Тимочка буна 1883. године

"276

Ево како ја мислим да ће се то болесно стање моћи излечити. Једни су од вас за један а други за два дома. Г. Алимпије Васиљевић је тражио дводомни систем, јер у горњем дому налази једну солидну брану, која ће спречити једну опасну народну бујицу. Господо! Узмимо за пример Аустро-Угарску. У њој има много река, и тихих и бујних, као наша Дрина. Али она има и Дунав и Тису. Ово су две велике реке. По веки пут и оне хоће да изађу из свога корита, па направе брешу, покваре и обалу и брану, које су подигнуте за одбрану плодних поља од речних бујица. Аустроугарска се осигурала и осигурава се од њихове махнитости подизањем насипа, прављењем канала и устава. Тако нешто ваља и у политици. Кад би се та брана подигла да спречи тежње народа, њу би бујица покварила и однела, па би, бога ми, однела и сам насип; онда би за тај случај требало спремити направе, којима би се спречила та политичка бујица; требало би спремити и канале, који би ту бујицу могли онемогућити. А ако би при свем том бујица била тако силна, да је ни каналима не би могли уканалисати, онда би ипак требило смислити неку направу, како би бујица учинила што мању штету. Ја мислим да се не треба сваки пут обазирати на дух народа. Има питања, у којима је дужност и престола и странака да стану напут народним осећањима, ако су она опасна по опстанак државе или појединаца. Али имати сталну брану, којом би се сузбијало остварење оправданих народних тежња, — кад год се држаоцима бране то хтедне — налазим да нема свога оправдања.

Ја не знам какве ће судбине бити овај Устав; не знам да ли ће бити повољне околности да га прими већина у Великој Народној Скупштини; можда ће у њој бити већина која ће дати повода за примену чл. 38, 45 и 56 старог, постојећег намесничког Устава. Може бити! Али ни у ком случају овој мери не треба да буде повод ово наше дело, нов Устав, који .ад израђујемо. Овај нови Устав треба да има све оне одредбе, које би послужиле правилном, незатегнутом, нити стешњеном развитку народног живота. У овом смислу изруен Устав може Народна Скупштина и одбити, али би то било дело каприца. Кад би се пак у њега унело Народно Представништво са два дома, више сам него сигуран да за њега не би гласало ни 26 посланика. Таква дводомна установа у страним земљама има велике разлике у имућности, али у Србији тога нема, и не сматрам да имућност може бити нека гаранција за веће слободе у земљи, и стога се не слажем ни са г. Белимаркозићем да се законодавно тело треба да састоји из два дома, него неодступно тражим да законодавно тело буде састављено од свију грађана без обзира на њихово имовно стање. Г. Гершић је казао нешто што заслужује нашу најозбиљнију пажњу. Жеља је осигурати интелигенцији утицај у народу. Али колико има у Србији паметних људи којима се памет признаје. има људи који другима памет поричу. Радикал ће рећи да је Сава Грујић па-