Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

19

мишљења. Противречност не доказују разни покушаји, већ немогућност представљања противречности.3' Што се ова евидинтност одмах не опажа и код осталих наука, разлог је у томе, што се тамо има посла са сложеним чињеницама. Да су сви гаврани црни, овај став не мора да важи зато, што ја могу себи представити и белог гаврана као год и црног, а што себи могу представити то је могућно и да постоји.3" Што се тиче другог тврђења, да математичким и геометријским појмовима не одговарају адекватне представе у опажању, јесте нетачно. У природи, веле, не постоји нигде правих и паралелних линија, а ми ипак можемо себи замислити потпуно праве линије, према томе, појам праве линије није добивен из опажања, из искуства, него је тај појам урођен. Да је ово нетачно, види се и из тога, што и сам Декарт тврди, да има правих линија, само се, вели, кривине опажају при пажљивом посматрању или кад их кроз лупу гледамо.“

Овим досадањим излагањем и доказивањем психолошког емпиризма, конзекватно би требало тврдити, да се и наше мишљење састоји из оних истих елемената из којих и искуство, и да би тиме ео 1рзо апстрактни појмови морали отпасти. Али, како има философа, као што је Локе, који поричу психолошки рационализам а опет заступа апстрактне појмове као продукте нашега мишљења, то се ми морамо вратити на критику апстрактних појмова.

Ми смо се упознали већ са природом апстрактних појмова као и са њиховим психолошким постанком код Локеа.

88 5ећиђег -5ојдетп, бгтипаасеп етег Егкепи те еоте. 37 Вг. Ребготеу а, Егкеплбчјећге, стр. 108.

# Из овог се јасно види, како Декарт није потпуно схватио принцип апсолутне реалности свести.

о