Тимочка буна 1883. године

287

њих као партија да ми кажу: јесу ли за овај Устав или нису. И, господо, кад ово питање стављам, кад тражим ваше за или против, онда имајте на уму, да ваше за или против тражим и за последњу тачку и запету. Ово, до чега се заједнички споразумом дошло, мора или бити илине бити Устав. И још нешто више. Треба знати, господо, да после оволиких мука, које сам сам лично поднео од почетка овог рада, после мога ретког пожртвовања, да се земљи да што бољи Устав, који би био дело компромиса, после оне велике пажње, коју смо и Ја и ви поклањали овом послу, — Ја не само да недам вама да споразумно дело кварите, него треба да знате, да овај нацрт Устава не дам да га ма у чему измени ни сама Велика Скупштина. Ово је дело компромиса, и оно као дело компромиса мора и живот добити. ИМ Ја, господо, кад вам ово овако отворено и јасно казујем, не казујем да остане између четири зида, да остане између нас озде сакупљених, не, Ја вам ово кажем да можете испоручити сваком члану своме, а не браним вам, ако хоћете, да то и у вашим новинама публикујете. Дакле, знајте, да Велика Народна Скупштина или ће примити овај Устав овакав какав је. од. корице до корице, или га неће примити, у ком случају Ја престајем бити ваш председник, негоћу онда каокраљ ове земље, као Србин, чинити своју дужност према земљи и будите уверени, да сам Ја сасвим начисто шта ћу онда чинити.

Ако дакле, господо, хтеднете да гласате за овај Устав, онда Ја од вас тражим, не само да ви дате свој глас, него да то ваше гласање значи, да ви примате на себе дужност и обавезу, да ће и сваки поједини члан ваше партије дати свој глас за овај Устав и у самој Великој Народној Скупштини; значи, да не само ви овај нацрт прамате, него да ће га примити и остали ваши другови, који нису овде, али који ће у Скугштиви бити.

Кад сам прокламацијом позвао сав народ, све партије, да учествују у овом важном народном послу, онда сам напоменуо да ћемо видети, ко се не одазове своме Краљу; Ко јевера ко ли је невера. И сад, господо, ако има кога да не прими то споразумно дело, он мора овде отворено да каже, да га не прима, мора овде пред нама да каже: је ли вера или је невера, Онај пак, господо, који гласа за ово споразумно дело, тај се је одужио својој моралној одговорности и пред садањим и пред будућим нараштајима, пред историјом и прел народом, и то не само ако он да свој глас за овај нацрт Устава, него ако поради и код својих једномишљеника и овде и у Великој Народној Скупштини, да се овај нацрт Устава прими као дело компромиса свију партија, да не буде ни јелног гласа који ће се против њега дићи. Даћу вам четврт или пола