Тимочка буна 1883. године

170

Ту нас сустигне и поп Данило Анђглковић из Брзања, народни посланик за округ крагујевачки, и њега терају пред преки: суд. Он нам исприча да је буна потпуно угушена; да су већ стрељани Љуба Дидић, народ. посланик из Соко-Бање, чача Риста Ђузић, из Сврљига, Коле Кнежевић, из Алексинца, поп Лаза Мартиновић, из Житковца, Аничић, далматинац, газда трговац из Књажевца, поп Маринко Ивковић из Бољевца, Петар Командир и други; да су Серафима из Крушевца ухватили и окривили га да је покушао да поквари железничку пругу. За Пашића нам рече, да је Управа Града Београда упутила овакву телеграфску потерницу: „Никола Пашић инжињер, родом из Зајечара, но у Београду живећи, који се окривљује као саучесник у делу издајничког предузећа, и који се по решењу иследног судије од 25. октобра има ставити у притвор и у оков, побегао је незнано куда. Све полицијске власти позивају се, да га најживље по_ траже, па нађена да га под сигурном стражом пошљу Управи

вароши Београд.“ За тим даље поп Данило прича, да је полицијским властима наређено да саопште народу да су остали чланови Главног одбора похапшени, оковани и налазг се у казаматима београдске тврђаве. Све нам то и много што шта исприча поп Данило. Настаде тајац. Пера ће прекинути ћутање речима: „Па ти Аранђеле зоборављаш да ти је данас имен дан. Кад нисмо срећни да овај дан прославимо код твоје куће с твојом Драгом, онда да испијемо макар и овде почашу вина у здравље твоје и Драгино.

— Е! г. Рашо, онда ћу и ја попити чашу вина у здравље Ваше, рече капетан Обућина, даће Бог па ће добро бити. Добар је и праведан Бог.

Сви се окуписмо око оканице, и кад је испразнисмо, одосмо сваки у своја кола.

Мрак се већ био спустио кад уђосмо у Бољевац. Ова иначе мртва варошица, оживела; у њој ври, саобраћај веома жив, кола се зауставише пред једном доста лепом кућом. Уведоше нас у њу и разместише по собама. Појави се наш стари и весели познаник и друг, д-р Зарија Поповић, из Свилајенца. Поможе нам и сам да се што боље разместимо и наместимо. Видевши ме да сам у ноћним ципелама, оде одмах у чаршију и доесе ми топле цокуле. Саопшти нам да је тога дана нађенобешен у хапсани наш пријатељ Владимир Зебић, учитељ, који је пре годину дана напустио велику школу и примио се за учитеља. Прича да је био у хапсани и видео Зебића, обешеног опутом од опанка. Од њега дознадосмо још неке појединости о којима нисмо знали. Исприча нам да је Аца Станојевић пребегао у Бугарску, пошто није успео да склони пријатеље своје, да остану мирни, да је месни одбор Зајечарски с Д-р Лазом Илићем на челу притворен. Причао нам је још, али нас је сан савладао, те нисмо могли пратити његово причање.