Теорије о психичком супстрату мишљења : психолошко-логичка расправа

62

где ће углови и стране бити у извесном, одређеном односу, дакле јави ће нам се или равнострани, или равнокриви или тупоугли или оштроугли или правоугли троугао и т. д. Јави ли нам се рецимо равнострани, то опет он мора бити дат у извесној одређености тј. стране морају имати одређену величину као и то чиме ће бити те стране нацртане итд. Као што се види, увек у нашој свести Јавиће се одређена представа неког троугла. Али да би дошао до појма троугла, ја сваки јављени троугао негирам у његовој одређености, што значи да су за појам ти сви индивидуални знаци од споредног значаја, јер нико не мисли при замишљању појма троугао, па равнострани или на равнокраки ит,д. него сваки мисли на оно што свима тим троуглима припада а то је, на тројство страна и углова. Али, пошто ми ово тројство страна и углова пе можемо у засебној форми посматрати, него увек са индивидуалним знацима и помоћу индивидуалних, знакова, то да би дошли до овога општег, ми све ове индивидуалне представе у њиховој одређености негирамо. Зато је за мене апсолутно све једно при замишљању појма троугао, који ће се од свих могућих троуглова јавити, зато, што знам, да је сваки јављену троугао само репрезентант за све остале троуглове. Корнелиув у својој Психологији 175 признаје Берклеју, да ми не можемо имати једну представу оштро-тупоуглог троугла, али, вели исто тако, ми можемо порицати, да ми можемо имати потпуно јасну представу о једном троуглу, где би све стране и углови били у одређеној пропорцији. Истина је да нико не може имати потпуно јасну слику неке представе која репрезентира појам, тако да би могао и све индивидуалне знаке дотичне пред-

25 Согпећиз, Рзућојогје ајз Емаћгисууезепсћаћ, стр. 66.