Студент

Crnjanski

»Dok vulkani gore, o nji • ma ima bezbroj vesti i podataka. A kad se vulkani ugase, niko o njima ništa više ne priča, a izmišlja, ako pri' ča. Tako je i sa papirima iz prošlih vremena, koji govore o potarima, o kugama, o ratovima, pa i seobama. Imena pojedinih familija, a još više imena pojedinaca, iščeznu iz dokumenata. Zaboravljaju se čak i putevi čitavih rodova. Pamte se samo mesta, groblja. Tako se, i posle brodolo-

ma, na pučini mora, neko vreme, još zna, kraj pojedinaca, ali kađ prođe ne• koliko godina, pobrkaju se imena davljenika i pamti samo ime potonulog broda. Sudbina pojedinog čoveka, ili tene, sitno je zrno peska, koji izbacuju, na obalu, bezmerna mora, posle bura. Smrt jednog čoveka, ili iene, čak i kađ, u tom istom trenutku, padne jedna zvezda sa neba, ne traje duie u uspomeni Iju• di, nego u mraku, jedan trepet, u mnogim treptaji• ma noćnih svitaca«. (M. CRNJANSKI, DRUGA KNJIGA »SEOBA«)

NIKOLA MILOSEVIĆ: »UNIVERZALNI ISKAZ CRNJANSKOG« (IZ ISTOIMENE KNJIGE)

lako neki oblicl strukture umetničkog kazivanja koje smo ispitivali upućuju na zaključak da u »Seobama« ne posto.je univerzalni iskazi, Ima ipak i takvih mesta u ovoj knj.izi kojima bi bilo teško odreći univerzalni karakter. Primera radi navešćemo jedno od njih; »Nikad, kao u tora strašnom bunaru očajanja, na kojim se beše, izne : mogao, nadneo, posle tolikih .nedelja napora i tumaranja, Vuk Isakovič nije osetio toMku žudnju za nečim radosndm, svetlim,

što bi baš on mogao da izvrši, proživi, a ne da ode tako bedan, omatorio i prazan, sa ovoga sveta. Nikada pre čestnjejši Isakovič nije osetio da bi tako rado osluškivao neki šapat, kroz to zvezdano nebo, koji bi mu šaputao o njegovoj određenosti da predvodi svoj puk, koji mu se sad učini dražim od svega na svetu t bolji od svih drug-h pukova i nikada pre toga nisu mu se činili ni oni što ostadoše doma, tako dostojni da im svane. Za nečdm nadzemaljskim zažude te

noći Vuk Isakovič, ne samo za sebe, već i za svoje, zaspavši pred svojom kolibom, u zapari letnje nooi pred Strasbourgom, osetiv da je prevaren, ponižen, a da beše rođen za nešto čisto, svetlo, vanredno i neprolazno, kao ti komadi neba što srebmi i plavi lebde svu noć, ispod s.jajnih sazvežđa, nad krovov.ma varoši, travaraa, brd ma i rekama duž kojih su treperile logorske vatre vojske, koju je, kao tiha, letna kiša, zasipala mesečina«. (Ibid., str. 258). Niko neće poricati da ,je prilikom obkkovanja ovog teksta pisac takođe posvetio izvesnu pažnju psihološkoj motivaciji. Vuk Isakovič se pred čitaocem pojavljuje kao neko ko je preko glave preturio mnoge nedelje uzaludnog napora i tumaranja po svetu, kao neko ko je prevaren, ponižen i nepravedno osujećen u svojim očekiVanjiima. Iz takvih psiholoških i istorijsklh karakteristika može se, svakako, izvesti i Vukova potreba za nečim što bi prelazilo okvire njegovih zemaljskih stradanja, potreba za utehom u nečem što bi bilo iznad prozaične stvamosti njegovog nezahvalnog vojničkog poziva. Mcđutim, bilo bi u najmanju ruku preterano tvrditd da se i ovde, u ovom tekstu, svi iskazi svode bez ostatka na određenu psihološku motivaciju. Nemoguće je staviti znak jednakosti između teksta o kome sada raspravljamo i teksta koji je posvećen Isakovičevoj (NASTAVAK NA 7. STRANI)

Godišnjica Miloša (lrn|anskog

Slaviti pisca u vreme kada se osećajnost i mudrost potiskuju, znači pokazati veru u onaj tok istorije koji je najmanje viđIjiv, najmanje bučan, a stvaralački i human. Laini đekor sveta lako će nestati; neugasiva vatra jednog izuzetnog senzibiliteta, vizije i jezika, goreće na stranicama Knjige i u onim danima o kojima mi nećemo ništa znati.AKnjiga sama je ono što nas zanima. (A. I.)

U OVOM BROJU:

»KATALOG«, ŠTA JE TO? 2. strana POLEMIKA O STUDENTSKOM SAMOUPRAVLJANJU 3. strana

KIRO GLIGOROV: PREVLADATI AUTARHIĆNU PRIVREDU ZAKLJUCCI UNIVERZITETSKOG KOMITETA O POLITICKOJ ULOZI »STUDENTA« 4. strana PESME LJUBOMIRA SIMOVICA 7. strana BESPOSLIC AR 10. strana DNEVNIK SOCIJALNE RADNICE 11. strana