Студент
ZA SLOBODNU BORBU MIŠLJENJA
Sta su studenti govorih NA VI KONGRESU SK SRBIJE
Želim da gavorim o nekim pnx>blem ma, kojd po mora mišljenju, a i po miišGjenju mnogih studeraiaita, koče razvoj Sarveza komunista kao i društva uopšte. S obzirom da ću pominjabi i Jun ! , dužnost mii je da kažem da sam student i da sam a&ti'vno učestvovao u junskim događajima. Ti događajd su nesumnjivo afirmisali neke od osnovnih principa našeg društvonog razvitka, a u prvom redu samu platformu SK. Naša nkcija potekla je kao Izraz nezadovoljstva sporim tempom 1 nedovoljnom doslednošću u ostvarivanju te platforme. Smatramo da je samoupravliački sistem i te kako sposoban aa reši pitanje zajpošljaavanja visokokvalifikovcne radne snage. Svima je dobro poznato da je | našoj prosrveti i našoj privredi u prvom redu potreban stručno kvaliflkovani kadar i da od toga, nesumnjivo, u veliikoj meri zavisi i uspeh naše reforme. Zaipošljai\tanje kvalifikovanog kadra treba pbezbediiti putem odgovarajućih zakonskih propasa, što bi onemogućiiJo da nekvaiLifikova/nii Ijudi zloupotrebljavaju samoupravljački mehanizam u svojoj ustatnovi iili Erediuzeču kao štit koji ih rani od priliva Ijudi sa stručnim kvalifikaoijama. Moramo blti naćisto s tiim da če samoupravljanje blti izigravano lažnim konkursima i drug : m mahinacijama sve dotle dok društvo ne preduzme dobro smišljene i jasno definisane mere koje će obezbediti osnovni interes dm Stva da svaki posao obavlja onaj kojl je za to najkval.f’kovaniji. Svako verovanje da bi se Stvari u ovom pogledu mogle promeniti same od sebe predstavlja čiist idealizam i nema niCeg zajedničkog sa marksističkim pogledom na svet. Po mdišljanju studenata, jedno od osnovn h zla koja koče napredak i usporavaju realiizaciju Programa i Smernica SK, predstavlja birokratizam. Deformaoiije,koje su izazvale naše ogorčenje, bile su moguće samo u jednom društvu u kome su još uvek prisutni elementi birokratizma. Nemoguće je boriti se efikasno protiv tih deformacija, ako ostavimo netaknute i nepredviđene njthove biirokraitske korene. Osnovno oružje u borbi profv birokratizma jeste puna i istinska demokratizaoija ne samo na rečima nego i na delu. Funkc oneri SK, i u našem društvu uopšte, treba da budu svaki put izabrani slobodnom inicijafvom i slobonom voljom odgovarajućih biračkih tola. Puno ostvarenje demokratizacije o kojoj govore i Smemice potisnuće u drugi plan rotaciju i slične administrativne mere koje su, naravno, korisne aili koje su naročito potrebne tamo gde niije potpuno razvijen mehanizam demokratske zavsnositi funkcionera od volje birača, izražene prilikom izbora. Ovakve odgovomosti mkovodilaca pred masama, uz punu javnost rada svdh odgovornih, obezbed će najvišd kvalitet obavljanja javnih dužnosti i isključ će one negativne poiave koje nanose štetu ugledu SK. Na univerzitetima u našoj zemlji, kao i Novosadskom univerziitetu, u Junskim događajima se jasno afirmisalo idejno i akciono jedinstvo Saveza komunista, pri čemu se Savez pokazao kao snaga koja je stala na čelo borbe protiv svega
j onoga što je usporavalo naš ! dmštvani razvitak. Mi smo u i punoj meri protdv gušenja slo( bodnog icanošenja mislii u Parti! protiv neiznošenja istah pa | makar ona i bila neprljatna, I protiiv demokratićnostii vezane , samo za forme a ne i široko ■paiitijsko članstvo. Samo dei mokratičnošću u radu SK omoguoiće se presudan uticaj šm> kog partdjskog članstva na formiiranje politSke SK u fommima. U potpunosti podr/.avamo stavove koje je dmg Crvenkovski izneo pre nekolilvo dana na Petom kongresu SK Makedonije: »Ali istovremeno SK ističe 1 prlncdp da niko ne može b ti poza , 'am na odgovomot za iznete ideje u diskusiji, u redovima samog SK, ukoliko se ne rada o flagrantno antisocijaliist okiim koncepcijama i uviredama Idčnosti, koje su inače nespojive sa elementamim norma> ma kulturaog ponašanja. Samo razvijena tmutrašnja demokratija može se javiti kao snažnd pokretački instrument za onemogućavanje opozicionih stmja i formacija. Ni jedan fomm, još manje pojedinac, ne može pretendovati na neprikosnovenost svojih ideja i zakIjučaka, niti može biti pošteđen kritike svojih pogleda, pa i svog držanja.« Slobodna borba miišljenja na svLm ndvoima omogućiće da mobdlišemo svaku ideju i svaku inicijaitdvu koje vode napred. Borba mdšljenja je poluga dmštvcnog progresa. Bez nje neizbežno dolazi do okoštavanja razvoja, kao što svedoče zbivanja u izvesnim zemljanna. Ali, slobodna diskusija pred javnošću dače još jedan rezultat od neoccnjive vrednosti. Javno iznošenje sopstvenh pogleda, javno izlaženje sa sopstvenim inicijaitivama, omogučiče našim građanima- da potpun'je safledaju ličnosti i zasluge svaog od funkcionera i politiičkih rachfka. U ovom trenutku, ozbiilijnu smetnju daljoj demokratizaciji kod nas predstavlja činjenicu da mase često vrlo malo znaju o lcndm osobinama i stavovima Ijudd kojd ih vode. Tako se događa da se za pojedince među biračima dvojica političara ponekad razlikuju samo po fotografiji. A to nije dovoljno kao osnovica za demokratsko odlučlvanje masa. Samo puno poznavanje ličnih kvaliteta svakog pojed nog javnog radnika može garantovati da demokratski mehanizam postavi na odgovorae funkcije najsposobnije. Isto tako, ovo je jedini način da se odgovoml zaIsta učine odgovom : m za svoju delatnost. Jer ta utopljenost svačije akcije u jednu opštu masu, omogućila je dosad da> ostanu neobeležemd i nekažnjeni Ijudi koji su skrivili za odstupanje od platforme SK i koje je drug Tito u svom govoru od 9. VI tačno označio kao prave uzročniike junskih dogfjđaja. Md smo za revolucionarao stvaralaštvo, ali smo protiv, iluzija, protiv mitifkacija. Ovo ističemo zato da se zna i za šta nismo, a ne da se zna samo za šta jesmo. Studenti i SK Novosadskog univerziteta smatraju da samo striktno poštovanje principa o kojima smo govorili može obezbediiti potpuniju moralnu i političku čistotu našeg Saveza komunista, jer je ona u nakim slučajevima dovedena u pdtanje ( pre Juna.
SVETOZAR STIJOVIĆ
KUD »BRANKO KRSMANOVIĆ« AKADEMSKO POZORIŠTE
VI kojl vollte pozorište a bavill »te se njimc, imate Ijubavi ra najstariju umetnost a niste se bavili njom; Vi, koji glumite po svim kutovima ovog grada pred lepim devojkama 111 lepim mladlćlma, a mislite da to možete i na daskama; Vi, profesionalni diskutantl kojima tapšu jer ste govomlštvo dobro izućill; Vi koji recitujete po auiama ili pak Vi, koji deklamujete koieginlcama kad se nađete u dugira radovima pred šaltcrima za studcntska pitaiija; Vi, koji govorite »tmidre-< stihovc kada V'am se psuje; VI, kojl ne kupujcte autobusku kartu jer stc izučili slstem kontroie a znate da izigravate Engieza na iinijama 36, 28, 29 ill nekoj drugoj; Vi, koji uskačete preko reda u sve redove jer ste im prethodno dobro odigraii »padobranca« ill pak svi Vi, kojl na svom službenom, privatnom, rcpertoaru razgovora sa poslovnim partnerima, koiegama, svojim pretpostavljenlm itd. posedujete (možda ncsvesno) dovoljnu rezervu maskl koje po potrebi menjate lako kao fakultetl sta-
tute, 1 svi VI, kojl se smatrate PRIPRAVNICI.MA gore pomenutlh zaniraanja javite se na AUDICIJU Za akademsko pozorište »Branko Krsmanović« svakog dana ođ 9 do 14 časova, Balkanska 4/11.
CRTE 2 S. S.
CRTE 2 M. S.
CRTE 2 P. M.
CRTEZ M. Z.
LEKARI PONOVO DOKTORI?
AKO BUDE PRIHVACEN PREDLOG SAVEZA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA
8 NA NEDAVNO ODR2ANOJ SEDNICI, SAVET BEOGRADSKOG UNIVERZITETA IZJASNIO SE ZA VRAĆANJE ZVANJA DOKTORA SVIM DIPLOMIRANIM STUDENTIMA MEDICINE, STOMATOLOGUE I VETERINE
Zakon o stručnim naziv : ma i 1 akademskiim stepenima od 1963. godine svršeni studenti medicin-1 skih fakulteta dobili su zvanje lekara, stomatoloških zvanje i zubnog lekara, a oslalih diplomirani pravnik, diplomirand ekonomista itd. Odmah posle donošenja Zakona fakultetski odbori na nekim fakultetima, podržani od samih medicinskih fakulteta, otpočeLi su akoiju, prvo za odlaganje primene zakona, a zatim i za izmenu Zakona. Takav zahtev postavIjen je i juna ove godine na Zboru studenata i nastavnika Medicinskog i Stomatološkog fakulteta u Zagrebu, a podržalo ga je i Sooijalno-zdravstveno veće Sabora Hrvatske. Ono je pred ložio Saveznom veću Savezne skupštine da na jednoj od svojih sednica razmotri mogućnost promene Zakona. Neposredno posle toga Savezni savet za obrazovanje i kulturu zatražio je mišljenje od Saveta Beogradskog univerziteta. PACIJENTI NEĆE KOD LEKARA Izmenu Zakona nisu tražill samo medicinski i stomatološki fakulteti nego i Savez lekarskih društava. Lekari su tvrdili kako ih pac jenti vcoma malo posećuju. Tamo gde na Vratima ambulante piše »doktor«, čekaonice su uvek pune, a gde piše »lekar« gotovo i da nema paoijenata. U obrazloženju se kaže da je u narodu čvrsto ukorenjn navika da lekara zovu doktorom, i da jedino doktori uživaju puno p>overenje pacijenata. Drugi razlog je bio i vehkl broj nepodignutih diploma studenata mcdicine koje stoje u arhivi fakulteta. Studentj samo uzmu potvrdu da su završili studije, a diplome ostavljaju kod nas i nadaju se da će im ponovo vratiti doktorsku titulu, rekli su nam na Medicintekom fakultetu. Osim toga, važan razlog je bio i položaj naših stručnjaka u ino-
stranstvu. Njih, samo zato što nemaju i titulu doktora često tre : raju kao niže medicinsko osoblje. Pojedini članovi Savea beogradskog univerziteta bili su protiv vraćanja titule. Oni smatraju da je Zakon o stručnim nazivima i akademskim stepenima odrazio pravu razliku koja postoji između doktora i lekara. Doktor je odbranio naučnu disertaciju, u tu svrhu bavio se naučnim radom, a lekar je samo završio drugi stepen studija. Ipak, ma koliko ove činjenice bile tačne, većna članova Saveta bila je za vračanje doktorske titule svim diplomiranim studentima medicinskog, stomatološkog i veterinarskog fakulteta. Studenti i nastavniici, i Savez lekarskh društava upomo traže zamenu Zakona, rekao nam je prorektor Toma Bunuševac. Ja sara za vračanje doktorske titule, ali pod određenim uslovima. Mislim da bi bilo najpravednije da u diplomi piše doktor medicine. Time bd se oni jasno razlikovali od doktora nauka. Diplomiranim studentima farmadje takođe treba vratiti zvanje magistra, ali i tu bi trebalo naznačiti magistar farmacije. Bojim se, rckao je prorektor Bunuševac, da ovo ne bude razlog da i ostali zatraže stare tltule. Konkretno misl ; m na studente Pravnog fakulteta u Zagrebu i Ljubljani koji su ranije dobijald doktorat prava. Hoće li i oni tražiti da im se vrati titula doktora? Savet je takođe podržao zahtev Prirodno-matematičkog fakulteta u Bcograđu da diplomirani studenti ovog fakulteta umesto dosadašnjeg zvanja profesora dobiju stručni naziv: diplomirani matematičar, diplomirani hemičar i sl. Ovo je samo predlog Saveta beogradssog univerziteta, a konačnu reč daće zakonodavna tela Savezne skupštine.
MILAN ANĐIĆ
ALI - BABA I ČETRDESET ĐAKA
PISMA PRIPRAVNIKA
Draga ređakdjo! Vaš sam povremeni čitalac, pa vam se obraćam povodom vaše rubrike o pripravniciraa. Bio sam za 29. novembar u Beogradu, pa sam pročitao i vaš poziv pripravnicima. Moj put do zaposlenja je veoma dug Završio sam učiteljsku školu pre tri godine. Odmah sam učestvovao na svim konkurs Tma koji su bili objavljivani u »Politici« i »Borbi«. Javljao sam se i u najudal jenija mesta, i brdska i ravničarska. Najmanje šam se javljao na mesta u gradovima, jer sam znao da su ona unapred rezervisana za čuvene Ijude. Imam kod sebe, kao usspomenu, oko pedeset rešenja da nisam primljen, jer su primljeni »kandidati koji imaju bolje uslove«. Konkurisao sam u Donjoj Orovioi, Turiji, Cičovcu, Metovnici, Pričeviću, Belom Potoku, Rosnom, Novom Pazaru, Srbcu, Svrljigu, Uroševcu, Sidu, Brusu, i u još mnogim mest ; ma koja ni na karti ni su upisana, ni u životu. Nigde nisam dobio mesto. Onda sam primjen na ovo mesto pripravn'ka. A bolje da ni/sam. Jer sam dobio prvi razred, sa četrdeset učenisa, a rad:m u maloj učionici, pa po tri đaka sede u jednoj klupd. Stavimo dasku iziheđu stolica, pa negde sednu i četiri učenika. 0stali članovi kolektiva, međusobno pripoznati, vode svoju politiku, a meni govore da treba da budem zadovoljan što sam uopšte dobio nekakvo mesto i nekakvu platu. Ja sam to prihvatio sa mo zato da ne bih v.še sa starom majkom obrađivao zemlju, i da ne bih nadničio kod selj.v ka. Rekao sam da ću trpeti, pa kako god bilo. A radim svaki dan i po dva časa više. Jer učenicima moram da objašnja vam slova ili brojeve dva školska časa, umesto jedan. Jer jedan shvati, a drugi ne shvati. A meni savest ne dozvoljava da sve ne naučim onome što pro-
gram traži. Platu imam za petnaest hiljada manju od jedne učileljice koja radi svega godinu dana. Njen otac je dobar drug sa direktorom, pa zajedno idu zadružnim kolima u lov i u inostranstvo. A odlaze i na zabave u grad, pa posle uz ; maju i dnevnice. Ali ćutim, jer bolje i tako mala plata; pošto radim posao za koji sam školovan i koji volim. Nadam se da će se razlozi popraviti. Neke uičteljice donesu štrik u Školu, pa stalno, na časovima, u zbomici, na dvorištu, štrikaju nekakve džempere koje posle prodaju, pa i tako zarađuju. I
svi imaju stanove, a samo meni nisu dali. Kažu da ću dobiti ako se pokažera kao dobar učitelj i tek kad mi istekne pripravnički staž. Ja se vama obraćam, zato da bih sebj olakšao, a i drugima pokazao šta sve može da ih snađe kad se nađu u podređenom položaju. Pošto neću da izgubira ovaj krvavi hleb, molim vas da ne objavite moju adresu. Jer ako i slučajno koji primerak »Studenta« dođe do ruku nekoga iz sela, neću dobro prooi. A mlslim da sam dosta patio bez posla. Unapred se zahvaljujem. G. T., UCITEU
KONKURISAO SAM OD TRIGLAVA DO ĐEVĐELIJE
U poslednjem broju »Studenta«objavi!i ste tekst pod naslovom »Pripravnici kako vam je«. Pošto sam i ja pripravnik, šaIjem vam dopis o mom pripravnikovanju. Diplomirao sam pre 30 meseci na Sumarskom fakultetu u Beogradu i dugo čekao na posao koji sam dobio tek ove god;ne. Za vreme nezaposlenosti radio sam sve i svašta i to van svoje struke samo da bih nekako životario. Najviše sam radio poljoprivredne poslove kao fizički radnik. I za vreme stud'ja radio sam svakojake poslove. Uveče su dolazili kod mene učenici na časove matematike tako da sam tu ostvarivao dopunsku zaradu. Istovremeno sam se javljao na konkurse od Triglava do Đevđelije, ali na žalost nigde me nisu primili. Da ne bih gubio vreme upisao sam se vanredno na Prirodnomatematički fakultet, sada sam na trećoj godini.
Javljao sam se i na konkurse prosvete ali ni tu nisam imao uspeha. Tek ove jeseni dobio sam mesto kao pripravnik u svojstvu diplopmiranog inženjera šumarstva (specijalista za projektovanje zelenih kompleksa) i sada se nalazim na raddnom mestu pripravn’ka na uređivanju zelenih površina našeg poznatog letovališta Palić kod Subotice. 0 pripravničkom stažu i ne razmišljam, trudim se svakodnevno da usavršim svoju struku, prmenjujući teoretsko znanje stečeno na fakultetu. Pošto sam prethodnica budućih pri pravnika želim budućim diplomiranim studentima Beogradskog univerziteta da brže nađu posao od mene. ING. BUDIMIR D. VASILUEV NASTAVNIK, CUBOTICA, RADANOVAC 247. PI S IT E NA M
ODVAJKADA ODLUCI JE LJUDSKOJ
Odvajkada Odluci jc Ijudskoj Groma dati Gromu onom drugom Sto se nebom Kameno kotrlja Kao kugla Od olova teška U prostoru Mlra sveukupnog. Noslti se Silom svojom svetom Sa silama Nepregledne tame Rodtcljskl Uzd'gnute glave Časnom rukom Načeti prokletstvo Odvajkađa Odluci je Ijudskoj Silu dati Sili onoj drugoj Koja. hoče Veliko začeće U prlrodi Jačeg materinstva
VITO MARKOVIĆ
CRTE 2 MILOSA SOBATICA
DECEMBARSKI ISPITNI ROK
Na ekonomskom fakultetu
• VLše ispitnih rokova za četvrtu godinu i apsolvente • I ponovc! treće godine tra« že decembarski rok Ovih dana će na Ekonomskom fakultetu početi vanredrii decembarski ispitni rok U ovom roku ispite će moći da polažu apsolventi i studen ti četvrte godine. (Ovj studenti imaće skoro svakog me seca isp’tni rok). Osim apsol venata četvrte godine pravo na polaganie u ovom ispihnom roku imaju i studenti druge godine apsloventi prvog stepena po starom Sta tutu. U ovom roku, međutim, nije odobreno polaganje zaostalih ispita studentima treće godine ponovc : ma, Ponovci očekuju odluku Fakultetskog veća. M. C.
POMOĆ BUDUĆIM KOLEGAMA
Studenti Stuđentskog grada poslali
Odbor Saveza studenata Stuđentskog grada pre izvesnog vremena pokrenuo ie ak ciju za prikuplianje pomoći postradal ma od zemliotresa u južnom delu Cme Gore. U Studenitskom gradu sa kuplieno je za nedelju dana 1500. dinara. rekli su nam u Odboru SS Studentskog grada. Ova pomoć name njena ie učenic : ma gimnazije u Bam, našim budučim kolegama. Isto tako Univerzitetski od bor SS Beogradskog univerziteta i Zravstveno-potporno udmženje dodelili su pomoć od 300 dinara. V. K.
1968/27
STUDENT
Strana 5