Студент

Novi akciono- politički program Saveza studenata sadrži osnovne vrednosti Junske akcije

Molim da primlte moje izlaganje kao pokušaj da se naglase samo neki važniji momenti i odИке našeg rada u ovoj godini i da se ukaže na određene činjenice koje bi trebalo imati u vidu u budučem radu Saveza studenata. Kako je sve što je važnije obuhvaćeno našim izveštajem i sve što smo smatrali ključnim za dalji rad Saveza studenata uneto u Nacrt akciono-političkog programa, trudeču se da budem kratak ako već ne mogu sasvim da izbegnem ponavljanja. Kao što vam je poznato, nalazimo se u periodu prilično aktivnih priprema za neformisanje visokoškolskog sistema. U saveznim i fepubličkim organima, državnim i društvenopolitičkim, razrađuju se teze predstojeće геforme. Univerzitetski savet je, sa svoje strane, osnovao komisiju za reformu univerziteta u kojoj ima i predstavnika Saveza studenata. Dosta se o svemu tome govorilo i preko štampe. Ipak mislim da dosad, što se nas i Univerziteta tiče, stvar nije ozbiljnije ni počela. Još uvek kapaciteti i mogućnosti koie ima Univerzitet (instituti, katedre, stručnjaci specijalisti itd.) nisu iskoriŠćeni i mobilisani da bi $e Univerzitet uključio u pripreше, u razgovore i u planove i stvaranje konačrih zakonskih hacrta sa prorađenim jasnim stavovima, sa neoborivom naučnom dokumentovanošću i analizom. Ono što je Univerzitet uradio do sada moglo bi se nazvati upozorenjem da je stvar vrlo komplikovana. To je, svakako, vrlo važan preduslov za ozbiljnu akciju, ali želim da naglasim da Univerzitet i sam mora potražiti i ponuditi jasnija reŠenja da se ne bi desilo da se паđe u ulozi pacijenta nađ koiim se vrši konzilijum i priprema hirurški zahvat. U CENTRU REFORME UNIVERZITETA sal?oi?pravljTnje ' U gotovo svim ključnim pitanjima problemi su otvoreni, a mišljenja neusaglašena. Pitanje finansiranja Univerziteta je jedno od pitanja. Mi se 1 svi slažemo da budžetski način finansiranja i takozvani budžetski odnosi ne odgovaraju. Pa ipak, to nije jedina dilema, Rešenje, svakako, nije u tome da se, izbegavajući direktne budžetske odnose, prave drugi komplikovaniji, zaobilaziniji ali ipak takvi da u suštini imaju bitne odlike budžetskih odnosa. S druge strane, saradnja sa privredom i društvenim službama nije jedino spaosnosno rešenje. Nju ne trfeba proglašavati izlazom. Privreda apsorbuje tek jedan manji deo diplomiranih stručnjaka. Društvene su i same, de facto, na budžetima i njihova zainteresovanost i moć finansiranja Univerziteta je ograničena i, ekonomski posmatrano, tu nije osnovni ključ геšenja. Veza Univerzitet privreda održava se prilično loše na finansiranje naučno-istraživačkog rada. Ideja finansiranja preko stuđenta kao nosioca sredstava sasvim je prihvatljiva uz napomenu da student sam ne treba da plaća Školarinu ni na kom stepenu i ni u kom vidu, Bilo je reči da je nedopustivo da taj princip važi i za dete rudara ili šofera i za dete, recimo, ministra. Svakako da je nedopustivo, ali bolie je po našem mišljenju, rešenje da se ministrova olata značajnije oporczuje u ove svrhe. S druge strane, svi dosadašnii predlozi o većoj povezanosti Univerziteta i orivrede, o novim oblicima nebudžetskog, samoupravnog finansiranja, kao temeIjima reforme Univerziteta, moraiu ukliučiti, po mnm mišlienju. u sebe i sledeće котри> nente:

1. Univerzitet je dosad imao jake veze sa privredom, posebno neki fakulteti. Univerzitet je izlazio u susret zahtevima privrede i do sada: trostepena nastava, rascepkanost katedri i sl. delimično su odraz te želje, U tom pogledu rezultati nisu ispunili očekivanja. 2. Samoupravljanje u privređnim organizacijama takođe ima svoje ozbiljne nedostatke. Dosta se govori o tzv. birokratiji po preduzećima, o nekvalifikovanim rukovodstvima, o vrhuškama lokalnog značaja itd. itd. 3. Cak i stabilno i zadovoljavajuće finansiranje ne rešava sve važne probleme samo po sebi. Ima u svetu јако bogatih univerziteta čuvenih po svojoi konzervativnosti i zatvorenosti pred društvom, mada su u naučno-nastavnom pogledu vrlo razvijeni i mada su u potpunosti prepušteni tržišnim odnosima па tom planu. U tom pogledu samoupravljanje je, rekao bih, dm<?o važno polm reforrnrania Univerziteta i velika mogućnost niesrovoe dalieg razvitka. Učešće studenata u samoupravnim procesima odlučivania bilo je predmet naše prošle seđnice i zaključci sa nje su nam dobro poznati. Mislim da će u tom pogledu biti izvesnih otpora i da će biti potrebno jako mnogo volie da bi se naši usvojeni princini sproveli i da bi se ostvareni mehanizam počeo uspešno da koristi. UNIVERZTTET KAO SUBJEKAT U BORBI ZA PRAVEDNTTE DRUSTVENE ODNOSE U svim ovim naoorima da se nađu najbolja rešenja i u argumentima o nastavnoi i nauČnoj problematici, o firansiraniu i o samoupravlianiu, čini mi se da ce zanostavlia čisto politički kvalitet i mogućnosti u predstoiečoi reformi. Potreba đa se Univerzitet otvori shvata se dosta mehanički, kao problem upisa, selekcionih ispita ili u društvenopolitičkom smislu kao bolie i veče predstavljanie Univerziteta u javnosti. Mislim da bi 1 Univerzitet trebalo da postane subjekat koji će da, kao celina, određuje svoje mesto, svoju naučnu, nastavnu i društveno-političku funkciiu u druŠtvu i koji će biti angažovan i spreman da više i smišlienije, kao celina, učestvuje u borbi za bolje, pravednije, demokratičnije društvene odnose. Univerzitet bi raorao imati sopstven, vrlo zainteresovan ođnos ne samo ргета struCnorn već 1 prema društvenom profilu stručnjaka koje stvara i nauke koiu izgrađuje u daleko većoj meri nego do sada. UproSćena slika njegovih slabosti na tom planu je povrŠno i skromno mesto koje zauzima tzv. nauka o društvu tj. društvene nauke uopšte u nastavnim planovima i programima, Univerzitet bi, konačno, morao da bude važan faktor sa svim svojim kapacitetima i mogućnostima u borbi protiv posledica socijalne diferencijacije, tj. protiv pojave i tendencije samoreprodukcije inteligencije kao i u borbi za usaglašeno i istovremeno reformisanje nižih stepena školstva. Kritike које se u Savezu studenata i među stuđentima uopšte čuju o Univerzitetu i које imaju odraza i u našim dokumentima, predstavljaju vrlo jasno osećanje naše prinadnosti Univerzitetu kao širokoj zaiedn<ci i stoga su, ustvari, deo kritike našeg nedovolinog aneažovanja, naše sopstvene liniie nezarneranja i naše nezainteresovanosti. TRUDILT SMO SE DA SAVEZU STUDENATA OBEZBEDTMO AKCIONU SAMOSTALNOST U sledečoj gođini če, verovatno, o svim ovim pitanjima biti mno'go govora. Tražiće se i zahtevaće se konkretne akcije. Savez studenata će nužno ovim

pitanjima moratl da posveti punu pažnju. U izveštaju se mogu prilično dobro da vide svi ош poslovi kojima se Savez studenata bavio u toku ove godine. Mislim da je u ovom trenutku potrebno istaći samo nekoliko bitnih ođlika našeg rada, ne ulazeći u cenu uspešnosti naših napora i akcija. Rukovodili smo se, koliko smo umeli i mogli, željom da što je više mogućno obezbedimo Savezu studenata, tj. Skupštini i Odboru, samostalno dejstvo, akcionu samostalnost. Smatrali smo da, ukoliko želimo đa Savez studenata bude zaista organizacija koja široko okuplja studente, шогашо obezbediti članstvu i mogućnost da samostalno odlučuje, istupa i dejstvuje u onoj meri u kojoj mi kao društveno-politička organizacija to možemo. Uporedo sa akcionorti samostalnijim položajem Saveza studenata smanjuje se mogućnost i želja da se postojeće forme ignorišu ili zaobilaze, a svakako raste potreba za bolje definisanim ciljevima angažovanja, oblicima rada i mehanizmom organizovanja. Želim da istaknem da, principijelno, nije bilo nesuglasica oko ovih stavova. Programska načela SSJ BU kao što znamo baziraju se na opštim i osnovnim postavkama programa SKJ, oslanjaju se na dokumenta konferencije SSJ i u duhu su principa našeg socijalističkog samoupravnog društva. Ona su, u isto vreme, i odraz širokog interesovanja studenata, pojačanog željom za društveno-političkim angažovanjem i to posebno za neka pitanja koja su, kao pitanja Univerziteta, bliska svakodnevnom životu studenata, ili za pitanja koja su, kao ključna pitemja društva, od interesa i za stuidente i njihovu organizaciiu, te se па takva pitanja u našim programima moraju davati posebni' ak centi i otvarati tako put za jače društveno-političko angažovanje studenata. Ako je bilo otpora takvim stavovima, oni su se javIjali, što je sasvim normalno. tek pri našim pokušajima da se i neki od problema pokrene i da se ponegde izmeni postojeće stanje. Slabosti koje možemo da uočimo u tim svojim nastojanjima proističu delom iz pojave da i u samoj organizaciji Saveza studenata, među rukovodstvima i u članstvu, nema uvek potrebne spremnosti da se usvojene koncepcije i načela energičnije sprovode. Mislim da je nužno i dalje omogućavati veću aktivnost članstva, podržavati inicijative i sprovoditi konsekventno princip odgovornosti, tj. bliske veze članova članstva i njegovih izvršnih organa. U tom smislu mogu ipak da kažem da je Savez studenata u celini uzev u proteklom periodu uspeo da dejstvuje kao prava organizacija studenata, da je uspeo da dokaže da on i realno jeste najširi oblik društvenopolitičkog angažovanja studenata i da, kroz stalne skupštine SS, kroz zborove SS, kroz svoje listove i preko svoiih tribina, on zaista može da okuplja najširi broj studenata. U tom pogledu događaji početkom juna i kasnije imaju svoj veliki značaj. U izveštaju je dat vrlo kratak prikaz onoga što je Univerzitetski odbor radio u tom periodu kao i naša ocena čitave junske akcije ili, bolie reći, situaciie. Ta ocena po našem mišljeniu i sada stoji. Pored incidentamosti samog povoda, potrebno je uočiti osnovne elemente koji u mnogome obavezuiu Savez studenata u njegovoj daljoj aktivnosti. To su: a. Snažno izražena želia za jačim i samostalnijim angažovanjem mladih liudi u đruštvenom i političkom životu b. Oštar kritički ođnos prema đeformaciiama i nesativnim pojavama našeg razvitka c. Jasan odnos podrške socijalističkim samoupravnim principima i kursu demokratizaciie d. Postojanje konzervativnih snaga i tnmačenja koja su tek pod pritiskom ugleda i snage progresivniiih snaga u SK zauzeli koliko-toliko pozitivan stav prema čitavoj akciji. Mislim da akciono-politički program Saveza studenata sadrži u sebi te osnovne vrednosti junske akcije.

PETAR IGNJATOVTĆ

Napomena: članak »Teža'k život u Stuđentskom građu« neraa nameru da dovode u sumnju napore studenata Studentskih i drugih instiitudja, usmerena na poboljšanjc uslova života u Studentskom gradu. Nema sumnje u to da je dosta učinjeno. Pa ipak redakcija se ne slaže sa demanfjem. T\rdnja da se stanje u studentskom

gradu moglo kritikovati рге nekoliko godina. a danas ne, besmislena je. Zar je danas več sve u najboljem redu? Najboljl odgovor, svakako, biće naša reportaža iz Studentskog grada, koju ćemo objaviti u sledečem, novogod’šnjem broju. Zasad, toliko.

Uniji studenata Univerznteta u Нгшоји i Uniji studenata Južnog Vi.jetnama predstavništvo u Hanoju. Dragi drugovi, Upoznati sa borbom vaSega naroda u odolevanju nepravednim i neljudskim akcijama američkog imperijalizma, verujemo da če vaša svest i v’soko-moralna snaga sa uspehom okončati agresiju fizički jačeg neprijateIja. Vašom borbom i herojskim stavom dokazali ste da o budućsti jednoga naroda može odlučivat: samo on. Mi pratimo i podržavamo vašu borbu sa željom da i dalje u njoi Jstrajete i polažemo velike nade u, za vas pravedno, okončanie rata. 14. XII. 1968 god. XXIII SKUPSTINA SAVEZA STUDENATA BEOGRADA

Najbolji bi bio slobodan upis

Ističući zadovoljstvo Republičke skupŠtine zbog saradnje sa Savezom studenata i uspešnog zajedničkog angažovanja u traženiu rešenja za probleme Univeziteta, profesor Pianić sovor'o ie o nekim akcijama Republičke skupštine vezanim za Univerzitet. Planiranje kadrova teško je ostvariti, sem u nekim strukama. Pojedine više škole ukinute su zboer korupc'je koja je u niima vlađala, a pre svega zboc niskog kvaliteta nastave u niima. Međutim, i dalie se treba bonti za razviianie visokoškolske mreže u Reoublici, Usavršavanie tehnologije i pođizanje kultumog nivoa u svim delatnostima zahte va sve obrazovniie Uude ч svim * T osb'«riti slobodan upis i omosućip* svim liudima ove zemlje da se obrazuju. Zapošljavanie sa takvim kvalifikaciiama bilo b : kasniie stvar ličnih sudbina, ali bi društvo u ce l m : dobilo гекао je nrofesor Pjanič. Poslednji nodaci pokazuiu da se industriiski razvoi nastavlia stonom rasta od 6 odsto. Finansijska situaciia је inak vrlo loša. Pr’vreda је onterećena sa 70 novih miliiardi. Samo regulaciIa zabteva izđvaianie od 30 miliiardi. U takvim odnosima treba sacleđati i traženja sa Univerziteta. Zaieđntce obrazovania obezbedile su stalni nivo finans’ranla i tako su notvrdile opravdanost svoca postoiania. aU treba razviiat-' i druge oblike U nroŠloi codini Renubl'čko izvršno veće nreduzelo ie neke mere za üblažavnnie probiema studemtskoc stanđanda. Međutim, i univerzitet sa svole strar»e mora đa se pokaže efikasniiim u pod’zaniu nivoa nasfave, zoHgartiu stuđenata i sl. Renublička skupština se u potnunosti sla?:e đa studenti treba đa učestvuiu u samoupravlianiu kao sublekti. Jedna komisiia Skrrnštine uskoro će izać : pred iavnost sa svoiom analizom situaciie i nroblema, a zakon o visokom školstvu mocao bi da bude đoncsen marta ili anrila. »Sećam se ovakve skupštine 1946. gođine гекао ie dr Pjanić i entuziiazma koii ie na nioi vlađao. Takvog entuziiazma bilo ie i kod vas u Junu i fa sam vam kao profesor zahvalan na nekim saznaniima koia sam tada stekao. Ргоотатп koii se bori nrotiv n^cativnost 1 u društvu naibolie pokazuie za Sta se stuđenti ustvari zalažu геkao ie profesor DR ZORAN RJANIC

DR ZORAN RJANIC

NOVI POSLOVNIK SKUPŠTINE

Posle jednojrodišnieg rada po Poslovniku koji je donesen prošle godine kada je Skupština saveza studenata Beograda osno vanai, na godišnjoj skupštini usvojen je novi Poslovnik. Osnovne izmene su u sledećem: Skupšfnu poređ redovno izabrandh delegata sačinjavaju i no ieđan predstavn k studentskih kultumo-umetničkih druŠtava i đmgh studentskih kulturno-umetn čkih udruženja, reda'kciie lista »Student« i časopisa »Vidici«, Univerzitetskog saveza organ zacija za fiz'čku kultum, Univerzitetskog izvršnog odbora Ferijalnog saveza, Kluba međunarodnog prijarteljstva, Univerzitetskog saveza za tehničko vaspitanje, Studentske zadmge, Zđravstveno-pol tičkog udmženja 1 Studentskog kultur nog centra. Skupšt : na i na redovnim seđnicaima može da razmatra rad Univerzitetskog odbora i da ga razrešl dužnosti dvotrečtnskom većinom glasova. Skupšt nu, osim Univerritetskog odbora 41 jedne desetine delegata, može da sazove fakultet, aikademija Ш viša škola.

Dokle će društvo izdržavati ovakav priliv studenata

Materijalna, finansijska i ekonomska pitanja našla su značajno mesto u materijalirna za Skupštinu pa i dalje o njima treba voditi računa. Međutim, ponekad se iz vida gubi realna komponenta. Zadovoljavajućh rešenja u ovoj oblasti nije bi!o ne zato što sir izdvojena sredstva mala već što su zahtevi Univerziteta 1 broj studenata na njemu velifci. Mi smo pretenciozni kađ je u pdtanju broj studenata, procentualno se nalazirno u vrhu svetske liste. Potrebno је što pre utvrđiti dokle če društvo moć’ da izdrži ovakav pritiv sttiđenata rekao je profesor šoškič. Kad je u pitanju finansiranje obrazovania, treba ići na ekonomske odnose. Privređa apsorbuje oko 30 odsto dinlomiramh studenata ali se oovećava procenat koii se zapošliava u društven’m službama. Zato oni treba da utiču na rad Univerziteta i da ga finansiraju. Zajednica obrazovanja ima velike obaveze. Ona је mo°rla podići standard na Un verzitetu ali restrikdjama koje iz određenih razloga ne bi bile populame Defidt se tako pokriva lošom tehničkom оргешош, ekstenz vnom nastavom, niskim dohodma. Treba nastojati da u Savezu studenata i na Univerzitetu ne bude otpora prema novim ekonomsk'm odnosima zmeđu privrede, Zajeđn’ce obrazovanja i Univerateta. Formiranie ekonomske cene obrazovanja đavaće studentu saznanje da donosi određena sred.stva, da zato ima više odgovornosti, rekao je, između ostalog

DR BRANISLAV SOSKIC

Unlverzitet budućnosti-dobrovo- ljna zajednica fakulteta

Beogradski univerzitet je celina i nema značajnih razlika u stavovima studenata i nastavn'ka. Razlike postoje u akcentu a ne u konceptu - гекао je na poČetku rektor Dragiša Ivanović. lako postoje mnoge prepeke materijalne i druge prirode, na Univerritetu se prećutkuju sopstveni zadaci i rezultati studira nja i naučnog rada koji još nisu zadovoljavajući zbog nedovoljno razviienih radnih navika i nedovoljnog ličnog zalaganja. Pogrešno je konstatovati da je dinamika na Univerzitetu počela- u junu. Ona je tada samo dobila jačri podstrek i impuls. Tačno je, međutim, da samoupravljanje na Univerzitetu niie b’flo i još nrije dovoljno razvijeno. Za mene je nagrađivanje ргеma radu centralno pitanje reforme univezriteta i osnov materijalnog obezbeđenja Univerziteta. Kad sc govori o studentu kao nosioou sredstava, ne misli se na škoJar’nu več na davanja radnih zajednica Univerzritetu. Niega treba što pre odvouti od države, od budžeta i uspostaviti cenu obrazovanja koju če društvo đa plaća гекао je refctor. U pogledu učešća studenata u samouoravljan.ju Univerzitet je hio daleko' ’snred zakonodavca. Otpora za uključivanie studenata u ovaj nroces ла Univerzitetu neraa. Oblici i forme zavise od fakulteta koji su slobodne samostalne radne organizaciie. Un vezitet budučeg samoupravnog sooiialističkog društva biće dobrovolma asociiacb’a fakulteta, a podržavače i sva druga udruiivan.ja u prosveti i naud. Za useph našeg dalieg rada notrebno je рге svega poverenje ’rmeđu nas + *vnik* i studftoata. Studentska organrizadja je pre rata n»šila sistem, danas ga građi. Tada se više vikalo, sada sc znoii završ’o Ift rektor.

DR DRAGISA IVANOVIĆ

Druže uredniče,

U »Studentu« Je 10. decembra o. g. objavljen napis pod naslovom »Težak život u Studentskom gradu«, potpisan sa M. N. S obzirom na to da autor napisa ttetačno prikazuje stanje u stuđentskim objektima na Novom Beogradu, molim da, u interesu ispravnog obaveštenja javnostl, posebno studentske, u iđučera broju vašeg lista objavite ovu repliku. Nije nam jasno da li je Vaš dopisnik iz svoje »beleške s terena« transponovao u naše studentsko glasilo »Student« članak koji je napisao ili koncipiгао рге koju godinu, kada se, možda, imalo šta kritikovati u Studentskom gradu, pa je kao takav anahron; ili je, protivno novinarskom kodeksu, drug (ili drugarica) M. N. želeo da u svojoj »svežoj informaciii« ocrn! sve nanore i rezultate koje postiže veliki broj studenata student* ske ustanove »Studentski grad« i članovi radnog kolektiva nlt poliu angažovanosti za рбboljšavanje životnih i društvenih uslova u svojoj sredini. Ovakav članak predstavlja poseban akt nezahvalnosti prema Relctoratu, knii ie. u gran’'cama svojih materijalnih mogučnosti, vrlo izdašno investirao finansijska sredstva u objekat »Stuđentski grad« s jedne strane, i novom upravniku doma (da li se samo reči upučene upravniku odnose na njega, koji je došao na ovti dužnost рге dva meseca, ili tta nekog od ranijih upravnika?!), koji je tako nesebično i ambiciozno prionuo na posao. Inače, pođaci kojima »operUe« M. N. od početka do kra’a su, najblaže rečeno, proizvolji. Jer, na primer, umesto 13 tuševa, koliko je pisac članka »nabrojao« u »Studentskom građu«, više od mesec dana radi punom рагот ргеко 100 kupatila! O »smradu« u studentskim sobama, »zaudaranju hodnika od klozeta«, »stuđentskoj gladi« (ovo su podnaslovi napisa) i sličnom može đa piše ili govori samo čovek koji ne razlikuje neistinu od istjtte. Ruku na srce, u studentskom kolektivu kakav je ovai u »Studentskom građu« gde žive mladi Ijudi sa različitim navikama i odgovornošću, može da se »ulovi« s vremena na vreme zapuštena soba i začephen klozet, ali neosnovano je takve stvari uopštavati i pod utiskom niih anulirati sve pozitivne akciie koje se preduzimaju, naročito u ovoi školskoj godini, na planu higijene. Cudno je ! neoprost ; vo što M.N. ne kaže ništa o novoj stuđentskoj sali која je, investicijartta iz fonda sredstava radnog kolektiva, završena za Dan Reoublike, 0 tek završenoj mazutari, izvanredno vredenom pamom preianju, sportskom terenu na Bežanijskoj kosi koji se upravo završava. U napisu se nigđe ne pominje ni ргеко 30 spratovnih i paviljonskih zborova studenata koji predstavljaju novu formu samoupravljanja i organizovanja studentskog života u đomu i njihov! redovni sastanci na kojima se neposredno i otvoreno diskutuje 1 predlažu теге za stvaranje savremenijih materijalnih, kultnrnih i društvenih uslova egzistiranja u Stuđentskom gradu, ne pominje se ni Godišnja konferencija SK koja je održana pre nekoliko dana, ni politička aktfvnost studenata uoči Gođišnje konferencije Saveza studenata. Ništa od toga, M. N. је ostao ravnodušan prema napredovanju »Studentskog grada«, koje je u svakom pogleđu evidentno, i založio se koliko mu je dozvolila »jačina« pera, da ovaj dom prikaže kao »cmački kvart za belce u Americi« na osnovu nekih efememih utisaka. Svc pozitivne ideje i akcije u ovoj školskoj godini, sva pažnja i pomoč Rektorata i društvene zajednice. sve ono što preuzimaju radni kolektiv i sludenti radi konsolidacije odnosa i saradnje, sve je to za M. N. nevažno u odnosu na »razmišljanje nekih beogradskih devojaka o Studentskom gradu«.

MILOS BEJATOVIČ

PREDSEDNIK SAVETA STUDENTSKE USTANOVE »STUDENTSKI GRAD«

STUDENT

1968/28