Студент

Okrugli sto »Studenta« na Tehnološkom fakultetu

Razgovor za Okrugllm »tolom »Stu- I denu« održan J« oa Tehnoloikom fakultctu 4. decernbra. Profesori 1 »tudentl tehnologije posebno *e interesuju za reformu Univerziteta i probleme odnoaa između Univemteta 1 druitva, pa je i ovom prilikora najviše o tome bilo reči. Sudeći po neklra primerima Iznesenira u ovora razgovoru, Tehnološkl fakultet uspeo je da uspostavi Izvesnu aaradnju sa privrednlm organlzac IJama, a na tome ae 1 daije radi. Kao 1 ranije, tlužili smo te »nimljenlra neautorizovanlm izlaganjlma 1 Izvršill smo neophodna »aiimanja 1 tematsko grupisanje lzlaganja. TEME ZA RAZGOVOR KAKO SPROVESTI REFORMU NA UNIVT.R7.ITETU Kako posle Junaldh događaja odrZad iateresovanjc »tudenata u aktlvno učcatvovcnj« u aamoupravljanju na fakultctu. Uzajamna povezanoat organa Saveaa atudcnata I Saveza komunUU. Kollko Je rcalan utlcaj ttudenaU na odlukc (akulteUkib aamoupravnlh tela kao što ru; Savet 1 Vedc FakulteU itd. NASTAVA I RAD STUDENATA Kako opteredenfc redovnlm dužnosdnia I aktlvnostima utiće na samosulnl rad studenata. Na kojl sc nadln možc izbedi učenje U neautorlzovanib aklipata (bcfetaka) za pojeđlnc prcdmetc, za koje nc postoJc udžbenlci. Kako uspostavltl dlrektnu veru izmcđu redovnlb studenata I onlh kojl tu dlplomlrall a clljem boljc da ac upoznaju odnoal Između rada n privradi I nastave na fakultetu. RECITE NEBTO O »STUDENTU« NEMA REFORME U SIROMASTVU SLOBODAN RADOSAVUEVIC, profesor: Ne bih govorio o reformi na Univerzitetu, jer su o tom pitanju podeljena mišljenja. Reći ću konkretno kako mi na Tehnološko-metalurškom fakultetu zamišljamo reformu. P.tanje reforme na našem fakultetu za nas nije novo; ono potiče od trenutka kađa je fakultet vrlo j pozitivno oceoio i prihvatlo pri- • vrednu f đntštvemi reformu. Bilo nam }e jasno da je dništvena reforma neophodan predu-1 slov za ukliučivanie naše zemlje j u međunarodnu podelu gada. U tpm ? smL§lu reforma na našem , fakultetu usmerena je, pre svega, na unanređenje sistema studirania, pod’zanje naucnog i na-! stavno.fr rada na jeđan višd nivo i.posrednn, na pod’zanie nivoa stručnosti inžem'era. Mi smo u toku ovog periođa učlnill krupan zaokret ukidaniem tzv. ste-1 penaste nastave i prođuženjem nastave na đevet semestara, što ; je omorruč lo da prevaziđemo is- i cepkanost i ponavlianie frrađiva, kao i da posvetimo veću oažnju fundamentalmm naukama, razvitku teoretske baze i eksperimentalnoe rada koji je na neki načln neonhodan za shvatanje I savlađivanje osnovnih teorilskih postavki. Razvoi tehnologije je đanas tako brz đa se smatra đa nraktično za čeriri godine svaka tehnologiia zastareva. Ovo zahteva ođ nas ledan satv?m određen stil u kreiraniu naših planova i procrrama. Mi zato ne smemo da stvaramo snženiere samo za danas, već i za sutra, Morali smo da nosvetimo veču pažnju p’tanju dinlomskog rada, čiji je nivo noslednjih godina opao. U našem novom Statutu điplomski rad je predriđen kao rađ koji se radi od šest do seđam mesecl, i on nema više karakter sarpo stručnng rada već i karakter metodološkog uvođenja u naučpi rad. Druvi a.spekt naše reforme u proteklom sadržan ie u veoma nooštrenom kriterriumu za izbor nastavnoir osohlia. M ; smo, pri daf : m materiialn-im uslovima, uz velike nanore nostisrli da nraktično ni jedan nastavnifc više ne može ostati na fakultetu hez naučnorr zvania. Smatramo da smo nvakvim nostuncima tek zanočeli naš nosao. Brzina koiom zastarevaiu tehnološki nnores’ čini đa uviđimo đa ie ieđini iziaz u stvaraniu sln’čniaka sa iaVom teoriiskom naohrazbom. SvaVo zanatsVo učenie osudeno ie na nrnnast. ZaMev za nov’m I’Vom inženiera i.rsVuie vrio v°l’Ve pmmsmi u strukturi fakulteta. Te nromene će zahtevati ndređene nrocese inter T rac : ie. kaVn unutar, tako i van faVnlteta. One :mn]iciraiii i mnorib rimrrib nrnb I '’ma, od koiib ie ieđan j p’tanie unisa na fakultet, M’ smo irioženi prit’ r ku cgromnoo hro’> riudi koii žele da studmaju. ali nisu svf dovcUno svejni šta to znači sbidiratl na jednom tehn : čkom fakultetu. Da bismo mogli sprovesti kvalitetniju nastavu ,potrebna su

nam 1 značajna materijalna sredstva. Kad govorimo o reformi i o tome šta treba dalje da učinimo, uvek se saphčemo oko materijalnih sredstava. Društvo je danas sposobno da pruži sredstva koja su zanemarljivo mala prema onome što je nama stvamo potrebno da bi se toliki broj Ijudi školovao kako treba. Prema tome, društvo če stajti i pred jednim problemoam: ili | čemo smnjivati broj Ijudi koje ; obučavamo (a to znači opštu | selekciju) ili ćemo naći izvore i novih sredstava. Ovo je poveza- ( no sa pitaniem kakvi su nam kadrovi i u kom broju potrebni. | Društvo treba da ima jasnu sliku o tome šta nama treba, kakav profil I koliko kadrova je potrebno. Cak ’ni privređa neće da pmži sredstva kada ie u pitaniu osnovna obuka ill naučno-istraživački rad kojl ie neophodan da bi se unapređivala ovakva nastnva. Sve ovo kazuje đa je pitanje reforme, pre svega, povez.ano sa materijalnih sredstava Univerziteta. RADOSAV GAJIC, stuđent: Reforma Umverziteta mora se posmatrntl u korrmleksu celokuonog školstva. Tnkođe ne moi?u da se zapostave ni materiialni činioci koji su glavna prenreka za snrovođenje Reforme na Um'verz ; tetu. Poseban problem je u tome kakav nrofil stmčniaka Univerzitet treba da nniži. Kađ je reč o refonni na FakultePi, posebnu nažnju treba obratjti na nastavu i njen ohim, odnosno na ona pitania koja se na fakultetu obradulu: da W Idemo u korak sa naučn’m dosriiznučima. da U neke stvari isuviše obraduiemo a da naša nrivreda to danas ne zahteVa. Da li sve r trano obučavamo raSe Inženiere kako bi mogli đa se u privredi sretnu i sa. dmjrm nmblemn’ma, a ne samo sa i pitanjima Iz oblasti nauke? MILAN JOVANOVIC, profe- | sor; Reforma UnVerziteta stavliena je u prvi plan posle Junskih događaja. Cesto se govori da je neđostatak ove reforme 1 orouzrokovao Junske događaje. Ne ulazim u to koliko je to tačno, o tome mogu naibolje da sude sami studenti. U svakom slučaiu, potreba za reformom postoii 1 u tome su mišlienia nepodeljena. Međutvm, razlikuju se mišlienja o tomć šta reforma treba da sadrži. Jedni smatraju đa reforma treba da bude rad : kalno menjanje sadašnjeg položaja UnVerziteta u đmštvu, njegove stmkPire. profila kadrova, nastave itđ. S druge strane, smatra se da je to stalan evolucioni proces. . Razlozi potrebe za refoimom nisu toliko neke pojedine slabosti na fakultetima, već je u čitavom svetu sistem nastave zaostao za brzim razvojem nauke i tehn ; ke. Naobrazba ne moŽe tako brzo da se menja, ona mora da ima jedan kontinuitet. Težeči da slecllmo nauku i tehniku, često smo pravili brzoplete poze 1 to ne zato Sto smo mil to hteli, već zato Sto su to dmgl hteli, što su nam nametaJd svoja uverenjo. ZARIJA BULATOVIC, profcsor: Istorija reformi ! reformistmja Univerziteta je veoma duga. Još 1954. predlagana )e reforma pod Izgovorom da je Univerzitet poslednje leglo konzcrvativizma. Zatim je došlo uv> đenje stepenaste nastave. Sada, kada je taj sistem nastave ponovo vraćen na staro, postavlja se pitanje ko ga je uveo. Privrcda, u čije je ime traženo uvođenje stepenaste nastave, to nije zahtevala. A nama, kada smo govor’.li da taj sistem ne valia odgovoreno je zašto nisrao podneli kolektivne ostavke kada smo videli da to neće valjati. Izgleda roi kao da se neko dokopao mesta sa koga se odlučuje o visokom školstvu, neko ko je u svoje vreme imao teških glavobolja sa školom pa sada izgleda kao da se sveti. U svira tim reformama, izgleđa kao da pravimo neke eksperimente za koje unanrcd znamo kako će se svršiti. Kao da neko odavde sa i petog sprata pusti jaje na ulicu | da vlđi da li će se ili neće sio| miti. Teška je zabluda, takođe, kada se tvrdi da je neko ko je 1 prošao kroz prijemne ispite na našem fakultetu sposoban i da studira. Bilo bi to tako, ako bdsmo mi mogli da upišemo onoliko kol’ko želimo, ali rmi moraj mo upisatt onobko koliko nam se odredi Ako hoćemo da upiSemo manje dobdjamo manja

sredstva. Gde je tu logika? Bilo bi bolje da se sredstva dobdjaju ,ako već tako mora, na osnovu broja diplomiran h studenata. Jer, ma kolik broj novih mi upisali, broj diplomiranih bi opet bio isti, ali bi kvalitet stručnjaka s’’gurno bio veći. Najgore je što mnogi svršeni učenicj srednjih škola (njih 30 do 40 odsto) nisu sposobni da prate nastavu, da studiraju, tako da bi trebalo sa njima za pet godina preći srednju školu i neke stvan iz osnovne škole, što je, svakako, nemoguće. Političari taj problem upisa i velikog broja studenata gledaju sa svog aspekta. Kada bismo mi i ostali fakulteti ogranićili broj upi'sanih, deca bi ostala na ulici, a to je politlčki problem. Najlakše je to reš ti tako što će ge ta deca natovarit fakultetima pa neka oni to rešavaju. Rešenje I bl bilo u reformi celokupnog ■ Skolstva, tako da oni koji ovde dolaze da studiraju a nisu snosobni za to, ne bi ni završili srednju Školu. Sadašnji nivo srednjih škola je daleko ispod predrajnog nivoa. Ali, nije za to icriva samo srednja škola već citav duh vreme, jer je kod nas toliko fetisiziran dinar da se teži da se što lakše ž : vi I Ptoživi. Ncma na taj način ništa od onih naših snovži o socijalističkom čoveku, ako se svi ne angažujemo da stvorimo jednu stvarnu ličnost. DUAAN VUCUREVIC. profeor; Pre svega valja raizjasniti da li sadašnje pripreme za reformu Univerziteta terba shvatiiti kao evoluciju fakulteta, reorganizaciju ili reformu. Ako je reč o evoluciji, naš napredaik je sasvim evidentan. Ako govorimo o reforml, onda treba posmatratl Univerz tet u okvlru čitavog društva. U toku ove decenije vrš' se največa reforma u oblasti školstva. Tu je došlo do Iraza tzv. demografska ekspanzija (veliki poraist broja stanovnika), Ovaj efekat se manifestovao i u tome što je broj učenika kođ nas skoro četiri puta povcćan. Taj faktor je uticao l na mnoge aspekte visokog školstva. To najbolje pokazuje pr mer uplsa na fakultet. Ako smo spremni da daskututujemo o reformi Unverziteta, onda bi se moralo znati, i to se odnosd na č tavo društvo, šta se zaoravo hoće. Tu p>ostoje dva vrlo važna faktora: intemi i ckstem;. Društvo kao ekstemi faktor mora da nešto daje Univerzitetu da bi mogao od njega i da nešto dobije. Tako su baš matcrijalna sredstva, mateanjalna baza, ono što je najvažnije za reformu, jer ako hoćemo stmčnjake određenog profila, moramo da Lm poklonimo mnogo više pažnje. NaŠa zemIja, mcđutim. verovatno naijlošljć stoji u Evropi po materijalnoj bazi un verzitetske nastave (tu se poglavito misli na srredstva za zvođenje nastave na tehničkim faikultetima). Pored toga i studentskl standard tu veoma mnogo utiče zbog nedosftatka matorLjalnih sredstava, student često ne moie da Ispuni zahteve koje od njega škola traižl. Ali, ško!a ono Što traži mora da traži, jer ako bi ona svoje lcriterijume usaglašavala sa materijalnom stranom studenaita. tada bd nivo nastave užasno opao, 1 to bi bilo za ; sta neprihvatljivo. Međutim, na ove ekstme faktore mi ne možeono da utičemo. Pokušali smo da uspostavimo Izvesne veze sa privredom i da

koliko Je moguče utlčemo na do* delivanje stipcndiija ali, danas, u uslovima samoupravljanja, teško se tu može išta učiniti. Drugo pdtanje je pitanje intemih faktora, tj. kadrova. Ml imamo 185 nastavnlka 1 oko 2800 studenata. Zahvaljujući našoj rćuiijoj politici kadrovske selekclje, danas na našim fakultetu {K>stojd izvanredsm kadrovski potencijal: iz redova redovnih profesora 90 odsto iana ili doktorat ili' habil.taciju, a od vanrednih 95 odsto. Mi imamo i dobar as'istentski kadar: 21 odsto aisistnata diplomiiralo je sa i srednjom ocenom od 9 do 10, a , 91,5 odsto sa srednjom ocenom I 8-10, 97 odsto asistenata govori dva strana jezika, a 64 odsto čak tri strana jezika, Ovaj kadar bi mogao da pruži i veće rezultate ■ kada bi bili bolji materijalni. uskm. KO TREBA DA STUDIRA? VELIMIR SEKULOVIĆ, student: Nama je često, od drugova van Univerziteta, prebaoivano da ne možemo da reš'mo svoje sopstvene probleme. Siguran sam da Jjudd koji to govore ne poznaju probler. U Univaraiteta. Prebacuje nam se da stalno kukamo za parama, ali onl ne shvataju da je novac neophodan za dalji razvoj Univerziteta. I porod svih t;h primedbd, siguran sam da sve naiše probleme možemo samostalno rešavati. Za mene je najvažnji problem ko Ireba da studira da li onaj koji dolazi kolima na fakultet LU onaj šupljeg džepa, koji ima samo sposobnosti i volju za rad. Drug , najvažniji, probiem je broj kandidata za upds. Pri tome teliku ulogu igraju želje roditeija kojd hoče da im deca po svaku cenu dođu na fakultet a ne pitaju se koliko će oni provesti na fakultetu, kada će da ga završe i koliko sve to zajednicu košta. Teško je zadsta tražiti od studenata koji mora da ilegaUše. da završi fakultet za četiiri godine, ali nije teško tražiti to od onoga koji dolazi kol mai. Niie teško, -takođe, dati stipendiju onima koji je traže za hleb, mesto onima koji je imaju i troše za benz'n. KRITIKA DOLAZI OD OIMIH KOJI SU KRIVI MILAN JOVANOVIC. profesor: Drugo pitanje je samoupravljanje nai Univerzitetu. MišIjenje većhe na fakultetu je da 'je istorijat samoupravljanja najvažniji upravo na faikultetlma; prema tome, ono nije u povoju, kao što se to često kaže. Druga je stvar da li je ,sadašnja forma samoupravljamj a podana. Ona nije data jx> našim obrascima, već nam je nametnuta, zato ako je treba kritikovati ne treba kritikovati nas a čini mi se da kritika dolazi upravo od onih koji su nam je i nametnuli. Forma nije jedind neđostatak samoupravljanja na fakultetu. Treba razmotriti kakva je primena te forme. Samoupravljainje kako-tako ndje ni korišćeno od strane studenata, a u nekim slučajevima njihova se pomoć pokazala vrlo efikasnom. Ti retki slučajevd pokazuju koliko bl bido korisno i za studente i za školu kada bl aktivnost studenata bila veća. Razlog njihove pasdvnosti je možda i u tome ito sc osećaju inferiorndj ian. Baza samoupravljanja je flnansiranje. Sadašnji sistem finansiranja je potpuno suprotan duhu samoupravljanja. Po samoupravnim pravima mi bismo mogli da menjamo profii nastaive, da prilagođava; mo postojeće ili da uvodimo no| ve prdmete, ali to zahteva i noI ve kadrove, a nama su restrikcijom od 1. maja 1976. godhe u tom pogledu »vezane ruke«. Nedostaje, značl, materijalna 1 osnova za samoupravno stvara-

student:

laitvo u oblastl nastave. Ond ko- 1 jl nas krltikuju da slabo koristimo samoupravljanje zaboravIjaju da mi nismo samostalni u finansLrainju. RADOSAV GAJIC, student: U neposrednoj vezi sa reformom faikulteta je 1 pitanje samoupravljanja na fakultetu. Postavlja se pitanjc da li studenti u ovoj meri u kojoj sada učestvuju u odlučivanje o razn m pitanjima, mogu uspešno da ut ču na donošenju određenih odluka. Naime, trebalo bl da se više govori o tome da li su studenti zainteresovani za donošenje određenih odluka, kakvi su njihovi predlozi za rešavanje i da li je njihov uticaj od značaja u samoupravnim orgganima na faikultetu. Studenti nisu do sada aktivno učestvovali u rešarvanju nekh p tanja, pošto su učestvovali samo u rešaivanju pitanja iz oblasti nastave, dok su druga pi'tanja bila zapostavljena, Postoje mišljenja da studenti samo žele da im se olakša studiranje, ili nešto slično. Mnogi fafctori se tu često prevđavaju a namčto ptanje malDrijalnih ušlova studiiranja fcoje je-od velLke važnostl. 2iato , je možda interes studenata za j samoupravljanje opao posled- 1 nj-ih nokoliko godina (ne znam kako je bilo ran’je). Studenti su se pomiriili sa tim da nlsu ravnopravni prl odluftivanju o nekik m stvar ma. Sada, pak, nije bitno koliko će u pojedinim organima samoupravljanja biti studenata već kakva (i ćija) će on-, milšljenja i interese da tr.rmo zastupaju. Trebalo bi taJcođe, da nastavnici ozbilnj : je shvate zahteve studenata jer su omi, po mom mišljenju, u velikoj meri opravdani Pozlt vno je, misd'm, to Bto se teži da se odlučivanje o nekim pitanjimai prenese na katedre. Ali, tu se mogu.javiti izvesni nesporazumi, jer o stvarno značajnim pitanjima trebalo bl odlučdvati na nivou fakulteta. Interesantno je dai nastavno osoblje niže po funkciji retko učestvuje u diskusijama o pitanjlma od interesa za nj hovu katedru ill čak za fakultet u cei lini. To nas navodi na zaklju| čak da se tl Ijudi plaše nekih | stvari l tako, o nekhn značajj nirn pitanjima odlučuju, da tako kažem, samo oni »najglavniji«. VELIMIR SEKULOVIĆ, student: Pasivizacija studmata, po mom mišljenju, nastala jc zato što dobar deo Junsk h zahteva n je počeo da se rešava, ili se suviše bojažljivo prišlo rešavanju ovih problema od strane organizacija van Univensiteta. I, pak, ta pas vizaolja nema opravdanja, jer ako su nam rod telji ili staratelji bolesni ila ako spavaju, ne momamo i mi da legnemo u krevet! Mi mpramo da pokušamo da izleč'imo te staratelje, a ako ne možmo, onda moramo da preuzmemo njihove obajveze I da saand sebl postanemo staratelj, tj. da sami počnemo da rešavamo naše probleme. A ja mislim da su mnogi naši staratelji 1 roditelji bolesni... DRAGAN NUCOLIĆ, student: TeorljskJ glcdano, md lm»mo dobro »amoupravljanje, ali ne učestvujemo dobro u tom samoupra v Lj anj u. Sada FOSS pokreče jednu čtslo polibćku akciju da što aktdvnije uzmemo učešće u samoupravljanju time što bismo pooštrili odgovarnost predstavnika studenata. Oni bi morali da budu doslednl u stavovima koji su zauzeti na zborovima 1 sastancima studenata. Moramo đa pokrenemo i pitanje odgovomosti i uloge organizacije Saveza komumista u samoupravIjanju na faikultetu. DUSAN VUCUROVIĆ, profesor: Ovo je kompaktan kolektiv. Ml nismo imali nek h težih konflikata i nesporazuma oko studntskih ili drugh pitanja. Diskusdje i razlike u mlšljenju postoje 1 između dvoj ce Ijudi, ali se te razlike usklađuju na osnovu zajedničkih diskusija, odnosno na osnovu argumenata. Cesto nespo ? cumi nastaju zbog toga što sve činjen ce nisu rasvetljene i proučene. Mi ne možemo kadkada izbeći da stav jednog nastanka o nekim pitanjima bude drugaćiji od stava celine. Stuđente to možda pogađa i mi nastojimo da se to stainje izmeni. S druge strane, ne možerao uvak zameriti pojedinom nastavniku, bar ne u onoj meri kao student, jer mamo da au nekl od njih bili u inostranstvu na specijalizacijl 1 da su rato doneli razvijene i intenzdvn je metode nastave koje možda ne odgovaraju našlra us-

lovima. SlaŽemo sc da ovl metodi ne odgovairaju našim uslovima, ali to ne zna<si da ovi profesori ne vadjaju. MILAN JOVANOVIĆ, profesor: Sto se tlče veće matorlijalne pomoći studentima u vidu stđpend ja i kredita, ml na Univorzitetu imamo jedan koordnaciond odbor za sairadnju sa privredom. Sada pripremamo seriju razgovora sa privedndm oganizaciijama, odnoano privrednum komorama, na kojima ćomo ponovo postavitd pitanje načina dodele st pendija 1 zalagati se za dodelu sredstava za stlpendiranje fakultetima od strane privrednih organitzaoija sa tačno određen m brojem i profiilom kadrova koje onl, za ta sredstva, treba da dobiiju. Na Mašmskom fakultetu već postoje takvi oblici saradnje sa prlvrednim organizacijama. To neče laiko »proći« (zbog nekih intesresa preduzeća i, naroč'to, pojedhaca u njima) ali, treba se boritl za takav oblik formiranja sredstava za finansiranje. U sadašnjem nač'nu kredltiranja studenata takođe ima nekdh nelog frnosti: sredsiva za to prikupljuju se na osnovu zakonskilh obarveza, ta republifri fond za kreditlranje studenata raspoddjuju kredite ne mam po kom kriterijumu, ali bez uticaja fakulteta i onlh koji daju pare. Tu se treba zalagatd da fakuJteti dobijaju sredstva za raspodelu na osnovu određenih pr-oporoija, prema društven m potrebama za kadrovima sa određenim profilom. DRAGIC NIKOLIĆ, student: - PredlagaM smo da organizacija Saveza studenata kao i profesori predlažu preduzeć'ma ■ studente slabog mater jalnog stanja i da daju preporuke pnILkom daivanja stipendija, ili prilikom raspisivanja konkursa. Tako nešto počeli smo da sprovodimo prošle godine i drugovi iz »Crvene zastave* su pozdravill ovu našu akdju. Jedan problem koji žellm da istaiknem je nedovoljna upomatost studenata sa problemima u prodzvodnji. Mi smo ranije, za vreme prakse, organdzovali da studenti prisustvuju radu samouprav* nlh organa, Ui da razgovaraju sa stručnjacima preduzeća o prlvrednim i prodzvodnim pro&lomima. Mislim da tu politiku trcba i dalje razvijati. 0 »STUDENTU« VELIMIR BEKULOVIĆ. atudenti Sv« ono Ito m dcstlo u Junu obavezuj« naa da budemo hrabrijl, cmaliji 1 da argumentovanlja branlmo nai« atavovo. Ne treba da poklektnemo u Jeđnom momentu kada naa »VećemJ« novostl« proglase ovakvlm 111 onakvlm. Sto m tlče »Studenta«, on Je u Junu postao Ilst Unlvendteta, llst studenata 1 kao takvog ga treba negovatl, all treba 1 kritički prilazlti neklm članclma uvijeno pisatl (u nekollko poslednjlb kojt au u njemu objavljenl. Ne treba brojeva koje »am £itao mnogo *• zaviJa). Be* tkakve bojaznl, treba Iznosltl stvarl koje «u £lnjenl}kl opravdane, koJe »u u Interesu ove zajedntce. »Stuđent« ml se posebno sviđa u poslednja vreme, kada |e Iz jednog stadijuma crkvenjaltva prešao u Jedan novl atadijum... RADOSLAV GA.IIC, student: »Student« nlje u potpunostl na* list, jer ne nastofirno uvek da pomognemo Redakciji, kako bi Ust bio JoS boljl , 1 kako bi obrađivao probieme kojl int teresuju ave nas. Skionl smo, međutim, da ncke napise k«-ltlkuJemo. Pohval!o bih Redaktiju jer Je uspeia da »Student« podigne na Jeđan odgovarajućl nlvo. -> ZARIJA BULATOVIĆ, profeson Jedino zamenun RedakciJl »Studenta« na poeziji koju objavijule u listu. Pltam #e ponekad da 11 Je fo uoplf« poezija 1 di II ]* to vredno oblaviiiva-1 nja. To ml m ledino ne sviđa u li»tu.

OKRUGLI STO »STUDENTA« ODRŽACE SE NA FILOLOŠKOM FAKULTETU U SREDU 11. XII U 18,30 CASOVA U SALI 11

CRTE 2 ZDRAVKA MILLMKOVIĆA

»6S/27

STUDENT

Strana 4