Студент
Udžbenici jeftiniji
ZA STUDENTE PRAVA
UDŽBENICT KOJE IZDAJE NOVI CENTAR ZA PUBLIKACIJU I DOKUMENTACIJU JEFTINIJI DO 30 ODSTO Do sada su se studenti Pravnog fakulteta snabdevali udiben'cima d skrintama pretežno preko skriptarndce koju drži Fakultetski odbor Saveza sfudenata. Ali, skriptarnica FOSS-a će uskoro dobvti konkurenoiju. Na Fakultetu će se, naime, osnovati Centar za dokumentaciju i publikaciju u okviru kojeg će posto’ati i prodavnica, koia će snabdevati studente sv : m udžbenicdma i skr'ptama. U sastavu Centra biće i služba dckumentaciie, faknltetska bihlioteka, uredništvo časopisa »Anali nravnog fakulteta« 4 služba publikac'je. Prodavnica će biti usiko.ro otvorena i udžbenici će moći da se kuoe po znatno nižim cenama nego u kniižarama. m čak i ieft’mije r.f>oro u postojećoj skriptar nici FOSS-a. Udžbenini u na?oi prođavnici b ; će za 10 odsto ieftiniii nego u knjižarama, pršto ćemo ih dobijaf od i/.davača sa pooustom od 20 odsto rekao nam je profesor Dragomd 1 * Sto’če\dć, upravnik Cemtra. Skrinta koja mi b"demo izdavali b ; će tehnički bolie onremUena i n'iia netro u slkriotaHndci FOSS-a. a ukobko budemo š.+amoaii i ud/.benrVe, oni će biti jeftindji za 30 odsto! U Centru neće raddtd studenti, već tr‘ orofesdon->ina službenika, koii će biti kvM’fikovan’ za ntkovanje magnetofonima, diktafonima i drugim elektro-uređajima. Pošto se na tai način, u ‘zvesnom smislu od’nima studentima mogućnost da zarade. Centar če nastojatd da iz svoiih sred stava dodeli nekoliko st ; pendija. Otvaraniem Centra za publikaciiu ; drkumentaciiu, skriptam'ca FOSS-a če se naći u nezavidnom ooložaju, nošto će u novoi nrođavnici udžbendci hiti jeftiniji, a t'me će i budžet . FOSS-a biti veoma ugrožen Do orosle aod’ne naša skno taraica ie poslovala sa gubjtkom. rekao oam je Tvan Mdjatović, član Odbora. Ali, sada se situac'ia izmenila i od sredstava koia su ove godine zarađena obnovljen ie dnritveni klub studenata Pravnog fakulteta. Sada ie na studentima đa odluče. žele li društvend klub, odnosno kui f -"rao-zabavni život na Fa.kultetu, ili jeftinije udžbenike. M. A.
Budući lekari ćistaći smeća
U STUDENTSKOM DOMU »4. APRIL« NA VOŽDOVCU
• Da bi stekli pravo na besplatno slanovanjc 1 ishranu u domu, dvoj!ca budućih lekara svako jutro iznose smeće iz sanltamih prostorija
Nijedan studentskd dom, verovatno, nema tako kvalifikovano pomoćno osoblje kao studentski dom »4 april« na Voždovcu. Tu je zaposleno 25 budućih lekara, pravnika ili inženjera, koji ne beže ni od kakvog posla, samo da hi stekli pravo na besplatnu ishranu 1 stanovanje. Oni su »stručnjac!« za sve poslove peru suđe, rade u magac'nima, dežuraju u portirnicd, a dvojica budućib lekara svako jutro pre odlaska na fakultet čiste sanitarne prostor je. Ovaj po>ao dvojica medicinara obavljan ju veoma dobro. U upravi doma su nam rekld da su zadovoljni njihovim radom. Prema rečima upraivn ka doma, njihov posao je veoma jednostavan. Svakog jutra oko pet sati čistačice iznose smeće u hodnike, 1 »jedini zadatak« studenata med cine sastoji se u tome da smeće iz kanti prebace u vreće i iznose napolje. Nekoliko studenata, stanara ovog doma, optužuju upravu za neke zakulisne radnje. Neki studenti su naim rekli da je za posao koji sada obavljaju medicnari bio angažovan jedan radnik koji je nedavno otpušten kao višak radne snage. Taj radnik je, navodno, b'ou stalnom radnom odnosu, i mesečno je pr'mao 60 hiljada starih dinara. Na poslu je bio veoma korektan. i mnogi studenti isfču da je nezasluženo dob o otkaz. Osim toga, ovaj rađnik je bio i socijalno osiguran, tako da je mesečno »koštao« dom oko sto hiljada star h dinara. Sada, međutim, dvojica medicinara koji obaivljaju taj posao, rade za skoro trostruko manju zaradu za besplatan stan i hranu, (što ukupno košta 36 hiijada starih dinara). Da li je tačno da uprava doma na studentima zarađuje oko 64 hiljade starih dinara mesečno? Vladimir KamenovM, upravn ; k doma, bio je veoma iznenađen ovakvom računicom: Nikoga ko je bio u stalnom odnosu nismo otpustiif, kaže on. Tačno je da smo dali otkeiz jednom radniku, aili je on honorarno radio kod nas. Uostalom, on ima 65 godina, i mi ne b'smo ni mogli da ga kao fiz'čkog radn'ka primimo u stalni radni odnos. On
kođ nas radl povremeno. Kada ima posla, dođe i bez našeg po- ■ ziva. Uostalom, ja misl m da smo ovim naš m postupkom mogli sanio da tičinimo uslugu studenlima, a nikako da ih ostetimo. Nedavno. m : smo na sastanku Upravnog odbora odlučili da zaposl mo 25 studenata, i sa tim predlogom smo izaišli na Zbor studenata. Objasnili smo da ćemo u slučaju večeg broja kandidata prednost dati studentima slabijog imovnog stanja. Naiša predviđanja su se i ostvarila prim li smo dosta molbi, a na osnovu predviđenog kr terijuma zaposlili smo ov h 25 studenata, koji sada rade. Posao koji sada obavljaju dvojica med'icinara, do nedavno su ra dile č stačice koje su u stalnom radnom odnosu. Međut m, kako je to za njih bilo isuviše nap>orno, uprava doma je angažovala medicinare, kao poraoć čistačicima. Mi smo unaipred objasn li studentima kakav će posao morati da obavljaju. Oni se nisu nima!o Ijut'iH štav še, bili su veoma zadovoljni. Jedan od njih mi je rekao da mu ovaj posao »leži«. Ustane ujutru u pet sati i do početka predavanja može da završi posao, kaže upravnik Kamenov ć. A nama nije važno za koliko vremena će zaposleni studenti da obave posao, već da sve bude urađeno na vreme. Radi zaštite smo im obezbedili mant le i ruksiv ce, a njihovo je hoće li ih koristiti. Dakle, bespravnog iskorišćavanja radne snage nema. Msiim da ipak č'nimo uslugu studentima. Za nekoliko saitl rada, oni se besplatno hrane i stanuju u domu. Pojedini studenti su ogorčeni ovakvom odlukom uprave doma Jedan od njih je Salko Voloder, apsolvent, kojd je do nedavno stanovao u domu. Kolegama sa med’cine preti opasnost da se zaraze. Oni to i sami znaju, stud raju medicinu. Zar su mantil i rukavice pouzdana zašttna odeča? O ovome bi trebalo obavestiti nadležne organe! Jer, ako je uprava doma nameravala da pomogne studentima, zašto ne utvrdi realnu vrednost obavljenog rada? Nagrada od 600 strih dinara za najmanje tri sata rada, više je nego za osudu, M. ANDI
Veće razumevanje za nevolje ilegalaca
IZ STUDENTSKOG GRADA
Veliki pril : v novih studenata i na Baogradski univerzitet iza- | zvao je mnoge nevolje od onih školskh, zbog pomanjkanja učion ca, do stambenlh, zbog maliih kapaoiteta studentskih domova, a previskoih cena stanarine u pr.vatnim sobama. Ovoga puta, reč je o nevoljama stambenim... Poznato je: nekoliko hiljada studenata, iako ispunjavaju sve uslove, ostali su bez doma i snalaze se kako umeju stanuju kod rodbime, »natežu« dlnar kako bi mogli pokriti troškove privatnog smeštaja, ili svaki dan putuju do fakulteta, ako su iz okoldne Beograda. Ipak, najčešći izlaz je ilegalisanje. U nekim domov : raa ilegalisanje je čak i »ozakonjeno«: uprave su pokazale razumevanje za stambene nevolje tolikog broja novoupisan h studenata. Ali, .legalaca je najviše u Studentskom gradu, ai tamo su oni za sada nepožefini i spavaju »samo na jedno uvo«... Razgovarali smo sa nekim ilegaloima. Onl, naraivno, znaju da je : Jegalisanje prolivno kućnom redu, ali nemaju kud, samo tako mogu da ostanu na faikultetu. Jer, čitav mesečni budžet jednog studenta često nije dovoljan za stanovanje u »privat| noj režiji«. Ja sam u Zemunu našao stan za deset hiljada priča Milenko j Jović, student VTS. Međufm, uslovi za stanovanje su užasni: soba se nalazi u podrurau i toliko je mračna da svetlo mora biti upaljeno i usred dana. Sa z dova se sliva voda, a u uglu je smeštena kaca sa kiselim kupusom! Ne bih mogao da dajem za stan više od deset hiljada, a u takvu sobu ne bih poslao ni osuđen ikai! Posle takvog stana, ilegalisanje je »banja«... Rada Panić je brucoš na Filološkom fakultetu. Za sada je ilegalka u IV bloku, aih se nada da će uskoro dobitd dom. U mojoj porodioi primanja su oko petnaest h Ijada po članu, a kredit još nije stigao, pa je sva sreća što je bar moja sestra dobiia dom. Brucošima bar ne bi treba-: lo zabranjivati da ilegališu. Njima je teško da se snađu... kaže Radina sestra Milena, student kinja biologije. Zanimalo ntis je kakav je stav - Saveta i Uprave studentskih do-
mova 1 restorana Studentskog grada prema ilegalcima. Predseđ nik Saveta, Miloš Beatović, rekao je da još uvek odnos Upraive i Saveta prema ilegalcima zvanično mje promenjen; Kućnim redom i Statutom zabranjeno )e držanje iiegaiaca. U paviljonima u Studemskom gradu ima još slobodnih mesta i kada se ona popune, videčemo da li i ovde treba ozakoniti ilegalisanje. Za sada se još očekuje da možda, Univerzitet nađe i neko drugo rešenje za smeštaj I nezbrinutm studenata, pošto je uvodenje redovnih ilegaiaca atuk na studentski standaid. Savet smatra da se ne bi smelo dozvoliti uegalisanje u prvom paviljonu, pošto je oa nedavno renovuan, a u stainuju isključivo brucoši koji su na spratnim zborovima bili ener gicno protlv Uegaiaca. (Zbog ilegalaca su održani spratni zborovi i u ostaćim paviljonima, ali tamo stanari nisu bili tako sagiasni kao brucoši.) Jagoš Maraš, direktor Ustanove uomova i restorana StudentI sJcog grada, kaže da Uprava ima sve više razumevanja za sraestaj studenaia: Učinićemo sve da üblažimo nesiasicu mesta u objekt.ma stu dentskog standarda, ali i studenti mogu tome ua dopnnesu; za ilegaice važi isti kućni red Kao i redovne stanare... Očigledno je da za iJegalce u Studerusicom gradu i saua važe stari propisi au, ipak, ima nekih nov na. Pre svega, lo je veče razumevanje za nj nove nevolje. Jer, ne razmišlja se više samo o lome da se ilegalci što efikasnije proteraju, već i kako da im se pomogne.
V. RADIKIĆ D. KOSTIC
OBAVEŠTENJE
TRIBINA UNIVERZITETA »Karakteristike razvojnih otapa našeg privrednog slstema« Danas (utorak, 24. decembra 1968. godine) u 19,30 u amfi'.eatru I Ekonomskog fakulteta govori Radivoj Davidović, profesor Ekonomskog fakulteta.
Dva bloka
JOŠ 0 STUDENTSKOM GRADU
Kada je 1954. svečano progla* šeno postojanje Studentskog gra da, zemlja je već uveliko gradila svoju unutrašnju i spoljnu politiku, Tada su postojala već dva bloka; istočni i zapadni. Studentski grad je takcđe imao samo dva bloka; drugi i treći. Dakle, počeli smo od srcdine, a nepostojanje dva ekstremna bloka moglo je samo da iraponuje studentskoj naciji. U lo pionirsko vreme svi smo se osećali kao brucoši. Međutim, ni unutar samog Studentskog grada nije se osećala striktna izdeljenost unutar bloka. U »F« krilu drugog bloka stanovale su i koleginice i kolege, a u glavnom krilu samo kolege, U trećem bloku celo »F« krilo je pripadalo koleginicama a kolege su bile samo u glavnom krilu. Do izgradnje prvog i četvrtog bloka bilo ie ioš nekoliko premetačina. da bi konačno po izgradnji ova dva bloka mogle kolege. uz opšte zadovoljstvo da' pređu u ?.ensko krilo. Konačno, četiri bloka za iednu ovak\oi zemlju bilo je dosta. No ni tada nije ni nad jednim od ovih blokova postojao. tako da kažemo, polni mononol. Nevezivanje biokova ie i đalie bila i važeća deviza. lako je četvrti blok bip ženski, preko leta, a i prilikom renovirania tri, svi su disciplinovano uselieni u četvrti blok. Ni prva tri nisu bila bolie sreće. Dnvđe, može se reći da ie bilo reči o zvaniČnim blokovima. Međntim, indiferenmost studentskih masa prema blokovima može da bude samo nrividna. Vratimo se malo u istoriiu. Ođmah po nastanku prva đva bloka, dmgog i trećeg, osećale su se klice prinadnosti ’Mnom od još nedovoljno identifikovanom bloku. Afinitet prema petom bloku | fkoji iz razioga stroge konsniraciie t°da još niie imao «voj j redni broj) je bio sve uočliiviji 1 u širokim kntsovima teealnih i | ilegalnih studentskih slo ; eva. Po izgradnii celos sraI da, peti blok ie konačio izašao iz anonimnosti. Dobio ie svoj redni broi. Dvoličnost u studentskoi psiholoeiii već ie da se nazire. lako je dnbio poslednii redni broi, peti blok ie uvck bio prvi. U podsvesti studentskih masa. 0 tome postoie i nedvosmisleni dokumenti, do- kiVifepSJ? dolazi prelistavaniem kako studentskih kompleta za nosledniih 14 sodina tako i matičnih knjiga rođenih. Danas je situacija ista. Prva četiri bloka ioš uvek nisu striktno polno monopolisana. Sve je naše i nije. Ali peti... O niemu stariii nikada nisu ozbiljno razmislili. Cudna nam je omladina studentska. Bojim se za neutralnost zemlie. DUSAN JAGLIKIN
v ,Filmski klub‘ Doma omladine »FILMSKI KLUB« DOMA OMLADINE POZIVA SVE MLADE KOJE INTERESUJE GLUMA I RAD U AMATERSKIM FILMOVIMA. KIAJB TREBA DA POC NE SA REALIZACIJOM NEKOLIKO AMATERSKIH FILMOVA, KOJI TRETIRAJU PROBLEME MLADIH. KLUB CE IMATI SVOJU FILMOTEKU, KOJU CE DA KORISTE NASI EMINENTNI REDITELJI, ZA ODABIRANJE MLADIH LIKOVA ZA SVOIE FILMOVE. U OKVIRU KLUBA ODRŽAĆE 5E PREDAVANJA O GLUMI, KOJA CE ODRŽATI NASI ISTAKNUTI FILMSKI ESTETICARI, REDITELJI I GLUMCI. POTREBAN JE VECI BROJ MLADIH OD 16 -23 GODINE, KOJE INTERESUJE GLUMA. UPIS U KLUB VRŠICE SE 21, 22, 23, 24, 25, 26.1 27. 12. 1968. GODINE OD 9-11 I OD 17-19,30 CASOVA NA PRVOM SPRATU DOMA OMLADINE..
1968/29/30
ZA ODMOR I REKREACIJU VAŠ omiljeni NAPITAK KAFA KAFA CENTROPROW Najlepše želje u 1969. godini
STUDENT
UGOSTITEUSKO PREDUZECE ~ Varoš kapija 44 BEOGRAD SA SVOJIM RENOMIRANIM OBJEKTIMA »SUNCE«, »PARK«, LETNJA POZORNICA, »RIBAR«, »ZNAK PITANJA« I OSTALIH OBJEKATA ŽELI CENJENIM CIMA SRECNU NOVU 1969. GODINU.
Strana 13.