Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

42

ставе нису у духу присутне него само потенцијалне“ 5"

Јум каже, да идеја постаје општа, када се име за њу везује, а на другом месту вели, када смо пронашли, да више предмета еличност имају, то ми употребљавамо за све једно име. Сад питање настаје: да ли општу представу чини име или сличност, која се налази међу појединачним представама, да ли име добија општност помоћу појма или појам помоћу имена“ Јасно се види, да ми примењујемо исто име за појединачне ствари тек онда, као што и сам Јум каже, кад смо пронашли сличност међу индивидуалним предметима, а не да су се оне груписале зато, што имају заједничко име. Тек онда, кад пронађем сличност између две или више ствари, ја им дајем једно име. Каква веза онда постоји између идеје и речи; Изгледа, као да нема никакве везе, јер сличност, а не име, нагони нас, да исту реч применимо на исте објекте, а тако исто, представе се не јављају зато, што имају једно име, него зато, што имају сличност међу собом.0 Јум нам даље каже, да реч не може изазвати представе свих појелиначних ствари. Него коликој „Реч изазове једну појединачну представу и у исто доба с њом из весну тенденцију представљања.“ "" · Дакле, реч је у стању да изазове једну представу, док су пак остале представе потенцијалне, дакле нису присутне, али чим 0е реч изговорила, оне су до: биле диспозицију за јављање. У каквој вези стоји репродукована представа. са, потенцијалним, и на који начин може ова представа, репрезентирати остале представе“ О овој репрезентацији Јум нам

вв рама Ншпе, #0186.

вд Упореди, А!. Метопа, Ншпе Уб еп стр. 241. 9 Упореди исто место код Мејповг.

1 рама Ншпе, стр. 34.