Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

20

Да ли ми заиста имамо апстрактних појмова, који би били потпуно без пнтензитета и квалитета, који дакле у себи не би имали ничега чулног, индивидуалног, одређеног“ Да ли је заиста наш дух способан, да сваку особину појединачних ствари може одвојити од других ствари и посматрати је саму за себе 1п ађафгасћој Први, који је најенергичније устао против ових апстрактних појмова био је Берклејз“ који највише криви Локеа за ово „апсурдно мишљење“, да смо ми у стању, појединачне особине одвојити од других особина п тако имати једну представу 1п ађефгасјо, дакле која би била без квалитета и интензитета. „Тако на пр. кад наше чуло вида опази распростртост, обојен и покретан објект, онда наш дух, разлажући овај сложени објекат у његове саставне делове и посматрајући сваки од њих засебно и независно од других, образује идеје простирања, боје и кретања, тако, да дух у својој апстрактној идеји схвата боју без простирања и кретање без боје пи простирања, ма да у самом опажању нема, боје без простирања и нема кретања без боје и простирања.“ =" Сам Локе као концептуалиста признаје на једноме месту, како је тешко нашему духу да ствара апстрактне појмове, кад каже, да је „потребно у неколико труда и вештине, да се

_ образује општа представа троугла (и ако не спада

међу тешке појмове).“ Та тешкоћа, вели, састоји се у томе, што троугао не сме бити нити правоугли, нити тупоугли, нити равнострани, нити равнокраки, нити пак разнострани, него све и опет ништа од овога. После ових Локеових речи, да ли је онда чудо, што је Берклеј у уводу свога

858 Види, ВетКјеу, Ађћапфипвеп иђег 4. Рглпстреп 4. тепзећ] Егкепи вз у. Емедмећ ЏЉегуег.

89 Бран. Петронијевић, Истор. Н. Философије, стр. 275.

40 ТосКе, Ктшк а. шепзећ]. Уегађапа, Висћ ТУ. Сар 7,5 9.