Тимочка буна 1883. године

274

представника. А ми то нећемо. Даље напомиње, како је овим пројектом Устава дата могућност интелигенцији да уђе у Народну Скупштину. У осталом, интелигенција је могла ући у Нар. Скупштину и по старом Уставу само не као државни чиновници, док се овим Уставом ставља у дужност народу да мора бирати известан број интелигентних људи, па макар они били и државни чиновници.

У корист горњег дома говорили су још и Јов. Белимарковић, ђенерал, и Матија Бан, па је за тим узео реч председник, који тврди да се дискусија о овом питању и сувише отегла, а има још пет говорника. На реду је да говори Пера Тодоровић, који се одриче дате му речи, али моли и осталу господу пријављених говорника да то исто учане, јер се већ понављају једни исти разлози за питање о коме се води претрес. Сви пријављени говорници сдустају од речи.

Његово Величанство Краљ Милан. Ја хоћу да кажем само неколико речи о овом питању; бићу кратак, јер је оно свестрано претресено и дебата је потпуно исцрпљена, јер више не падају никакви нови разлози ни за један ни за други систем законодавног представништва, и не би се имало више шта додати ономе што се овде чуло.

Овде су се у корист дводомног представничког система нарочито одликовали говори г. Ђоке Павловића и г. Алимпија Васиљевића. Мишљења научника о представничком систему подељена су у две групе. И једна и друга група има своје јаке представнике. И једна и друга група разложно бране своје мишљење за један односно два дома, Ја нисам имао прилике да ово питање учим из књига. У четрнаестој години од свога рођења ступио сам на престо по милости Божјој и вољи народа; у осамнаестој години примио сам од намесништва владавину у своје руке. Морао сам се бавити више политиком него науком. Нисам имао времена за размишљавање о разним уставним питањима. Ја и сад гледам на ово питање с практичног гледишта, гледам на њега са српског гледишта. Кад би се овде говорило начелно са научног гледишта о представништву народ“ ном са два или једним домом, ја бих рекао да могу бити Устави и са једним и са дра дома, добри су и једни и други. За моје решење је било мерило не један или два дома, него какав је састав представништва па било с једним било с два дома. Посматрајући фактички наш досадањи представнички систем, могу рећи: да он не ваља. Ја сам га морао примењивати, ја сам га практички проучавао. Његова је главна мана, што је искључивао интелигенцију из сарадње у законодавним пословима. Тај недостатак треба отклонити у новом Уставу; треба увести у Нар. Скупштину и интелигенцију. Прихваћам протест ђенерала Белимарковића против мишљења: да је народ само оно што носи гуњ и опанак, али ипак та подела постоји, народ се поделио с једне стране у гуњ и опанак а с друге—у капуташе.