Студент

Težak život u studentskom gradu

BELESKA S TERENA

TRINAEST TUSEVA ZA CETIRI HIUADE STUDENATA: Kupatilo je u suterenu. Ima trinaest tuševa, od kojih su, uglavnom, tri-četriri pokvarena: zatvarač’ su p>olomljeni, cevi naprsle 1 iskrivljene. Kupatilo radi .jedne nedelje pre p>odne, druge po podne. U njemu se kupa oko četirl hiljade što ilegalaca što redovnjh studenata. Neki studenti ustaju u šest sati đa b? uhvatild među prvima red za kupanje. Tople vode ima tek oko sedam satl. Do tađa se red studenata otegne i izvan kupatila. Studenti strpljivo čekaju: čitaju novine i stripove a neki i knjige. Ond kojl su došli oko seđam satd tek se okupaju oko devet. Studenti galame. Lupaju na vrata 1 kabina. »Kolega, izlazi već jednom«. »Tri godine se nisi kupao!« »Ne spavaj!« Neko se malo vremena kupa, drugi ostaju u kabinJ mnogo duže; peru košuIje 1 Čarape. Ovi p>osiednji su oni jači, robusniji. SMRAD U STUDENTSKIM SOBAMA: Neprijatan zadah se najviše oseća u petokrevetndra sobama, u suteremi i parteru. Leti, zaudaraju travnjacl, puni

satrulog p>ap4ra, jogurtskdh kutija, bačenog voca, hleba... Zimi zadah izbdja iz sobe: stara, izresala ćebad, puna praiine, odišu truležom. Neprijatni zadah kulja iz lavaboa, koji su, skoro uvek, prljavi; posutl su sapvmicom, pljuvačkom, dlakama, cigaretskim pepelom... Cim zahladni> u petokrevetnim sobama je zagušljivo. Prozori se ne otvaraju. Pet, ponegde sedam (zavisi od broja ilegalaca) Ijudi spava u zatvorenoj prostoriji 3x4 m. Smrad izbija iz vlažne obuče, koja se stavlja ispod kreveta, i od čarapa i veša koji se suši na radijatoru i na prozorskim kvakama. Ljudi se guše, navikavaju na smrad, alj prozore ne otvaraju: i onako je hiađno. TESKOBNO JE U SOBAMA: Za jednim stolom se doručkuje, pegla, kuva kafa, uči, igraju karte .U petokrevetnim sobama naroč’to je teskobno. Studenti se mukom provlače između kreveta, sdola, stolica i ormana. Ormani su mali. U jednom ormanu stavljaju se sve stvari; odela,

košulje, džemperi, peškiri, toaletni pribor, četka za cipele, imalin, knjlge, beležnice l, eventualno, tegle ajvara i kajmaka. Na stolicama I krevetskim šipkama takođe visi odeća. Na prozorima se, u ovim zimskim danima, stavlja slanina, pršuta, kavurma i čvarci. Izjutra je pravi haos: neko sprema knjige, neko se oblači, neko još leži, neko čista oipele, neko se umiva... Svi se guraju, muvaju... BOLJE JE AKO CIMER NEMA DEVOJKU: Neko od cimera ima devojku. Kada tom cimeru devojka dođe, ostali prekidaju učenje i ostale poslove i izlaze iz sobe. Idu u bioskop, kod prijatelja, u kafanu. No, neki put se vrate ran’je, lupaju u vrata, svađaju se. U poslednje vrerr* devojke sve manje navraćaju u muške blokove u Studentskom gradu. »Za neke beogradske devojke Studentski grad izgleda kao cmački kvart za belce u Americi«, reče jednom prilikom jedan student.

ZAUDARAJU HODNICI OD KLOZETA

Studentskl klozeti su mnogo prljavi. Ciste se jednom dnevno. Neki se 1 ne čiste, naročlto oni u F krilu, gde ie čistačice teže kontrolisati da li obavljaju svoj posao. Klozetske rupe zapuše se novinama. Voda, pomešana s fekalijama, često se sliva u hodnik. Studentl, naročito oni iskusnijl, početkom godine kada bi-

raju sobe ne uzlmaju one koje su do klozeta. Klozetski zldovi išarani su mnogobrojnim žvrljotinama. Bilo bi jednostrano ako bi se tvrdilo da su slike i napisi često pomografske prirode. Zar često pominjano ime upravnikove žene n ; je izliv ogorčenja koji studenti imaju prema upravniku, prema lošim uslovima življenja? Itd.

STUDENTI SU GLADNI

U studentskim menzama relativno je jeftino, ali je hrana ispod kvaliteta svake hrane, na primer one koja se daje u najobičnijim kafanama. Hleb nikada nije svež. Parče kobasice, šn cla i parče peČenja u taniiru nikad ne prelazi više od trideset grama. Posmatrajte kako studenti jedu: brzo, halapljivo tako jedu izgladneli i umomi rađnici, prvo jedu pire, pasulj ili već šta...

malo parče mesa ostavljaju na kraj. ( Meso otkidaju delić po delić, dugo ga zadržavaju u ustima, polako žvaću. Mnogi tanjire pobrišu hlebom. Kad završe s jelom, pušaći zapale cigaretu: pepeo istresaju u prazne tanjire. Molila je Uprava menze da studenti ne istresaju peneo u tanjire, ali to oni i dalje čine: u znak protesta protiv loše hrane, Šta li?

PRE POLA NOĆI NE ZASPI SE

Stuđenti se žale da loše spavaju. Sasvim razumljivo: nikad šestorica Ijudi ne mogu da legnu u isto vreme. Neko legne ranije, neko kasniie, Oni koji dolaze kasnije bude škripom vrata, prskanjem vode u lavabou, cičanjem parketa one koji su legli ranije. Desi se da neko mora da uči noću. Dmgi ne mogu da spavaju kad je upalieno svetlo. Neko viče u snu, neko hrče... Nesporazuma na pretek! Najgore je u sobama gđe se kocka, a njih nije malo. Takve sobe stecište su kockara, k bicera. U njima svetlo gori preko čitave noći, prostorija se zadimi i uspari od daha mnogobrojmh Ijudi. Dođe i do svađa, tuča. Cimeri koji se ne kockaju trpe sve

tegobe. Moraju: đa ne bi dobili po nosu kako to oni kažu. Pesma i vika nikad ne prfestane pre ponoći. Pevaju se »zavičajne« pesme, one gromoglasne i horske. Pevaju ih podnapiti, oni koji proslavliaju rođendane, položene ispite. A među deset i više hiljada Ijudi uvek je nekom rođendan, uvek neko položi ispite. Vika dolazi od nepoznatih momaka. Doskora je neko svake večeri pozivao nekog Milentija, tako jako kao da čuva ovce u crnogorskim katunima. Neko se odazove i nastane: vnska, vika, prasak flaša, prosipanie vode na parove, bacanje zapaljene hartije ... Gori, vri u Studentskom gradu! M - N -

Predveče u ✓ ~Ga|retu w

t- ndverzitet u Beogradu, studentskd doin »Vera Blagojević«, piše iznad vrata. Siva dvokrilna zgrada. Na fasadi, između prozora, zmijolike pukotine. Na pokojem simsu kiša kvasi jogurt, slaninu uvijenu u najlon. NekoMko nakostrešenih mačaka se grcju, jedna uz drugu, u okolnim kapijama. Jedna, siva, vešto iskoristj priliku kada jedna devojka istrča iz kuće i šmugnu unutra. Vratarka plete. Preko naočara, koje su joj pale na nos, podozrivo gleda svaku pridošliću. Ja bih do koleginica... Znate, u stvari... Može. Jedan muškarac, verovatno zato da ne bi više izazivao čuđenje prolaznica, gleda u oglasnu tablu. Menjam »Gajret« za »Patris«. Pitati u sobi... Prodajem lepe berete »Boni«. Povoljno, pitati u sobi... Menjam »Gajret« za »Studentski grad«.Skoro nov kostim, zeleni... »U dane 29, 1 30. novembra Izuzetno će biti dopuštene muške posete. Skreće se pažnja da se vodi računa o higijeni...« Dugi, mračni, hladni hodnioi, postepeno se pretvaraju u spiralne stepenice. Preko njih su razapetl konopci na kojima se sušl tek opraoo rublje. Negde kapne i voda za vrat. Preko jedne ograde razapeto je ćebe. U hodniiku su nagurani rashodovani ormanii. U ponekom uglu krije se stari klimavi sto. Na njima rešoi. ( Smemo samo kafu i mleko da skuvamo. Ništa drugo, jer domarka Ide od jedno-g do drugog rešoa 1 gleda. Ako vidi poklopac, odmah diže i ide da tuži upravniku. Kao, troši se mnogo struje.) Iza jednih, poluotvorenih vrata čuje se galama. Misliš ti, ja se njega bojira. Neću da oblač : m neiskuvano

rublje, pa nek pukne. I onako se rublje suši na ovoj prašinčini. A upravnik mi ne može ndšta. Nek proba da me izbaci. Iz kupatila izlazi devojka sa viklerima na glavi, u kućnoj haIjini. U loncu je verovatno rublje o kojem je malo pre bilo rečl. Stavlja ga na prvi rešo i staje sa strane. Moraš da stražaniS, objašnjava meni, misleči da sam neka nova. Može domarka da naiđe, a prođe i poneko sa dužom rukom, pa hoće da odnese. Razumem još da nestane rublje koie se suši, all ovako, mokro!... Dug, prodoran zvižduk čuo se naglo. Ako budeš ovde, pripazi, sad ću ja, reče md. Zove me koleginica, moram da vidim šta je. Otrča sprat više, srpotakavšd se uz put o jednu mačku. U susednoj sobi, tranzisfor je nadjačavao smeh đevojaka. Osam kreveta. Po četiri sa svake strane, kao u kasami. Između dva prozora utvrdio se novi, dvokrilnd orman. Na njemu, kao u sobama naših baka, raspoređen je veliki servis za kafu i nekoiiko čaša. Iza servisa zgurano je nekoliko kofera. Oko jednog malog stola, stollca skoro i nema. Na noćn ; m stočičima šepurc se švrće, lutkice. Većina devojaka se oblačl za izlazak. Kao i uvek, razmenjuju se bluze, suknje, haljine, tašne, cipele, i svaka od onih hiljadu sitnica koje, ako sw moje, lepše stoje tebd, a ako su tvoje, lepše stoje mend. ( Sada nam je ovde mnogo bolje no ranijih godina. Dom je dobio novi namještaj, pod je promjenjen, sobe okrečene. !• pak, ne mogu naši da ne zabrIjaju. N’ko ne zna. šta da se radi sa starim namještajem. Ne možeš proći hodnikom od ovm ormana, a i cijelu učicmicu su zakrčili. Ne mogu ni tn djevoike dolje da rade. A za one mačke i ndje tako strašno. Ja ih baš i ne mrzim, samo kad mi pojedu hranu. Al’ ovako bar nema u domu mnogo miševa.) ( Mesto je zgodno. skoro cen tar grada. Blizu su fakulteti, a i menza je, na dva koraka odavde. 1 nema. brate. muških poseta. Ako hoćeš, možeš celog đana u spavaćioi da šetaš. I celog dan ima tople vode) U sobi je bilo prohladno, aii ipak nešto toplije no dole u uoionici. Cet ; ri devojke, uvijene u ćebad, sedele su za jed; , na četir;(.) slobodna stola. o:tatak ove velike prostorije bio je pretvoren u magazin. tsluženi kreveti i 'ormani, naslagani jeđan preko druglh, bili su idealno sklorašte za sve moguće, a nara\ o nepoželire domske pnds^anare. Bido je vreme za večem. Krišom, devojke su počele da prže jaja. Po neko se usuddo i da skuva »Podravku«. B. LUKIć

r T 'T T '£ M. S.

Džonijev rođendan

Maks Karan studira knjiNe razlikuje se u mnogome od drugih studenata književnosti. Oči bistre, kosa retka, bakembardi dugi, sako oimerov, osobend znaci nema, nos poželjna operacija. Mlad je. Trećeg septembra navršio je 21. godinu. Rođendan nije proslavljao. Setio se svog rođendanskog datuma, ali uopšte nje mario što je tog dana došao na ovaj svet. Po sopstvcnom uverenju, on je bio posledica trenutne nepažnje svog oca, koji je već pre njega podigao sedmoro dece. Tetka Maksove strine Joke živi u Topćideru. Strina je Maksu stalno govorila da poseti njenu tetku, jer je, navodno, to dobra žena, ima dobru kuću i ima samo muža; još puno šta strina je isprićala o svojoj tetki iako nikad nije bila u njenoj kuću Jcdnog dana Maks je odlučdo da poseti tetku svoje strine. Da, da pa Vi ste sinovac naše Joke. Baš divno. Drago mi je što ste danas došh, govorila je prefinjenlm glasom tetka

Maksove strine. Mi danas slavimo imendan našeg Džonija Maks je bio zbunjen. Znao je, strina mu je rekla, da gospođa nema dece. A ko je taj Džoni? Odmah je doznao i to. Tetka njegove strine imala je psa Džonija, kojem su slavili treći imendan. U kući je sve bilo spremno za doček gostiju. Nisam znao rekao je Maks. Promrmljao je još nešto kroz zube, onako nevezano. Gosti su počeli dolaziiti. Prilaz:li su i govor.li već unapred pripremljene reoi za srećan imendan »veličanstvenog« Džonija. Džoni je dob : o poklone. Džem pere donesene iz Beča i Pariza, specijalne lančiće i kaiše za vođenje. Gosti su se raštrkali po sobi, poslužili pićem i sendvičima, zapalili cigarete i počeli da ćaskaju. Maks je bio zbunjen. Do njega u fotelji sedela je jedna gospođa koja mu se stalno smeškala. B’la je to Klara Dmdara. Tetki Maksove strine Klara se izvinila što njen muž zbog svoje stare bolesti, išijasa, n je raogao da prisustvuje veselju.

Klara je govorila tiho, nastojeći da fascinlra svojom odmerenošću i ozbiljnošću. U sobi žagor. Jao što ste tanani... Kada su bili za potpis... Još je rano, tek je jedanaest sati... Ovo se događa jednom godišn je... He, he, he, he... Ženice moja, mi moramo... Džoni, džoki, džoketa... Sunce ma 10... Maksu je bilo sve neobično. Pomislio je da se društvo šegači. Upitno je pogledao jednog starijeg gospodina. Ovaj, već pripit, šapnu mu: »U životu ćeš dobro proći ako što manje pitaš i ako se što manje čudiš«, i pokazao mu je na tanjir sa se?dvičima .Maks je slegnuo ramenima, pridružio se grupi koja se smejala i sam počeo da se cepari. Klara Drndara je odlučila da krene kući. Njena kuća se nalazila nekoliko dvorišta dalje. Svi su se složili da bi bilo lepo da je neko odvede ktići. Naravno, za to je b'o najpodesniji Maks. Gospođa Dmdara gazila je s : tnim oštrim koracima. Maks je zbuAjeno išao pored nje. Maks je mislio: kakva pompa. kakav raskoš! Rekao bi gospođi nešto lepo, alii mu je svaka reč izgledala ružna Kapija. Maks, ni sum neznajući kako, uđe unutra. Hvala Vam, mlađ’ću, rekla je gospođa i pružila mu mku. Maksu su zasjale oči. Stezao joj je mku sve jače. Lagano se prim'cao i gledao Klam pravo u oči. Gosoođa Dmdara stajala je nepomično. Kada je Maks krenuo, Klara Dmdara nije više imala na glavi kapu perja. Proseda ofarbana kosa bila je umršena i raspuštena, Haljina od sjajnog satena pogužvana. Maks je ot ; šao bez reči. Kađa je prolazio pored kuće tetke svoje strine, požurio je. Uč nilo mu se da će se ispred njesa iskeziti Ijigava gubica Džonija. Kakva pompa, kakva ras_ m ; sl : o je Maks, stopirajuć? na Zelenom vencu za Studentski grad. MIRKO VUKSANOVIC

SCENA IZ FILMA »RANI RADOVI« 2ELIMIRA 21LNIKA

Interpretacije

bez kolebanja Profesor pitu studenta: Kad biste imali pr.liku da ukradete sliku iz muzeja, čiju biste sl ku pre ukrali: Rubensovu ili Rafaelovu? Onu koja je bliža izlazu, odgovori student. ŠUME Znajš li zašto na Sumar ; skom fakultetu ima malo devojaka? Zašto? Zato Sto devojke ne mogu sačuvati ni svoju šumu a kamoli daržavnu! KESIC UILIANA * * * Rćugovaraju dva stuđenta; *Ja Čitam »Politiku« da biih

saznao šta ima novo, kako stoje stvari, ko gubi a ko dobija bitke. A zašto ti čitaš »Student«? Iz isfh razloga! * * * Dve studentkinje, inače dobre prijateljice, razgovaraju: Danas student više voli da se ožrni studentkinjom glupljom Da tl to nije rekao tvoj mlad : ć? Ne, nego tvoj! Bran slav Derviševlć KAKAV LUKSUZ Au, šta vi sve imate na struju! Pazi, pazi: gramofon. radio, magnetofon... uzviknu jedan gost u s^bi. Da. da. Još n"tn fa’.i samo električna stolica pa da se pot-

puno sredimo, odgovori rezignirano jedan student. * * * Za vreme demonstradja jedna koleginica pošla u rnini suknji. Jedan mH.cioner izbulji očd u nje ne noge, Sta je, šta si zinuo? 1 ovo je studentsko dreknu demonstraitivno koleginica. Cvetlć Miloljub * * * Na tabli koja je postavljena n travnjaku, nedaleko od stuđentske menze, p še: »Ne pasi travu«! STUDENTSKA POSLA Razgovaraju dva studentat Cujem da ti se cimer ože nio, reče prvi Jestc... Udomio se, odvrati drugi. BOSKO GRBIC

UREDNISTVU »STUDENTA« # Dragi drugovi, Na sastanku prošlrenog Predsedništva Opštinske konferenoije Saveza omladine između ostadih pitanja postavilo se i pitanje pisanja »Studenta« o Raškoj. U nakoli/ko oavrata veiš list doneo je neist ne o našem mestu. U bro ju 24 o\'e godine doneta je reportaža »BesposliCar«. U njoj se, između oslalog, havodi: »Caruje mito. Ako hoćeš posao, do skora je bio običaj« »dai se glavnom šefu odnese balonče rakije i ledjna pečenica ... Mnoge učen ce ekonomske škole pričaju da su im obećavali posao ako izađu sa njima jedno veče do Sopoćanskog hotela«. Naša omladiaska organizacija posvetiia je vel ku pa/nju zapošljavanju mladih. U našem radu nismo na šli na piimere da se zapošljavalo putem mita uli je traženo od devojaka da odu do Sopoćanskog hotela pa da budu zaposlene. U vezi sa lim obraćamo vam se sa molbom da nam navedete pr mere u kojim slučajevima su se Ljudi zapošljavali uz m to iii od kojih je devojaka uslovljavan Lzlet do Sopoćanskog hotela da bi bile zaposlene. Na osnovu takvih vaš h konkretnih podataika preduzeli bismo odgovairajuće društvene akcije, javno osudili nj hove nosioce i sprečili da se one übuduće ne ponavljaju. Očekujemo vašu drugarsku pomoć i saradnju i nadamo se da ćemo odgovor dobiti za deset dana. S dmgarskim pozdravom. 1 Za Predsedništvo Opštinske konferencije Saveza omladine,

DRAGAN GRBOVIĆ

ODGOVOR NA PISMO Reč je o mojim pričama i pox> znm fragmentima. Tu ne treba tražiti sliku praivog stanja u Va* šoj Raškoj. Raška je u mojim pričama i zapisima geografskoLstonjski simbol. Inače, što se Liče m ta i dobijanja posla u Vašoj Raškoj, ja lično imam sasvim dmgo tmšljenje: tu su sve čestiti Ijudi, čak ni kelneri ni za ž vu glavu neće da prime bn’cšiš. Kod zapošljavanja nema problema! Nema protekcije, nema »veze«, Nema čak i službenika sa četiri razreda osnovne škole, koji b : mogli zauzeti mesto nekom pr pravniku. Rečju u varoši je sve divno, bolje ne može biti. Vemjte mi, časna omladinska reč! Vaš odani omlad nac MILISAV SAVIC

PIŠEM PESME Mol'm vas proč tajte ovu pjes rou i objavite je ako zasiužujem ohrabrenje za dalji rad. Mapisa na je kao i sve ostale moje piesme, u trenutku inspirac : je, duška«, bez razmišljanja i naknadnog korigovanja. Reči same izv.ru iz mene: PESMA ŽEMI Ovo je pesma mojoj ženi Slušajte svj vi udvarači nieni Sklonite ruke i sa njene seni Inače teško vašoj ženi M. BANDZA TOPOVSKO MESO Posrkana je čorba olizane su kašike a tri probisveta kuda će! O noći? Na Dunav stan’ci otvaram prozore Za kafnnu nema para Pređloži jedan; • Hajdemo se uvuči u topove iz trofejnog ars°«i'da! MARIĆEVIĆ Mlt.OS

CRTE 2 M. S.

SIUDENT

Strana 10