Тимочка буна 1883. године

275

Тако вам је, па стога рачунајмо с том поделом, Велика је опасност што у тај народ, угуњ и опанак, уносимо овим Уставом партијски политички живот. Али из мога искуства знам, да је политичка борба једно нужно зло, то је рак који нагриза организам државин. Кад се та болест, та болесна борба уноси у организам, њој ће подлећи и најздравији организам, њој ће подлећи и најздравији елементи.

Ово је незгодно. Ова незгода је позната свима народима, јер је код свију народа тај елеменат, што се зове народ, што носи гуњ и опанак, или томе слично, бројно најјачи, највећи; у нашем народу, веле, њега има 909/. Тај и толико јак елеменат уносити у поменуту борбу, значи уносити нешто што је нездраво. Али не треба губити из вида, да у тој маси, у томе гуњу и опанку лежи и финансијска моћ и физичка снага; она се бори за отаџбину, она пролива за њу и крв своју, она гине за њу, она сања за њеном величином, без ње не можете ништа учинити. Ето! ту сте масу већ заразили политичким животом, она га воли, она га тражи, без борбе нема живота, Помиримо бе са том чињеницом. Не говори се овде први пут о томе болесном стању. Није првина да народ окривљује за ово болесно стање интелигенцију, интелагенција пак не пропушта ни једну прилику а да сваку борбу народа не карактерише — разузданошћу. Међусобна окривљавања се продужују, и провалија између народа и интелигенције постаје све дубља и већа. За све зло народ окривљује интелигенцију а ова — гуњ и опанак. Ранко Тајсић, економ из Пухова, мрачним бојама описује привредно стање народа; влада му је крива што народ крпе носи. Ако хоћемо хладнокрвно да судимо о овом и оваквом окривљавању, мора се признати, да у овоме има много истине. Наши трговци, наша увозничка класа увоз оно што народ носи, она понудама својим изазива тражњу народа. Г. Р.') био је народни посланик, и говорио је да је његов народ у лику опасан. Па добро, господо! зашто је тај народ дотле дотерао да се ликом опасује, зашто је дотле дотерао да нема зашто пас да га уједе". Зашто» Зашто народ купује те крпе2 Одговарају да Су за то криви сеоске дућанџије или како их зову, чивитари; последњи полог даје за којекакве дрангулије, чега не би било да му сеоски дућани нису под носом. Али ове дућане сеоске није тражила интелигенција, него сеоски „чивитари“. Са том институцијом интелигенција нема никакве заједнице. Како је са сеоским дућанима, тако је и са многим другим државним институцијама. Узајамна окривљавања постоје; и надам се да ми се неће замерити ако кажем да је такво стање болесно. И ако сте и ви у томе сагласни са мном, онда треба искрено лечити то стање, и то треба отпочети Уставом, који сад израђујемо.

') Овако сам записао почетно слово имена или презимена оног по-

сланика, на кога краљ Милан циља, али се нисам могао доцније сетити ко је тај посланик.

18: