Студент
Pisci nisu u sukobu sa idealima jednog društva, nego - s njegovom stvarnošću
GOST REDAKCIJE: BORISLAV PEKIC
• Vaša knjiga »Vreme čuda«, po nekim imanentim porukama, postaje sve aktuelnija, Junaci Vaše knjige stradaju u borbu protiv dogme ili pak kao sredstva dogme. A dogmatizam se ponovo pojavljuje na istorijskoj sceni. Koliko se ideja iz »Vremena čuda« mogu odnositi na staIjinističku epohu? (U poslednje vreme pojavili su se napisi: »Odjek« Ljubomir Tadić, »Student« Andrija Krešić, koji govore o izvesnim analogijama između hriščanske i staljinističke dogmatike). Uprkos prividne složenosti sveta, pri ispitivanju pojedinačnih Ijudskih istorija uviđamo izvesnu monotoniju oblika, kao da se uvek iste Ijudske sudbine skupljaju oko istih modela stvar nosti, kao oko nekog magneta. Uvek isti ili zanemarljivo različit kostur dešavanja ispunjen je mesom uvek istih ili zanemarIjivo različitih pojedinačnih sudbina. Ove jednake modele stvarnosti, ove magnetske kosture dešavanja, koji reprodukuju uvek jednake ili zanemarljivo različite Ijudske situacije, u nedostatku boljeg izraza, nazovimo nekom vrstom ARHETIPSKIH FORMULA. Njih sam (i jedino njih) imao u vidu pri pisanju »Vremena čuda«. Ukoliko se određene istorijske situacije poklapaju sa tim formulama, utoliko se i moja knjiga odnosi na te situacije. Nije mi ni iz daleka bila namera da književnim sredstvima podvrgnem kritici (za koju ja uostalom nisam ni merodavan) jedan određeni društveni ili politički sistem, želeo sam samo da izložim čovekovu poziciju u okvirima jednog večnog sistema nesporazuma, zla, patnje, i, naravno, nade. Želeo bih još nešto da dodam: ne ulazeći u imanentne vrednosti pojedinih dogmi (ne na njima zasnovanih dogmatika) i ne uzimajući u obzir one koje su već po očiglednim posledicama neljudske, nemojmo zaboraviti da su pojedine od tih dogmi bile i ostale pokretači istorije, makakva inaČe ona bila. čovek nesumnjivo zahteva izvesnu stabilnost. U prenosnom smislu rečeno: ako mu oduzmete boga, klanjaće se zlatnom teletu. Covek takođe, bar prema mom mišljenju, ne zahteva toliko slobode koliko bismo mi možda to želeli; on, u stvari, ne želi da Bude odgovoran, on želi da preživi, ne da nadživi. Ponekad mu jedino dogme to omogućuju. One ga lišavaju odgovornosti koje mu nameće sloboda. Oduzimajući mu ličnu svest o svetu, one ga skladno utapaju u jednu opštu, to iest, u ono svespasavajuće MI, fcoje ne poznaje dileme, savest, siunnje, očajanja, i koje ga čini, na mala vrata, opet neodgovornim oruđem sudbine.
Po VašoJ knjozi, sve ideologije su lažne, stvorene su iz ko zna kojih interesa. Vođe i proroci su obmanjivači (Hrist koji umesto vina daje vodu). Recite nešto o tome? I Ja ne tvrdim da su sve ideologije lažne, još manje da su, bar one najvrednije među njima, stvorene iz sebičnih interesa i za zadovoljenje tih interesa. Naprotiv. Isus Hristos želi da spase svet, on u osnovi veruje u svoje pozvanje, On ne obmanjuje. Vrlo bi jednostavno bilo pretpostaviti da je svet naseljen isključivo huljama, i da je istorija dosadna pripovest o tome ko je koga i gde prevario. Ja ne sumnjam u motive izvesnih vođa. Ja samo sumnjam u mogućnost realizovanja tih motiva u okvirima onih arhetipskih modela stvarnosti o kojima smo razgovarali povodom vašeg pitanja. U krajnjoj konsekvenci, vođi su ne raanje obmanuti od vođenih, oni su to na neki način i više, jer dok se vođeni ponekad opiru »obmani« vođi je mahom do kraja slepo slede. Ono što iz toga proizilazi po naŠe živote, dolazi po sili okolnosti. Za ovakav Vaš zaključak koji je inspirisao ovo pitanje verovatno je kriva moja pogrešna interpretacija Mesijine uloge u priči »Cudo u Kani«. U novom izdanju knjige ova priča je izmenjena u tom smislu Što je voda pretvorena u vino d o i st a vino i za čudotvorca i za one koji su čudom opijeni. Ona to nije jedino za Judu. • Kritičari su Vam zamerili na jednostranosti. Istina je, po Vama, veoma poražavajuća. Svaka negacija nije i stvaranje... ZIo se ne može ni uništiti niti ni iz čega stvoritl. Njegova količina je stalna i nepromenljiva. Tako bi mogla da glasi neka vrsta ZAKONA ODR2ANJA ZLA. Ovaj zakon u dejstvu je, u neku ruku, teraa »Vremena čuda« i »Vremena umiranja«. Međutim, bez obzira na jedne izglede, postoji revolt, postoji nada, postoji najzad Sizif koji gura svoj kamen. Kamen se mora gurati uzbrdo čak i onda ako smo svesni da će se čim ga tamo doguramo, opet skotrljati natrag. U tom kamenu je naš život, i ne smemo ispustiti, jer nam je samo jednom dat. Nada kojoj se pri tom podajemo tema je imjige »Vreme vaskrsenja«. kojom ću završiti ovaj biblijski ciklus. Time ne želira da kažem da će on postati manje poražavijući. Biće samo stvamiji. • Literatur« i mit? Mlt je jedan od oblika otuđenja. Kroz mit se otuđujemo od svoje vlastite istorije, ili od sebe otuđujemo svoju istoriju. Predavanje dela volje vođi, dela
Ijubavi predmetima posedovanja i tako dalje, sve su to oblici otuđenja. S dmge strane, alijenacija je jedan od najbitnijih oblika realizovanja ličnosti. To je jedan od razloga koji me primorava da se bavim mitom u jednom svetu koji je mitološki. Bavljenje mitom je osim toga za mene i bavljenje istorijom. To zahteva izvestan istraživački napor u kome uživam često više nego u pitanju. Uo’stalom, nikad se ne bih bavio literaturom ako bi se ona sastojala samo u prepričavanju onoga što sam lično doziveo. • »Vreme čuda« smatram, pojednostavljeno rečeno, angažovanom prozom (iako su to tvrđenje mnogi pobili). Recite nam svoje misljenje o angažovanosti pisca u današnjem svetu. Doba u kome živimo je doba apsolutne prevlasti politike nad svim drugim oblicima ispoljavanja Ijudskog duha i volje. Ma koliko, inače, dramatičan tehnički napredak je samo oruđe u borbi političkih ideja i političkih realnosti. Književnost je, takođe, svojevrsna politika. Da parafraziram Klauzevica: književnost je produženje politike drugim sredstvima. Pri tom politiku shvatam u znatno širem smislu nego što se ona, po prirodi posla, shvata u nekom profesionalnom političkom telu. I takođe, naravno, sa znatno bezazlenijim posledicama po Ijude. Naime, pogreške književnosti plaća ograničen broj njenih Ijubitelja koji, povrh toga, nisu prisiljeni da prihvate smisao i poruku nekog književnog dela, dok
posledice jedne rđave politike trpe svi građani, najčešće bez ikakve mogućnosti da ih izbegnu, pozivajući se na svoju nevinost. U toj relativnoj nedejstvenosti književnosti krije se i njena ograničenost. Njome se ništa bitno ne menja, ona čak i ne upućuje u načine kojima bi se nešto menjalo. Ona samo može da konstatuje čovekovu poziciju, eventualno da kuka nad njom. Ona najbolja može možda i da nas revoltira. Ali, opis neke nepravde nikada ne može imati isto mobilno dejstvo kao nepravda na delu. Zato je sve što mi pisci radimo, na neki način, iz druge ruke. Tražiti isuviše od pisca u smislu vašeg pitanja znači zahtevati od njega nešto što on, nije u stanju da učini po prirodi sredstava koja mu stoje na raspolaganju. Dejstvo književne reči je ograničeno, same su reči ograničene, više izvesne, a povrh svega one vrlo često u konačnom ishodu nemaju ono značenje koje smo želeli da im damo. Povodom angažovanosti želeo bih da skrenem pažnju na jedan moralni preduslov koji ne mo ra da bude značajan za povoljne posledice nečije angažovanosti, ali ima itekakav značaj za onoga koji se angažuje, Postoje Ijudi (oni ne moraju biti samo pisci niti Ijudi od duha uopšte) čije angažovanje, makakvo bilo, ništa ne menja u njihovom životu, oni svojim angažovanjem ništa ne žrtvuju, ništa ne rizikuju, ne daju nikakvu zalogu za svoju iskrenost. Drugi, međutim, koji su primorani da svoje angažovanje ostvaruju pod nepovljnijira spoljnim uslovima, ponekađ
su prinuđeni da žrtvuju znatno više od onoga što tim žrtvovanjem postižu. Moje simpatije upućene su ovim drugim. • Veliki broj pisaca na primeru svog tragičnog života (Dan te, Babelj, Piljnjak i, recimo, Solženjicin) pokazali su da je pravi umetnik uvek u sukobu s društvom (Ovo tvrđenje bi išlo u prilog onoj školskoj frazi da su pisci uvek »ispred). Paradoksalna je pojava, rečeno jezikom naših političara, da u socijalističkom društvu pisac dođe u sukob sa socijalistiČkom stvarnošću. A eto i to se dešava (a ti pisci niti su kontrarevolucionari, niti »plaćenici« Zapada). Postoji li mogućnost da jedno socijalističko društvo prihvati i one pisce koji se kritički otvorenije postavljaju prema njemu? Ako društvo nije slobodno i humanističko, nije ni socijalističko. Ono uopšte nije nikakvo društvo, nego organizovan čopor koji se drži na nasilju i gregarskom instinktu. Ako, međutim, ono sadrži humanističku tendenciju u svom razvitku, onda mu humanistički angažovani pisci ne mogu smetati. Oni su u stvari njegova pretpostavka. Zatim, nemojmo izgubiti iz vida da pisci nikada nisu u sukobu sa idealima jednog društva nego sa njegovom rcalnošću. A ta realnost, makakva da je i izglede pružala, nikada ne može biti objekt obožavanja.
M. SAVIC
MONOLOG JEDNE PROSTITUTKE
Dakle došlo je poslednje vreme... Da i kurve javno istupaju. Ništa, što se čudite. Za mene to kažu. Kažu: ajde izjavi nešto za javnost da upozna javnost tvoj svet kao da je moj svet neki drugi a ne ovaj. A mi ćemo da vidimo ko je za koga pravio ovakve zakone. I gde su me doveli...? Studenti... Jaki ste mi vi platiše. Ovi ovde sijaju 10vu... To je klijentela. Nego šta.. . A sada bez zezanja, folova 1 ostalo... Ko je mene pitao za moju kvalifikaoiju, Ko zna ovde raoiu istoriju. Niko. Ali ja ću Ha vam je ispričam i neka se vidi ko je stvamo kriv. Imala sam ćala kao sunce. Matori mi bio bog od čoveka. I odape. Keva ko keva, preudala se. Onaj očuh neka pijandura svake noći ko čep dolazi kućd. Iz dmge ulice zaudara. Dođe kući i taba kevu. Redovno. Na časnu reč. Ja sam bila klinka, trinajest godina, ali umela sam da razlikujem stvari. Viđim lepo je
čovek taba. Übi. I tako je to iš 10... Keva nikako da navikjne na to polivanje i čim čuje da aligator dolazi ona preko terase kida kod komšinke. Meni je škola išla od ruke i morala sam sve da izdržim. Sve dok se jednog dana... Cujem ja onaj krokodil se vraća kući i kako nijc nagario na kevu on pravo kod mene u sobu... »Gde je moja zakonita žena dere se, a u stvari misli na kevu, Ja se trznem onako sanjiva, kažem: »Ne znam, odakle ja znam gde je vaša zakonita žena« (ja njemu sve: »Vi« i ostali fazoni da bude što dalji jer yidim po njemu da se naoštiio. Kad ti on skoča: »A kaže ne znaš gde ti je majka. Baš me briga«... i poče da otkopčava pantalone (plače). Kaže: »Mene je ova kuca dužna da snabdeva 5a...« I pomenu nešto što ne Ide da vam kažem. Ja onako mala, dete, skočim l nekako kidnem. Eto više se nisara nikada vratila. Pobegla sam zbog onoga što je on pomenuo, ali da budem poštena nisam m saČuvala to zbog čega sam pobcgla. Sta čete? život je surov 1 čovek kad naiđe na tvrdo mora da poklekne. Eto, tako već desct godina. I molim vas lepo na osnovu čega meni kažu prostitutka, a ovarao: »svako ima svoj posao« i »da se ne mešamo. Zakon je pogrešan. Da nije takav zakon ja bi bila poštena žena kao i što jesam, ovako kao slobodni smo a na ulici ne smeš da otvoriš usta... Pa kad te skembaju u maricu... voljno si! I onda na primer dođe drot (znate li šta je to drot? Naravno, cajkan). Dođe tako drot pa me api ovde... Ovako. Kaže: »da ti pomognem sestro da se popneš« neće ovde... nego ovde... sve ovde vata. I neće da ousti, kaže: »Ne možeš ti sama da podigneš nogu. Visoko je«, kao ja ne mogu sama da podignein nogu... svašta... Ali drotu i ne zameram. On živi od te racijc. Prvo. a drugo i on jadnik po ceo dan ukrućen na ovim ulicama, pa ne možeš da mu zameriš. Ziv čovek. Ali sudija.J što taj može da upropasti čoveka! bolje da vam ne pričam. Dođem tako, a on se namesti i gleda. Slobode mi, lepo čovek ovako stane i gleda i tačno se vidi di glcda. P'a sve nešto kao »što nosite tako kratku sukniu...« i sve preko naočari kroz mašinu, preko mašine, lepo nanišanio i gleda. Pa onda odjedanput te preseče: vaše ime i prezime? kao da mi je prvn put! »gde ste bili«. Ja kažem: »na stanicu. Lepa noć pa se prošetala«. A on: šta ste radili na
stanici u dva sata noću«. »šišam muve u dva sata noću« eto šta radim: »šišam muve i šiIjim ovas«... Pa bogami.. .neću ni ja da budem mutava. Sta da mu čovek kaže kad postavlja tako glupa pitanja. On ocepi padinjak i naravno, posle prostitutka!!! Pa šta ja da radim? Jesam li ja kriva što su takvi zakoni?! ... A ovo za suknju, n e znam, Mame mi nemam pojma kako to. Dvaput sam je kratila a oua opet kratka.
D. JAGLIKIN
SLEDECI RAZGOVOR »OKRUGLI STO ,STUDENTA’« ODRŽACE SE NA PRAVNOM FAKULTETU U SREDU, 6. XI U 19 ČASOVA.
? PRANJE I PEGLANJE
IMAM REBO, LAVOR, KONOPAC I PEGLU
Milka Tlnlč, Pravni fakultet: To za mene nije problem. Mama me je još od malena navikla da se sama perem i peglam. Istina, ovde u Studentskom gradu malo je nezgodno. Sa cimerkama delim Javor, koji smo kupile kad smo se uselile narecepciju, a »NiJu« je uvek lako kupiti. Sa peglom je nešto nezgodnije. Sa prvog sprata moram da idem na četvrti i da koleginicu molim za peglu. Prošle godine sam i peglu imala u sobi, ali ciraerka je diplomirala i odnela peglu u miraz. Vesna Nastič, Tehnološki fakultet: Svako nedeljno prepodnc perem rublje. Verujte da se oznojim dva-tri puta dok ne operem veš. Za sebe bih lako, ali za brata... On je i neki sportista i njegove bele majice ponekad izgledaju više crne nego bele. Sve njegovo rublje moram da otkuvavam i ispiram nekoliko puta. A onda peglanje. Brat donese neko liko pari pantalona. Da su sve njegove ne bi mi bilo krivo, ali šta mogu kad sam priraorana da peglam i dvojicu njegovih cimera.
Trajče AndjuSev, Fannaceutski fafcultet: Dok imam novca, sve je u redu. Rublje pod ruku, pa u servis. Ne bih se za 100 banke oznojio. A čim prođe 15., bogami nezgodna je. U prošloj godini sara oko prinja imao mnogo muke, sve neke bele košulje i majice. No, za čas sam se snašao. Ne nosira više odeću koja bi se često morala peglatd. Kao što vidite, ove farraerke operem u tri meseca jednom, košulje nosim pretežno u bojama. A potkošulja? Pa ako i malo pocmi, ne vidi se. Miloš Zarič, Komercijalna škola: Ja sam apsolvent i za ove dve prošle godine naučio sam nmogo. Postao sam specijalista za pranje i peglanje. Cak me d mnoge koleginice ne bi postidele. Imam rešo, lavor, kono pac i peglu. Sta bih viŠe? Zaključam se lepo u sobi, pa sc pnhvatim posla. Kakva je to sramota? Nikakva, može to valjati u životu. Ne daj bože da dođe do nekih nesuglasica u braku... Srboljub Milić, Sumarski fa kultet: Sad stanujem kod ujaka i on svakih 15 dana nosi svoj
i moj veš ženi u Koviljaću. Inače, doneo sam peglu od kuče, raalo je stara, često &e napravi kurllus. Ipak, uspem da opeglara pantalone, tek toliko da se poznaju ivice, a kad je pegla pokvarena, stavim ih pod jastuk. Sad se zabavljam s jednom divnom devojkom i moram da se dogovorim da mi ona pere i pegla. To nije ništa neobično! Ngk se navikava cura na porodični ždvot. Dragan Milenković, Pravni fakultet: Sad mi pere sestra od strica. Zauzvrat, ja je po neki put odvedem u pozorište. Bele košulje perem sam. I čarape. Cekam da se raalo »otkisele« u lavoru i posle trIjam. Stavim ih na radijator: tako se brže osuše. Rajko Jovanović,, Pravni fakultet: Perem sam. Gazda ima mašinu za pranje veša »Super automatik«. Peglam sam, i sebi i gazdi, i mali i veliki veš, ier nemamo žene u kući. Ijiače obično nosim tamne iedno bojne košulje. One se manje prljaiu, mogu da ih nosim i po mesec daga, sve dok se ne uštave od znoja i ostalog.
D. lAZIĆ
M. ANĐIĆ
ŽIVIM DOBRO. REČE HALIL
ISTINITA REPORTA2A
Selo Dobrodolc ima lepo Ime. Kao da je u njemu sve dohro. Ili bar kao da nije udaljeno od Ivangrada oko trideset kUome* tara, 0 elekitrifikaciji niko i ne govori. Jedan starac mi reče da zaj novac koji hi dao za svetlo može kupiti petroleja i svome praunučetu. U kuoi Halda Pabotića naišao sam na neviđen nered. Hoćeš li da ti ispržim malo mesa? upitai me Haiil. Ne, hvala. Nije potrebno, odgovonh. Hoćeš, bogaml, došao si mi u kuću. Ne daj da se sramotim! Uzalud sam se opirao. Halll je dohvatio počađali liganj, puhnuo u nj i brzo odjurio na tavan. Donio je pun tiganj mesa i stavio ga na šporet. Sasviim golo, trogodišnje dete, ispe se na moje koleno potpuno slobodno i gledaše me jednim istim pogledom punim neke mimoće. Na sve to Hailil nlje obraćao pažnju. Petoro-šestoro sitne dece otimalo se oko prazne paklice duvana koju sam bacio. ŽiV'im dobro, reče HaJdl. Jeste da mi nije dobra kuća, ali sam dobro. Pa i hranim se dobro. Kuprio sam pedeset kila loja u Sjenlci. Halil isprži meso veoma brzo. Pruži mi, pošto ju je obrisao o suknene pantalone, zarđalu mctadnu kašiku i stavi mi u ruke komad cmog ječmenog hleba. Mi, seljad, najbogatiji smo onda kad jedemo ovaj crai hljeb. Tada nam rodi žito. A kad jedemo onaj bijeli gospodski, onda naan je najgore. AJi, i to nije loše. Moj je otac išao u Peć da kupi žita, a sada ga ima svuda. U Petnjid, u Hazanama. Svuda. Zadovoljno sam žvakao ukusno meso. Deca su se još uvek svađala oko moje prazne paklice duvana. Jedno dohvati svežanj pelena i poče da gađa drugo. Umesto ovoga, pogodi mene u glavu. Majka, ćuteći, poče da ga tuče. Pogani jedna, pogana! A šta to radiš? Sta zna dijete!, povika Halil. A zatim tiho reče: đeca su bezobrazna... Nemoj da zamjeriš... Nije to ništa, rekoh. Ti si izučio škole, neobično ti... A ti? Skoluješ li koje? Jedno. Uči dobro. A ovaj najviši više neće. Samo sam izgubio volju. A što? Ne može niđe poslije dalje. Gde vam je škola? Na Savtaom Boru, deset kilometara daleko, A vi ovde nemate? Ne. Opština nema para da nam napravi školu sa osam razreda. Imamo samo sa četiri. Jedno devojče donese svežan.i opranih pelena da se u sobi suše, Poveša ih svud okolo, pa i iznad moje glave.
Ismet Rebronja
PARK KOD KALENIĆ-PIJACE
(PROBNI RAZGOVOR ZA ANKETU O NEZAPOSLENOSTI)
I Da li bi hteo neko da razgovara o nezaposlenosti ? Ne, mi vas ne poznajemo. Nemojte ništa snimati. Sta znamo mi ko ste vi. Sto ne dođe ne k o da rae pita da mu kažem u oči. Da dođe Maršal, pa da mu kažem zašto nisam zaposlen. A vi studenti I raožda neku politiku vodite. Pu-1 stite vi tu priču. Mi vas ne poznajemo. Možda ste vi u nekoj grupi... Studentska posla... vi- 1 diš Cehoslovačka... Ma, došli smo da razgovaramo o nezapo- \ slenosti. Idite u Biro pa vidite : koliko ih ima koje oni plaćaju. \ Nas niko ne plaća! Dobro, ako • se vi plašite ... Nije da se plaši- 1 mo. Mi ne tražimo m ime ni pre- 1 zime. Dovoljno je, oćeš da me: pitaš gde ja stćinujem. (Glas): Oće čovek da vidi samo da se znaju koliko Ijudi iraa nezaposlenih preko pijaca. Ujutro ovde ima mnogo, oko seđara sati, da dođete samo ... (Glas): Ma u novine ćeš da iziđeš, bre. Ja neću ovako da iziđem u novine. Neću da me snimaju. Ja ću njima... ( II Odakle si? tmaš godina? Rodom sam iz okoline Vra- { nja. Star sam 21 godinu. Kađa
si došao ovamo? U Beogradn se nalazim od 8 oktobra 67. godine. Već nekolik o meseci tražtt posao? Jeste? Gde si sve pokuša• (NASTAVAK NA 12. STRANI)
MLADE I NEVINE DEVOJKE SU POSEBNA VRSTA
PISEM, PISEM
Ispucale joj usne Zamislite I zalud laže 0 nekom janku, petru 0 nekom muškom vetru Koji je đuvao • • • A ona se u stvari oblizivala 1 tako počneš neku platonsku Ijubav punu razumevanja Da \odi§ sa njom mladom, • leporn A ona u nekoj mračnoj kapij' Samu scbe siluje šargarepom. I zato u irae U ime svih šargarepa I zeka Proleće dođi T u svakom pupoljku Donesu po jedno dete.
drinski
10.
STUDENT