Тимочка буна 1883. године

169

му књажевачко и крајинско вино добро прија; румен је био као крајински врг, задригао беше као руднички бик. Распитује, јесмо ли женени., Исприча нам како је и сам жењен, и поче густирати. Узео је за жену неку лепу књажевчанку, поче- нам је описивати, и пљуцну. „Ех! да знате како је лепа, једра, пуначка, буву да јој убијете.. на образу; пуначка је као лубенче“. Замисли се, и као да рече за себе: „шта ли она сад ради >“ ђаволаста је она. Е! Куд ова буна баш сад; нема ни месец дана како смо се венчали; таман се....; и за све су ми криви овија бунтовници: они ме раставише од жене; а баш сам удесио био гајде.“ |

Да ли је овај Ђоша био свестан да смо умешани у буну, или он сматра за бунтовнике оне око Зајечара и Књажевца а нас држи за нешто друго — нисмо могли докучити. Тек се види да му није право што га бунтовници одвојише од жене баш у меденом месецу.

„Био сам зимус са службом у Голубињу, знате тамо на Дунаву, испод доњег Милановца, у Поречу. Обедише ме да сам силовао неку невину девојку; чак беше долазио из Београда нехи Таушановић да извиди: да ли је ово истина или њије. Уверио се да то није било невино девојче, као што су новине писале, него нека циганка. Али ипак тај Таушановић, кал се вратио у Београд, напише у новинама да сам силовао невино девојче. Причао нам је како је министар унутрашњих дела, М. Гарашанин, под чијом су влашћу сејмени стајали, тражио од њега да поднесе изјашњење о томе, и ја сам и њему у томе рапорту рекао да то није било невино девојче него циганка“. „Хвала г. Гарашанину што ме премести у моје родно место Књажевац; био сам код своје куће, па сам се недавно и оженио; само не ваља што служба тражи да често напуштам кућу.“

Погледа нас, и не скидајући с нас своје замагљене очи, колебао се, хтео нас је о нечему питати, али се у тај мах зачу споља команда: „С'аши“, „Кола стој“ Несрећни Коста беше сав премрео. Док је Ђоша причао о својим невољама ми смо се гуркали ногама, јер је одиста био у Голубињу да испита силовање ове пиганке, По повратку своме у Београд, Коста изнесе у „Самоуправи“, како је Ђоша, сејменски официр силовао је невину девојку. И сад с нама окованима путује тај исти Ђоша, кога је Коста обедио за силовање.

Кола сталоше; Ђоша се извуче испод арњева наших, ситуација би спасена. Стигли смо пред механу „Стража“, саграђена на превоју између Параћина и Бољевца. Данусмо душом кад Ђоша изађе из наших кола. Војници нам помогоше те и ми сиђосмо, упутисмо се право у механу, да се мало огрејемо;

тамо су већ били остали наши другови а с њима и капетан (Обућина.