Студент

"KATALOG", ŠTA JE TO? “9 9

v Ci aospis Katalog izaavao je 4 kod većcg broja slovenačk:Ji kulturnih radnika i umetnika ogorčenje, doživeo oštru kriti'ku l odbačen je kao destruktivam, pubertetski, rušilački... U našim dnevnira listovima (»Poktici« i »Borbi 1«) u poslednjih raesec dana pojavljivali su se odjeci tih kritika, a nedavno je u »Politici*« prencsen i integralni tekst optužbe koja nos’ potpise dvanacstorice i kod nas clobro pozn&tih i »autoritativnih« i.mcna (medu njima recimo Matej Bor, Josip Vidmar, Ciril Kosmač, Ivan Potrč, France Bevk..). Teže optužbe odnose se istina na list Ijubljanskih studenata, Trlfcuna, ali ni Katalog nije ostao posteđen. Sve to pojednostavljivanje i dramatizovanje iz apriome pozicije contra Katalog umnogome otežava pokušaj jednog čisto lenomenološkog predstavljanja ovog časopisa. Pokušajmo ipak, } to, koliko je mogučc, od početka: manifest »katalogovaca« pojavio se još 1967. gcnline u časopisu Naši razgledi (br. 22) pod naslovom »Teze o Katalogu, časopisu za literituru i umetnost«. šest autora (Iztok Geiister, Andrej Inkret, Lado Kralj, Braco Rotar, Tomaž Salamun i Rudi Šeligo) iznose osnovne pobude i ciijeve novog časop’sa. lako je jasno da se program ne može u cctlini ostvariiti ni u toku dužeg izlaženja časopisa, a kamoli posle jednog probnog (i*li reklaimnog?) broja, ipak je orijentacije radi, ove Teze neophodno pregledati. »Ranije ili kasnlje kultura će, u skladu sa osamostaljivanjem svih društvenih pođručja moratii dai se konsbtuiše kao autohtona delatnost, čija je osnova profesionalizacija«. »Pokretanjem časopisa Katalog želimo da iskažemo i evidentiraimo pomeranje u toj tradicionalnoj strukturi sJovenačke kulture«. Kao osnovna osobenost stare kulture koja mladima smeta je njena zavisnost, neautohtnost u odnosu na poli'tiku i ideologiju, a zatim se izražava želja za što Širom strucnom raznovrsnošću u časo piisu, jer bi tako diferencirana područja mogla vrlo uspešno da funkcionišu. Veruje se, potom, da će časopis »podstaći okušavanje novih, još nediferenciranih literarnih pojava«... »Ime novog časoplsa je Katalog. On če evidentirati svet onakav kakav jeste, zbog evidencije same. Ne zanima nas literatura kao sredstvo polemike sa postojećim«. kret/u još jedan stav koji moramo pomenuti: »Casopis ne zanima slovenačka kultura s akcentom na »slovenačka«. Ne verujemo u slovenačku Izvornu fcit kao integraclono jezgro bilo kakve delalnosti«. Ovaj program, uperen protiv svih eshatologjja sa ciljem da evidentira materijalni svet, ocenjen je kao nejasan, kontradiktoran i nemarksistički (Vlado Sruk, Naši razgledi 1967. br, 24). Casopis se dugo posle programa nijc pojavljivao, interpretaitor no vog pravca u slovenačkoj poeziji Taras Kermaunor, izjavljuje da »zbog potpuno nesređenih pitanja izđavanjai časopisa i kultumih odnosa u Sloveniji posle 1964... ova Ilteratura još nije dt> šla do sopstvenog časopisa« (»Književnost«, 1968. br. 3), a potpisnici pomenutog programa i dalje objavljuju u Tribunl pored toga što izdaju, u sopstvenoj režiji i nimalo uobičajenoj opremi (u obliku kutije šibica, na magnetofonskoj traci...) ediciju OHO. Najzad, novac za časopis je odobren, prvi broj je pripremljen i objavljen umesto 67—68. broja ćasopisa Problemi. Kako praktično, u prvom broju, izgleda evidencija svata takvog kakav jeste«? Na kakav to svet katalogovci »pristaju«? 1 gde su granice između reizma (ovaj termin kao oznaku novog strujanja uveo je Taras Kermauner) 1 iarpurlartizma, s jedne, re : zma i naturalizma s druge strane? I dalje; da li je zaista moguča ta željena neutralna pozicija, kada, kako i šta zahteva? Zatim, ako je sve podvedemo pod poziciju evidentiranja, gde su onda te »stvaralačke, stručne diferencije i planovi« za koje se zalažu u programu? Ako pak diferencije znače nastavak tradicije u smislu sačuvane kritičnosti, vizionarnosti, integralnosti teksta, da li je onda postavljeni program uopšte ostvarljiv? Katalog nije jedinstveni rh homogen. Dobar deo tekstova se zaista odrokao svega onoga što podrtizumeva neki smisao i cilj, odrekao se svake vere, svlti socijalnih projekata. Pesme Matjaža Hanžoka. strfp Svetlost tam« Marijana Pogačnlka i Benjaralna Lukasa, Pesme I. G. Plamena i opis prezervaitiva Vojina Kovača Chubbyja su u stvari statički fenomenološki opisi pojedinih stanja, doživljaja, iskustava, prakse, proizvoda, bee ikak-

ve veze sa smislom, ideadom, lepotom. Reči tu nemaju nikakvo prenosno, simbolično značcnje (tačnvje, pisci žele da otne to nemaju); »poezija o cipeli i poezija o nogi prodstavlja cipelu i predstavlja nogu.« I (I. G. Plamen) Bez višeg, integraitivnog načela, imalo ong izvor u Bogu fti Coveku, u religiji ili humanističkoj veri u nešlo bolje i lepše, svet kakvog srečemo u Katalogu se morao raspasti; svaka je pojaiva i svaka stvar za njegove stvaraoce podjednako važan »artikal«. Ako predmetnom svertu, kog smo dosad posmatraii samo u funkciji čovekovoj ne posvetimo Istu pažnju kao i čoveku, prodmeti će se pobuniiti, odbiti da budu samo sredstvo (strp »Svetlost tame«). Misaona, a u konsekventnim prmicriima i formalna struktui'a literamih piloga u Katalogu razvijena je, dakle, iz poimanja sveta kao rezultata Ništavlla. I u ran : joj je poeziji postojao takozvani svot Ništavila prema kome su se pesnici opredeljivali, ali uvak u ime nekog višeg, umetn:čkog vitaliizma, nekog Smisla. Dosledno evidentiranje Ništavila, međutim, vodi u poeziju bez poruke, sastavljenu od reči bez značenja. To više zaparvo i ne moraju biti reči, već znaci koji ne pretenduju da budu elemenat sveta', več samo vizuedni efekat. Takva je recimo »poezija« Naška Križnara. Njegiova »Pesma« mirovna površina glasi: abcčdef ghi jklmnoprsštuvzžabcčdef ghi j klmnoprstšuvzžabcčdefghijklm. . No ako ta slova zaista nc žele da nose nikakvo značenje, čemu onda nasilov pesme? Tim pre ćemo posumnjati u mogučnost izražavanja Ništavila kao suštine sveta recimo u prozi Marka Svabića: ova zaista zahvata sadržnu iz oporih, surovih i vulgarnih slojeva sveta i razvija se tako da sugeriše kao vladajuči duh Ništavila, ne ni Boga, ni Čoveka, ni Prirode, ni Dobra, ni Zla, jer njegov se čovek snalazi podjednako u mučn,im i. ogravnim, kao i u srećnim i prijatnim trenucima (ovo važi i ža šalamunovu prozu). No švabičeva proza se može prepričati, njena poruka, njena »literatura« je očita; ona je građena na principu asocijacije i to stvaira utisak zbrke, ali reči su zadržase svoje pravo semantlčko značenje i povezane su tako da nose izvesnu viziju, pa dakle i značenje i simbojiku. Racjon.aJni destruktivizam je pred nama, ali je on još uvek izražen »literaturom«, porukom, kao intencija, a ne kao formalno ostvarenje. Destruktivizara se ne ostvaruje, ved dokazuje. Bezrezervna pripadnost svetu onakvom kakav jeste, ne zaziranje od bilo koje pozicije, ne po* stojanje kompleksa zbog isključenosti kulture iz politike i vlasti, negovanje umetnosti kao deskripcije postojećeg sveta, dakle krajnje apolititdčna i akritična platforma niie iedina polaznaca u novom časoplsu. Valjda u skladu sa tezom o potrebi za negovaniem nekolikih stručmh nivoa, urednici su u čaisopis uneii i tekstove koji predstavljaju krajnje suprotnu, krajnje »angažovanu« i »kritičku« poruku. Rastko MoČnik, na pirmer, u obliku kmp no jspiisan : h parola, a sa pozici ja humanizma (dakle, eshatologije koja je katalogovcima prva na metr) izražava negodovanje zbog jalovosti revoludje; REVOLUCIJA JE BEZ PROJEKTA; NIJE PUT, VEĆ TO STO JESTE Svi putevi vode u samoubistvo: revoluvija ne može da zavlada da zavlada možc samo neko u njeno ime: übisto i samoubistvo. Savez sa leviconi je stupanje u sistem, put na VLAST... Sudeći po prostoru, po broju strana, esejistika tma u Katalogu daleko veći značaj od poezije koja pretenduje da ne bude »umetničld«, več »svačiji« i »svaki« izraz života (jer prihvatanje Ništavila kao istine sveta vodi ka degradaci'ji umetnosti kao višeg životnog principa). Ako nam se čini da bi poeziju koja se sastojl od najobičnijeg, banalnog, detaljnog opisa potrošačkog artikla (recimo poeziju Vojina Kovača-Chubbyja koja se sva iscrpljuje na opisivanju prezervativa) mogao pisaiti svako, ako za takvu poeziju nije potrebno seira drskosti nikakvo predznanje, osećanje, insparacija, iskustvo, sposobnost imaginacije, onđa to nikako ne možemo pretpostaviti kada su u pitanju priloženi eseji. To su vrlo studiozni, često fi'lozofski i suviše gusti tekstovi (Slavoj žižek je takav jedan »gust« tekst pokušao da »razblaži« ređajući na zmenično filozofski tekst i isečke iz erotič’ nih scena Flemimgovog romanai i »The Spy Who Loved Me«); au-1

tori ovih tekstova su zagledanl u suštinu novh pojava u lite«raturi, lingvistici, kritici, likovnoj umetnosti. No sem ovih uopštenih zajednčkih osobina koje se odnose na kvalitet tih tekstova. u rsdovkna Tarasa Kermaunera (Dve imterpretacije), Philipea Sollersa (»Sad u tekstu), Rolanda Bartiiesa (Kritički eseji), i Braca Rotara (Likovni jezik) teško da možemo naći katkvih zajedničkih, odnosno komplemetaraih idejnih stavova. Dok recimo Kermauner pokušava 5 uspeva da razotkri.'e umetničko delo, da predoči (dramait;zujući, upoređujući različite nivoe) i podvuče misaonu strukturu umetničkog dela, dotle Rolad Barthes u eseju »Šta Je kr'tika« tvrdi sledeće: »to nije »otkrivanje« nečeg »sakrivenog«, »dubokog«, »tajanstvenog« što bi se sve dotad u delu ili autoru neopaženo provuklo (kakvim čtidom? Zar smo bistriji od svojih prethođnika?), već sastavljanje... Krit cki dokaz, ako uopšte postoji, ne zavisi od sposobnosti razotkrivanja dela koje posmr.'tra, već nasuprot, od mogućnosti pokrivanja sopstvenim jezikom«. Kermauncr zaslužuje posebnu p>ažnju kada je reč o novim stremljenjima šlovenaičke umetnosti: on jediaii pomno. s’istematično i instrumentima izvučenim Iz same le nove strukture prati njene tokovc. Uočio je osnovnu karakterist’ku izjednačavanje sveta stvari i Čovekovog sveta, svođenje sveta na Stvar sugestino i razložno nazvao je nova stremlienja »reizmora« (res, rei = stvar). U Katalogu ksjo prvi među ese.jima ide njegov tokst Dve interpretacije u kom se zalaže da najnovije tokove objasni kao reakcvju na predhodne literarno-misaone strukture. Salamunova proza Jonas objavljena takođe u novom časopisu, najdirektnije ilustruje Kermaunerovu idqju o kontinuitetu u istoriji siovenačke književnosti. Ta je proza, naime, duhovita, živa», šarmantna parodija na sve književne i neknjižeome vrste i stilove (na Ijubavni', kriminalni, istorijski, mitološki roman, na Bibliju, na udžbenike, enciklopedije, državno-pravne I privredne spi«se itd., itd.) Tekst je dakle, per negationem, deo slovenačke književne istorije. I u nizu drugih primera Kermauner otkirva obrnute ran’je književne stukturr. Tačnije, on govoi o nemogućnosti deši'frovanja nove poezije bez poznavanja raniijih slojeva slovenačke poezije. Opet se nameće pitanje: kako razrešiiti kontradikciju između Kermaunerovog razumevanja reizma uz pomoć Prešeraa, Cankara, Župančiča, Kajuha.t sopstvenog tvrđenja mladih stvaralaca da je uslov njihovog postojanja rasfcid sa tradicijom? Taras Kermauner ima sluha l razumevanja za novu poeziju, on jo izvrstan interpretator bar jedne od njenih varijanti, ali on nije njen inspirator. Tu ulogu mladi su dodelili francuskom pirpovedaču i lingvsti Iz kruga čatsopisa Tel Ouel Philippeu Sollersu (valjda u skladu sa te»zom da »slovenaČka izvorna bit« ne može da bude »integraciono jezgro bllo kakve delatnosti l «). Osnovne stavove Sollersovog priloga Sad u teksiu ponov’o je Iztok Geister (bez naslova, ali najkrapnijim slovima odštampan prilog na str. 78); naravno na nediskurzivan, šifrantski na> člai, kako bl »rezime« postao ono što Sollers od teksta očekuje. kako bi postao »magična formula I kao takva do temelja dinamična«. Svesti svet na golu osnovu, shemu, jer je to jedina iistina o njemu, istina koja dduje kao magija i koja je jedisd n* č ; n čovekovog oslobođenja, način uništenja svih modernih neuroza. U Une takvog oslobađanja čoveka Sollers se zalaže za njegovo oslobađanje od kulture jer ona sve svodi na smisao, a voditi računa o tome šta ima, a šta nema smfela rečl, ravno je zasužnjavanju, služenju nakom višem autoritetu. Sve đok se podređujemo kauzalnosti, smlsaonosti, dok antropomorfizujemo, sakralizujemo, institucionalizujemo nešto (pa ma to nešto bilo i sveto i uhrahumano), ml uništavamo umetnost, odnosno njeno osnovno pravo apsolutnu kreativnost. Podvodimo je pod postojeće sheme vrednosti. Totalna profanacija Dobra, u ime akcije ponovnog sakralizovamja ali ovog pula ne pojava, nego umetnosti, stvaralačkog čina, moguća je jadino »afirmacijom božanskog Zla«; jedino je ZIo u stanju da poraši ustaljeni stari redosled. Shvatimo li tendenciju kartalogiziiranja kao pređusilov autentičnog stvaralačkog čina, jer svesti sve na isti njvo znači srašiti ustaljeni redosled i time omogučirti iz\ r ornost., onda smo se, ma-

kar I privremeno 1 u ime noke buduče akcije, odrekli dinamizma i diferencije koje Sollers postavlja kao neizostavne nosioce svake faze teksta. Jer pisati katalog znači mirno i bez iikaikvog vrednovanja unositi podatke u tekst. lako je duh Sollersovog teksta najprisutniji na srtranicama »Kataloga«« ima i tu, dakle, odstupanja. Ako je tekst parodija na sve ranije strukture umetnosti i života, gde je tu onda origjnalnost nad originalnostimat? ima u Katalogu i suviše da bisrao ih mogli pobrojati. Svako pak izvođenje zaključaka iz ovde iznetih činjenica značilo bi opredeIjivanje pro ili contra Katalog, a mislim da za to još nije (511 više nije?) vreme.

MARIJA MITROVIC

Napred u pošumIjavauje otoka!

Mladi gorani i ostali mladi! Vi udarnički pošumljavate, ali to niije dovoljno. Vi pošumljavarte planine, a nisu samo planine kod nas gole. Naši radni Ijudi masovno i organizovano odlaze na otoke, a oni nisu uvek pošumljeni. šuma je u našem draštvu od velike koristi U socijallzmu šuma ima slobodarsku namenu i neprekidno se primeeijuje još od turske okupacije, U narodnooslobodilačkoj borbi neprijatelji naroda iskusih su zna Čaj naših šuma. Svetao lik šuma ostaće zauvek u našim srcima on ne sme da se zaboravi. Treba da se prenosi s kolena na koleno mlađim generaciijama. Suma je naše največe bogatstvo Ko inria drvenu građu, ne mora da tuca kamen. Obavežimo se da koristimo samo drveće! Naše draštvo može da obezbedi drvo za svakog pojedinca, drvo svakom radnom čovoku, drvo u svakom kolektivu, šuma sprečava eroziju (osipanje) naše otadžb’ne. Suma pušta korenje i zadržava natsu zemlju. U našim Sumama su se nofcad lovilt samo Ijudi Danas strani turisti sa dozvolania l domaćl bez dozvola love u šumama najdragocenije primerke naših životinja. Suma je od životnog mačaja, a mi smo zaboravili da pošuraIjavamo Otoke. Neki su ostali sasvlra goll 1 to nanosi velike štete našem đraštvu, da ne govorimo o posledicaraa. Nepošumljeni otod su kame» nje pod suncem, okruženo slanom vođom. Na taikvim otoci*ma je vruće. Na takvom otoku ništat ne uspeva, iako odgovomi drugovi ulažu veliki trud, Na kamenu se teško radi, a ipak nema života. Nama otoci bez šume ne trebaju. Hočemo drakčije otoke. Ne možemo da dozvolimo da se naš radni čovek na otoku muči. Nečemo da čekamo da mu društvo dodeli drvo. Njeanu treba hitna pomoč. Ima Ijudi kojl žele da otoci ostanu taikvl kakvi su Oni su zaboravili šta znači šuraa. Oni nisu bill na otoku. Njih treba odvesti tamo, da vvde, da osete, da sbvate pogrešku. Na otoku svaiko prizna svoju pogrešku. To je provereno iskustvo. Na kamenu čovek oseča da mu treba šuma. Goli ostoci smetaju svakom svesnom čoveku Pošumljavanje je zaloga srečne sutrašnjice. Dakle, Napred u novs šume!

LAZAR STOJANOVIĆ

Slučaj mlade štampe

Clanak »Prolog ill epilog?«, objavljen u prošlom broju našeg Usta, blo bl manje znafiajan kad bl prlčao sanio o jednom izoUranom događaju Međutim, praksa demantira takav prllaz. Upravo je čudno koUkl ]e broj listova od llpnja na ovamo zabranjen, odnosno kolikom je broju listova, iui ovaj iU na onaj način, smenjeno urednLstvo. I) ta] broi, razumljivo, ne übrajamo »Hrvatski književni list«, već novosadski »Indeks«, beo gradskl »Student«, beogradske »Vidike«, zagrebački »Prolog«, zagrebački »Student skl list« itd. Ta koincldenclja ne mora značiU organlzlranu hajku, ail koincidencija ipak poatoji, a pored nje još nekl elemenll skoro Utovjetnl, l?ko se JavIjaju u raznlm gradoviroa I pod raznim krinkama. Naše pitanje da 11 Je slučal »Prologa« epilog u nizu represija dobilo ]e vrlo brzo odgovor u Beogradu se još nlje stllala buka oko lista »Student«, a vcč se drugi list našao na tapetu. AKTERT POGROMA Postaie simptomatično što se na udaru ove seriie događaia na laze samo oni, koii su se na bllo koii manie sputan načln osvmull, a negdie i podržali određene stavove llpanlsk’h studentsldh zbivania. Međut’m, ioš ie simptomatičniie Sto se na uđaru ne nalaze I oni prottv koiih su bile unerene sasvim konkretne stuđentske zamerke, a naročito Sto tu nema on<h koii su nakon Maršalovog Hnaniskog go vora preko televbđie na volšehan promiien’li mišUenfe a ti liuđi nlsu kao ni u fme koiih sii nastupa!!. Dosta nas elemenata navodl na sumniu da se iza sađašnfe ha<ke fnazoidmo ie, uvietno, Ipak ovim imenom) naiaze unmvo ovi noslfeđnti faktori, budnč! da brrioa niihovog akomodiranla na Titov miSienia sada, kađ le prošlo par mleseci. može mačit! samo privremern Ir»miuflažii n očekivaniu povoljn’ieg trenutka. Dosfa Je pouffno razmotriđ I metode kolima se onl eluže u »vom rarračunavanfu « »inkriminiranom« atudentskom I omladinskom Stampom. U prvom redu, kao porfeparole tluit oni Hstovl koie 1e Jeđan od uCeenlka heogradske điskusije • »Sutretu« oznsdo akterlma »duhovnog eenoclda«. Kad ae govorl o »Susretu« riječ Je o »VeCemiim novostima«, »Eksnres politict«, I sltCnima koil, s Jedne strane, na naioerfldniil naCin zaglupIJulu Citaoce raznim »JiilitaTna Džons«. urHCučira danctma o ToCilovcu, Sottrovskom, pIJaCU »Konzuma« (imbencilno nazvanom »plJaCkom stolteča«), dok « druge strane sasvim U skladu ■ takvom maloeradanskom praksora, napadafu sve one koji na bilo koll naCin IskaCu fz ■lvila osredniosd I prilete da svotlm doslfednim stavovlma razdrmaju Intelektualnu uCmalosl publlk« oko »nočnih« Hstova. Nakon nllb f porivafučl se na njlh u ekciju stupaju pokretad pogro-

nui kojl podmeću ovc Ustove kao glas javnostl I na njihovim floskulama zasnivaju svoje teze. Ukollko se smatra da su I te metode nedovoljne organizlraju se skupovl po radnim kolektivima na kojima netko od rukovodstva poduzeća proćita svoj prijedlog rczolucije protlv navedenog lista. Tom prllikom može doćl 1 do smiješnlh situaclja. kao na primjer, kad radnici jedne određene bcogradske radne organlzacije osuđuju, iako ga ni jeđan ođ niiii nije čitao, odnosno upoznatl su s njim samo preko ovih teza o tom listu koje im je par minuta prije toga pročitao njibov rukovodilac, što sc drugom pri' kom u vczi s Upanjsklm događajima pokazalo i u Zagrebu prija Titovog govora. Obično sve te metode trebaju izvriitl pritisak na izdavača kako bl on onemogučio daijne izlaženje toga Usta, ili barem izmijenio uredništvo ... TKO ŠKODT SAVEZU KOMUNISTA? Omladlnska I studentska štampa le ledlna ko|a ima motmđnostl da izađe izvan onlh šab’ona I okvira u kolima grrcaju lis f ovl mamutskih novinskih izdavačk ? h monooola. Niena ie dužnost da irražava mlšllenie onotr slola kolemu i nrloada (omladina i studenti). Rasmmllivo le da o Istlm problemima, I pored sličn'h stavova, mladi lluđl ne morafu razmišl|ati na isti načln kao 1 staHll, te tućl te nrobleme Identičnim arjmment’ma. Pa Irtak, čitava serlla sinhronlzovanih nanada ukazule na to da onlma ko|l nanadalu n*|e važno što mladl m»sle, več kako mlsle. St« više, neki od tlh branllaca »nravovierla« u nov*narstvu dobllalu hlsteHčne nanade kada se u Hstovlma ml«d?h nolave ne sa* mo novl termtnl. neeo 1 malo neuoblčalen praf’čkl Irraz (o kolem |e takoder bllo govora u slučalu »Susreta«), Trebalo bl očeklvatl đa če Savez komunista stati na nut nraksi ovakvoe načina konformJstičkoe mlšllenia, ler ona. na kralu kraleva, nrvensfvpno nlemn škođe, fako 1e nekl točlto matojzrađanski nastrolenl) gprovode u nleeovo Ime I u Ime rađn’čke klase. .Toš |e žalosnlle što nllhove akclie kadkada n?su samo noledlnačne, več đob'valu obilležla stavova foruma 111 čak čltave mašlneHle. osnovane I nredviđene ra sasv’m druee clUeve. NPhovl nanadi na omlad’nsku I stndentsku štamnu nlsn slučft.l- fer ona syoHm natbnlllm predstavnictma) ledlna kola le sebl u Imnerativ nostav’la stalno lzn?»i»*ente novosj Izruzn I novo® nač ? r»a nr*stuna nroht'nrdma. na takve fpnrienelle mora Wtf nsuden nalod strane Saveza komuniSt3e TVOST AV BEAKKR. »OMT AOTVSKI TTFDVTK« ZAGREB, 13. XI 1968.

ČUDNOVATOSTI U LIČNOSTI I U ŽIVOTNOM PUTU JEDNOG SAVREMENIKA

Zatucan, zakržljao, zaslepljen, zaveden, zabezeknut, zaviličan, zastareo, zagoreo, zahlenut, zabalavljen zablačen, zabit, zaboden, zavezan, zabrljan, zavaren, zatup’O, zadrt, zazidan, zbunjen, zadrigao, zadobijen, zafrknut, zakupljen, zakucan, zagnoio, zagojaćen, zagroktao, zagušljiv, zanovetalo, zauzdan, zastrt, zapušen, zatrudneo, zatopljen, zatutkaljen, zaslinavio, zloslutan, zlosrećan, zaudara, zrikav, zinzov, ziparalo, zavisan, zavidljiv, zamorče, zalepIjen, zalemljen, zališan, zalomljen, zamenjivan, zamlačivan, zaludan, zamoran, zamotavan, zakrpljen, zadremo, zadocneo, zadržan, zanemogao, zakloplien, zaključan, zamrčen, zamro, zamuktao, zanemaren, zaleđen, zavonjao. zakulisan, zakrmeljao, zadovoljen, zavlačen, zarinut, zarđao, zataškivan, zaprašen zapretan, zaparen, zapapren, zanemeo zaokrenut, zašenut, zasipan, zavijan, zavijen, zatezan, zapliuvan. zasukan, zasušen, zapanjen, zaplenjen, zategnut, zaularen, založen, zadivljao, zagroktao, zazveketao, zablesavljen, zahodio, zacerekan, zauzet, zatutuljen, zatarabljen, zatandrkao, zaptiven, zastiran, zasužnjio, začorio. zveknut, Sgrbljen, zvrndov, zderan, zagušivan, zakovmut, zbačen, zabačen, zaglavio, zagubljen, zabataljen, zariktao, zadignut, zbabljen, začmao, zasmrdeo, zgrbljen, zavdjao, zgužvan, zgučen, zgrnut, zgažen... zbrisan.

Strana 2.

STUDENT

1963 24