Студент

STRAH OD „NOVE LEVICE“ KOJA NE POSTOJI

Uvcsci m poslednjim događajdma I javljanjem naprednog studesntskog pokreta na Beogradskom univerzitetu rasprele su se u jednom delu bulevarske štampe i čaršijske javnosti čitave teorije o tobožnjem javljanju »Nove levice«, posebne politlčke organnzacije koja deluje izvan Saveza komunista i rzdaje »crveni list« zvani »Studenit«. Prema toj teoriji, koju »Večernje novosti« iz neobjašnjivth razloga proturaju u javnost, ova nova »organizacija«, se zaklanja iza Akcionog programa, čiji je sađržaj već dobro poznat našoj javnosti, i koja ga je okarakterlsala kao progn esivan i svestrano ga podržala. Neki politički forumi su u skladu sa takvim »teorijama« j pretpostavkama već požurili da daju ocenu o eventualnoj organizaciji, koju oni, međutim, nazivaju »Novi pokret«. Dobro je to kad partijski forumi raspravljaju o radu društveno-političkih organizacija, ali je sasvim suvišno i deplasirano pretresati profil i idejnu platformu organizacije koja uopšte ne postoji već je neko vidi kao fatamorganu. Studentski pokret. koji svoje akcije organizuje u skladu sa poznatim Akcionim* prograraom, a sada i šire na platformi Smemica, uvek je bio daleko od pomisli na takvo frakcionaštvo, koje-mu na -ne- '■■s'evovafcmT di'ggdg-načiiT mputivaju ncki iJ'uliijT" • se zaklanjaiu iza kafarjPćnosti. ( vođene akeijS,'^ijerau.‘as';i'“ jst«? .P c>men “t' -te<pj.epredstavljaiu najob:čmje insinndoije. izmišlKv *jie i bi«tasumri ; bvalilbta. pra4K> 1 i r»eq*f [ ođsiv&q; koS^Hbt^an^P^K^ * BULEVARSKE IAGARTTTr" ——" U traženju motiva za pomenute konstmkdje za sada je moguče postaviti samo dve pretpostavke: prva, da se pogrešno postavljaju zbog neobaveštenosti (što je malo verovatno, pošto su se događaji odvijali na podmčju gde ih je bilo vrlo lako pratiti); i druga, da su svesno ležiranc i n skiadii sa tirn čmjcnire iskridpvataj kaže: kojn^ i.4|lskrS wim’ Poš'tane anahtičnre poslednjili događaja na spufefl|&« ovakva busijašrat istupanja,- ; ko"a zamagl' • 'VT

pravu suStđmu pojava. Na sreću, Ipak nljc teško odbaciti providne smicallce i pokušati izneti stvarni smasao pokreta. Prvo, da ne bude terminološkog nesporaauma oko poj r> a POKRET. Mi ga shvatamo ne u smlslu organizacije, a najmanje neke posebne (izvan postojedih) već u smislu akcije. Jer pokretanje krupniih akcija u sadašnjlm uslovima zahteva istovremeno pokretanje svih progresivnih snaga, raeđu kojim, naravno, komunisti predstavljaju osnovni deo koji se rukovodi već poznatim načelima i dokumentima SKJ. To se pokazalo i u junskira zbivanjkna, kada su komunisti odigrali neprocenjivu ulogu u progresivnom orijentisanju pokreta univerzitetskih snaga (ne samo studenata i nastavnika, ved i ostalili univerzitetskih radnika). Drugo, pokret nije nastao »po planu« već se javio sasvim spontano, zbog čega je bilo nužno svesno ga usmeriti u pozitivnom pravou, što je, kako je poznato, i učinjeno vrlo uspešno, On je, zahvaljujući pravilnoj pioceni od strane organizacije Saveza studenata i Saveza komunista, dobio karakter kakav se sarno rnože poželeti. Za nepuriih nedelju dana pokret je uspešnije afirmisao nekoliko samoupravnih tela nego za poslednhhtndad^n^^yrrm^Tupres\ r ega spaTkitf neka vrsta'»radje poznato, occnjen vrlo pozatVvno od pajviših polltičkrh lomma i sv 4 h ostalih progrešhruh Ijudi, Tošto posle junskih doiatfaja objavljene i Smernice to je } laiku p<v potptinoj saglasnosti sa njima. čeb'rto, metod pokreta nije bio nasilnički, kako su ga neki okarakterisali, već potpuno u skladu sa dernokratskim principima, Jeđino Što je izvatf jeste obračunavanje organa javnog rada i a «ve sc jpftprgaiiizovaiii pokret, dakle od prvog odbora. nfe ziftačl Iskrivljavanje i zaobJlasamoupravnih puteva, već borbu protiv Peto, ideja o formiranju pokieta kao posebne polrtickPWgamHacr]e mje niiednog trenutka važila kao ozbiljna među studentima, ali je danas upomo lansiraju neki listovi (ne zna sepa kojim namerama).XT **. . mjS l . Na.Kiaft3U;, f itreba reći nesto u ovu organizicij u, tj. o onim što studentsku organizaeiju i sve progresivne snagc Objašnjenje. Nije, naime, *reč o ekstremnom srrećaniu smden|Ta . nielaJßfttienflK l^mcar^ifeapitaj se gfeje niihpvo mestu, n-ie ir-.nrmao više udesno c-in, da svalta progresivna oi l i lUv IvVU \ra t -ulp VO;

U povodu „Borbinih” uvodnika

»A onaj medu nama, koji se s time nc bl slagao, kojl bi eventualno posllje ovih odluka išao drugirn pravcem i izražavao neke svoje posebne poglede, umjesto da se u punoj mjeri založi za izvrševanje naših odluka lome neće biti mlesta među nama. Mi smo riješlli da oiačamo jedinstvo naših redova. Ne formaino, nego stvamo jedinstvo«. (Tito, Govor od 9. juua 1968.g.) Imi studenti smo znali da će do otpora Titovim rečima u kojima je data puna podrška našem pokretu, doći. Ali, nismo mogli poraisliti da će niihovo uporište biti baš »Borba«, organ SSRNJ. Nismo tnogli pomisliti da će na prvoj strani »Borbe« stajati naporedo Titov govor i uvodnik »Mlado žito i kukolj«, dosad najoštriji napad na studente i niihove zahteve. Evo kakvai ocenu, posle sastanka Predsedništva i IK CK SKJ, daju komunisti iz »Borbe«: »Ne znači li to da su stuđentske demonstracije obiektivno išle za tim da iznude praksu nrevaziđcnog etatističkog rešavanja materi ialnih i društvenih problema koji su tom prilikom ispisani, da se visoke škole samim tim izoluju ođ samoupravnog života radniih liu di i da. najpre u svoioj sferi a zatim i drugde, proturaju staiai logiku hirokratskih raspodela i preraspodela viška rada?« Mnogo bi se ioš dalo navoditi ovakvih misli iz pn'og »Borbinog« uvodnika. Reagovanja ic sigurnn bilo. T. već sutradan (11. VI) »Borba« obiavliuje neku vrstu demantija, svoj dru gi uvodnik; »Posle Titovog govora«. U tome sc demantuiu kaže da ie prvobitni uvodnik »donekle innao dmkčiji ton od izjave druga Tita koii ie. sovoreči o toi temi po prvi nut, svesrdno nodržao studentsku omladianu, i to sasvim određeno. pa i. otvoreno govoreći, od r e đ<’niie nego što je to bio slučai u nekim poTitičkim di'ikusiiama a ? u štampi«. Svaki Tugosloven može se uveriti upoređivaniem Titovos sovora ? uvodnika »Mlado žito i kukoli« da razlike nisu samo »u tonu«, već cla se ovde sukobljavaiu đva suštinska oprečna stava. Ovo bi moglo đa navede na misao da iza »Borbinog« uvodnika stoje upravo one birokratske snage i razbiiaoi partiiskog jedinstva na koje je drus Tito ciliao. Mi se protiv ovib snaga ne borimo samo zato što ie to naše pravo, već zaito što ie to naša dužnost, na koju nas ie opet potsetio drug Tito u svom poslednjem govoru kada nas je pozvao đa mu pomognemo.

’U plašem, uvoctaiičairi nalaze i tako_ providne izgovore kakav je da je uvodndk »još ranije pisan« (?!). Nikoga se ne tiče kada je ovaj uvodnik pisan, Od značaja je samo kada Je on objavljen. A on je objavljen posle Titovog govora. Da li je ovo primer politiičke nepismenosti (kao što bismo želeli da veruiemo) ili zlonamemosti (od čega strahujemo)? Zašto »Borba« ili oni koji stoje iiza njenog uvodnika potcenjuju studente i javnost zauzimajući isključiv, sveznalački stav kompetentnog sudiie u svim nitanjima našeg dmštvenog života? Kako shvatiti ovo; »Svakako ne treba krhati studentsku omladinu što u toku protekle nedelje nije uvek umela da razlikuje šta je progresivno a šta reakcionarno u ovoj akcisji«, Studenti su u ovoi akciji uvek umeli da razlikuiu napredno od nazadnpg. Nisu studenti ni raaloletni ni idejno nedorasli, nego su, a to su pokazali tokom proteklih dana, punopravni i punoletni građani, samoupravljači, politički potpuno svesni i, kako je to u svom govoru rekao dms Tito,' zreli. A pitanje političke zrelosti morali biismo da nostavimo redakciji »Borbe«. Je 1i znak političke zrelosti, u kratkom roku više puta menjati stav prema studentskom pokretu? Je li znak političke zrelostj pisati za dva dana dva različita uvodnika i jos naivno dmgom stavliati naslov »Posle Titovog govora«, kako da i prvi nije bio objavljen posle Titovog govora, i to na istoi strani gde i Titov govor. Studenti su, pak, ioš 4. juna doneli svoj Akciono-politički program od koga nisu odstunili ni do danas, koii je u celokupnoi javnosti naišao na opšte odobravanje i nodršku. a to se obično smatra znakom političke zrelosti. »Borba«, arbitar u pitanjiraa samoupravljanja, tvrdi da ie Univerzitet »žrtva lutanja, ekscesa i neraščiišćenih poimova«. »Borba« nam zamera da se služimo drastično nesamoupravijačkim raetodama. da »dižemo galarau« i koristimo sredstva »uličriih pritisaka«. A zna.iu li dmgovi 5z »Borbe« da je cela studentska akcija vnđena na najnenosredniji samoupravljački način, da su sve odluke donošene na zborovima studenata, nastavnika i _ radnika fakulteta, da su svi programi usvajani na ovakviim zborovima, da su izvršna tela, Akcion' odbori, bili samo operativma tela koia su se na nekim fakultetima menjala svakiih 48 časova. Mislimo da na Uniyerzitetu do sada niie bilo neposređnijeg i stvamiieg samoupravlianja. U članku »Mlado žito i kukolj« kaže se doslovce; «... ni nekim političarima nije pomoglo mnogo njihovo iskustvo u celoj ovoj situaciji. Stndentsisi nemiri sn neke od niih sibnnili. gcv

tovo da ih je uhvatila panika. Tu je valjda i razlog što su i izražavali spreumost da brže bolje prihvate sve studentske parole, čak i najapstraktnije, propuštajući istovremeno da se ograde od svega što je u studentskim akcijama bilo übačeno spolja ili što je bilo podmetnuto iz političkog podzemlja«, Miislimo da bi sastavljač uvodnika mnogo bolje učinio da nam je i'ekao ko su ti političari i da nam je naveo bar jedan primer prihvatanja studentskiih zahteva koji je za osudu. Mi znamo da su veoma brzo reagovala i sastala se brojna odgovorna tela: Republička i Savezna skupština, TK CK SKS i Predsedništvo i IK CK SKJ, znamo i za izjavu druga Tita, ali ni na jednom od pomenutih skupova ni u reči druga Tita nismo primetilj »uspaničeno« i »tribunsko-demagoško« ponašanje i iistupanje. Kod nekih drugih foruma, opet, kakav je na primer Sekretarijat GK SKS, neki stav »popuštanja« takođe nismo mogli da uočimo mada je istini za volju, bilo kakav stav GK prilično teško utvrditi jer je ovo telo umelo da neuobičajeno brzo iz tememelja menja svoje poglede na studentska zbivanja, Molimo vas, drugovi, da kada vam to bude odgovaralo zakažete javni razgovor o suštini uloge sredstava za informisanje i o pozioijama »Borbe« u daljem razvoju našeg samoupravnog sistema. Bilo bi nam drago da, u demokratskom _ razgovru izmenjamo misli sa glavnim urednicima »Borbe« i »Večernjih novosti« dmgovima Momom Markovićem i Slobodanom Glumcem, kao i novinarima Milanom i Mirkom Stamenkovićem. Beograđ, 13. VI 1968. g. AKCIONI ODBOR ZBORA STUDSNATA, NASTAVNIKA I RADNIKA PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU, FAKULTETSKI ODBOR SAVEZA STUDENATA PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU I SEKRETARUAT KONFERENCIJE SAVEZA KOMUNISTA PRAVNOG FAKULTETA U BEOGRADU NAPOMENA; I Ovo pismo je bilo najpre pređato redakciji »Borbe«. Pošto se ono do dams mje pojavilo na stranicama tog lista, zaraženog paranoidnom mržnjom prema studentima, smatramo da ga treba objaviti, jer to nije jedino protestno pismo koje je upućeno povodom »Borbinog« nisania o studentskim demonstraciiama.

STUB ČASTI

Naša rubrika STUB SRAMA izazvala je kod nekih Ijudi opasno uzbuđenje. Zbog toga, a i zbog nekih drugih stvari o kojima ne možemo sada da govorimo (nemamo prostora), mi smo rešili da tu rubriku zamenimo jednom drugom. Ona će se zvati STUB SEĆANJA, a vodićemo je od idućeg broja. Sada nešto o onoj nesrećnoj rubrioi ne bi dugog veka. Mi smo u uvodu jasno i razgovetno napisali da se na tom stubu privezuju oni koji svojim ponašanjem izazvaju moralno ogorčenje, zapravo oni koji su takvo ogorčenje izazivali desetak dana, ne u ovoj redakciji, nego u celoj univerzitetskoj javnosti. Kao takav, stub je bio najviše nalik na one stubove koje su stari Rimljani u slične svrhe određivali, a najmanje je trebalo da liči na ono što Kinezi rade. Jer, kod Kineza takve ocene su isključivo deološke, sa svim fizičkim posledicama koje uz to idu, a naše ocene su ovde bile (i biće) isključivo moralne. Zar danas posle demonstraoija treba da übeđujemo nekog da nismo imali ni najmanje namere da se fiziički übeđujemo sa Ijudima iz ona tri gradska foruma. Mi smo silu videli sasvim golu, i dobro znamo kako izgleda i spreda i pozadi. Zamerili su nam da u ona tri poznata gradska foruma ima i čestitih Ijudi koji msu ništa slabo učinili, pa da zbog nije trebalo sve vezati uz stub. To smo i m i znali, ali nismo mogli da raspoznamo one koji su delovali od onih koji su bili povučeni. Pošto to oni najbolje znaju, morali smo da ostavimo njima samima da uzmu ono što je kome od nas poslato, Rubrika je, rekosmo, izazvala uzbuđoije i ogorčenje čisto moralne prirode. Zbog toga smo odlučili da imena uzbuđenih stavimo na stub časti. Pozitivni mo raini činovi se moraju čuvati za potomstvo. Moramo i mi da imamo svoje »Primere čojstva i junaštva«. Najuzbuđeniji su dakle bili: rektor Univerziteta dr Ivanović, novinar »Večernjih novosti« i novinar »Politike«. Ne uzimamo im za zlo što to nisu baš übedljivo izrazili. Zameramo im 'sarao zbog ove sitnice: nedavno ’je milioija junački tukla studente, a bilo je i još nekih teških stvari u ovih dvadesetak dana. Ovi, koje ipak stavismo na stub časti, ne videše ništa od toga, ako nisu mogli da vide, mogli su bar da čuju. Ali md ne čusmo njih. Možda je, da ne budemo nepravedni. reč o ovome: oni su i ono prvo gledali i slušali, gnev im se taložio i sađa, zaista, više nije moglo ništa zaustaviti da se ta{ gnev u izvornom obliku ne ispolji. Ako ie tako, ova mala primedba brzo otpada.

INTERPRETACIJE

• * • Ovih dana jedan visoki funkcioner, polit’čk! odgovoran za batinanje studenata kod podvožnjaka, s bolnim uzdahom kaže svom nrijatelju:, “ daj bože da ti ikad studenti zaigraiu pred kučom. S VELIKIM ZADOVOLJSTVOM Iduće godine urbanisti predviđaju rušenje podvožnjaka u Novom Beogradu. Studenti su se javili da dobrovoljno i s velikim zadovoljstvom to urade. ZA SVAKI SLUČAJ Pošto iduče godine neče biti podvožnjaka, mnogi predlažu da se izradi jedan montažni podvožnjak, koji bi se postavljao na Bulevaru Lenjina čim bi se ukazala potreba za to. VOŽNJA BICIKLOM Kada su počele demonstracije, rektor dr Dragiša Ivanović bio je u Nemačkoj. Pošto se njegov povratak nestrpljivo očekivao nekoliko dana, na jednoj sednici Saveta Univerziteta neko je pitao zašto se rektor nije već vratio. Ne može čovek da stigne biciklom tako br/.0, pruneti jedan student.

STUDENT H H z sr IZLAZI UTORKOM JjJ Q CBKA 30 PARA Q POSTANSKI FAH 692 H H C/5 CO STUDENT UREĐUJE REDAKCUSKi KOLEGUUM BORISAV DŽUVEROVIC, ALIJA HODŽIC, ALEKSANOAR ILIC, KEMAL KURSPAHIC, BRANKA OTASEVIC. RAJKO PAVIĆEVIĆ, MILISAV SAVIC GLAVNI l OOGUVORNI UREDNIK ĐGRBIJE VUKOVIĆ IZDAVAC UNIVERZI'I ETSKI ODBOR. - UREDNISTVO 1 ADMINISTRACUA BEOGRAD, SVETOZARA MARKOVICA BROJ 79 11 TELELON 645-894, _ IBKUCI RACUN 608-8-1291 2. - GODISNJA PRETPL.AI A 8 DlNARA; ZA INOSTRANSTVO 18 DINARA. - STAMPA .GLAS. BFOGRAD VI .A.IKOVICEVA 8.