Тежак, 15. 08. 1930., стр. 4

— 580 -

личини жетве, постаје и сам нерационалан. Ту економ мора да стане, али је ту учитељ, који треба и мора да настави. Још нешто често се дешава и то: да наш привредник некако са неповерењем гледа економа, па се често и устручава да га за много што шта запита. То долази отуда, што се економи доста често и преме штају, а кад други дође треба да прође доста времена док се навикне на околину и околина на њега. Зато је сад на учитељу да помогне еколому, јер помажући њему помаже наролу и Држави. Учитељ мора бити други економ а школска башта други расадник и само на такав начин моћи ће се кренути још један корак напред. А ево како. У малом школском расаднику учитељ ће са својим ученицима за време часова пољске привреде радити и ту своје ђачиће обучавати рационалној обради земље, подизању и гајењу добрих сората воћа, одгај-вању племенитих раса стоке и томе слично. Од оваквог рада настају тројаке користи. Пр љ је корист што ће оплеменити дечију душу и њихова срца, још док су мали усадити клицу рационалне обраде, која ће уродити. добрим и племенитим родом чим порасту и почну сами радити. Друга је корист што ће се у овом малом школском расаднику моћи и ђач ш родитељи поучити. Како? Сви ми волимо своју децу а нарочито кад пођу у школу. Ах ка<о је лепо задовољство отићи код учитеља и питати за свога ђака. И тада, кад такав ђачки родитељ дође, нека само за један часак уђе у овај мали школски расадник где има рукотворина и његовог синчића, па ће одмах бити доста да заталаса и његову успавану душу и да се увери, шта се све колико и каквог жита, воћа или поврћа добива кад се рацио нално обрађује. А учитељ ће тада бити ту да му све то бјасни и упути га, што ће он то у почетку да прими само рбди свог малог сина, а после кад се и сам увери, онда ће радити из чисте побуде и своје властите користи. Трећа је корист и за самог учитеља, јер поред