Тежак, 15. 08. 1930., стр. 5

V — 581 материјалне користи од малог школског расадника, он ће имати и моралне користи од малих ђачића и њихових родитеља, у чије је душе усадио племениту клицу њиховог напредка. Као што се из свег напред изложеног види, учитељ може доста помоћи економу и допринети подизању народне пољопривреде, а помажући народу помажемо и себи самом. Зато на овом мест/ апелујем на све другове да раде свом снагом на подизању народне пољопривреде. Не дозволимо да туђин оплакује нашу леност и неумешност, него подижимо народну пољопривреду у овој дивној земљи, за којом многи уздишу, јер подижићи народну пољопривреду подижемо сами себе. О. Д. Ероковић учитељ из Лесховина.

Из ратарства Тријеришимо своја жита Исто онако као што се стока бира за приплод, тако исто треба да бирамо и зрна која ћемо при сејању бацити у земљу, јер какво је семе такав је и род. Каквоћа наших жита и величина њиховог приноса много зависи од каквоће семена. Ситно и мршаво семе бачено у земљу нема снаге за бујно растење, усев слабо напредује, лако подлеже свима болестима и доноси мршав род, ако уопште доживи дотле. Крупно и једро семе даје бујан усев, отпоран према болестима и доноси богат род. Из ових разлога треба да протрпјеримо своја жита аре сејања. Земљорадник, који своје жито прочисти на некој доброј машини, тријеру, може бити сигуран да ће већ у идућој години имати крупније и чисткје зрно, већи принос, без икакве уродице, особито ако је урадио све раније радње како ваља. У сваком случају неће бити на пр. по пшеници ражи и јечма, што је обично појава код пшенице, која није добро очишћена у своје време. Нетријерисано семе или само површно тријерисано, даје усев јако уродичав, који врло често достиже 10 па и 12% уродице, што јако убија цену иначе добром житу. Један пример то нам најбоље показује. Дотерао један сељак недавно јако уродичаву пшеницу на смедеревску пијацу, и трговац му