Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

5.) РЕШЕЊЕ ПРОБЛЕМА СПОРЕДНОМ МИШЉУ — НЕГАЦИЈОМ,

Сваки појам мора имати објективну и општу важност и зато се и дефинише као схватање заједничког и општег код различитог и посебног, што значи, да у појму лежи изражавање заједничких знакова, који припадају многим индивидуама, и то заједничко и опште јесте неизоставни део сваког појма. Да би нам ово јасније било, узећемо за пример један логички суд: „Ово је цвеће црвено.“ Претпоставимо да појам „црвено“ не означава неку боју, која припада и другим индивидуама, него само ову одређену црвену боју, која припада само овоме цвету на пр. ружи, онда бисмо одмах морали претпоставити, да овоме индивидуалном црвеном, нема ништа што би истоветно одговарало, према томе овакав појам имао би само субјективну вредност, а никако објективну. Са овим сличним и заједничким ми прелазимо границе нашега искуства и можемо казати: у колико неки појам има за садржај нешто заједничко, да он прелази границе нашега искуства — наше свести. Овде ми остајемо у себи. јер ми не можемо изван наше свести изаћи, али ипак ово заједничко показује трансубјективност. Капа међу људима неби било никаквог слагања у опажајима, онда у опште о некој нужности и општности неби било ни говора. Кад кажем, да