Тежак, 15. 08. 1930., стр. 6

— 582

даје за њу 130 дин. за 100 кгр., док је иначе цена била 175» дин. доброј и чистој пшеници. Сељак је вратио пшеницу кући, и гневан на трговца што му убија пшеницу, отишао у општину и на њеном тријеру „Маро", прочистио пшеницу и однео поново на пијацу. Отишао је истом трговцу и овај му сада платио пшеницу по 176 дин. Када је први пут доносио пшеницу имао је 500 кгр. а када ју је пречистио и поново донео на пијац, измерио је 450 кгр. Дакле, 50 кгр. отпало је нечистога. За чисту пшеницу примио је 792 дин., а за нечисту би примио 650 дин. Добио Је више 142 дин. на чистој пшеници и то за 450 кгр. којих је продао. Када је метнуо новац у џеп, рекао је трговцу да више никада неће дотерати уродичаво жито на пијац. вШЛшЖЖ Од доброг, сортираног семена земљорадник' ик а двоструке користи, јер прво добија бољи квалитет зрна и већи принос са својих њива, а друго бољу и чистију робу, која има много већу пијачну цену. Чишћење и сортирање жита и за сетву и за продају врши се тријерима, који су данас врло потребне и корисне справе за сваког земљорадника. Без њега не би требало да буде ниједна задруга, подружина, општина ни село.

Сл. 36. Тријер „Марот". 1 Покретно сито-тресалица. 2. Ручица за окретање са точкићем. 3. Полуга за тресалицу. 4. Сито за овас и јечам. 5. Сито §а пшеницу и раж. 4. и 5. овална сита. Постоје многе марке тријера, али Друштво може препоручити марку „Маро", који и чисте и сортирају зрно, те могу сасвим да замене тако зване селекторе, који су много скупљи и тежи за руковање. Ко год је набавио од Друштва трнјер „Маро", тај се не може нахвалити њиме, о чему су