Тежак, 15. 08. 1930., стр. 3

— 579 —

сте тамо сигурно морали чути дивне речи о југословенским равним и непрегледним пољима, о китњастим брежуљцима, зеленим брдима, тихим и богатим рекама, које као сребрна пантљика преплећу нашу дивну, пространу и богату Југославију. Али сте тамо нема сумње видели и многе сузе, које оплакују ово наше богом дано природно богасгво што узалудно лежи неискоришћено и нерационално обрађено. Наш географски положај, климатски услови и квалитет земље несумњиво су једно јако јемство за каквоћу и количину жита, воћа и поврћа. Па и поред св^га тога каквоћа и количина наших жита, воћа и поврћа сразмерно далеко изостаје и иза онога што пружају наш географски положај, клима и каквоћа земље. Ако бисмо се упитали од куда то долази, одмах би добили многе одговоре као напр.: недовољна савремена средства за обраду земље, оскудица у радној и сточној снази, у новцу, у малом поседу — имању и др. Али оно што је најглавније, то је сигурно: недовољна упућеност самих привредника, који својом нерационалном обрадом земље лрво штете себе па онда и Државу. То је оно велико зло од кога пати наш вредни привредник па и сама Држава. Да би се народу колико толико помогло и да би се наш привредник упутио у што рационалније обрађивање земље, подигнути су а и данас се подижу по среским или окружним местима расадници, у којима се савремена теорија примењује у пракси. У ове расаднике Држава поставља своје чиновнике еконаме, који знају и који хоће да раде. Дола зећи на своја места ови економи примају дужност и почињу рад који има сваком више да донесе користи него ли њима. Али убрзо после оваквог идеалног почетка долази разочарање. — Због чега? Због новца. Одбори који састављају буџете хоће штедњу и то баш на ономе што ће њима највише да користи на набавци разних машина за обраду или томе нешто слично. И сад сиромах економ и поред најбоље воље да постане што рационалнији у обради, каквоћи и ко-