Тимочка буна 1883. године

166

Пера и сви остали другова навале на мене да им што отпевам; Пера ми чак рече да отпевам песму Михајлова, једног руског, међу руским студентима омиљеног песника, кога су седамдесетих година послали у сибирске снежне руднике, Слика овог књижевника, прикованог руком уза зид тамнице, растурана је тих и доцнијих година међу руску омладину. Уз ту слику наштампани су и стихови песме, упућеној из Сибирских рудника омладини руској, ова нам се песма учини згодна за прилике у којима се налазисмо; ње се сећам и после толиких година, па не пропуштам ову прилику да је не оставим нараштају са жељом да је певају, разуме се не у положају, у коме је био Михајлов, и у које смо се налазили тада ми, чланови Главног одбора радикалне странке. Песма гласи:

Дружно крјепко вас би братја Ја 6 в обњатија закључил И нађежди и прокљатја

С вами вмјестје раздјелил Но тупаја сила злоби

Вон из братскаво крушка Гоњит в снјежњија сугроби В тму и холод рудника Но и там на зло гањењу Вјеру лучшују своју

В маладоје пакаљењје Свјато в сердцје сахрању

Пера, који је добро знао руски и ако никад није био у Русији, који је био васпитан у револуционарном духу Руса у Цириху, који се ту кретао у кругу највећих револуциснера осамдесетих година, осећао је и добро разумео ову песму, коју је често слушао у круговима руских ревулуционера.

Дежурни официр је неколико пута излазио на палубу брода, али ми ипак нисмо прекршили задану реч, нити смо имали потребу за то.

Лађа је одмицала, време је брзо пролазило ; сваки је успео да штогод каже.

Гига је био ћутљив, још не може себи доћи.

— Извините господине Николићу, обраћа се официру, ја морам да учиним једну примедбу. Ваш старији колега, г. Милан Маринковић, улази вечерас у мој казамат, пробуди ме и рече да се спремим и пођем с њим, „кола већ чекају“, рече. (Слатко сам спавао, поквари ми сан, Али све једно, морало је тако бити, пробудио ме је и свршен». Изађгм с њим, седнемо у фијакер, изађемо из грала, питам га куда ћемо. А он, мој ђак, мени професору своме, молим Вас, одговарт: „на. меланж“ Гиго; код „Српског Краља“. Е! јесте ли чули, то је једна ве-