Студент

Ljudi s nazadnim sposobnostima RAZGOVOR S RADNIKOM MILANOM STOJANOVIĆEM Interesuje me Tvoje mišljenje o studentskom pokretu. Kakve su njegove realne osnove i moguđnostl u okviru postojeće konsteiaclje snaga i odnosa? Da 11 je po Tvom shvatanju osnovano očekivati lzvesno prebrodavanje krlze u kojoj se našao socijalizara kao svetski sistem? Moje mišljenje o studentskom pokretu je uopšte to da je taj pokret na progresivnim osnovama, i da je mladost automatski d u koraku s tehničkim progresom. Ona je krenula onim principima koje zahteva dostojanstvo progresivnog čoveka, a ne polukapitalističkog ili kapitalističkog robota. Jer, mlad čovek ne može da radi i stvara pod nečijira nazadnim sugestijama koje nemaju osnove ekonomskih i moralnih Ijudskih principa. Realne mogućnosti studentskog pokreta su i realne mogućnosti širokih narodnih masa, i one su zacrtane duhom Marksa, Lenjdna i Tita. Ali, taj duh po mom mišljenje kao marksiste i komuniste amatera (nisam član SKJ) trebalo bi da upozna i aktivira kako duhovna progres radničke klase tako i tehničfci progres, i ona bi morala da zauzme jasan stav i da izbriše prošlost. Studentski pokret, izgrađen na Intelektualnoj bazi, po mom dubokom uverenju na zdravim je socijalis'tičfcim principima, koje ja lično podržavam, i sraatram da od tih principa neče odstupiti. Tim odstupanjem ojačale bi nezdrave snage, te bi se moralno i još više materijalno osetile močnijim. Ovim jx)kretom data je, po mom uverenju, jedna doza leka kako bi se odstranile parazitske snage socijalističkog društva uopšte, a koje su počele da puštaju sve dublje i dublje svoje korene, sišući tako krv materijalnog rada za svoj lični nazadni politički i ekonomski prosperitet. Da U je naš stuđentskl pokret doneo nefito novo n ovom sralslu, 1 kako ga T1 prihvatafi? Vaš studentski pokret nije doneo ništa novo, jer to sve što je doneo več je zacrtano našom socijahstičkom revolucijom, našim Ustavom i programom našega Saveza. Međutdm,

smatram da niko ne može i nema pravo da koristi zaostale instinkte svojih pradedova u svrhu svog političko-karijerističkog i ekonomskog prosperiteta, kao što sam to gore već pomenuo. Jer, time se kvari čistoča revoluoije i skreće s onoga puta koji je utemeljen našom sodjalističkom praksom. Mislim da je ovim pokretom vrlo ozbiljno skrenuta pažnja na ova pitanja. Studentski pokret prihvatam kao da je i naš radnički pokret, koji kroz studente to i jeste. Sigurno je, Iz ovoga Sto si rekao, da Ti nlje strana poziclja našcg pokreta. Interesuje mo Tvoje mišljenje o odnosu našeg pokreta i naše radničke klase, jer kao što Ti je poznato, u ovom pravcu činjenl su ogromni naporl kako bi se sam pokret prikazao kao potpuno suprotan i interesima i istorijskoj inlcijativl radničke klase. Ovde želim da naglasim da govorim u svoje lično ime. Kao radnik koji je posle oslobođenja kroz svoje učenje rada i kroz vlastito sticanje pravog socijalističkog obrazovanja smatram da nisam ništa strano našao što bi možda ličilo na razmimcdlaženje interesa radničke klase i samog studentskog pokreta. Citajući vaš Akciono-politički program našao sam u celini iste principe koje se tiču i nas radnika. Moje mišljenje je da studentski pokret nema neke egostičke, usko staleške i svoje in-terne interese u smislu poboljšanja samo njegove materijalne osnove, kao što sam ranije bio obavešten od našlh novina. Da U Ti smatraš đa je stuđentaki pokret u potpunosti na nlvou princlpa 1 načela naše socljallsličke izgradnje? Ili si možda primetio neke tendencije strane pozicijl Saveza komunista 1 našoj privrednoj reforml u okvlru samog pokreta, kao što je to štampa u više navrata htela da prikaže javnosti, posebno našoj radničkoj kiasi? Ja smatram da je studentski pokret zasno van na svim princdpima Ijudskiih prava i htenja progresa koji, opet ponavljam, ne ide nekim drugim putem koji bi bio suprotan stavu pravog socijalističkog pokreta Ja lično, saučestvujući i duhovno i stvamo u studentskim pokretu, smatram da nema ništa stranog u njemu što bi rušilo socijalističke principe. Moje mišljenje o štampi je to da se štampa od prvog dana stavila u službu bdrokratiji da bi odbranila lične poricije pojedinih nazadnih umova. Mislim da štampa mora da se stavi u službu javnosti i istini. štampa je velikim delom, u svojoj poltronskoj službi, stalno iznosila jednu dmgu montiranu, na svoj način, istinsku laž pred radničku klasu i time je smatrala radničku klasu nezrelom kada se bojala da donese pravu istinu. I na kraju, imafi 11 neku poruku 111 savet »tudentlma n njlhovoj tek preditoječoj borbi? Pošto sam duhovno sa vama mlslim da ne bi trebalo da odstupite nd koraka u tek započetoj borbi, nego bi trebalo iči dalje kako bl se ostvarili istorijski interes jedne mlade generacije koja se drznula da baci pod noge sve što je prljavo i nepošteno. Bez obzira na dalje udarce birokratije treba im vraćati dvo-

struko. Dodao bih još ovo; u pretkongresnu aktivnost morala bi da uđe u plan i akcija studentskog pokreta. Moje je skromno mišljenje da bi trebalo da i vi sami studenti, kao i rai radnicd u Savezu i van Saveza pošaljemo svoje delegate na IX kongres, jer mislim da svi imamo pravo na zajednički i demokratski dijalog. RAZGOVOR VODIO; B. V. BORJAN

Gde su uzroci studentskih nemira

Za temeljne rekonstnikcije 1 đublje ocene događaja vezanih za akciju »Crveni Univerzitet« sdgumo da ovaj čas nije najpovoljniji, jer dani koji dolaze još mnogo šta nose, ier politički »razlog« pri ocenjivanju, usled blizine zbivanja, potiskuje naučni »razlog«, jer se ne raspolaže potpunim i sređenim znanjima. Po svoj prilici, dani studentskog štrajika samo su otvorili jedno političko uzavrelo razdobije. Ipak, dobro je pokušavati sa davanjem ocena. Tiril pre što je okončani štrajk bio jedan poseban i zatvoren kmg događaja sa jćtsno ispoljenim karakteristikama. Zato mislim da je korisno i dobro bez obzira na sve teškoće govoriti o događajima s ciljem da se utvrde njihovi uzrocd, njihove karakteristike 1 njihov značaj. Jedan incident, nastao povodom nekakve zabave, pretvorio se u političku akciju izuzetnog značaja! Ova činjenica je rečita samo po sebi. Ona je ponovila jedno istorijsko iskustvo: čajni događaji mogu početi (i to često biva) iz siitnih povoda, koji često sa samim tim događajima nemaju nikakve suštinske veze. Ona ie pokazala koliko je situacija bila bremen.ita problemima kada je tako lako bila zapaljiva. Koji su opšti uzroci čindli situaciju takvom da je jedan incident mogao dovesti do junskih dana »Crvenog Univerziteta«? Moj'_ ođgovor moram početi time đa je bilo više i raznovrsnih uzroka. I moram odmah đodati: delovali su ne samo uzroci koji su se neposredno veztvali za poloiaj one društvene grupe koja se pokrenula (za stuđente), nego su delovah ' i opšti društveni uzrocu 1. Poći ću od ekonomskih prilika. Poslednjih nekoliko godina privredna situacija je bdla daleko od dobre. Pad vrednosti dinaira pred Reformu, porast cena, nezaposlenost, nizak standard jednog deia stanovništva, odlazak u mo stranstvo radi posla— sve su to bili znaci kirize. Privredna i dmštvena reforma donela je pro gram za rešavanie postojećih problema i nastojaia je otvoriti dobre i daleke poglede u buđućnost, Ali Reforma nije mogla biti sistem jednostavndh rešenja; ona je čitav proces prave borbe za savlađivanje teškoća, dakle pretpo stavlja snažnu i dobro vođenu aktivnost u toku dužeg perioda. Čind se da je radi uspeha bilo neophodno odliično i brzo uključiti sveže dmštvene snage, posebno mlade stmčnjake, i u ekonomski i u poliitički život. Sa ovim poslednjim nije išlo, ukoliko je uopšte i išlo. U svakom slučaiu, ekonomske nedaće morale su roditi dmštvene probleme (nezaposlenost, masovan odlazak u inostranstvo), a sve to ie uslove za političko postavljanje pitanja i za javljanjem političkih borbi. 2. U našem dmštvu postoji velikl broj Ijudd čija je profesionalna dužnost i pravo đa vode javne poslove, politiku. Neposredno poreklo tog sloia jeste vreme jake državne vlasti koje je za nama, vreme u kome se nastoialo obuhvatiti jakom državnom kontrolom dmštvo u celini a za to je bio neophodan snažan i razviien aparat vlasti. U izgrađivanju socijalističkog dmštva i države ovaj sloj je igrao značajnu uloigu.

Sa razvijanjem samoupravijanj a, sa težnjama da se stvori demokratija i sa učvršćenjem u psdhu velike večdne građana j ednos tavnog stava da je socijalizam dmštvo Ikoje oni žele, stvama potreba za ovim aparatom postaj,aia je sve manja. Ipak, taj aparat se nikako ndje smanjivao, šta vlše iz njega su neprestano dx> larili napadi na neku neuhvaitljivu birokratijiu. Treba dodati da obnavljanje i podmlađavanje ovog sloja nikako nije vršeno normalnim uzdizanjem sposobnih Ijudi dz svih dmštvenih tokova, koji su bivali sve brojnlji, raznovrsniji i snažndji, nego iz ustaljenih poldtičkih kanala (posebno omladinskdh organizacija). Na žalost, za neke pripadnike tog političkog sloja, s obziroma na njihove stručnost i sposobnost, vlast koju imaju jedini je izvorjnjdhovog ugleda, staindarda i ispunjenosti zivota. Sloj Ijudi koji u svojim mkama koncentriše vlast i moć, traži da bude priznat za jedini izvor ideologije i za jedinog naslednika Revolucdje, bnani da je on pravi mkovodilac socdjalističkog razvoja protivnost je samoupraynom i demokratskom dmštvu. Istovremeno je jedan od uzroka dmštvenih uslova za emptivne poltičke istupe. 3. U našem dmštvu žive i igraju značajnu ulogu ideje samoupravljanja, ličnih sloboda, prava na sadržajan privatni život itd. Same sobom ove ideje su podstdcaj na akciju protiv birokratije, hegemonlje, vladajućeg sloja. Situacija je složenija tim pre što te ideje svoje snažne zatočnike imaiu među Ijudima iz dmštvene gmpe na vlasti. Šta više, ti programi su i nastali među najviđenijim liudiba Revolucije i našeg socdjaiizma, i od njih su do studontskih nemira činieni največi naipori da se te ideje sproveđu u život. Kako su objektivm d subjektivni otpori u dmštvu uticali da se ove ideje ne realizuju u potpunosti, da ih neki koriste kao pogodna sredstva za vladanje masama a ne za oslobađanje masa, da su ih neki pokušavali odbaciitd, moralo je doči do pokreta u dmštvu koji je posledica snage ovih ideja, spremnosti da se pomogne sooijalizmu takvom akcijom, uverenosti da se time pomažu oni Ijudi na vlasti koji se iskreno bore za taj program. 4. Jedno socijalističko dmštvo je moralo postati bremenito političkim sukobom kada su se u njemu počele snažno razvijati nesocaja-

listlčke pojave (velike socijalne razlike, snažno jačanje privatnog poseda, čak kapitala itd.). 5. Studentski pokreti našeg veka nesunmjivo se u svim zemljama pojavljuju kao politički raznovrsni, ali česti su i jedinstvefni istupi stuđenata bez obzira na sve te razlike među njima. Td jediinstveni nastupi studenata siguran su društveni simptom velikih i nagomilanih pitanja koja troba rešavati. Ne ulazeoi u objašnjenje ove pojave želim reći samo to da su studenti u našera vremnu posebno osetljiva i indikativna društvena grupa. Ovim niisarp rekao da su osnovna snaga društva. Studenti su samo ona grupa koja prva stupa u akci ju demonstriranja, a uspeh njihove iakcije uvek je zavisan od podrške dirugih politdčkih i društvenih snaga (posebno od radništva, koje je u našem vremenu osnovna snaga socijalnih pokreta). Osetljivost studenata kao druuštvenog sloja nije poslediica materijalnog položaja, ali materijalni položaj utiče na jačinu te osetljivosti. Studentski problemi takođe su među uzrocima junskih demonstracija. Ti problemi mogu se svesti na dve osnovne grupe: jedno, nizak standard dela studenata, drugo slabe lične perspektdve po diplomiranju. Smatram da je materijalni položaj naših studenata igrao snažnu ulogu, ali bih rekao da je ograničenost ličnih perspektiva imalo veći, iako manje vidljiv, uticaj. šta je to njima ograničavald perspektivu budučnostd? Pre svega teškoće nalaženja službe. Ali, tu je veliku ulogu igrala i činienica neopravdano male mogućnosti za širi izbor službi u koje jedan mladi stručnjak po diplomiranju može da uđe. Kod n.as važi da fakulteti, tj. odseci i odeljenja na fakultetima, stvaraju uskog stručnjaka sposobnog samo za jedhu vrstu društvene delatnosti. Ovo je samo delimiono tačno. Ima studija koje mladog čoveka kvalifikuju za ćitav niz struka, naročito onih vezanih za kulturu i za javne poslove. Zašto jedan klasičnn filolog (mlad čovek sa izvrsnim znanjem živih i mrtvih jezika, izvanredne kulture i sa veoma vaspitanim intelektom) kođ nas teško nalazi posla kad je osposobljen za niz poslova u društvu, politici i kulturi. Ili. politička tela ne pokazuju spremnost da. vršeći izbor prema sposobnostima tih mtađih liuđi, oko sebe okupljaju štabove istoričara, sociologa. ekonomista, pravnika, etnologa, geografa itđ? To što društvo mladom stručniaku nije otvaralo raznovrsnu mogućnost izbcra struke po diplomiranju, uticalo je takođe da do akcije politdčkog karaktera dođe. 6. Nikako se ne smeju zanemariti kretania koja su postojala među studentima Evrope tokom ovpg proleča. Vesti o tim događajima su do naših studenata dopi.rale kao inspirativne informacije koje budu svest i volju za akcdju (Ali kada je do akcije došlo, ona je bila potpuno naša bez ikakvih primesa stranih uticaiak (Deo izlaganja dr. Andreja Mitrovića u diskusiji na ogranku SK Filosofskog fakulteta).

ANDREJ MITROVIĆ

IZ IZVEŠTAJA UNIVERZITETSKOS SAVETA 0 DOGAĐAJIMA NA UNIVERZITETU 00 2. D0 10. JUNA 1968. GODINE

P'renosimo onaj deo izveštaja koji govori o situaciji kod podvožnjaka neposredno pre nasrtaja milicije na studente. »Studenti su bili vrlo razdraženi i atmosfera vrlo naeletkrisana, ali se neprekidno klicalo predsedniku Tilu, skandiralo Tito—Partija i pe<rale pesme o Titu. Oko 12,15 časova, u trenutku kada je izgledalo da će se pozitivno završiti pregovori koje su vodili V. Vlahović, M. Minić i prorektor T. Bunuševac sa studentskim rukovodiocirna u vezi sa nastojanjima da se studenti tu zadrže i otpočnu pregovori o ispunjenju zahteva sa mitinga, iznenada je došlo do teškog napada. Milicija je počela da tuče studente pendrecima, studenti su počeli u panici da beže i bili su gaženi i teško batinani. Stvorila se stravična slika studentskih tela koja su se u gomilama valjala po kaldrmi i milicionera koji su ih nemilosrdno gazili i batinali. U isto vreme od strane milicije bačene su i bombe sa suzavcem. U toj gužvi pregažen je i prorektor Gligcv rijević, a teško su izbatinani profesori Radojica Kljajić i Ljuba Tadić. Svi pokušaji da se zaustavi milicija, koje su činili predsednik Skupštine M. Minić i prorektor T. Bunuševac, bili su uzaludni. Tom prilikom su i oni dobili po nekoliko udaraca. Bežeći, nešto kasnije, studenti su upotrebljavali kamenice, kojima su obasipali milicionere u prostoru ispred zgrade Opštine Novi Beograd, gde je okršaj dostigao vrhunac. Više milicionera je povadilo pištolje, a neki su počeli i da pucaju. Milicioneri su sa pištoljima u ruci jurili studente, među kojima je bilo i puno studentkinja. Pretila je najozbiljnija opasnost da dođe do teškog krvoprolića. Negde između skvera i zgrade Opštine i Robne kuće »Fontana« Miloš Minić je uspeo da Zadrži miliciju i studente i zatim zajedno sa njima i prorektorom Bunuševcem povukli su se u Studentski grad. Ostajući sa studentima M. Minić i prorektor T. Bunuševac obišli su u ambulanti povređene studente«. UKINUTI STIPENDIJE ORGANIZATORIMA DEMONSTRACIJA

Na zbom borskih rudara, održanom u utorak, oštro su osuđene demonstracije studenata Beogradskog univerziteta od drugog i trećeg juna. Ovakav način reagovanja studenata zbog nerešenog materjalnog pitanja okvaMfikovan je na zboru kao atak na dosadašnje tekovme našeg samoupravnog društva. Sa ovog skupa upućeno je pismo Predsedništvu CK SKS i Republičkom izvršnom veću, u kome se pored ostalog pruža puna podrška merama koje su preduzete za rešavanje materijalnih i drugih problema studenata. Mi rudari Bora duboko srao ozlojeđeni ovakvlm postupcima grupe beogradskih studenata, rečeno je pored ostalog na zboru. —■ Uvereni smo da većina njihovih kolega drugačije msle i da se ograđuju od ispada grupice svojih neodgovomih drugova. I pored oštre osude načina na koji su studenti reagovali, na zbom borskih mdara pmžena je podrška njihovim opravdanim zahtevima, ali je isto tako zahtevano da se svim stipendistima Rudarsko-topioničarskog basena, koji su učestvovali u organizovanju demonstracdja obustavi slanje stipendiija. Zborovi su održani i u flotaciji, transportnom pogonu i dr. I na njima su oštro osuđene demonstracije studenata i pmžena podrška Predsedništvu CK SKS i Republičkom izvršnom veču. , ZAKLJUČAK 8. Zahtevamo da komunisti i ostali studeoti i nastavnici na Fakultetu u Bom zauzmu svoj stav prema izgredima studenata u Beogradu l ograde se od njdhovih postupaka koje osuđujo cela naša javnost. Studenti borskog Fakulteta dužni su da razmotre zahtev i stavove radnih Ijudi Bora kojl su na masovnim skupovima jednodušno osudili nedavne događaje u Beogradu. (»KOLEKTIV«, BOR, 7. JUN 1968. GOD.) KAFKIJANSKI PRIZOR NA TRGU REPUBLIKE Ja, dole potpisana, dajem izjavu povođom povrede u sukobu sa jednim sumnjivlm ' građaninom, dana 6. VI 1968. godine na Trgu Republike, oko 17,30 časova. Išla sam ulicom Čitajući »Student«, kada Je na mene naleteo, verovatno agent, sa rečima: »Pazi, još jedno obeleženo đubre«. Počela sam da protestujem zbog toga, tada me je on uđario rukom, iz sve snage, i ja sara pala. Tom prllikom povredila sam nogu. Jetlan Čovek je odmah pritrčao da me brani, i dok su se oni raspravljall, ja sam uspela da pobegnem. s. ć. STUDENTKINJA FILOLOSKOG FAKULTBfTA (BR. L. K., 26318, SUP PIROT) ŠTA SE PISALOO POKRETU Preko Stampe nismo bili dobro obavešteni o vašem pokretu i u prvom trenutku imslili smo da je to pokret mlade buržoaske inteligencije za bolje životne uslove, a protiv nekvalifikovanih radnika i službenika. Ovaj strah potekao je i od našeg susreta sa s’edam studenata iz Praga koji nas je prilično razočarao. Za većinu njih proces demokratizacije znaoi: život za pojedinačne privatne interese, katoličke, nacionalne, srednjoburžoaske itd. Samo su dvoje od njih bili socijaMsti. Oni su hara rekli da je snda, posle prve faze solidamosti koju je dzazvaJa zajednička borba prot'v državne administracije, došlo do pojave više gmpa koje se bore za svoje sopstvene interese. Pretpostavljam da 1 u okvim vašeg stuđentskog pokreta postoji široki speklar interesovanja. To može da bude opasnost, ali i prilika da se studenti politiziraju. (Odlomak pisma upučenog UO SSBU). 1 DOROTEA DANE Naporaena: Dorotea Dane je studentkinja Slobodnog Univerziteta u Berlinu 1 bila je učesnik na ovogodišnjem aprilskom susretu u Beogradu. NEPRAVEDNA OPTUŽBA I Neki politički radnici i novinari optuživali su fakultete pored ostalog i za to što su dozvolili da na zborovima govori jedan broj tobože sumnjivih lica. Oni su istakli da je i pesnik MATIJA BEćKOVie spadao u grupu onih koji su se muvali oko fakulteta sa željom đa dobiju tzv. političku rehabilitaciju. Pošto su nas akcioni odbori obavestili da su mnogi književnici, i M. Bećković među njima, bili pozivani na zborove i da tamo nisu držali politčke govore, već da su čitali pesrae ili prozu, smatramo da bi sva ta podmetanja trebalo oštro osuditi. Ima se utisak da su neki pclitički radnici (Draža Marković, na primer) hteli ovim putera da opravdaju svoju nespremnost da dođu na zborove studenata (pošto se govorilo da na tim zborovima skoro i nije bilo političkih radnika). U vezi sa ovim simptomatičan je i podatak da su Radio-Beograd i Televizija, optužujuči Bečkoviča, istakle da je na sednici Predsedništva Repubhčke konferencije SSRN Bečkoviča optužio i Slobodan Anđić, predsednik Republičke konferencije Saveza studenata. Anđić nas je obavestio da to uopšte nije tačno o čemu sveđoči i stenogram diskusije na pomenutoj sednici. Ovi primeri podsećaju na mračna vremena. Đ. V.

DOROTEA DANE

5TRANA 2

STUDENT

dokumenta # dokumenta

VANREDNI BROJ 5