Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

43

ништа не каже, док је за нас то од врло велике важности, јер само јављање диспозиција није јављање представа зато, што диспозиција, ма како била јака, није још представа. Репуодукована је идеја, према томе, и сад партикуларна као и пре, а тако исто и реч!“ Јум допушта, да се може репродуковати не једна него више представа. Али овим није још ништа објашњено, јер се може репродуковати ма колик број представа, па да ми ипак немамо појам, него само множину представа. Конгломерат конкретних слика не може нам ништа, више дати, до опет конгломерат појединачних представа, вели Хусерл.'“ „Ма колик број индивидуалних троуглова представили, опет нећемо добити општи појам, јер општи појам мора обухватити све представе, не само које ја могу схватити, него које би схватило ма које биће, које би после мене дошло.“ „Ако ја на пр сад имам представу тупоуглог па после правоуглог и опет оштроуглог троугла, онда немам појам троугла, него имам три представе,“ 7

Да је овај проблем немогуће решити на основу асоцијације, ми ћемо за пр. узети још једног енглеског научника, који решава овај проблем на основу асоцијације, не узимајући у обзир ни како сличност. Јашез МШ каже на једном месту у својим делима: Човек именом означава број индивидуа са свима њиховим посебностима и речи добијају свој значај само асоцијацијом. На пр. „човек“ се примењује прво на једну индивидуу и та се реч асосира с идејом, то исто важи и са другом, трећом итд. индивидуом, док се реч не асосира, са неодређеним бројех индивидуа. Ако реч човек

92 А. Метпопс, стр. 288. |

93 Еатопа Низзем, Гоглеће Џпегаисћипсеп, НаПе, 1901. стр. 185.

9 Бр. Петронијевић, белешке из Логике.

% РПоз. Мопафаћећ ХУТ стр. 186. 86 Види, Ајех. Метопе, Ншпе Збифеп стр. 249.