Тимочка буна 1883. године

180

често подсећао Таушановића, говорећи му, да му је изгледао на преком суду као невино дете, коме вири пешкир кад је тврдио како не познаје тога учитеља, а највише га изненадило тврђење: како не пије пива, нити одлази у пивницу „Коларац“. Коста је на све то по своме обичају одговорио: „кажи му аго нека му је драго“.

Паја Михајиловић, позван да каже штајима да каж у своју одбрану, рече: да су његови другови казали у одбрану чланова Главног одбора, те му стога остаје само да каже да њега лично нико не терети, и да је према томе потпуно невин.

Андра Николић је отпочео своју одорану цитатом из народне песме: „Ој човече праведниче, један божји службениче“. После ове песме црта пробраним, дирљивим речима свој растанак са мајком својом у тренутку кад га је члан кварта извео из куће. Наводи како је понео собом само своја добра дела; тврди како је невин у целој овој народној несрећи, и моли суд да све то има у виду при изрицању пресуде.

Рајовић, председник суда, позива Гигу Гершића да каже шта нма у своју одбрану.

Гига Гершић у својој одбрани вели: Државни тужилац тужи све чланове Главног одбора радикалне странке, па међу њима и мене, због неких чланака штампаниху „Самоуправ“и. Па, господо судије, зна се врло добро ко по закону одговара за оно, што се у новинама штампа. Писац, кад је чланак потписан; одговорни уредник, кад инкриминисан чланак није потписан. Али што је најлепше у свој овој пометености јесте то, што је онај, који је инкриминисане чланке написао, или одговорни уредник „Самоуправе“, већ суђен и осуђен, и сигурно већ лежи у затвору, а државни тужилац тражи од суда дан пас осуди за дело, за које кривац већ лежи у затвору. И најзад откуд то, да ја одговарам за оно што сеу „Самоуправи“ пише. Ја сам, господо и члан „Српског ученог друш тва“; своје радове штампам у „Гласнику Српског Ученог Друштва“, и свагда их потписујем пуним својим именом: „ГигаГершић“, и откуд сад, да ја и сви чланови Српског Ученог Друштва одговарамо за оно, што секретар Срп. ученог Друштва напише у „Гласнику“, и то само стога што секретар није потписао тај чланак.

—_ А што се нисте оградили од инкриминисаних чланака у „Самоуправи“, упада му у реч Рајовић.

— Онда би Гига требао само да се ограђује од чланака, које ће полиција инкриминисати. Како се, најзад могу ограђивати од нечег што није моје. Кад би се у таквом чланку поменуло моје име ма из којих разлога: било да се писац на мене позива да би истинитост својих навода мојим ауторитетом доказао; да сам некада тако или другчије говорио, написао, или

да тако сад мислим, кад би био изазват да о оном што је на-

е

писано кажем своје мишљење, тада ои било разлога да се чујем.