Студент

Akciono - politički program Saveza studenata Beograda

Na onsovu Akciono-političkog prograiiia, koji je u junu usvojen na zborovima studenata, nastavnika i administrativno-tehničkog osoblja, Smemica, govora druga Tita i drugih u međuvromenu usvojenih dokumenata, XXIII Godišnja skupština Saveжа studenata Beograda donosi AKCIONO POLITICKI PROGRAM SAVEZA STUDENATA BEOGRADA Sadržaj rada Saveza studenata na opštedruštveno-političkom planu određuje težnja da se u narednom periodu i dalje razvija neposredna društveno-politička akcija svih progresivnih snaga u dinamiziranju privrednog i društvenog razvoja, u daIjoj afirmaciji samoupravnih odnosa i njihovih vrednosti, u daIjoj demokratizaciji društvenog života, kao i u otklanjanju negativnih pojava i devijacija. I 1. Objektivne, istorijski uslovIjene zakonitosti razvoja samoupravne privrede i društva, treba da budu jedini kriterijum socijalne diferencijaciie radnih Ijudi. Princip raspodele prema radu i rezultatima rada određuje meru (veličinu) socijalnih razlika. Socijalne razlike koje imaju za osnovu: monopolistički položaj radnih organizacija, društvenih grupacija i pojedinaca i zloupotrebe takvog položaja, nejednake društvene uslove funkcionisanja udruženog rada, dezintegraciju društvene svo jine i njeno izrođavanje u druge oblike svojine, kapitalisanje pojedinaca i grupa na osnovu zloupotrebe prava na lični rad, - zloupotrebe stambene svojine, društvene privilegije pojedinaca Л grupa itd, znači, socijalne razlike koje su posledica deformacija osnovnih zakonitosti razvoja samoupravnog društva kao i same te deformacije, predmet su energične kritike članova Saveza studenata. Savez studenata se zalaže za dosledno ostvarivanje principa solidarnosti u privrednom i đruštvenom razvoju zajednice jugoslnvenskih naroda i narodnosti. Na sadašnjem nivou razvoja proizvodnih snaga, princip solidamosti treba da obezbeđuie stvaranje humanijih društvenih odnosa i u onim oblastima gde ekonomski mehanizam sam po sebi ne ostvaruie ovaj princip (odnos razvijenih i nerazviienih, obrazovanje. zdravstvo, socijalno staranje itd). 2. Savez studenata Beograda smatra da je problem zapošljavanja potrebno rešavati uz izradu dugoročnih koncepcija razvoja privrede, preduzimanjem odgovarajučih mera investicione politike i mera za poboljšavanje kvalifikacione strukture zaposlenih. Savremeno privređivanje, ekonomičnije koriSćenje svih faktoга proizvodje, akliviranje unutrašnjih rezervi i intenzivno zapošljavanje nasuprot dosadašnjem ekstenzivnom, ne može da se ostvari bez izmene neadekvatne kvalifikacione strukture zaposlenih. Kvalifikaciona struktura zaposlenih mora da odgovara potrebama savremene tehničko-tehnološke revolucije. Savez studenata i Univerzitet u celini treba da budu na čelu društvene. kritike svega što koči izmenu kvalifikacione strukture zaposlenih i da istovremeno aktivnije učestvuju u planiranju potreba za odgovarajućim ргоfilom kadrova. Problera nezaposlenosti ima, pored ekonomskih, i svoje socijalne i političke komponente, te je potrebno da zajednica ulaže stalne napore kako bi ozbiljne socijalne posledice problema nezaposlenosti bile brže otklanjane i kako bi, njenom stalnom brigom, pravo na rad, kao jedno od osnovnih prava, bilo ostvarIjivo za sve radne Ijude. U okviru organizovane i povezane društvene akcije, na svim nivoima, potrebno je posebnu pažnju posvetiti merama za rešavanje prcblema nezaposlenosti i zapošljavanja mladih stručnih kadrova. U tom cilju Savez studenata Beograda treba da pruži veću podršku naporima da

se Sto efikasnije reguliše pitanje pripravničkog staža, programa stažiranja i ekonomskog položaja pripravnika. Posebnu podršku treba dati donošenju programa ekonomskog razvoja, modernizacije i геkonstrukcije privrede i društvenih delatnosti vodeći pri tome račima: da se reformom visokoškolskih ustanova utiče na poboljšanje profila i kvaliteta kadrova koje visoke i više škole daju privredi i društvenim službama, tj. da dođe do tešnjeg povezivanja Univerziteta i ostalih radnih organizacija. Time bi bili obezbeđeni stručnjaci adekvatnog profila koji su potrebni privredi i društvenira službama i koji treba da budu nosioci pozitivnih procesa u našem društvenom razvoju, da se u kadrovskoj politici ostvari princip da na mesta koja zahtevaju određenu kvalifikaciju dođu stručnjaci sa odgovarajućim kvalifikacijama. 3. Savez studenata se zalaže za doslednije i brže razvijanje samoupravnih odnosa u našem društvu na svim nivoima i u svim oblastima života, od opštine do federacije. Savez studenata podržava sve procese kojima se ostvaruje princip da u samoupravnim organima i političkim telima većinu treba da čine neposredni proizvođači kao osnovni nosioci bržeg razvoja našc zajednice. S obzirom da sistem samoupravljanja, zbog raznih otpora birokratskih i tehnokratskih snaga, zaostaje za već postojećim mogućnostima i potrebama, đa se mere društvene reforme sporo ostvaruju u odnosu na pravac i duh tih mera za koje se zalaže SKJ, radnička klasa i druge progresivne snage društva, nužno je utvrditi nove i energično sprovesti do kraja postojeće mere da bi se dao još snažniji podsticaj samoupravljanju. Postoje osnovni preduslovi, raspoloženje radnih Ijudi i polička klima, da se progresivne snage društva organizovano pokrenu protiv svih nosilaca ostataka društvenih privilegija, monopolističkih moći i nedemokratske prakse, još žilavo prisutnih u ostacima birokratsko-tehnokratskih, primitivnokonzervativnih i drugih snaga otpora u našem društvu. život i svakodnevna društvenopolitička praksa pokazuju da se nosioci birokratskog mentaliteta i paralizatori procesa samoupravljanja načelno izjašnjavaju za samoupravljanje, ali se u praksi ponašaju na veoma licemeran, etatističko-birokratski način, pogotovu tarao gde se usled odsustva kontrole od strane samoupravljača, birača i javnosti u njihovim rukama zadržava značajna moć i uticaj .Zbog toga se društvo, a posebno organizacija Saveza studenata, mora na najenergičniji način založiti za razbijanje ostataka takve strukture i odnosa, tj. za joŠ veću javnost rada foruma, za neposrednu demokratiju i za dosledno poštovanje principa odgovornosti. U društveno-političkoj stvarnosti neadekvatna raspodela može da postane jedan od bitnih negativnih faktora u razvoju društva u celini. Usvojena načela, političke i zakonske mere često se nedosledno i naopako sprovode, utičući negativno na moralno-političko raspoloženje radnih Ijudi. Osnovna pozicija daIjeg razvoja neposrednog samoupravljanja je omogućavanje samoupravljačima da samostalno, demokratski odlučuju o svim bitnim pitanjima razvoja društva u celini. Svi samoupravni društvenopolitički organi treba da buđu odgovorni za ostvarivanje zadataka koji spadaju u njihovu nadležnost i da budu pozivani na društvenu odgovornost u slučaju da te zadatke ne izvršavaju. Nedostatak društvene i političke odgovornosti već je godinama opšte-društveni problem. To pitanje je još više zaoštreno ргоcesom demokratizacije društvenih odnosa. Potrebno je da se princip moralno-političke i materijalne lične i kolektivne ođgovornosti dosledno primenjuje kako na pojedince nosioce funkcija, na državnu upravnu i druge institucije, tako i na samoupravna tela i orjgane. U ostvarivanju tog principa presudnu ulogu, pored samoupravnih mehanizama, treba da odigraju i društvenopolitičke organizacije u našem društvu.

U skladu sa razvojem samoupravnih odnosa i prihvaćenim načelima SKJ potrebno je, naročito u pogledu meloda rada i oblika organizovanja, doslednije pođržavati proces demokratizacije svih društveno-političkih огganizacija. Proces demokratizacije nužno mora da zahvati i sredslva za informisanje javnog mnjenja i da omogući društvu puniji uvid u njihov rad, imajući u vidu njihov značaj u formiranju javnog mnjenja. Nužno je onemogućiti birokratski uticaj na razne vidove obmanjivanja radnih Ijudi i na taj način uskraćivanja njihovog prava da budu objektivno informisani, što može da ih dezorijentiše u naporima za ostvarivanje osnovnih društvenih ciIjcva. Dalja demokratizacija društvenih odnosa treba da omogući još doslednije ostvarivanje proklamovanih sloboda i prava predviđenih Ustavom, i drugim pozitivnim zakonskim propisiraa. II Aktivno uključivanje studenata u samoupravne procese odlučivanja na Univerzitctu ima presudni značaj ne samo kao ostvarenje osnovnih postavki našeg društvenog sistema i u ovoj oblasti, već je, рге svega, nužno za svaku pozitivnu izmenu postojećeg stanja na Univerzitetu. U dosadašnjem razvoju Univerzitet je postigao određene uspehe ali nije uspeo đa dnstigne onaj stepen samoupravnog organizovanja koji bi ga činio institucijom u kojoj se nesmetano i slobodno razvija progresivna i kritička naučna misao, u kojoj bi studenti kao učesnici i subjekti u radnom (naučno-nastavnom) procesu imali i sva prava i obaveze u samoupravnom procesu odlučivanja, u kojoj bi društveni i naučno-nastavni život bili izraz aktivnog, stvaralačkog i kritičkog odnosa prema svira problemima nauke, politike, kulture, ekonomije i društvenog života. Univerzitet je danas institucija koja je nedovoljno materijalno obezbeđena, sa budžetskim sistemom finansiranja koji nužno nosi sa sobora mogućnost administratlvnog rešavanja, intervencije i mešanja sa strane. Neefikasnost dosađašnjih samoupravnih odnosa, kao i nedovoljno angažovanje političkih organizacija doprineli su da se na Univerzitctu održe i nedemokratski, hijerarhijski odnosi, patemalizam prema studentima i tretiranje studenata kao objekata na kojima se vrše nastavno-naučni procesi i čiji je uticaj na život Univerziteta jako sužen. Konzervativizam u shvatanm nastavnonaučnih i društvenih problema uzrokovao je pojave zatvorenosti, postojanja grupa, nezameranja kao i odsustvo duha kritike i principijelne rasprave. Princip reizbornosti se često samo formalno sprovodi, a vrata Univerziteta ostaju zatvorena za mnoge mlade Ijude sposobne da

se bavc naučnim i pedagoškim radom. Uslovi za naučno-nastavni rad su nezadovoljavajući: zastarelost inventara i učila, slaba opremljenost biblioteka, nedostatak dobrih udruženika i skripata, nepostojanje povezanih i smišljenih planova naučnog istraživanja, rascepkanost i neusaglašenost programa na raznim katedrama itd. Slaba materijalna obezbeđenost Univerziteta u velikoj meri onemogućava uspešno rešavanje nekih od pomenutih problema, a i isto vreme služi i kao opravdanje odbijanja da se bar sa raspoloživim snagama i sredstvima pristupi njihovom rešavanju. Preuveličavaju se tzv. objektivne teškoće. Savez studenata smatra da upravo te teškoće zahtevaju veće i encrgičnije angažovanje svih institucija i organizacija na Univerzitetu. Savez studenata se zalaže za veće učešće studenata u samoupravnom procesu odlučivanja na Univerzitetu i drugim visokoškolskim ustanovama. Ništa objektivno ne sprečava da studenti postanu ravnopravni članovi samoupravnih i nastavno-naučnih procesa. Ništa objektivno ne sprečava da zborovi studenata, profesora i administrativno-tehničkog osoblja budu osnovni vid samoupravljanja na fakultetima, akademijama i školama. Savez studenata se zalaže za to da se unutar Univerziteta ostvari veća kritičnost pri izborima u zvanja, da se pod reizbornost podvedu sve funkcije ha Univerzitetu, za sistematsku izgradnju i izbor kvalitetnijih kadrova, za razbijanje intercije, grupaštva, konformističke prakse ' t°\ er isanja mediokritetskih »naučnih« radova i nastavnih rezultata. Savez studenata treba da doprinese da se u radu na reformi Univerziteta, čiji će deo biti i usavršavanje procesa samouprav Ijanja, omoguće takva rešenja koja će predstavljati rezultat opšte analize i usavršavanja svih

bitnlh clemenata: odnos Univerzitet društvo, način finansiranja visokog obrazovanja, шеsto i uloga studenata u životu Univerziteta, uslovi za osavremenjivanje nastavno-naučnih metoda, društveno-politička uloga Univerziteta kao najviše socijalističke nastavno-naučne ustanove. Savez studenata ističe da je Univerzitet samo deo našeg školskog sistema i da je njegovo геformisanje nemoguće ukoliko se ono ne usaglasi sa potrebom i koncepcijora reformisanja pret hodnih stupnjeva školskog sistema. Savez studenata smatra da je jedan od ciljeva reforme Univerziteta jačanje uticaja nauke i Univerziteta u formiranju osnovnih koncepcija o daljim putevima našeg društvenog razvoja. Savez studenata je i do sada iznosio svoje primedbe i svo je pred loge, ali dosadašnji rad nije doneo zapažene rezultate, te je potrebna energičnija akcija da bi se željeni ciljevi ostvarili. Socijalna diferencijacija u društvu ima svoj odraz i u nepovoljnoj strukturi studenata. Daleko ie manji broj studenata iz radničkih, siromašnih seljačkih porodica, znači iz porodica sa nižim dohocima. Savez studenata če se založiti da Univerzitet bude aktivan činilac. u onemogućavanju poiave samoreprodukcije inteligencije, i da i sam bude društveni instrument koji neutrališe negativne posledice socijalne diferencijacije. Savez studenata će se založiti da predstojeća reforma Univerziteta bude i u funkciji tcg, za Savez studenata važnog društveno-političkog cilja. Sistem upisa, finansiranje visokog školstva, rad nastavnika sa studentima, moraju u reformi Univerziteta biti tretiran i sa ovog stanovišta. Univerzitet treba da bude zaista otvoren za sve talentovane mlade Ijude. Da bi se prava na jednake uslove školovanja istinski ostvarila, da bi struktura studenata bila rezultat konkurencije sposobnosti, a ne konkurencije kvzditeta stečenih u boIjim ili gorim uslovima, potreje da se pristupi širokoj društvenoj akciji u kojoj Savez studenata treba da bude i inicijator i učesnik. Ta široka akcija ne treba da se vezuje isključivo za Univerzitet jer se već li toku nižeg i srednjeg školovanja odvija važan deo procesa socijalne d ferencijacije, te je za rešavanie tos problema potrebnouključiti i šire društvene snage. Savez studenata se zalaže da se sva poboljšavanja materijal-

nog položaja studenata zal;U:v ;v ju i sprovode pre svega u cil ju smanjenja i neutralisanja posicdicfi socijalne diferencijacije (boIji uslovi smeštaja, ishrana, zdravstvena zaštita, bolji uslovi za rad). Posebno veliki značaj Ima kreditni sistem kao oblik društvene intervencije na ovom planu. Sa stanovišta smanjenja posledica socijalne diferencijacije visina kreditnog fonda još ne zadovoIjava, a princip stimulativnosti kredita treba da bude razrađen tako da većini siromašnih a dobrih studenata koji ga koriste olakša studiranje bez zaduživanja ili sa minimumom obaveza. Savez studenata ističe da je nedopustiv svaki oblik školarine. Zalažemo se za ukidanje svih oblika školarine tamo gde postoje, na svim stepenima studija, uključujući i postdiplomske. Finansiranje studija mora biti i briga društva a ne samo pojedinaca. 111 Ostvarivanje Akciono političkog programa, opšte platforme za delovanje Saveza studenata, odvijaće se kroz sve oblike organizovanja Saveza studenata Beo grada: udruženja Saveza studenata na fakultetima, akademijama i školama, u Skupštini i Univerzitetskom odboru Saveza studehata, u listovima S»tudent« i »Vidici«, na javnim tribinama, u diskusionim grupama itd. U realizaciji programa mora se voditi računa o metodu rada: 1, Savez studenata nije u mogućnosti da neposredno učestvuje u rešavanju opšte-društvenih problema (I deo programa). Njegov doprinos rešavanju tih probiema ogledaće se kroz kritiku svih onih pojava koje deformišu društveni razvoj, kroz davanje predloga za pozitivno rešavanje društvenih protivurečnosti i kroz podršku progresivnim društvenim merama. Pri tome treba široko koristiti sredstva za informisanje javnosti, studentske listove, tribine itd. 2, Savez stuclenata Beograda je u mogućnosti da se neposredno uključi u borbu za retormu Univerziteta i visokoškolskog sistema u celini (II deo programa) i da sam bude nosilac ргоgresivnih stremljenja na Univerzitetu. U ostvarivanju tog dela programa treba takođe koristiti sredstva za informisan je javnosti i, pre svega, oblike organizovanja Saveza studenata (udruženja SS, Skupštinu itd). 3, U ostvarivaniu programa treba naročito voditi računa o ' sve izražajnijoj demokratskoj ttmosferi u radu Saveza studeaata. Aktivnost studenata u pro■lom periodu i junski događaji ukazali su na novi kvalitet u protoku ideja, na novi smer tog prctoka, što treba imati u vidu u organi/ovanju daljeg rada Saveza studeiata. Beograd, 14. XII, 1968 god. XXIII GODI3NJA SKIfPSTINA SAVEZA STUDKNATA BF.OGRAD

MIROSLAVE PETKOVIC

CRTEZ

NAPOMENA

Skupština je usvojila nacrt Akciono-poli.tičkog ргоgrama s tim da Univerzitetski odbor razmatra neke шаnje primedbe koje su u dis-

kusiji date i da ih formuliše do sledeće sednice kada će se usvojiti definitivna verzija Programa.

NOVI ČLANOVI UNIVERZITETSKOG ODBORA

PREDRAGA DIMITRIJEVICA

Lista kancTdata za Univerzitetski odbor Saveza studenata saistavljena je od predloga kojl su dati na skupštinama fakulteta, akademija i škola. Tako је dobijeno 25 kandidata. Na predilog dosadašnjeg Univerzitetskog odbora za novi je biiran 21 član. U novi Univerzditetaki odbor izabrani su; BARAC DRAGAN, student, Pravnog fakuleta; BOJIC MILIVOJE. student Praivnog fakulteta; BULJANOVIC RADIVOJE, student Više medicinske škole;

CELENKOVIć TEODOSIJE, apsolvent Ekonomskog fakulteta; DIMITRUEVIC. DRAGAN, student Mašinskog fakulteta; DIMOVA DIVNA. student Stomatološkog fakulteta; ĐUKIC VUCETA, student Pravnog fakulteta; IVANOV IVAN, student Veterinarskog fakulteta; KELJMENDI ŠUCRI, student Rudarskog-geološkog fakulteta; LUKIC DRAGOVAN, student Fakulteta pol tičkih nauka; MISIRACA RADMILA, student Arhitektcnskog fakulteta; MURATOVIC ĆAMIL, studont Poljoprivrednog fakulteta; ODADžIC, LIILJANA, student Farmacutskog fakuiteta; PAPIC ŽARKO, student Ekonomskog fakulteta; RADOJCIC PETAR, student Medicinskog fakulteta; SMOUANOVIC JOVAN, student Sumarfakulteta; STJEPANOVIC ZOJA, student Stomatološkog fakulteta; 10PAL0SKI LAMBE, student Maš.nskog fakulteta; URDAREVIC ALEKSANDAR, student Faikulteta političkih nauka; VURDELTA MLADEN, studemt Više statističke škole; ZEKOViC LJUBfšA, student Elektrotehničkog fakulteta U novi Univerzitetski odbor od predloženih kand.data nisu izabrani: SIMIC SLOBODAN, student Više ekonomske škole, CETINIC FRANO, KALAC MAHMUT i KUZMANOVIC DUSAN studenti Filozofskog fakulteta. Zašto od ove trojice ni iedan nije izaibran? To nije teško objasnti.

CRTE 2

3.

STUDENT

1968/28