Тимочка буна 1883. године

288

часа одмора, распоредите се по партијским групама, споразумте се, да бисте после одмора могли дати своје за или против јер је ваш глас— глас ваше целокупне странке.

Исто тако и људи, који су ван партија, чије мишљење поштујем, треба да се изјасне: јесу ли за овај споразумни нацрт Устава или нису.

И Ја, господо, немам права да ово споразумно дело ма у чему мењам, оно није лично моје, нисам њега Ја као краљ изнео пред вас, него је оно постало путем компромиса. Па као год што Ја немам права да га ма у чему мењам, исто тако тога права не можеимати ни појединац, нити пак партија. А ако то учини ма која партија, било овде, било у Скупштини, Ја ћу вам онда отворено одлучно казати: Господо, идите кући, нашису послови на Уставном питању били узалудни.

Као што вам рекох, Ја пред вас износим дело свију политичких странака, Ја и сам не сматрам да имам права да га мењам, да чиним измене без одобрења тих партија. Ја сам за ово дело позвао интелигенцију, најјаче снаге из свију партија, како по науци и искуству, тако и по уважењу у њиховим партијама и самом народу. Нико не може спорити и не спори, да све што у партијама и ван партија има уважених личности, овде их видим, и кад су се они сложили и споразумели за ово дело, Ја сматрам Велику Ниродну Скупштину за једну форму, која том самом својом формом треба да да живот овом Уставу и стога ја не дозвољавам, да у Великој Народној Скупштини дође у питање једно овакво дело, у коме су учествовали и које су заједнички стварали људи најпаметнији и најодабранији, људи најискренији што их земља за сада има и какве их поједине партије за сад могу избацити.

Сад је, господо, дошао тренутак, кад треба у овом уставном питању да обележе своје гледиште и целе партије и поједине личности. Гласајући за или против овог нацрта, они тим казују да ли што имају или немају против овог компромисног дела, Најзад, господо, треба имати на уму, да у појединим питањима не влада сагласност ни међу појединим члановима исте партије; па кад је тако, онда је можда и немогуће постићи потпун споразум између појединих странака, Али кад је нацрт дело споразума, кад је свака партија могла поднети неке жртве да се до нечег заједничког дође, онда се морамо запитати: је ли овај нацрт бољи од садашњег Устава или није2 Ако јесте, онда га треба примити, ако није онда га треба одбацити, нека остане у животу стари Устав. Ако пак нађете да је овај нарт бољи, као што у ствари и јесте, онда треба да имате на уму, да није довољно што ћете ви за њега гласати, него треба да порадите и код својих пријатеља да се он без измене прими.