Студент
STAV UNIVERZITETSKOG KOMITETA
Puna podrska studentskim zahtevima
ovodom poslednjih događaja na Bet> ЈГ gradskom univerzitetu, Univerzitetski komitet Saveza komunista smatra svo Jom komunističkom dužnošću da našoj iavnoeti, a posebno svim članovima Saveza komunista Beogradskog univerziteta, saopšti sledeće: 1 Д * љ^ Savez komunista Beogradskog uhjverziteta je u viSe navrata na svojim sastancima i javnim'điskusijama razmatrao mnoga pitanja кбja se odnose na položaj studenata i univerziteta, kao i pjtanja od značaja za čitavu našu dnjstvenu zajednicu. Posebno su veoraa iscrpno razraatrana pitanja mognćnostf za zapošliastručnjaka, društveni i maVerijalni polozaj studenata i univerziteta, problem socijalne nejeđnakosti u našem društvu i daljeg razvoja demokratije i samoupravljanja. lako su u više mahova formulisani precizni zaključci sa kojima je upoznata naša javnost i odgovomi društveni i polilički faktori, veoma malo se učinilo na ostvarivaniu tih zahteva, jnada se neka pitanja matcrijalnog položaja studepata nalaze ц proccsu rešavanja. Sporost reSavanja ovih pitanja, kao f oglušavsfeje o neke od jasno istaknutih zahteva studenjata (npr. zahtev za pravednijom raspodelom u našem društvu. uz stvamu i dosiednu primenu principa raspodele ргеша radu), đovelo je do eruptivne akcije studenata, која je prekinuta intervencijom milicije. Univerzitetski komitet konstatuje da je sadržina apela koW& !
Oštra osuda napisa u štampi
-pv ovodora izvesnih napisa u jednora defu naše Štampe i drugim sredstvima informisanja javnosti, Univerzitetski komitet SK Beogradsfcog univerziteta smatra potrebnim da povođom takvog prikazivanja poslednjih događaja na Beogradskom univerzitetu izjavi sledeće: 1. Sva sredstva informisanja imaju veliki тлабај za formiranje javnog mnenja. Sraa'ramo da radnici i komunisti koji su neposredno zaposleni ua ostvarivanju takvih zadataka imaju moralnu i čovečansku dužnost da objektivno i pravilno informišu javnost o događajima. laiio Univerzitetski komitet smatra da nije ’ako đati cclovitu ocenu posleđnjih događaja na Beogradskom univerzitetu, on smatra da je u ovohi slučaju prikazivanje događaja bilo neobjektivno i uvredljivo. Prikazati studentske zahtve za đemokratizacijom našeg društva i njihovu borbu za ostvarivanje socijalističkih i
О injekciji
Izgle<da da su politički fonmu shvatild da je nužno da se hitno sastanu i prenesu rešavanje pitanja sa ulica i pogibeljnih sukoba u forme demokratskijeg odlu&ivnaja o problemima i rahtevima studenata. Relativno brzo je podrška studenatskom pokretu našla izraza u za* ključcima izvesmh foruma. Polifčki efekat toga može da bude veliki. Studenti su na neki način našld zadovoljenje u prvom naletu. U početku je postojala opasnost da se desi upravo obrauto. Značaj ovakvog jednog kretanja etuđenata pogotovu u ovom trenutku kada su studenti svuda u svetu reformatorski raspoloženi, ipak je uočen, i to je nesumnjivo poldtićka mudrost. Podrška studentima vrlo dohro! Treba međutim, reći da se ne sme zaboravitl da ta svestrana i kako izgleđa svesrđna podrška foruma, pored svih velikih pozitivn h dejstava, može da deluje i kao inekcija za umi rh'anje i opustanje onih koji su postavlli zahteVe za smanjenje sooijalnih nejednakosti, zaposlenost, poboljšanje materijalnog položaja stuđenata. To je veoma jasno, ali čini se đa to joŠ. jednom treba podvući: nije stvar u tome da še postigne priznanje da je pokret u suštini progresivan i pozitivan; reč je upravo o tome da se nešto stvamo izmeni. Podrška forurna o tome nema nedoumice treba zato da deluje kao injekcija, ali kao injekdja koja če dati nov irapuls razumnoj dostojanstvenoj, demokratskoj, kritačkoj i stvamoj akciji da se ideJ'e koje su studente pokrenule zbilja i ostvare li pbcmi da ostvaruju. 8 *
RECI JEDNE SREDNJOSK olke
Jedan od sinočnih govornika u dvorištu Kapetan-Mišinog zdanja bila je i jeđna učeшса XI beograđske gimnazije. U žurbi i u jednoj dinamičnoj atmosferi ona je zaboravila da kaže svoje ime. Simpatična cmokosa devojčica rekla je da se sređnjoškolci potpuno slažu sa svim zahtevima studenata i da će ih oni u svemu podržati. Ona je govorila o problemu socijalne nejednakosti u našem društvu. »Ja pohađam jednu gimnažiju u kojoj uglavnom uče deca visokih funkcionera. Samo da znate kako se oni izdvajaju od ostalih učenika. To je nepodnošljivo«. rekla je nepoznata sređnjoškolka. Njene reči su bumo pozdravljene od strane studenata.
ji su tim povodom uputili UndvermteUki od оог SS, Akcioni ođbor demonstacija i ll»t »Student« u skladu sa stavovima za koje se čla novi Saveza komunista na Beogradskom univerzitetu več đuže vremena zalažu. Univerzitetski komitet takođe podržava zahteve formulisane u apelu povodom napada mi> licdje na studente, a naročito zahteve »da se smene sa položaja svi oni koji su na bilo koji način krivi za neopisivo surovo ponašanje milicije. Ova se odnosi i ла načelnika SUP-a i na izvestan brdi naših političkih radnika koji su MOGLI SPRECITI nedozvoljeno grubu upotrebu sileeTVr ♦ уГ Univerzitevtski komitet SK sraatra svojom dužnošću đa skrene pažnju svim odgovornim faktoritna da bi svaka dalja primena nasilja kao oclgovor na opravdane zahteve studenata imala teške i pesanledive posleđice. f 'i Komitet«! oceniu j? v da sn u dosađašnjim đogađajima studenti pokftz.ali punu zrelost i visoku snosobnost 'šamođiscinline, kojima su ,ioš u začetku eliminisali sve pokušaie destruktivnih i sociializmu stranih elemenata koji su nameravali đa izrnene bsnovni smjsao* stuđentske akciie. Dužnost је svih studenata i članova Savezh komnnista da j ubuduče identifikuiu I ođmah snzbiju sve pokušaje neprijateljskih e‘7 фUnlverzitetski komitet apeluje na sve studente, članove Saveza komunista i profesore da' u sviin bitđućim aktivnostima, kao i dosada, budu na visini đogadaja i đa svoiim dosto.ianstvenim i smirenim stavom doprinesu konstruktivndm rešavanjn iskrslih pitanja. U tom smislu pdtrebnp ie : Univerzetetu obezbeđiti neophodnu clemokrntsku atmosferu. koja če omogučiti stvaralačku aktivnost svih snaga u pravcu dalieg razvijanja socijalizma i jaCania samoitmvnih odnosa na Univerzitetu 1' u našcm đruštvu. I UNTVERZITETSKI KOMITET 8KS BEOGRADSKOG UNTVERZITETA komtmističkih Ideala kao borbu malog broja nezadovoljnih i huligana koji žele nered, u najmanju ruku je neistinito. Istovremeno neprikazivanje brutalne akcije milicije i neiznošenje cilja studentskih manifestacija đovodi do niza negativnih reakcija па Univerzitetu i u građanstvu. Smatramo se obaveznim da od organizacija SK u sredstvima informisanja zatražimo da održe sastanke, analiziraju način prikazivanja događaja i razmotre odgovornost pojedinaca. 2. Takav način informisanja doveo je do toga da su se pojedine radne organizacije uglavnom ogradile od akcije studenata. Dužnost nam je da saopštimo da se studenti bore za interese socijalizma i radničke klase Jugoslavije i da pri tom iraaju u vidu potrebe svih radnih Ijudi. Studenti, kao sinovi radničke klase ove zemlje, ponosni su i srečni što mogu da se sa svojim očevima i braćora bore za puno ostvarivanje socijalističkih ciljeva. Zato očekujemo 1 tražimo da radni kolektivi i organizacije shvate studentske zahteve koji imaju za cilj da realizuju naše zajedničke potrebe i principe. 3. Posebno smatramo đa je začuđujuće dizanje Univerzltetskog komiteta Univerziteta u NiŠu, koji je, nemajući sigume Cinjenice o đogađajima na Beogradskom univerzitetu, osudio svoje đrugove i kolege u Beogradu, lako bi trebalo đa ih shvati i podrži, Komunisti na Univerzitetu u Nišu trebalo bi da razmotre pobude i ciljeve i akcije svog Univerzitetskog komiteta. UNTVERZITETSKI КОМГГЕТ SK» BEOGRAD
NAŠA DILEMA PROLETARIJAT ILI BIROKRATIJA
Sinoč u 18 časova Veće Filoaofsko-istorljskog fakuiteta ođlučilo je da profesori ovog fakulteta stupe u štrajk i da se ne vraćaju na posao sve dok se ne udovolji studentskim zantevima. Studenti su zauzeli fakultet i u dvorištu zgrade neprekidno se vode diskusije o ciljevima i budućnosti studentskog pokreta. Studenti fiilozofije počeli su da izdaju bilten i do zaključenja našeg lista izašlo je i podeljeno je građanima i studentima više hn> jeva ovog biltena. U jednom od brojeva kaže se: »Nama, studentima, nije nanesena nikakva posebna nepravda« i protestuje se pmtiv postojanja socijalne nejednakosti u našem društvu i protiv nacionalističkih ispada u nekim forumima društveno-politički'h organizacija. Akcioni ođbor stuđentskog pokreta sprema i tekst rezolucije u kojoi će se obratiti radnicima, scIjacima, studentima i svim progresivmm snagama SFRJ, Zgrada Rektorrata i Fakulteta opkoljena je kordonima milicije, ali to ne sprečava radnike i građane đa izražavaju soliđarnost sa zahtevima studenata. Studenti traže da se organi milidje uklone, pošto bi oni sami mogli da ртеuzmu održavanje reda na Univerzitetu, U permanentnoj diskusiji koja se održava u dvorištu fakulteta učestvovalo je (iako teže povređen u demonstradj araa) i profesor dr Ljuha Tadič. Tora prilikom on je u podužem govoru rekao: Ovo su veliki trenud naše istorije u korirna moramo biti principijelni i dostojanstveni. Могашо znati šta hoćemo, moramo stvoriti iasno formulisan program naših zahteva... Neki nolitićari su konačno danas prvi put počeli ozhiljno da se bave pitanjima koja su na dnevnom redu ovog đruštva već više godina. To treha pozđraviti, ali ne treba zaboraviti da su neki od njih ođgovomi za brutalne postupke milicije prema stuđentima. Ciljevi radnika i stuđenata su iđentiČTi i ne smemo dozvoliti da se radnička klasa ove zemlje, posredstvom sređstava inforraadia, sramno obmane... Naša dilema je proletarijat Ш birokratija. a to je O'uovna dilema kretanja savremenog đruštva...« г. т. - p. г.
Zaključci plenuma Univerzitetskog odbora SSJ beogradskog Univerziteta od 1968. godine
Pevodom đogađaja koji su s« u protekla dva dana odvijali na Beogradskom uiiiverzitetu (u Studentškom gradu na Filozof&kom, Mašinakom, Prirodno-matemaiičkom i još nekim fakultetima) a o kojima su naša štampa i druga sredswa javnosti 4 izveštavala ne. upuštajući se ,u sagledavanje stvarnih uzroka tlh događaja, već se zaćbržavaiuđi samo na spohašnjem opisu istih, Plenum Univerzitetskog odbora smatra da u ovom trenutku treba kroz pravilno tnformisanje javnosti istaći oshovne stahteve studesnata: Studentski zahtevi nisu stalešfkog karaktera, jer studenti nisu, niti mogu da bydu, klasa sa svojim posebnim interesima, već su deo druš-t-уа koji se stalno ukljufiule u njegove procese, i kao takvi moraju i imaju pravo da se interesuju za sva zbivanja u zemlji. Zbog toga su se u protekla dva dana zalagald da se smanje velike socijalne nejcdnakoeti u našem društvu, da se hitno rešavaju problerai nczaposlenosti da naš! Ijudi ne bi moralj da se iseljavaju u Inostranstvo; da se obezbedi stvarna demokratija u svim oblastima društvraog života i da se zajedno s tlm omogud brže i temeljnije uspostavljanje samoupravnib ođnosa. ’fJr * HrilnMlini o
KONFERENCIJA STDDENATA I NASTAVNHCA MASINSKOG FAKULTETA
Solidarnost kolegama u Novom Beogradu
I studentl 1 nastavnici Mašinskog fakulteta reagovali su na događaje koji su se odigrali u Novom Beogradu u noći između 2. i 3. maja. Več u 15 časova 3. maja održana je Konfcrencija studenata i nastavnika Mašinskog fakulteta. Za govornicom u prepunom amfiteatru smenjivali su se profesori i studenti, iznoseći probleme celog društva, studenata i Univerziteta koji se, po njihovom mišljenju, sporo ili nikako rešavaju. Dekan fakulteta, dr Milan Antlč, čljl je govor često blo prekldan burnlm aplauzom studenata, istakao je da celokupno naše društvo mora što hitnije da pristupl rešavanju osnovnih zahteva koje iznose studenti, a kojl se odnose na socijalnu diferencijaciju u društvu, na njlhov materijalnl položaj, na njihovo aktivnije uključivanje u samoupravljanje na fakultetu i na Univerdtetu, kao 1 na omogučavanje njihovog zapošljavanja po završetku studlja. »To su pltanja rekao je dr Antić koja se ne postavljaju od juče, all za koja ee još uvek ne naziru rešenja«. Na Konferenciji je pročitan ! pozdravljen proglas Akcionog komiteta Studentskog grada, Univerzitetskog odbora SS i redakcije lista *Stu dent *. a zatim je. negde oko 16,30 časova, 1000 studenata, zajedno sa svojim profesorima i asistentima, u besprekomo organizovanoj povorci, krenulo ka Novom Beogradu, Kolonu је, međutim, na uglu Francuske i Ulice Сага Dušana, zaustavio autobus sa tnilicijora, posle čega su se studenti, bez ikakve gužve i nereda, vratili na faloiltet, gđe su nastavili svoju Konferenciju. Tada su Još jednom potvrđiU đa oni nisu ni za kakva dlvljanja I konfrontiranje koje bi moglo samo da nanese štetu ugleđu stuđenata, več da se zalažu za jedan racionalan I ozbiljan pristup rešavanju svih nastalih problema. Posle Konferencije, koja je završena oko 19 časova, na fakultetu je ođržan zajeđnički sastanak FOSS-a i Sekretarijata SK. Razgovarali smo tom prilikom sa dr Bogdanom Pilićem, profesorom Mašinskog fakulteta, koji je*za sve vreme Konferencije bio sa stuđentima, i koji nam je ukratko izneo osnovne stavove nastavnika i studenata Mašinskog fakulteta. Рге svega, refcco je đr Pilič hoću da kažem da pojave i najuovija zblvanja među studentima Beogradskog univerziteta ne treba da predstavljaju nikakvo iznenađenje. Probleml kojl se pomlnju i o kojima se saia govori jostoje več niz godina i samo minhnalni 1 nezadovoljavajući rezultatl koji su za to vreme postignutl pravi sn uzrok oVlh zbivanjn. Nemlfe dogadafe I ekscese, kojHi }e bilo ncćas n г Novom Beogradu, Ireba c4nrakterisr.tf као
vu, nijc težnja za uravnilovkom, k&ko je oekl pojedinci tumače, da bi na taj naćki ргОсгШ stvarne probleme i pokazali nerazumevanje etadenata za sadašnju situaciju. Zbog toga su atu> denti protiv svake one teorije i ideologijc, t takve se danas pojavljuju kod nas, koje «q apologetski odnose prema sadašnjem trenutkn u našoj zcmlji. Studenti osećaju potrebu da stvarnom afcw oijom suzbiju intelektualno i idejno sivilo koje se danas širi u našam droŠtvu. Uzimajući u obzir opravdanost stxiđentskih zahteva, Plenum Univerzitetskog odbora katc gorički osuđuje ncljudske postupke milicje prcma stuđenlima i zahteva da se smene i po zovu na ođgovomost svi oni koji su na bilo koji način krivi za neshvatljivo surovo ponašanjc milicije, i da se zbog besprlmemo lažnih obaveštenja javnosti smene direktori i uredn-ici beogradsk’h dr.evnih listova. Radio Beo građa i Tanjuga, a da se studentima ргеко ovih sredstava komur.ikacija omogući da se ssmi predstave javnosti. 'Žc.i •'*’ v ЛУј. u 4 шЂш U cilju osmišljavanja dalje akcije dogovo reno je đa se: 1. četvrtog, juna (utorak) 1968. na svirn fakultetima, akademijama, visokim i višim ško lama Beogradskog univerziteta organizuju se zajednički zborovi studenata i nrofesora na ko jima će se razgovarati o sadašnjoj situaciji na Univerzitetu i u društvu uopšte. Da bi ti zborovi ostali na тагаlпоро!Ш6 kom nivou studenata, potrebno je organozovati na svim fakultetima studentsku službu reda 2. Da se radi tačnijeg informieapja studo nata i građana izdaje bilten i vanredrii broj »Student« o akcijama koje su u tofcu. 3. Da se na odgovarajućim mestima ifn hitnije pristupi realizovanju studentskih zahteva koji su izneti u zahtevu akdonog komiteta demonstracija i zborova studenata na Univfir zitetu. 4. Da se podržavaju sve konstruktivne adodj« stuđenata na Univenritetu, ali sc ujedno ogrr. đujemo i osuđujemo sve tendendje vanja studentskog pokreta. PLENUM UNIVERZrnrrSKOO ODBORA SBJ BEOCRAMBOC OmVERZITBTA pojavc drogorazređnog značaja, a п prvl јЛиј postavitl ono Bto nas, I studente 1 nastavnik. najvlže tlltl I pogađa. MI ne tražimo I ne вку Шпо od društva nlita što nam ne prlpada, vA *amo da ono isptmi svoje osnovne obaveze koj« ima prema Unlvendtetu 1 etudedma. Kojl m naii zahtevi? Prvo: otklonit! sve što dovodl đo raznih vk đova nejednakosti 1 diferendranja među ml>* dim Ijudima, tj. do toga đa neko može da studira (oni čije sodjalno poreklo to dozvoljava), a neko ne može. Položaj svakog našeg građanina, pa i studenta, шога da bude u zavisnosti od njegovog rada, onako kao što pređviđa Ustav. Drugo: brže rešavatl problemć hezap<*inosti u našem društvu. Treće: bolje rešenje materijalnog i društvenog položaja studenata i Univerziteta. To znači, najhitnije rešiti pitanje smeštaja, ishrane, prcvoza, stipendiranja i kreditiranja studenata. Cetvrto: dalji razvoj samoupravljanja na Univerzitetu, јег mnoge nezgode sa stuđentima 1 nastaju baš zbog toga Što nemaju mogućnosfi da sami odlučuju. Studentima mora da se pruži prilika da sami rešavaiu svoje probleme; г.е samo one vezane za njihov životni standard, veđ i probleme koji se tiču Univerziteta. Isto tako, omogućitl Univerzitetu da aktivno učestvuje u rešavanju svih pitanja našeg društva I peto: povećati napore za brže rešavanje problema nezaposlenosti mladih stručnjaka, Eto, to bi bili, ukratko, osnovni zahtevi koji su se čuli na današnjoj Konferenciji studenata i nastavnika Mašinskog fakulteta završio je dr Bogdan Pilić. Oni če biti dostavIjeni Izvršnom veću Srbije i Centralnom komitetu SKS, a o svemu tome obavestićemo i CK SKJ i druga Tita. Novi zbor stuđenata 1 profesora Mašinskog fakulteta zakazan je za danas u 8 časova.
P. DAMJANOV
JIMEMA UCESNIKA DEMONSTRACIJA Za] ■KOJE SE JOS UVEK NE ZNA GDE SEI f NALAZE Falk Mustafan, Slobodan Kl5, Radojkog ■ Aleksovski, Spaso Cosovlć, Stojan PuSlcaJ ■ DragUa Kostlč. Danka Kovačevič. &■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■■•!
STUDENT Н Н Z 2 у IZLAZI UTORKOM у Q CENA 30 PARA fi TOSTANSKI PAH 692 H H СЛ СЛ STUDENT UREĐUIE REDAKCIJSKI KOLEGUUM BORISAV DZUVEROVIC, ALIJA HOD2IC, ALEKSAN DAR ILIC, KEMAL KURSPAHIC, BRANKA OTASEVIC RAJKO PAVTCEVIC, MILISAV SAVIC GRAFICKI UKEIJNiIK FLORIJAN HAJDU GLAVNI I OIKJOVORNI UREDNIK ĐORĐIJB VUKOVIC IZDAVAC UNIVER/lIEISKI OOUOR. - URttDNJAIV 0 l ADMINISTRACUA BEOORAU. SVETOZARA MAP KOVICA BROJ 79-11. - lELEFON 645 894. - ГЕКИС 1 RACUN 6088 1291-2. - GODISNJA PRETPIAIA 8 D l ' NARA; ZA INOSTRANSTVO I OINARA. - бТАМ? л •GLAS« BEOGRAD. V! AJKOVICEVA 8.