Студент

Iz dnevnika socijalne radnice JELKE STEVANOVIĆ

(N'ASTAVAK IZ PROSLOG BROJA) RADOSLAV I. rođen 1950. god. Dg: Morbus Little adresa: Sv. ul. L br. 19 na lečenju od 4. I. 1962. god. do 11. 111 1966 sodjalnj tretman od 19. 9. 1963. godine Za Radoslava sam se zairrteresovala i pre nego što mi Je zbog pisama pisanih majci, predat na tretman. Teško pokretan i tužan decak plavih očiju i gotovo bele kose, ležao je uvek postrance sa olovkom u ruci i sve skom pred sobom. Kad b'h mu se obratila saginjao je glavu i krio pogled i teško se rešavao da izrekne koju reč. Septembra 1963. god. pozvali su me odeIjenjski lekar i medicinska sestra i predali mi dopisniou koju je mali ispunio psovkama i pogrdnim rečima i uputio je maioi. Pored dopisnice oduzeta tpu je i sva dmga pošta i predata meni sa molbom da se zauzmem i da ispitam ceo slučaj s obzirom da je dijagnoza deteta Morbus Little i da je mcntalno na granici tuposti i slaboumnosti (10 75). rad je bio veoma otežan jer je dete psihički ozlojeđeno u emocionalnom pogledu, pa je svaka mera morala da bude sprovedena uz vel'ku opreznost i pripreme. Pored navedenog, Radoslav je i veoma stid Ijdv i ncma samopouzdanja. Bio je na tretmanu kod logopeda zbog govormh mana kojc su porcd toga jasno izražene. Jasno izražen kompleks inferiomostf. Sporo misli i sporo se izražava, dcpresivzm je i često ćutljv, a povremeno dobija prave napade bcsa pri čemu gubi d ono malo zdravog rasuđivanja. U ovom slučaju nije bilo ni iednog momenta koji se mogao rešiti bez komplikacija. Od 19, IX 1963. god. pa sve do 30. X 1964. godine radila sam svakodnevno sa detetom uz saradnju osoblja na odeljenju terapeuta, učiteliice i vasnitača. Stanje se izrazito popravilo, saradnja i učenje u školi takođe su bili bez problema sve dok rnije stiglo pi-

smo od Radine babe u kome mu je javila da mu je majka rodila brata. Pritom je majku nazivala pogrdnim imenima. Ceo naš jednogodišnji rad vratio se tamo gde je i bio. Ponovo sc pojavila depresija, govorna mana se pojačala, saradnja prestala. Neposredno posle toga pisma orclinirani su Radoslavu aparati i invalidska kolica, pa je dr Klirić postavio pitanje smeštaja deteta kada se aparati završe i lečcnje privede kraju. Pošto imam loše iskustvo sa rešavanjem ovakvih slučajeva pdsmeni : ra putem rešeno je da otputujem u Svetozarevo i da tamo, pored up>ornavanja činjenica, rešim pitanie smeštaja i overe naloga za ortopedska pomagala. Ono što sam v ; dela u Svetozarevu premašilo jc sva očekivania nepredvlđcnog i negativnog. U pratnii upravnika centra za socijalni rad kome sam se obratila obišla sam porodicu detcta i mesto gde stanuiu. Gazeći blato do članaka došli smo do ulice Labuda Đukića koja se proteže paraldno sa prljavom i plitkom rećicom tako da niz kuća sa leve strane ima ograde ka ulici, a zaleđinu okrenutu rećici koja služi i kao đubrište. Sa jednom tarabom između dve straćare nregrađeni su stambeni prostori babe i majke. Kučice od dasaka. oblepljene blatom, zemljanih rxxiova, mračne i vlažne uz koie stoje svinjci i gomile đubreta i blata pomešanog sa fekalijama, odakle se i u ovako hladnom oktobarskom danu rasprostire težak smrad. Trnutra je babina straćara podeliena na tri a majčina na dva odelienja gde žive samci. Majka je bila na poslu pa je nisam videla, ali je u nienom delu daščare sedeo njen nevenčani muž i čuvao bebu od dva meseca, topeći uzgred mast nd svinip koin ie tek h'O zaklao. Svc jc bilo toliko prljavo i masno, ukliučujući tu i dete, da je svaki opis nedovolian. U šporetu je buktala vatra, masnoća ie iskakala iz ogromne šerpe i dimila se pa se dete, smešteno na perjani iastuk u veš-korpi, jedva videlo. Po licu su mu gamizale muve, a na sivom prliavom čebetu kojim je hio prekriven

jedini krevet u kuči (stanar im spava na nogarima sa daskama), ležala je bočica do polovine puna griza sa cuclom, sva prekrivena muvama. Sto, jedna stolica i rasklimatan orman, to je bilo sve što imaju u kuči. Iza drvenc pregrade stanar je podigao neke dronjke sa nogara i na njima sekao mcso, jer drugog nameŠtaja nije bilo. Tu je trebalo da se vrati dete koje od 1962. godine leži u bolmci, Jma sve što mu je potrebno i koje je naviklo na odgovaraiuču negu koja mu je neophodna. U jednom momentu sam pokušala da zamislim kako velika invalidska kolica nokušavaiu da nroguraai kroz uzana, rasklimatana vrata i sbvatila sam da je to ansurd. Kod babe niie bilo ni malo boIje, možda utoliko što je pod od nabijene zemliehionooišć'»n i što se na plehanoj neči nije top : la slanina. Sama baba boluie od sifilisa, lice joj ie unakaženo ranama. a živi uglavnom od ixxivođenja, prodaie stare hartiie i od sl : čnih sito : h malverzaoMa. Tuži se sa maikom oko dcčiieg dodatka koji je do skora primala za Rađoslava, svađaiu se i mrze dnicn. ali ni jednoi nije stalo do paralizovanog deteta več je u pitaniu novac. Do dolaska u našu bolnicu Radodav je provodio dane na iednoj krpari na podu. rđavo hranien i negovan mada ie baba kod koie ie živeo primala i pomoć od opštine. U razgovoru sa upravnikom centra saznala sam da ni ooi ne znaiu da li je Radoslav bračno ili vanbračno dete. Otac, potkivač (umro od TBC nl"ća) uiie ga oriznavao za svoje dete, kao ni baba koia ga ie primila da se o niemu stara samo radi novca. Cela norođica ie dobro poznata socijalnim radnicrma. Sv. ma’ka kao piianica i sitan kriminalac, baba ix>dvodač. očeva sestra nrostitutka i alkohobčar, če«9to i rv'znata zhonr nrohlema oko smeštaia l njeoog vanhračnog deteta (sađa ž'vi u 8., udata). Raz'imliivo Je što n? u iednom momentu nismo ni pomišliali na vraćanie deteta u ovakvu sredinu i porodicu. Re-

šeno je da Radoslava, kada se lečenje završd, smestimo u dom staraca gde postoji odeljonje za nemoćne. Dom se nalazi u Sv. pa če se o svemu postarati Centar za socijalni rad. Sređeno je i pitanje ortopedskih pomagala. Od sastanka prošlo je godinu dana. Dete vežba, ide u školu, a lečenje lagano napreduie. Psihičko stanie je isto: kolebljivost, sa nešto više samopouzdanja, etrah od bola intenzivan, govorna mana postoji. Kompleks inferiomosti jasno izražen, ali ga u školi nema čak na časovima ne ispoIjava simptome straha na promenu raspoloženja. 11. II 1966. godine. Danas sam odvela Radoslava iz bolnice kući. Smestlli smo ga u kola obučenog u novo odelo i rublje koje sam mu nabavila preko Crvenog krsta i odvezli u Centar za socijalni rad u Sv. Mada je otpust bio pripremljen i Centar obavcšten na vreme, smeštaj deteta nije bio pripremljen a mi smo bili prinuđeni da ga predamo babi koja je dočekala unuka sa kuknjavom i plačcm. Ipak je, i pored svega što smo preduzeli, dospeo u smrdljivu d prljavu kuću da se o njemu stara baba i sama bolesna 1 nesposobna za rad, navodno dok ga Centar ne smesti u neki dom, što smatram kao izgovor. Sto je najteže, nema nikakvih izgleđa, nikakve nade da Radoelav stane na noge i da mu zdravstveno stanje krene na boIje, DRAGAN D. rođen; 1956 god. Dg: Spondilitis spec. D-V—VI TBC pulmonum miliaris adresa: selo 2., L. na lečenju od 26 IX 1961 do 27. VII 1963. 13. IX 1968. do 26. X. 1964. soc. tretman od 11. VII 1963. god. Dragan je primljen u bolnicu zbog specijalnog oboljenja kičmenog stuba i lečen u nekoliko mahova u dužim vremenskim

periodima. Predat je socijalnoj službi jer roditelji nisu odgovarali na pozive za otpuist deteta, a pozivi su se vraćali sa oznakom pošte da su se odselili u nepoznato mesto. Jula meseca 1963. godine socijalni radnik Dragan Gančević se obratio SUP-u opštine Lajkovac sa molbom da pronađe roditelje deteta, ali nije primio odgovor. Pošto je dete ležalo u bolnici bez stvame potrebe, socijalni radnik je lično otputovao u L. i obratio sc nad ležnim organima, ali nije uspeo da pronađe roditelje deteta. Saznao je da sc radi o oiganskoj porodici sa nomadskim načinnom života i sporazumeo se sa šefom mesne kancelarije u Jabučju da on interveniše u ovom slučaju i da pronađe bar strica Nikolu preko koga je dete i osigurano. Pošto tada nisamvod’la ovaj slučaj, znam po pričanju da je dete odvezeno kući kollma bolnice i predato majci 27. VII 1963. godine. U septembru iste godine majka jc ponovo dovcla dete u teškom stanju, pa ga je dežurni lekar primio kao hitan skičaj. Übrzo je cela priča počela da se ponavlja: roditelji su se odsclili; nisu odgovarali na pozive niti su obilazili dete. Početkom 1964. godine primila sam ga kao sodjalni slučaj i otpočela je prava trka za roditcljima za koje sam, posle beskonačnc prepiske (uputila sam opštinama osam pismenih poaiva za intervenoiju), saznala da se nalaze u okolini L. 28. I 1964. godine otputovala samuL. Obratila sam se načelniku i referentu odeljenja za socijalno staranje pri SO Lazarevac i posle sasiušanja devet Cigana i Ciganki iz okoline, uspela da pronađem majku deteta. Tako sam saznala da je Dragan vanbračno dete (majka se udala, ali se nije ven Čala), da mu se majka zove R. Stevanović a ne Dimitrijević i da joj je stalno mesto boravka 2. da živi kod majke Perse S. Interesantno je da je bolnica imala podatke da se majka deteta preziva D. a baba Đ. pa je to umnogome ote-

žalo istragu i pronalaženje roditelja, a takođe iz istog razloga soc. radnik Gančević niije uspeo da pronađe dete u knjizi rođenih u J. Pošto je opština odbila mogućnost da dete smesti u neki dom jer nema novčanih sredstava, rešili smo da ili dovezemo dete do L. i sa pratiocem iz opštine dođemo do majke i predamo joj dete ili da intervencijom SUP-a nateramo majku da dođc po dete. Učinili smo ovo drugo i majka je prouzela dete 26. X 1964. godine. Aprila 1965. gođine pojavila se ponovo sa detetora u ovoj bolnici. Zahtevala je da dete sme sta primimo, svađala se na kapiji sa portirom koji je, uz dozvolu, pustio da uđe u prijavno odeljenje. Službenik na šalteru nije hteo da je primi jer je imala uput za Dečju bolniou za TBC pluća, ali je i tu nastala svađa, majka je vikala, pretila maršalatom i pravila nered u čekaonicama gde je čekalo na pregled oko pedeset bolesnika. Službenik je pozvao mene i mada sam na sve načine pokušala da je pristojno udaljim iz bolnice, nisam uspela da prekinem dreku i pretnje što je izazvalo neprijatnu sliku pred ostalim pa cajentima. Ni pomoćnik upravnika, ni sekretar bolnice ni nadzomik zgrade nisu znali šta da rade sa tom odrpanom i besnom ženom i nisu mogli đa mi pomognu. Sa druge strane bojala sam se da pacijenti njeno udaIjavanje ne shvate kao izbacivanje deteta iz bolnice zato što je Ciganče što bi bilo veoma neprijatno. Na kraju sam zamolila za intervenciju doc. Jr Rakićakoji je dete pregledao i izgrdio majku jer je opet zbog nevođenja brige o njemu dete dospelo u teško stanje. Ona se branila da su je u Dečijoj bolnici odbili, ali sam übrzo telefonom obaveštena da im se uopšte nije javila. Posle pregleda kolima bolnice je prevezena sa detetom u bolnicu za TBC. tako da se cela ta gužva sada srušila na njihovu socijalnu službu. i( ' r, 001 000 i

O mestu i zadacima nauke

SEDNICA SAVETA UNIVERZITETA

Predlog o vraćanju naučnoistraživačkog rada na fakultete, svakako je jedna od najznača.jnijib ideja u okviru tema za diskusiju o reformi univerzlteta. Jer, za razvitak savremene nauke karakteristična su dva procesa koji se dopunjuju: veoma intenzivan proces specijalizacije u okviru svake naučne disCipline. i proces međudisciplinarne sinteze uz pojavu novih, graničndb naučnih disciplina. Ova dva procesa su izraz brzog razvoja naučno-istraživačkog laua u okv.ru razvoja same nauke, a zaUm, izraz pocrebe, za preovladavanjem uske specijaiističke izolovanosti sjedinjavanjem poiedinaćmh znanja o veoma korapieksmm priroomm i društv-rum fenomenima. Sa stanov.šta obrazovćmja, pokazuie se da svako prekomerno izdvajanje praktičnih, specijalističkih, na raćun fundamentalmh znanja u procesu obrazovanja, u krajnjoj Un ; ji ne predstavlja savremeno rešenje u pogledu efikasnosti i ekonoraičnosti. Stručnjak upucen u mnoštvo prakUčnih, tehnološklh posiupaka, a nedovoljno up>oznat sa naučnira fundamentom tih postupaka, odgovarao je uslov r ima sporog napretka tehnike, tehnolog’je i organizacije rada. Naučno-fehnička revolucija zahteva udruženi rad velikog broja stručnjaka užih profila, koji poseduju solidno obrazovanje u fundaraentalnim naučnim disciplinama. Otuda, ustanove za visoko obrazovanje moraju da pružaju i generacijama koje se školuju i onima koje već rade, jako mno go mogućnosti za izbor profila trajanja i obhka studiranja, i za sticanie naknadnih znanja. Nastavni l naučni rad u poiedinim disciplinama, može se koncentrisati u jedinstvenoi nastavno-naučnoj organizaciji za vlše visokoobrazovnih instituciia. Tako bi, obrazovanje zajednica katedri, na primer, omogućilo da se prevaziđe sadašnja situacija, u kojoj katedra kao iedini instituclonalni oblik rad ne organizacije teži da se izdvoJi, čak, zatvori u samu sebe. U ovom smislu, potrebno je °dnos studenata i nastavnika postaviti kao odnos studenata koji su aktivni saradnici svojih na-

stavnika, naučnih rađnika. Studenti se moraju uvoditi u metodologiju i tehniku naučno-istraživačkog rada jer se kreativna ličnost kakvoj mora težiti svaki student, može obrazovati samo ukoliko se znanje ne stiče pasivnim preuzlmanjem. Radi toga ie potrebno da se preisp ; ta ceo sistem režima stuđija, dakle, proces i metode visokoškolske nastave, kontrolu sticanja znanja. i sam proces završavanja studiia, je se u ustanovama za visokoobrazovanje formiraju kadrovi od čijih kreativn;h sposobnosti u najvećoj meri zavisi naučni, tehničko-tehnološki i celokupm društveni progres.

Bitna pretpostavka za ostvarlvanie ovakve uloge visokog obrazovanja jeste, pospešivanje naučno-istraživačkog rada u visokim Školama i na fakultetima, uz ravnopravni tretman nastavnog i naučnog rada, kao sastavnih delova jedinstvenog procesa obrazovanja visokokvalifikovanih stručnjaka. Iz ovoga proizilazi 1 potreba da se razreši pitanie finansiranja i utvrdi cena obrazovanja na un ; verz;tetu. Jer, ukoliko napredak cele društvene zajednice u krainjoi litiiji zavisi od kvaliteta obrazovania, ooda ona mora u dovoljnoj meri i da učcstvuje u finansiraniu univerziteta. B. LUKIC

STUDENTI AKTIVNI SAMOUPRAVLJAČI

SA GODIŠNJE KONFERENCIJE SS RUDARSKO-GEOLOŠKOG FAKULTETA

• ?™?£ NTI SE MORAJU ZALAGATI ZA NAUCNI RAD NA UNIVERZITETU • SKRIPTA I PRAKSA VECNI PROBLEMI FAKULTETA

U četvrtak, 14. novembra. o držana je Godišnja konferencija oaveza studenata Rudarsko-geološkog fakulteta. Svakako najznačajnije pitanje o kojem se diskutovalo na konfercnciji bilo ie pitanje položaja studenata ne

samo na fakultetu već i na Undverzitetu uopšte. Potrebno je, naime, utvrditi tačan položaj studenata, kao samoupravliača ne samo prilikom donošenja raznih odluka, več i kada je reč o nastavi. Kako bi se ovo što uspešnije postiglo, na katedrama RudarskcKgeološkog fakulteta nalazi se i po iedan predstavnik studenata. Studenti se moraju zalagati za razviianie kreativnog rada, za sticanie produktivnog, a ne pasivnog znanja. U tom cilju, naučni rad studenata potrebno ie proširiti na sve katedre. Isto tako, studenti moraju uzeti vidno učešče u radu novoosnovanog Rudarsko-geološkog instituta .To će svakako potpomoči i izuzetno povoljna atmosfera koja na ovom fakultetu vlada u odnosima studenata i profesora, naročito posle iunskih događaja. Kako bi se povoljna atmosfera koja vlada i na Univerzitetu, i dalje održala, a i potpunije razvijala, neophodno ie potrebno da se u rukovodstvo SS biraju Ijudi kojj če svojim radom uistinu moči da održavaju želje i zahtevc studenata. Jer, značaj i uloga Saveza studenata u ovira danima mnogo su ozbiljniji, no što su to bili ranije.

Dekan fakulteta prof. Mlodrag Anđelković, govorio je o reformi Univeraiteta. Reforma se ne sme, kao ranijih godina svesti na neke organizacione forme. To treba da bude i re* forma svesti iiudi, stvarni korak napred, koii treba da omogući ispostavljanje najrealnijih odnosa na samom Univerzitetu, a isto tako i između Univer* ziteta i društva. Prof. Anđelković je govorio i o integraciji svoga fakulteta sa Rudarskim fakultetom u Boru. Naime, na predlog Beogradskog rudarsko-geološkog fakulteta, čeli su razgovori sa borskim takultetom o stvaraniu jedinstvc ne visokoškolske ustanove. I mada su se u načelu i jedni i drugi složili o korisnosti ovakvc akcije, do nekih značajmjih rezultata još uvek nije došlo. I na ovom fakultetu, najzjjačajniji školski problemi su skripta i izvođenje prakse. lako su svi profesori za čije predmete ne postoie udžbenici, imali i zaduženje i obavezu da izdaju skripta, to do sada nije skoro niko uradio. Možda je teže pitanje prakse. Studentima fakulteta kao što je ovaj, odlazak u rudnike, »na teren« -r- veoma je potreban. Fakultet za to, međutim, nema dovoljno sredstava, što ozbiljno dovodi u pitanje stručnost studenata. B. L.

Eksperimentalno uključivanje studenata u samoupravljanje na fakultetu

OSAMNAESTA REDOVNA GODISNJA KONFERE NCIJA SS ELEKTROTEHNICKOG FAKULTETA

Od 1200 redovnih studenata konferencijl je prlsustvovalo sa- • rao 150. Pored nastavnika ETF bili su i predstavnici sedam srodnih fakulteta iz zemlje. Na početku je predloženo i prihvaćeno da se izveštaj o radu u toku prošle godine ne čita jer je već štampan i podeljen studerttima. U stvari, svega ,nekoliko studenata je dcbiio izveštaj, tako da se o radu u toku prošle godine skoro nije ni čulo. Verovatno iz istih razloga stavljena je samo jedna primedba na izvsštaj. Zamereno je da su aktivnosti u junu posvećene samo dve rečenice iako je činjenica da se ETF nesumnjdvo pozitdvno istakao u junu. Istina je da je za to najmanje zaslužan FOSS, čiji je izveštaj U referatu o narednim zadacima prvi deo posvećen je pitanju zašto su u junu studenti bili brojniii na ovakvim skupovima i šta su učindli da sc nezainteresovanost koja je ponovo evidentna, odstraui. Zamereno je studentima, članovima SK, što svojom aktivnošću nc utiču na takvo stanje. U referatu stavljen ie i n ; z zamerki na režim studija, nastavu i nastavni program, na nekc spite i na angažovanje profesora na drugim fakultetima. Verovatno najznačainiji zaključak ove Konferencije jc cmaj o

eksperimentalnom ukltučivanju studenata u saraoupravljanje na fakultetu. Reč jc o tome da če studentski, predstavnici u Nastavničkom veću izabrani na ovoj Konferenciji, imati i pravo glasa koje se neće neposredno računati. Osim toga, studenti će biti birani i u fakultetske komisije kao i u ostale samoupravne forme na fakultetu. Ovo je Konterencija jednoglasno prihvatila i to će se podneti kao zahtev Nastavničkom veću. U Veče fakulteta izabrano ie 12 studenata od 19 predloženih U svom izlaganju dekan ETF, između ostalog, rekao ie da ne sumnia da će Veće usvoiiti ovaj zahtev studenata, dodaiući da ie lično übeđen da če studenti sasvim ozbiljno moči da pomonu u mnogim nitanjima koja su se do sada teško iH nikako

rešavala. jer je studentska reč koja se čula na ovakvim skupovima imala slab odjek . Od godišnje konferencije SS Elektrotehničkog fakulteta, sudeći po brojnim formalnim i neformalnim sastancima i govorima od početka septcmbra do sada, mnogo se oček’valo. U najmanju ruku to je trebalo da bude početak stvarnog samoupravnog i društveno-političkog angažovanja stadenata ovog fa kulteta. Koliko su očekivanja ispunjena, teško je reči. Ako bismo sudili po broju prisutnih i, po uglavnom bledoj, diskusiii, rekli bismo: malo. Ako bismo sud’.li po zaključcima ispada obrnuto. Možda je ipak najbolie zaželefi mnogo uspeha, pa pričekati i videti šta če se uraditi u buduče.

SERGIJE SEFER

U TUNELU

U kupeu sede student i studentkinia: Y leginice, uskoro ulazimo u tunel. Nadam se da se ne plašite. 0 ne. Samo verujem da ćete izvaditi cigaretu iz usta.

EKSPERIMENTALNI POLJUBAC

Na jednoj večcrl kod prijatcIja student je prišao devojci i rekao joj; Sta biste uradili kad bih vas sad poljubio? Uzviknula bih: mama, dođi da vidiš svog budućeg zeta!

NEODKUČIV

Udvaraiući se devojci student joj kaže: Znate li da bi bilo do\olj’ nc da vas dodimem malim prslom pa da zadrhtite čitavim svojlm bičem. Da 11 ste ikad sreli takvc? čoveka ? ■»— — mog zubara!

PRIJATELJSTVO ZANAT NAJSTARIJI

Pri kraju meseca razgovaraji. dvojica stuđenata pred menzorn; Kolega, da lj imaš toliko poverenja u mene da mi pozajml§ 100 dinai'a? Poverenia imam, ali nemam 100 dinara.

196824

STUDENT

Strana 11.