Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

дела,-! са оноликом оштрином и убедљивошћу обарао апстрактне појмове. Берклеј, у негирању ових апстрактних идеја, полази од става противуречности. Не би ли то била противречност, вели Берклеј, да замислим неку боју 11 ађагасћо, која не би била ни црвена, ни плава, ни бела, нити нека друга одређена боја, или имати идеју о троуглу, који не би био ни оштроугли, ни правоугли, нити равнострани, нити равнокраки нити опет разнострани, него еве ово и у исто доба ништа од овога,“ Мени је, вели немогуће, да образујем апстрактну представу о неком кретању, које не би било ни брзо ни споро, ни праволинијасто ни криволинијасто, а да у исто доба немам представу о вамом телу, које се креће. Као што се види, ми заиста не можемо имати неку апстрактну представу, која би била потпуно одвојена од свега чулног, одређеног. Ми никад не можемо себи представити неки троугао, а да га не представимо у извесној одређености; сваки представљени троугао мора бити или равностран, или равнокрак, или правоугли или тупоугли итд. а не као што апстрактан појам захтева и једно и друго. „Име „човек“ обухвата људе и жене, децу и старце, али ми можемо себи представити човека увек само као индивидуу са одређеним полом и одређеном старошћу.“ “3 Што ми не можемо имати једну такву апстрактну идеју, разлог лежи у томе, што наш ум није у стању да споји супротне делове у једну представу. На ове исте тешкоће и други су научењаци упозоравали. Тако Фортлаге у својој Психологији“- пита се: „Шта је дрво, које не би било ни зелено, ни младо, ни старо, ни израсло, ни #' Вегкеу, Ађћапацпсеп его. 42 Вегеу, Ађћапа пдеп еђе. стр. 5. и Ц. 88 Кајскепђега, Сезећјећбе 4. пепегеп РАПозорће, Гејргје, 1898.

стр. 188. = КогтЏасе, Бузјет 4. Рзућојовте, Гејраје, 1885. стр. 183.