i svest. Isto tako se može reći da je ta pođrška doprinela da demonstracije dobiju veću meru ozbiljnosti, discipline i огganizovanosti. •> Profesor Toma Bunuševac, prorektor Univerziteta, ispoljio je u svemu ovome dosta hrabrosti, elastičnosti i preduzimljivosti. Njemu, kao i još nekim drugim profesorima, Radojid Kljajiću, na primer, moramo odati priznanje. ШшШјШттиј i..i ■■■■■■■■ C svi NA JEPNOGA J UponaSanju milidje bllo Je mnogo toga što đe nam ostati potpuno nerazumljivo. O'/de ćemo se zadržati na jednom postupku koji svojom čudovišnošču 1 iracionalnošću biva prosto STRASAN. Naime, kada Jednu osobu počne da udara Jedan mlll' cionar, svi oni milicioneri koji se nalaze u blizlnl ustremljuju se na tu osobu, prave krug oko nje i grupno Je udaraju, čak 1 onda kada ta osoba posrne, onesvešćena i premlaćena. Viđeli smo da tako prebilaju 1 devojke koje leže besoomočne na zemlli. Vellkl broj koleginlca bio je tako pretućen a posle pregažen. To Je užasno. Kako to oplsati? Q O STAMPI I RADIJU ) Beogradski listovi i radio pretrpeli su, povođom obaveštavanja o studentskim demonstracijama, moralni pad i potaz bez preseđana u istoriji na^e ,? пол,гll lsГ *tva. Urednici radiia i beogradskih hstova nitro su se poistovetili sa jednom rđavom, pnmitivnom i surovom kolektivnom svešću: опош čiji su nosioci mlatili studente. Pa ako se F>onašanje milicije može obiasniti ne i prav* dati njenim ustrojstvom р kome, često, ргеovlađuje načelo bespogovomog izvršavanja naređenja, malo je verovatno da bi se i Р ооа ' &nje urednika beogradskih listova i radija nioglo objasniti istim razlozima (iromja). Umesto da obaveste javnost o duboko humanim zahtevima studenata za rešavanjem nlfca nagomilanih problema u našem društvu i na nniverzitetu, što je bilo osnovno u studentskim *ahtevima, beogradske novine i radio prikaza.i su studente kao huligane, ne pbkušavajuši da tnaže obiašnienje i krivce za to što su demonstracije dobile neželieni i nemili tpk. Odgovornost novinara koji.konačno. imaju t'groman udeo u formiranju javnog mnenja jtavljena je na ispit podložan iskušenjima. Taj ’spit oni nisu položili. O ozbiljnim posledica-111 a dezinformacija svedoče i osude studenata strane nekih rađnih kolektiva. Izvesno je, su doogađaji bili vemo interpretirani, da do csuda ne bi došlo. Izvesno je, isto tako, aa rđava kolektivna svest reorodukuje sebe i ništa više od toga. Naime, oni koii su Pnznati stručnjaci za usnele fotosrafije brzih i za izbore miss, ne mogu biti dovesti u objašnjavanju onoga što prevaokvide ne samo njihove rđave kolektivne svesti. Stuđenti su spaljivali beogradske listove. . Tek je u kasnim večemjim časojedina bila na visini onog zadatka koij . j |}t Ua cija nanr.etnula, i pokazala đa je za ukvitvlVan^e u <o^oVe savremenog društvenog raz potrcbna kritička svest i savest, a ne psibolcški koji smo o? *?vuar/ali noistovećivanjem sa rđavom kosvešću. Na mitinga u Studpntskom gradu »vi studenU uputili su se ргета ccntru . . g^ ada - Oni su nosili ispisane parole, izvikivali ih i pevali borbene pesme, Hteli su da, u povorci, dođu do Trga Marksa i Engelsa i da tamo upoznaju građane Beograda sa svojim zahtevima. Međutim. kod podvožnjaka u Novom Beogradu demonstrante su dočekale snažne milicijske snage, koje su, naoružane, zaposele prolaz ispod podvožnjaka, prugu i poljane, i tako onemogućile povorku da nastavi kretanje ргета gradu. Studenti su bili prisiljeni da se zaustave. Om u prvim redovima seli su na ulicu. pevah borbene pesme i protestovali protiv sinoćne grube intervencije milicije. Zahtevali su a se milicija skloni i da im se omogući mirno demonstiranje kroz grad. Kako nije bilo izgleda sporazum, medu s'udente je došao Dragi Stamenković, ali oni su odbili da ga slusaju sve dok se milicija ne po\"uče. UMESTO DOGOVORA PALTCAMA NA STUDENTE Tada je došao i Veljko Vlahorič. Studenti su ga srdačno dočekali, pristali su da ga slusaju, ali ne u prisustvu milicije i na mestu na . me . J e ona Prethodne noči upotrebila protiv i vatreno oružje Nakon što su studenti. pevajuči i glasno ističući svoje zahteve. odbili Г^Л, 1ак ™ us,ov jrna, paipa studem* odllaca P ov ukla se, uz odobravanje se dogovori sa prismnim lltl kim može li se pSma Ша nastave кге.алје I đok su studentl očeklvali rezultat pregovora, ponašajuči se pri tome dostojanstveno i ne provocirajuči milidju, odnckud je odjeknula naredba (»Udri po njima!«) i na studente se odjednom oborila gruba sila, Ovako brutalan napad milicije bio je sasvim nepotreban. Istina, masa demonslranata se, s vremena na vr©-

šta se dogodilo u podne 3. juna kod podvožnjaka u Novom Beogradu

Studenti su tu sa tri strane bili opkodjorf milicionanrna sa isukaniin pendrecima. ... su pevali revolucicmame peerne i nestrplhvo očekivali ishod »pregovora« između i predstavnika druitveno ■polilickih orgamzacija. Uspeo sam da se probdjem kroz red milidje do grma kod koga su se vodili razgovori sa Veljkom Vlahovićem. Zagorl Svi govore u ieto vreme Nikako da se donesu odluke, da se nađe neko rešenje. Studentd zahtevaju da ih Mdlidja pustl da uđu u Beograd i održe mlrac deanonstradje. Opet žagor. Jedan čovek srednovečnog izglcda, u crnom isflekanom odelu, obraća *e

...a drugarstvo nešto mlađi zanat

Podne. Masa demonstranata iz Studentskog £rada, pedantno opremljenim i staloženim mihcijskim korđonom, zaustavljena je ispređ podvožnjaka. Počinju pregovori između studentskih predstavnika i poznatih Р° litičkih radnika ove zeirlje. Pregovori su prestali, a maio zatim je počela tuča. Dobro ulgrana policijska mašinerija u organizovanim naletima mši sve pred sobom. Udaraju i noga*

Surovije nego рге rata

Prorektor

I. Bannševac:

me, pomerala, potiskujući za metar-dva kordon plavih Šlemova, ali kod podvožnjaka su bile koncentrisane tolike milicijske snage da im od studenata zaista nije pretila nikakva opasnost. MILICIJA BATINALA I DEVOJKE Na sve strane počele su da sevaju palicc; one su $e nemilosrdno spuštale čas na leđa, čas na glave demonstranata, od koiih su se mnogi, odstupajući, našli na zemlji. To se dogodilo i autoru ovih redova. Sa još desetak kolega našao sam se na pločniku i, dok smo se digli, sustigla nas je miliciia, udarajući gđe i kako je stigla. Tada sam dobio dva udarca palicom po leđima, od čega sam oonovo pao na pločnik. Svuda oko mene ležali su povređeni stuđenti, a jedna devoika je bespomoćno jaukala dok su je đva milicionera, onako oborenu u prašinu, nemilice mlatili. Za onima koji su uspeli da ustuknu pred monstruoznim napađačima ostaiala je u prašini obuća, delovi odeće, tašne i dokumenta. U tom besomučnom batinanju i gaženju studenata koji nisu mogli da pruže bilo kakav otpor, mnogi demonstranti, među kojima i ргоfesori Univerziteta, teško su povređeni. Veliku Vlahoviću: »Druže Veljko, danas eu izišli studenti na ulice; to isto možete da обеbujete i od radnika. Јег imaju za šta i da demonstriraju. Ja radim dvadeset godina a imam platu od 40.000. Ja sam proleter. I vi ste to oilL.. nekad. Zovem se Radulović, u »MctaJcu« radim... Nepravda. Koliko je onih kojl imaju vile«. Raduloviću su usne zapušene, jagodioe mu igraju. Zagor! Hiljadu studenata maše transparentima na kojima piše: »Tražimo posao«, »Hoćemo istinu«, »Dole übica Bugarčić«, »Sloboda radnicima i studentima«, »Imamo li ustav« i drugo. Mali fijat, krcat studentima koii nose crvene zastave, kreće prema podvožnjaku. Milicija izbacuie radnika-šofera na najgrubjji način: jedan milicioner ga hvata za vrat, drugi ga (niih četvorica) odalamaiu pendrekom po leđima. Prvi red studenata se zatalasa. Millcioneri jurnuše s pendrecima uzd’gnutim iznad glava. I udariše. Iz sve snage. Odieknuše tupi uđairci. Vrisakl Kuknjava! Jedna koleginica sa Filološkog previja se pod kišom udaraca. Radomir Anđrić, takođe student Filološkog fakulteta, glavu zaštićuje crvenom zastavom; njega obaraju, njih petorica ga tuku i gaze Gužva! U jednom trenutku vidim ovo: jeđan milicioner baca suzavac-bombu; kapctan milidie naređuje i podvikuje đa samo ргеко mrtvih studenti mogu ući u građ; krid, uđarci; pah'ce koje se spuštaju po butlnama, glavama, leđima; Veljko Vlahović, Branko Pešić, Dragi Stamenković, Bora Pavlović i drugi visoki funkcioneri odlaze sasvim polako prema podvožniaku. Niko od njih ni reč da kaže da bi se prekinuo taj grozni masakr. Ima se utisak da žele da što рге se uđalje od nerailog đogađaja. MiloŠ Minić jedino širi ruke i bespomoćno uzviće: »Ljudd, stanite«; stuđenti beže. Milicija ih goni. Ne može da ih stigne, ali se zato zaustavlja nad onima kojj su povređeni i onesvešćeni. Vidim iednu devojku, oborenu na sredini puta, u plavoj iscepanoj haliini, raščupane kose bosu; ona jauče, kuka. »Ustaj, kurvo«, sasvim đobro čujem kako 30Ј kaže jedan milidonar. »Ustaj, kurvo, ne {>renemaži se«. Oči devojke su preplašene. Bauja po zemlji. »Ne udrite decu«, viče ieđan stariji čovek u sivom odelu. »Sta ie. matori? Očeš 1 ti da dobiješ po njušci?« uzvikuje mu jedan milicionar. Za kratko vreme studenti su se razbežali ispred divlje i sulude mase milidonera. Put je ostao posut slepljenim cipelama, bačenim džempenma, izgaženim parolama, panoima i zastavama. Ukraj puta desetina studenata leži povpeđena. »Vdde, vode«, viče jedna studentkinja koja drži u krilu okrvavljenu glavu svog kolege. Nigde nikog da joj pomogne. Nigde bolničkih kola. M ihcioneri se vraćaju. Pripasuju pendreke. Mene ne điraju. Misle (po magnetofonu kog nosim) đa sam novinar nekog dnevnog li*ta, Lepo čujem izjavu jednog punačkog mi”cl®nera sa crnim brčićima: »Ala ih udesismo! Neće nas više zvati pandurima«. м. & ma, u stomak, jeđanput, dvaput. Gaze. »To je profesor Tadić«. »Njega,« »njega« i oboriše B®* *J a sam partijski sekretar Univerziteta« »tebe,*tebe« i oboriše ga. Dosta oboriše. Masa, gruda Ijudskih telesa od 10, 20, 50 Ijudi vaJja se po prašnjavom drumu pod jednoličnom kanonadom pendreka, Vitlajući, mašući svojim raspevanim pendrecima po leđima, glavama, nogama, svuda oni leče svoje familijarne komplekse što im se dedovi i očevi nisu dostojno istakli u prošlim ratovima. Dobro su pronađeni. Vrište nežna, zgnječena, ponižena j uvređena tela devojaka. Urlaju od gneva i bola rnladići povlačeći se. Sila boga ne moli. Malo zatim mir. Kao da se ništa nije desilo. Kordon je opet u bcsprekoraom poretku. Kao i svi poreci. Na izgsiženoj ledini Saroliki inventar studentske sirotinje. Sakoi, bluze, košulje, maramice, sve po malo krvavo. I rasejana obuća. Sto, dvesta, možda i trista pari ko će to znati? Mrtvi se sano broje. Milicioneri mećusobno komentarišu doogađaje. Drugovi milicioneri, gđe vam uče Školu de-

U pcsku kraj puta našao sam koleginicu s Pravnog fakulteta i dok smo, oboje hramajući. pokušavali da izmaknemo za ostalima sustigla nas je nova grupa milicionera. Sta se vučete, trčite terali su nas, iako smo se oboje jedva vukli putem (ne pokušavajući da se usprotivimo volji narodne vlasti). Jedan od njih opsovao mi je majku i primetio kako nisam dobio dovoljrio batina, na šta me je drugi dva puta snažno udario palicom po vratu. KAKO JE PRETUCEN PROFESOR KUAJIC Dok su milicioneri nemilosrdno 1 (činilo se) uživajući u svojoj »moći« batinali studente. nekima od njih prišao je Radojica Kliajić, profesor Poljoprivrednog fakulteta, koji je celo vreme bio sa studentima: —; Ko vam je naredio da bijete đecu!? Osta**«h. udrite mene! vikao je, očainički. Na to su tri milicionera počeli da biju i njega. Video sam kako je profesor Kliajić ‘рао t pokušao sam da mu se približim, da ga pooignem sa ceste, ali t.ad su mi se na glavu spustile đve palice a treći uđarac zaustavio sam levom rukom ođ čega mi je pomođreia podlaktica i slupan sat! * * * Svi studenti 1 profesori koji su doživeli ovai na ?. ad ogorčeni su što su štampa i rađjo pnkazali to kao »sukob milj» etudenata« Ih »nerede u Novom Beogradu« Om su isprehuani. teško povređeni i uvhn đeni. Prorektor Toma Bunu Ševac iziavio ie cnZT i a Sam 1 p .?® та u stuđent‘ nstra -. lama * dola2 i° sam u sukobe м ondašnjom pohciiom, ali - nešto slično ovonikada°nisam°doživeo( U N ° V ° m Be ° gradu ~

К. KURSPAHM

STRAH Da U м moglo izbečl da тШс!ја ne batlna ■tudente? To Je sada zaista važno plta> »II na njega mora se ito hit«« ć °, dgo I vorn( ?. st se mora tražltl Ina stran! Jednog broja polltlčklh radnlka kojl su bili prlsutnl u moraentu kada Je millclja počela da razgonl studente l kojl nisu nl prstom makll rizuzev MiloSa Mlnlča) da se to zaustavi. Pltamo se: zbog čega nlsu nlSta preduzell? Da 11 SO u tom momentu nisu snašll Ш su, pak, bill uplaseni da se demonstracije u gradu ne izroto * to b1 Parallzovalo gradskl život м« i. 0 " da 80 sami O tome Izjasne. Mlsitmo da Je to njlhova dužnost. Ml Ih javno poztvamo da to učlne. U svakom skičaju, činl *® neicorektno ponell nrema studendma kojl su ođ nlih više očeklvall I da su suviše olako uzell ono što Je mlllclja rađHa. Рге foga, neki profesori (Miroslav Pečujlič. Svetozar St£ Janovid) predlagall su da se stuđenti pusrte do Saveznog Izvršnog veča I da tu počnu pregovore Ali ta ideja, kola Je bila ostvarljiva, шЈе Im Izgledala pogodnom. Od drugova kojl su blll vožnfaka ovde apostroflramo Veljka УlаКо\4ča, Dragog Stamenkovića, Boru PavloviČa, Branka Pešiča, Slavka Zečevića. Pored njlh. tovesnu odgovomost snosi i dmg Petar Stambollć kome su članovl Unlverzltetskog odbora telefonlrall I tražili ođ njega pomoć. 8110 bi dobro kada b! ovl dmgovl javno odgovorill na ovo sto Je ovde upitano. в. v, 1 _________ C SILA I UM Sila koja hoče đa uništi um, a to je njena najčesca uloga, jeste sila koja hoče da uništi samog čovjeka. Ona ne zna ni za kakvu Ijudskost, ni za какуе Ijudske granice ona to ne zna jer nije Ijudska. Ta sila jeste robotska t animalna, Milicioneri na Novom Beograđu bni su upravo to: roboti i animalci. Roboti jer njihov mehanizam u glavama koji zamjenjuje svijest reaguje samo na nekoliko znakova (kao sto je napr. milicionerske pištaljke) i prema njima se upravljaju. Zato oni ne reaguju na pjesmu jer mehanizam u njihovim glavama ne može da je registmje. Animalci su јег je njihovo ponašanje isključivo nagonsko, bez ikakvih elemenata svijesti. A uz sve to sadisti krajnje vrste. Kako su sa uživanjem tukli studente, to je trebalo vidjeti. Cudan spoj: robot i anmalac. Najgori spoj koji je moguć. I ta sila, nadmena i barbarska, pokušala je da imišti um, pokušala jer ne zna da se on, ipak, ne može uništiti. Um o njoj može da sudi, ona o tunu ne može. A. H. ca? Gde vam studiraju? Nisu valjda i vaši u inostranstvu?! * * * Istog dana uveče. Dvađeset časova. TV dnevnik. Branislav Surutka obaveštava televizijski auditorijum da če biti filmski informisani o studentskim nemirima u Novom Beogradu. I lepo se vidi. .. Podne. Masa demonstanata iz Studentskog grada, pedantno opremljenim i staloženim milicijskim korđonom, zaustavljeni ispod podvožnjaka. Počinju pregovori između studentskih predstavnika i poznalih političkih radnika ove zemlje. Pregovori su prestali. Malo kasnije počinje tuča. I samo dotle, Tu se traka prekida. Sarmantni i autoritativni Branislav Surutpa nastavlja usmeno: »Studenti traže materijalno poboljšanje uslova života« ili tome slično, Očigledno da se Televizija pm solidarisala sa zahtevima studenata. Počela je da štedi za njih. Prvo je poče!a da štedi filmsku traku. Hvala vam drugovi sa Televizije,

Drugovi ste.

DUSAN JAGLIKIN

' BROJ

BTUDENT

3