Сјећате ли се још?

Поједине војне јединце смију у извјештајима о погинулим војницима највише пет до шест имена споменути.

(Њемачки цензурни пропис 1915)

Октобар 1915

Терен којим смо морали да прођемо имао је камене узвисине, које су биле посве незаштићене и откривене. Кретање по том терену као и сакупљање рањеника било је по дану немогуће. Само се по ноћи могло скоковима доћи до рјечице Усниша, али се при том морало успузавати уз пећине и котрљути се низ њих. Преко Усниша се прелазило једним малим мостом и једном уском лађицом. Никаквог другог прелаза није било. Ови су прелази дан и ноћ држани под салвом машинских пушака, тако да је ова ужасна долина била најтежи дио пута, који је на сваком кораку био обиљежен лешинама.

Фебруар-Март 1916

Вратио сам се својим друговима у ров и нашао висок снијег. Стража носи бијеле кошуље, а и патроле су у бијело одјевене. Само покаткад. пушке и топови прекидају тишину, која је пала на ово море снијега изрованог топовима.

Ноћни су мразови неподношљиви.

Највећи су губитци у планинском рату од смрзавања.

22 јуни 1916

Наши челични нерви попуштају, наша се гранитна воља ломи. Ми видимо“ како пропада наша ватрена младеж између прљавих ровова и густе мреже бодљикавих жица, између растрганих тјелеса и јаука рањеника.

LI