Студент

Junak našeg doba

MILIVOJE MAJSTOROVIC

BIĆE BOUE

HEROJI SU BOLESNI

Mend su se heroji i neznani junaci popeli na glavu. Možda ti Ijudi nisu ništa zgrešili i možda su oni pametni na svoj način. Verovatno i oni imaju neki rezon. To mogu da razumem. Ali je potpuno deplasirano kititi, svaki čas, te Ijude ordenjem, značkama, medaJjama, lentama, kristalnim lusiterima, tranzdstorima i osta!im privescima. Stvarno, bez ikakvog sraisla. Ne prođe dan a da se neko od heroja ne citira u dnevnoj štampi, poeziji, zdravioi ili oglasnom pancu. Bez veze. Oni su kao neki vesnici svetlije budućnosli, kao simboli naše napačene prošlosti i sve u tom stilu. A u stvari, to su bolesni liuđi. Ozbilino, što b ; h ia bila neki heroj ako sam zdrava. Tačno je da takve Ijude svet duže pamti i ima poštovania preraa ni’hovoi burnoi ličnosti, ali kad počne takva ličnost da se ogovara onda ioj nema spasa. Heroii se između sebe istiskuju 1 utiskuiu, prema potrebi. Epideroija junaka sv'h vrsta ie počela da hara u svim zemliama. Sad, to se može shvatiti dvojako, ali ia ne vidim u tome ništa razumno. Bez veze. Postoje dve vrste junaka našeg doba. U prvo grupn spadaju heroji u vreme rata. To su oni Ijudi što se bore za mir. Ne bi to bilo za osudu da nije broinih Imućkanja, podmetania, falsifikovanja i ostalih prevara. U drueu grupu spadaju heroji mira. To su, uglavnom. oni što agituju za rat. Na ovai ili onaj način. Gluposti. Između ove dve gruoe, nalazi se poseban soi junaka. To su umaci ra' Tr » : h nrofesija. Trvovci zlatom i TV spikeri. Oni kroje i moral i privredu. Igraiu se s.oorta i uživaju zaštitu vlasth Zavode ra 5t r ant>uticu svaki za slobodno rasuđivamie. Potpuno nakaradno. Predaiu se u šVoli 1 mi učimo njihove bioarafije napamet. Junaci su zaseli i nama nije nidočega. Bez veze. NAS PRVI DOMAĆI ZADATAK Junak našeg doba je rođen u

siromašnoj radničkoj porodici. Od malih nogu je navikao na glad i teror stranih i domaćih izdajndka. U tom roladom i nejakom telu buktala je žeđ za istinom i slobodom. Tek što je naučio da čdta, latio se knjiga iz kojih je crpao znanje i moč. Vrlo dobro je znao da će jednog dana doći svetldja budućnost i on se spremao za okršaje sa nastupaiućim okupatorima. Izrastao je u lepog i snažnog mladiča. Njegov mrki pogled je sevao okolinom. Na nogama je imao radničke pantalone a na glavi kapu. Junak našeg doba je bio neustrašiv. Borio se i nije mu blo žao da svoj život da za ideale. Čvrsto ie stiskao pesndce i jurišao iz boja u boj. Gazio ie ispred sebe i krčio put slobodi. Raniavan je četiri puta i uvek izlazio kao pobednik. Najzad je domovina osvanula slobodna i razorena. Veseliu nije bllo kraia. Majke su nlakale od sreće. Devojke su štrikale čarape i Ijubile junaka našeg doba u obraz. Junak je bio meka srca i milovao je decu no grguravoj i slobodnoi kosi. Sećao se svojih ideala iz mladosti i hteo je da zaplaće. Ali on je bio čvrst i samo je gordo marširao ulicama svoje domovine. Niko niie primetio kada se noć spustiia. Mnogo se kopalo i izgrađivalo u našem novom uređeniu. Junak se latio samopregomo u koštac sa novonastalim nroblemiraa. Vreme je nezadrživo odmicalo, godine su donosile nove nobede i vozovi su tutniaUnreko brda i dolina. Naše prirodne lepote su blistale. Naše fabrike su radile punom parom. Naša znanja su prelazila granice i odlazda u svet. Sve ie bilo Budućnost se prenosila s kolena na koleno. Tada se junak našeg doba vra tio u siromašnu radničku porodicu. Moi iunak je Ce Gevara jer je on übijen mučki. On nije hteo da se meša u vladajuće klase.

več je ostao veran revoluoiji i njenirn idealiina. Idealisti moraju da plate glavom, i to je šteta. Ce Gevara je pisao dnevnik u kome se vidi kako se mučio i bio na strani onih elemenata koji se izrabliuju i stavljaju pred svršen čin. To su sve pošteni elementi, ali ih politika pravi izdajnicima domovine da bi se prikrio pravi karakter vladajuče klike. Toliko o tome. Sto se mene tiče, junaci su Ijudi koji žive sa širokim slojevima i ne prave karijeru na račun naivnih Ijudi. Ako, na primer, moi drug iz razreda ima oca na visini, on bi morao da se odrekne tog položaja i da sam zarađuie za život a tom ocu da kaže sve u lice. Međutim, moj drug to neće da kaže i sve se voza državnim i privatnim kolima od škole do kuće i na žureve po vilama, dok tolika deca iz zabačenih krajeva pešače r>o devet kilometara da bi se odškolovala i postali korisni Ijudi naše zajednice. Toliko o tome. Junak našeg doba peva i sve mu je ravno. Tako i ja radim, Stojim na prozoru i gledam kako se gmizavci guše na ulici. Kupuiu novine i čitaju ko je koga übio ili opliačkao. Oni se, u stvari, vesele što je neko übijen i što će übica da leži u zatvoru, A ovamo kukaju i kažu da su zgranuti šta se sve ne dešava u svetu. Jedan pokvaren narod diše na našoj planeti. Toliko o tome. Ce Gevara je bio čovek. On nikada ne bi išao na ranjenu zver. Svuda su potrebni takvi liudi. Oni prez'ru svetleće reklame, plaćene novinare, luksuzne kamione, pravosuđe i ostale efekte. Oni se ne stide da javno vole i svoj narod i mlađe žene. Pred niihovim očima puca istina. Oni znaju da prave razlikri između cipele koja ih žulja i draaih vrsta nervoze. Oni ne klikće svaki čas. Oni umiru kao klikče svaki čas. Oni umiru kao pravilni junaci. Toliko o tome.

ČISTA LOGIKA

Nasilie ie maika zla zla majka je nasilje dakle GaMlej je umro zato što se zemlja okretala a Trocki zato što su đnjgi nastavili ono što je on započeo pa su umrli svesno a ne kao današnji pojedinci koji umiru u kolektivu iako ti oblici nisu zvanično propisani nego se upotrebljavaju prema prilici i sasvim neizazva no ier nikađ testo nije naraslo dok ga niste bockali kako treba a Žanzibar je vrlo daleko i lepo se ujedinio a nije kao mnogo veoi Madagaskar iako ostrvo pravi za svoi račun musl’mansku republiku dok se na primer u Mozambiku u masama tuku da izbace pojedine portugalce napolje samo zato što je sve to na kopnu pa nije čudo da se mozak kako u liudi tako ! u ostalih životinja deli različito kako kođ koie a uvek ima koru makar malu a sve je pod tom korom ukočeno njome dok ga ona ne ousti i to u više slojeva tako da se ta kora ne Ijušti nego zajedno sa korom prvo opere a čistoča je polovina niie važno koja ie polovina dmga kad je razumnom jedna polovina sasvim dovolina i više mu ne treba a ako traži više sve se pokvari kao sa onom iabukom što nas je sve unropastila da se porađamo po svetu a nikako ne vaba što ie to napisano u nekoliko različitih knjiga sve dmkčiie i onda se mi zbog troiice bradatih stalno svađamo iako su davno umrli a mi u mrtve ne vemiemo nego u Pomoravliu vampire kolcima übadamo da ne sjmetai'u kad ih niko niie zvao a kad se nađe da : e neko zvao onda takve stavliaiu u novine i kažu da su došli zato što su ih zvali a svi znaiu da niie i opet niko m’šta ne srrie da učini. ier se zna ko je jači a ima i drukčije đa snagu svako moze da postigne ako rasteže federe i koncentnše se na net>r : iatelia ?li vdše po šurnama neuhvatliivo što ne zahteva da se uči marširanie iako

se nikad ne zna šta može da zatreba pa se gleda da se čovek uči dok je mlad i da stekne ono u sebi da posle može da stiče i za svoju decu i to stalno tako jer je poznato da niko kao svoj svome oči ne kopa a ne kao sa vranama što za Ijude ne važi jer nije više lako kao posle rata kad su sve zapošljavali nego samo gledaju kako da te skinu sa vrata pa ti traže uverenje da si zdrav i ne daju ti zato što si kao nezdrav a neće da ti daju nikakvu potporu ni lečenje jer nisi ni bolestan nego si negde između pa sad ti vidi šta ćeš sa sobom kad nigde ne spadaš ni levo ni desno da vidimo šta češ da iedeš i oslonac u životu Ijubavni ko će da ti pruži takvome jer je danas lakše doći do žene nego otičd i jeftmije iako nije onako bogobojažljivo kako je to pisano dok se živelo stočarski i dok su se još pominjali pasivnd krajevi u geografiji što danas više ne postoji nego je prevaziđeno u celosti jer nikome nije ni trebalo a najlakše je preskočiti ako nije mnogo visoko i ako mije za rekord jer ie onda teško i treba celim telom da se posveti onaj što hoće od lopte da živi i nije mu lako iako nije neka pamet doduše ni balerine jer su kratkotrajne a vek je čoveku duži nego što mu je neophodno pa se samo gleđa kasnije do penzije da stigne da umre u radu da ne zanoveta jer šta će čovek besposlen što nije prirodno ier tek u radu svestrano svoje organe razvija i sve manie je maimun što već odavr.o nije ali se ioš pravi da jeste jer ne možeš da pokažeš sve što imsliš i bolje da ćutiš nego da trpiš a moraš i jedno i drugo i nije ti lako a i ne treba da ti bude lako jer bi ti bilo dosadno i opustio bi se a ne sme đa dozvol} niko da ne bude u opštem interesu jer je to sve niegovo i tako mu se narodu kaže da zna kako mu je i đa ume da odgovori kad ga se

pdta što niije ni potrebno jer zašto da se gubi vreme kad se zna šta je čiji posao pa je bolje da se mnogo ne čačka močka jer posle je đavo kriv a njega nema kao ni boea sve je detaljno i kako treba ukinuto da ne smeta da se u pravoj liniji napreduje i pazi da ne laneš više nego što smeš da ne bude posle nisi znao i izvinjavaš se što baš pametno kaže svaoija majka kad savetuje naročito ako je majka neznanog junaka što je pao za nas pa pritom izgubio ime što je najteže kaže dosta je stavi tačku dosta biče ti žao setičeš se šta ti je govoreno a biće ti dockan nečeš moći nazad zato stavi tačku dok možeš tačka

ČITAVA ZEMLJA JE POCRVENELA

DODATAK

(natpis u izlogu bineske ambasade u Beogradu)

Kao pravi plavokrvni plemić izgledao je među nama taj čovek s grbom. Blistao je od ponosa jer se do grba kod nas s mukom dolazi. Kad su mu operisali grbu nije više ni na šta Hčio, kao svi mi i bio je to za našu srednu nenadoknadiv gubitak. Dragi čitaoci, Vaša Ekselencijo, cenjeni potrošači, slavni Sude, draga ujna, obožavani Mini-Maks. individualni proizvođači, druže majore, poštovana gospođice, drugarice profesor. oče Igumane, uvaženi kolega, laku NOĆ!

LAZAR STOJANOVIC

BOLNICA

Znalo ie selo da nešto veliko dolazi kada sq, pre nekoliko godina, čula tutnjava iza brda. Tog dana, karavan mediciinskog osoblja sat glav n’m doktorom na vrhu, zausstavi se na centralnom seoskom trgu i govor poče: Konaćno, stigli smo i kod vas. Uslovi u kojima ste živeli nisu na nivou vremena. Vaiši me đusobni kontakti mogli bi se nazvati totalno nehigijenskim. 0 prev'entavnim rr» irama nemate pojma... Moguće je da ste zara*ženi' opakim bolestima. Medicina je otiišla daleko. Sve ćemo aprečiti. Pomoćićemo vara... Znalo se u seiu da su svi zdravi kao tvrđave. Da su im deca napredna, vragolasta i vesela, da su im momcd ko od brega od valjeni, a devojke bujne i stasirte, i da se ne paimti' da je neko pre osamdesert sedme umro, ali ijpak, dobrovoljnim kulukom, uz svesrdnu organizacionu pomoć vojnog odreda prl medicinskoj misdji', dizahu godinu dana velelepnu bolniicu na centrailnom trgu. Prilikom svečanog otvaranja bolnice, glavni lekar (kojeg u selu prozvaše »go vomik«) uze reč: Sada sve zavisi od vas. Shvatite, moguće je da ste opaisno bolesni. Bolnica je opremljena najmodemijim labo- j ratorijama i instrumentima. Ne ! ma bolesti savremene civiliizacije koja nam je nepoznata. Srećno!!! Teško je padalo selu da plaća utrostmčeini porez, (bolnicu trebalo od nečega izdržavati). Počeše dai kruže glasine da neiko mora objasniti doktorima da je njihov posao jalov posao, pošto su svi u selu odvajkada zdravi. Mladići su u tome prednjačili. Kako ni posle godinu dana niko ne potraži pomoć, niko ne svrati u bolnicu, jedan momak odbi da plaća porez: »Neću! Zdrav sam i neću«, reče a glasovi dopreše do glavnog lekara, te ovaj okupi soljane na trg i po ko zna po koji put im se obrati: Svenarodno nerazumevanje kao rezultat otpora našoj plemenLtoj misiji dostigla je kulminaciju. Neki vas ncizdravo zagovaraju kad kažu: zdravi ste. A kuće vam nemaju prozore. Mnogo jedete meso. Prekomerno volite i da pijete. Izvori su vam neuređeni, bunari neipokriveni, a klozeti nehigijenski.. Nekome se iz gomile ote: Živ čovek mora da sere... U redu nastavi govorniik, ali to mora da bude u skladu sa stambenim nivoom civilizovanog čovoka. Od danas počinju predavanja koja ćete posećivati i videćete od čega je sve moguć© da bolujete. Kakve vam sve zaraze prete... Nemoj to, govorndče, prekide ga onaj momaik što je odbio da plaća porez. Nomoj tako. Svi smo zdravi. Evo uzmi. Pogledaj.. Videćeš! Nemoguće zapanji se glavni lekar. Moguće podviknu momak. Od kako ste ovde i sami znate da n ; kome ni nokat ndje otpao. Svi su ovde zdravi ko zemlja. Videćemo, videćerao posikta glavni letkar, a potom se razdra na svoje potčinjene teeeest!!! Test! Testirajte ga! Mladić pristade da mu provere zdravlje i snagu. Test majstori ga zgrabiše za m’šice j on bez otpora pođe sa njima. Izdrži junače poručivahu mu ostali iz gomide. Izdrži zarad nas sviju. Naka vide da smo zdravi. Neka idu odakle su i došli Izdrži! Imaj srca.„ Prviih dana testiranja, mladić se pokaza vrlo izdržljivom i snažnom Ijudinom, za jedan dan iseče pola hektara šume, drugog danai iskopa vagon zemlje, a do glavnog lekara stigoše izveštaji: »Nema znakova umora. Zdrav.« Selo jako zavole mladiča. Posle mesec dana napomog rada glavni lekar ga upita: Tvrdiš li još uvek da si zdrav ili si se pokaijao. Osećaš li da te nešto boli? Zdrav sam govomiče. Svi’ smo mi ovde zdravi. Nikoga glava ne boli Nemoguće, razdra se glavni. Nomoguće! Nastavite testiranje. Imaj srca i za nas. Izdrži I poručivahu mu ponovo seljani. Mladić pristade da ekipa nastavi sa ispitivanjem pa ga u tom smislu potopiše u reku, ali on izroni kilometar nizvodno i opet ne nađoše nikakve znake umora ni boiesti, na njemu. Zdravi smo. Svi smo zdravi ponavljao je momak pred glavnim doktorora. Nemoguće siktao je glav ni nemoguće. Vodite ga u

laboratorije. Ispiitajte... Svaki organ posebno. Rezultate mi podnesite. Nemoguće... Imaj srca! vikali su za njim seljani, dok su ga odvodili u bolnicu. Na trgu osta okupIjena masa sveta, a na prozore bolnice navukoše se zavese. Prvo pluća, zatim pritisak, krv, mokraću... i tako redom izdade kratko naređenje glavni lekar. Zdrav sam nasmeja se momak. Nemoguće odmahnu glavom glavni'. Osoblje nije žalilo truda. Izvadiše mu bocu krvi za analizu. Merili su mu pritisak i izdržljlvost. Ispitivali reakciju na razne hcimijske tvorevine i uvek su se vraćali glavnom lekairu sa izveštajem: »Zdrav je«. Nastavite. Detaljnije. Do poslcdnjeg atoma njegovog bića. Nečeg tu mora da ima... Izdade novu zapovest glavni lekar. Bolnica i masa okupljena oko nje utonuše u noć kada mladil- stariše na operacioni sto. Glavnd lokar se povuče u svoju kancelariju, zagnjuri glavu u šake i osta tako u iščekivanju. Ostali lekari, specijalisti, hirura, laiboranti priđoše mladiću, rasporiše ga; izvadiše jedan bubrqg, zatim drugi. Na jednom stolu analiziirali su jetru, na drugom pluća, na trećem želudac, i tako redom. Pred ponoć, glavnog lekara trže iz misli vreva koja je dopirala sa trga. On pojuri u operacionu salu po rezultate, otvori vrata i zateče svoje osoblje u neredu i gužvi za jednim od stolova; znojave, umorne i zaprepašćene šta je? viknu na njih. Rezultate?! Srce! skoro u glas viknu osoblje. Src© ne možemo da mu smirimo, još bije. Napolju se graja pojača. »šta radite sa njim« vikahu Ijudi. »Pustiite mladića zdrav je« Glavni lekar samo baci pogled na splert ruku koje su pokušavale da na stolu zaustave ravnomerae otkucaje srca. Zaustavite ga kako umete poruči im, pa izlete na balkon pred gnevnom svetinom koja poče da baca kamenice. Razilaziteeee s’ grmnu. Kućama! Idite i dođite sutra ujutru. Budirte spokojni i tihi, izgleda da je sve u najboljem redu. Niko neće od vas sakriti istinu. Narod se smiri, posluša ga i raziđe se. Govomik se vrati među svoje. Ponoć prevali. Srce stade. Prikupite ostatke zaipovedi glavni lekar, već umoran od rezultata. Ujutru se, kao jodan, selo sjatd na trg. Tu ih dočeka sveža humka i beli čaonovi krst sa impozantnim ©pitafom: »810 JE U PRAVU«. Neko kriknu u okupljenoj gomili Bolnica otpoče normailni rad.

DUSAN JAGLIKIN

CIKLUS ZVANI »CIRKUS«

OSOBA OD GUME Da opiše ovo čudo olovka ne ume sve je Ijude zapanjUa osoba od giune. Savija se na sve strane poštuje sve pravce zato da mu sreća ne bi pošla strmoglavce. Odjeđnom se tu pred nama upleo u klube urad'vši ovo bolje od svilene bube. Ovako ga upetljao ne bi ni ti vraže ali on se razmrsio da nam nešto kaže Ono što je u suštini moje umetnosti to je da odavno neman ni kičmu ni kosti. I na kraju ovaj mudrac još dodade k tome bolje da te savijaju nego da te slome, MILJENKO ŽUBORSKI

REDAKCIJI »STUDENTA«

Pročitavši vaš konkurs za satiričara, cxllu6ih da vam se javim jer ispunjavam skoro sve uslove, propisane konkursom. Nekada, ne tako davno, sam studirao. Sada sam apsolvent, več druga godina. Stanovaću možda opet u domu, a možda ! neću. Para više nemam, ni dinara. Pi'eko Zadruge ne mogu ništa da radim, nemam pravo, ali zato imaju pravo moji poznanici, redovni studenti. Inače, imam člansku kartu Zadruge pod rednim brojem jedan. Nemam oca, ni majke, nd ženu sa decom Ko koga tu izdržava i od čega? Ne posedujem - pasoš, niti bilo šta drugo što bi me moglo odvesti u inostranstvo. Od svoje zemlje bolja se može samo zamisliti. Napisao sam par interpretacija koje ste raspareno objavili na poslednjoj strani. Ne zato što su valjale. nego zato što na zadnjoj strani postoji rubrika: »Interpretacije«. Evo, pr : lažem vam povrh svega nekoliko aforizama koie možete a ne morate objaviti. Ako ih objavite, verovatno ču đobiti neki dinar. UOSTALOM, NE UMIRE SH TAKO 8R70... SVE VAS PO/ORAVUA NOVICA TATIC STUD. DOM »S. PENEZIć« 222 11 0 NE VALJA AKO U NARODU OSTANE SAMO DUH. • VUKUĆI OKOVE STEKOŠE SNAGU. Radivoje Dangubić 0 MNOGI SU U DILEMI KADA JE NA KANDIDATSKOJ LISTI SAMO JEDAN KANDIDAT.

Branislav Simonović

IZI.AZJ UIUKKOM T ¥VB^"% rr r ctNA para M posiansk.l fah 692 UREĐUJE KEDAKCUSKI KOLEGIJUM BORISAV DŽUVEROVIC, ALUA HODžIC, A! EKSANDAR ILIC, KEMAL KUKSPAHIC, BRANKA OIASEVIC, RAJKO PAVICEVIC, MILISAV SAVIC. LAZAR STOJANOVIČ GRAFIČKA OPREMA FLORUAN HAJDU GLAVNI 1 ODGOVORNI UREDNIK ĐORĐIJE VUKOVIC IZDAVAC UNIVERZIIEISKJ ODBOR URF.DNISTVO J ADMINISTRACIJA BEOGRAD. SVEIOZARA MARKOVICA BROJ 79/11. TEI EFON 645 844. - I HKUCJ RACUN UNI VERZITETSKI ODBOR SSJ BU - ZA •SIUDHNI« 608 8 J2IU GODISNJA PRETPI.ATA 8 DINARA; ZA INOSIRANSIVO 18 DINARA. - STAMPA »Gl AS« - BEOGRAD, VLAJKOVI CEVA BROJ 8.